881.) налазило се име <hi>Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Пр |
т напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди н |
ким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је бил |
ат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочн |
Притиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p |
кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као |
вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак< |
стити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред к |
орен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n="510" /> земљи главу приклоне |
м Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, |
руг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" |
е.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. |
жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затук |
ик радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима нал |
укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, |
гмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспо |
Морао је једнако четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком |
р.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову зап |
у ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с |
на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се |
оса и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{ |
о је, морао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је |
проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преинач |
ко баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву про |
ти се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> < |
е их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</ |
уха и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником пост |
и моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад је |
то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и д |
ер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} |
{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="483" /> град од Јере |
је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчин |
уги Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне с |
твовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни |
кама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, а |
ца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мо |
.{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила |
ла <pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S |
је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p |
бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши. |
<p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Харалампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се о |
ги туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па поту |
" /></p> <p>Деспот погледа на Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паш |
ешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{ |
једати.{S} Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, ник |
е изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљућен рече кра |
поту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што |
руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{ |
издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ћ |
е било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, |
све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти нова |
ан без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и |
ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад дост |
чника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, |
и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} |
сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед |
је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одм |
чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво с |
вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нес |
лонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био свет |
у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но |
јпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, та |
царица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара неста |
се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је п |
д Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство т |
ње.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради от |
ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе. |
ута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— |
од вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{ |
у после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија |
једнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица |
иљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S |
сим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на |
жане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за гос |
вот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сун |
се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познај |
телност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег |
и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стре |
ед очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и коп |
p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.< |
{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслар |
њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па та |
е за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти слу |
} У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним |
к се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властел |
к бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па а |
јпре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div> <div ty |
астојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S |
је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, |
преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, кој |
ге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге г |
ели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују |
у собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манаст |
ј пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судб |
додиркивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и |
{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с М |
је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако |
ле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.< |
у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу |
ерни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{ |
ота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедере |
атворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега ч |
рчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин |
игмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султ |
гзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> |
S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученичк |
и, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стат |
ем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обо |
обом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за |
.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пар |
чка ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над |
еднога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду |
у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, с |
Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n="222" /> <p> |
њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, пре |
шана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне |
вати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> |
пријатељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи матер |
, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријате |
поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што |
олико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ф |
усна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи |
е ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} |
другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечаст |
ана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а дру |
занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цар |
развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све б |
> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, јед |
е чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору дав |
сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да г |
е се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ |
еремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овак |
данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који н |
чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије |
уги у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У исто |
/> Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећ |
уо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и ви |
ласио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} И |
ра пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> |
ја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао б |
а Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, |
ке, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, ј |
понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> |
<p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо н |
јводе, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храб |
обље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у слас |
војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају д |
у ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Ко |
учавати, имаш памети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин над |
то рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара |
даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду |
еремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра |
урска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да п |
Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Ту |
елам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, |
један бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају жи |
право уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За на |
ислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се уби |
ија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може |
ати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а ови двор |
победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака. |
Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и д |
један не би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> < |
шли би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} З |
под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом |
а борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним г |
Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Ро |
е кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими |
иге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац |
ш нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто |
p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по л |
еш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.< |
толико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм |
аштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљ |
а неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу |
аложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша п |
користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни ску |
е кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за |
било да се деспот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то п |
н ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмо |
се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће с |
и.{S} Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег |
свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени |
намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње науч |
годовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је |
ник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Б |
везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Ш |
можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} Толико нас искуш |
друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код ку |
држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији |
к за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали |
вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну |
рво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејав |
о говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ћ |
ели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је би |
мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазит |
српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l |
р ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видим |
ју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест ти |
ном и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Обл |
p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови |
’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни |
имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толик |
ти код султана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турк |
Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би ла |
да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет |
се само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и |
слови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, |
ом сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под |
кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца |
Он је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељст |
ну што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помога |
озгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржа |
и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску |
не ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке |
илица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раш |
у Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван десп |
грјешник, који своје гријехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Је |
ти.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њи |
ћу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица им |
, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув ок |
околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прст |
вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Ма |
на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада не |
ини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S |
дњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено |
не баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је |
ећ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страда |
ке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је |
} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим ох |
веселом друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p |
вић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт в |
, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањ |
тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ д |
се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Бос |
рошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} С |
ву.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачк |
ерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код кућ |
S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доб |
а обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи са |
ако се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ би |
јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанс |
S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — |
> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да оп |
ним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише |
а царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти н |
ш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, н |
у окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су |
пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога а |
двору, проводио је своје последње дане, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{ |
S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у т |
</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што |
опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере. |
јеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тај |
будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај |
{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад |
чинивши чудеса својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван |
е зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n |
тину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не |
учио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци? |
или смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на |
устити, повући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи н |
ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да п |
борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали |
на чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци |
зједначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најј |
тије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце нео |
оста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт |
а сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја |
еспотове слуге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот |
е отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак |
жемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} |
ери оружани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије |
паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="5 |
еоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће |
де победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се |
је далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска |
а не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S} Кад се п |
промерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и |
е забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао |
рце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са |
најтуђије народе себи присаједињавате, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима |
првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зец |
допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад |
се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p |
ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи мож |
еправити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђура |
у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигм |
у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како |
ада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта |
лој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а |
задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин |
као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и |
је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а дес |
ути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p |
о сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p |
што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и |
>Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p |
јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, |
збиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек |
оћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p |
ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Ву |
су престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад н |
и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужн |
окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p |
рате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два г |
, тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће |
кад буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад и |
, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Јед |
ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу с |
е и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да |
p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Ка |
спода хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побрат |
вање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив с |
чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>С |
које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим |
це му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује |
ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но ка |
убац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да |
српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је изв |
да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жи |
, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи |
е зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо |
м и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> < |
нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у ди |
около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастова |
дерете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве изда |
а.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S |
ромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као К |
пу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p> |
ајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гледаше како српско царство п |
вати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Г |
те црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајн |
се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један про |
међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени г |
азита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе. |
разгледали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не |
едва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обил |
ати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, б |
сте се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљув |
еме и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде |
не хумке, једно покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста |
но још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к |
е лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само и |
ареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да с |
лепи предели турском копитом потлачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} |
ле ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натр |
нежевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су |
{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л |
, хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи по |
не.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга н |
од Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ |
, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, |
је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој |
уливена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческ |
уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За |
код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице с |
том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{ |
нули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица |
ошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе ј |
да гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом |
наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници |
ори Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад |
ојске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да |
<pb n="462" /> чауш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манаст |
их огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постал |
ил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех у |
себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да |
се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се ве |
има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјету |
је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредова |
на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се п |
ло среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега |
, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово нећ |
еко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини |
ао својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их |
, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати д |
ремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, |
езоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p> |
илно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бит |
ек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за |
ндом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уг |
а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p |
<pb n="235" /> <p>— Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су |
вали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазиту, и о |
угог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду |
озову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма |
о на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад с |
?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та н |
} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукруг |
оже се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онд |
мети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати мо |
ветовати се, на народу су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је |
от промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући |
и неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у |
ти.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још к |
шта о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму |
} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта жели |
тити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{ |
роду огорчење противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— |
велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ио |
ако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде нем |
реба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију кази извршити, расећи па на че |
до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отво |
сподара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код с |
ти ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више |
е треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Тур |
гуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад |
цом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, ка |
ни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голуба |
пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора |
заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ |
овор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено. |
ељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у веч |
S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда јед |
му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} К |
же ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <p |
чани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцегова |
он мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спрем |
лубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле |
лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргуро |
се најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> непоштов |
25" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који с |
о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно |
киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинит |
јала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакл |
изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац. |
тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била с |
луђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Ру |
д Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску |
кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} |
p>Доведу првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S |
и се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво к |
лепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је био ви |
ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш би |
р оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, па |
S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</ |
а ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага пот |
па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p |
е потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то |
, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам |
ађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потуче |
и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у уж |
ојнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не јед |
еонтије достојанствено изрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци |
сно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер |
у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада |
ане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о |
{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пас |
, једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мје |
је му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња сп |
ишта не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглиј |
и мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се |
ењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами |
То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сас |
S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, оду |
ad> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема. |
онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду ме |
сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи да |
сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли |
ошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест о |
на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу |
, стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до |
ај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не |
под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и по |
мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи. |
самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то |
и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>От |
к-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такв |
ко је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је см |
видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српс |
p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и сило |
им ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ве |
> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол |
се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да |
требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати ве |
гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је нес |
господари рођени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно шт |
е доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, |
то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не забо |
, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S |
се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па |
ховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Па |
ни, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb n="380" /> <p |
цманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче. |
се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово тр |
акођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на дру |
је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у ту |
д другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код м |
ти тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је |
тако близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђура |
простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово мло |
евати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику |
чима право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо |
усају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро ј |
у и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да |
аљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Те |
њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је к |
од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, |
е, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад- |
ралампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферх |
ој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не |
S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за |
се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што б |
<p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{ |
му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а |
ом косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је б |
воту свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у нево |
и вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном |
не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жен |
ад умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би |
учити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи у |
ећу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчетом земљ |
ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га по |
онио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је |
упца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи |
м не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а друг |
.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p> |
и.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S |
Овако се патријарх с царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, докле се дворски саве |
одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и |
са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> < |
бог тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.< |
е и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је |
мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима |
света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранк |
али смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> |
х страна притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена проху |
с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао |
јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио |
едну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси |
руги, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{ |
не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кн |
а, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали с |
Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину себи, једну И |
ом, по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешк |
показао; нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си јо |
о је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ак |
ећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна ка |
епити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник купо |
бог тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ |
ко нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте |
у судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па ј |
о је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремиј |
азвесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту |
рицом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, к |
.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би с |
изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p> |
</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли |
ги бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик |
д ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло б |
само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније весело |
бре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној |
ће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је оп |
!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се |
гњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје |
столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики |
м ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом |
д је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову слу |
можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јереми |
смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’м |
оле!</p> <p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харала |
нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз тво |
ље, насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друг |
е за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Врем |
који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак |
уриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јуна |
већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремиј |
једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</ |
Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас |
а је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} |
е војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба |
о.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да бу |
г поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није изда |
у поседати, очита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се |
Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он |
де.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> <pb n="426" / |
димо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињ |
</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав |
ш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај |
чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су за |
обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Т |
мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби |
Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но место то |
о, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану под |
Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким |
и, да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово пит |
мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији с |
о чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу |
етовању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на но |
угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог |
светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва |
је његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог ко |
није тако исто, предикујете умереност, а овамо највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вин |
ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке п |
и представе могућну међусобну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p> |
ивао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се не |
а Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} |
нци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју |
и се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и |
канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Х |
ости скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што |
љад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прат |
ди стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски б |
ио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и о |
а поглавар по владалачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи и |
ремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада д |
ака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турски |
они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а |
к-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели |
жним стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод |
аника своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све при |
ошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мен |
им дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком |
ко и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би |
веческо <pb n="299" /> срце усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствар |
ан те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзл |
/p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што |
еспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ |
и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султан |
пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> |
<p>Ферхад једнако понуђива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То |
рци моје другове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: |
славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има |
којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без в |
д Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну |
јао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} |
и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било виде |
у се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мир |
т у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb |
а ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку |
е, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, ок |
рад на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца |
ошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам о |
ђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.< |
Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз |
своје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе |
шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стр |
ош од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је |
а; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником |
ском султану отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и |
ок је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, до |
емо с угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се |
е живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ух |
ам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, |
и.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног |
а ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чи |
о изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Фер |
ко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но |
ија.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су |
што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас |
ртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чи |
раво његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јабла |
мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме пону |
рагог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја |
ки’ речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прос |
, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека од |
05" /> <p>Јеремија тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном баштином. |
и део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо. |
да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се гра |
војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда |
бити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако с |
се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди |
тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га |
ри рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама. |
ати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— |
е феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов |
вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас нег |
ађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевић |
ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Но |
г у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био с |
моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бра |
Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би посл |
из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе |
то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491 |
Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се |
дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном |
ута времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челником, путује и чини |
спода, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Госпо |
ора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мо |
па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па |
падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да |
продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над |
сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S |
ојима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени |
.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p |
— Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног д |
био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Д |
ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — р |
ио јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, |
углу дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе |
све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дак |
Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо |
и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огр |
ко ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспото |
гмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њема |
дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баш |
ао беглербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> |
ам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служи |
га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</ |
, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем са |
де већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <p |
рига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора |
Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска д |
а турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је ко |
p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није |
учинити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косов |
уку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ |
озива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени |
рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, с |
арији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. <pb n="399" /> Њему ни |
вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје рије |
одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се |
анила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јери |
опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена. |
доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су |
е две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и |
о, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове |
околова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смеде |
е сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестр |
тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брд |
р онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским к |
к, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње л |
а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на |
шко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако п |
ицима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p> |
е јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли ју |
нско поморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви ко |
имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру зад |
илнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину д |
храмотворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на |
и пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су |
вске победе плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, С |
и са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не д |
телом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, |
онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног властелина као што |
/> имам људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађа |
Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати |
д нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мач |
ду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми |
тео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад св |
у тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јер |
жемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, нег |
а нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, бр |
један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за с |
е без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{ |
ног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповједио. — рече |
а не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико кора |
и, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно дес |
се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић |
падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— Познајем га. |
о, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га |
има, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу |
ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом та |
војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот В |
<p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, |
р за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, бо |
задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београ |
ном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S |
Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везир |
дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се |
н Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Брани |
је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па с |
е чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђ |
ак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и |
згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној |
ија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} |
Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката |
стану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да с |
p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним бр |
ам њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као з |
заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе |
мбурице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу д |
аже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта |
овори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што |
} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат |
ужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније |
ц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се |
S} Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— |
имамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од т |
потова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампије |
о одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светис |
ити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће |
ећ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> < |
ском и непослушности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грман |
о са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ј |
е изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— За |
не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вуко |
а Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} |
а нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће |
и о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p |
који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, |
уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— В |
би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци |
408" /> <p>Харалампије упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ос |
рви у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још |
аку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> |
од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подос |
римити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Све |
кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до су |
на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— |
вим гласом несташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавај |
ажила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојо |
ти, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпр |
— Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на т |
ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам прв |
жнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?< |
и му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један гр |
шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде к |
одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, |
је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљив |
онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом.</p> <pb n="442" /> |
’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турб |
не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени о |
опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, бог |
<p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочек |
што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај на |
то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за |
шао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља к |
уђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запи |
му покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш з |
и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљ |
<p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је |
ало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да с |
стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — |
S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Там |
е смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p |
е благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е |
мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и |
рци задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— О |
стала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, |
би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p |
— запита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се |
p> <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> < |
свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је |
ј, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако |
онтије застане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је |
вивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда |
еш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, |
оју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустриј |
Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати |
шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" |
<p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? |
о овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај по |
ти жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је см |
а мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; |
руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћ |
же задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Цариц |
је то сама својим дворским другарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам |
ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменити |
ом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама свој |
ата договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други |
законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају право на прес |
за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} |
е окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и во |
.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> <div |
треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ |
друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, ств |
— притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости |
руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот п |
о, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта |
били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао д |
> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а |
ваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити |
дведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Круш |
ојска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</ |
бодно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подиг |
кадање Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а д |
стреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађе |
свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако ис |
их валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се |
ем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бо |
о је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћ |
ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутиц |
на Новак задобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Татарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздо |
l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Тата |
l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с ц |
/l> <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначн |
> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задоби |
l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног тат |
/l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом ра |
l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња хало |
ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро |
а у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног С |
јунаци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> |
ију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу |
ни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој д |
и веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb |
некадашње јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, |
то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и |
а, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S |
ом извору купати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним оч |
ве кључе као стражар хришћанства против Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је мо |
р, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедника дес |
ијатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима пр |
да је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, госп |
.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онаковој |
у не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, |
кима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стад |
Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђер |
тка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје, неко право |
уку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачи |
о и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њи |
баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була |
огласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из к |
руге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће |
не са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем |
женити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, |
рака заробљен, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се о |
о тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, |
ни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу |
Јеремија приближи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, од |
окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за п |
крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију стр |
ми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и |
, све злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и не |
у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p |
иш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње |
скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и |
манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове |
може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином бимб |
свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био је у цркви н |
о удаљеним српским синовима, на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт д |
, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, тешки ок |
и да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једн |
ор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} |
а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један |
мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турк |
бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике т |
исмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба |
м поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске са |
нарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Ф |
товом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у |
че заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да |
на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — у |
опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутр |
тотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — |
јати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије при |
оји је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерат |
најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви с |
ји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да ос |
пита Харалампије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе др |
ралампије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и |
чин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт |
у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску земљу пустоши, Марко г |
о, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p> |
Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си ве |
ити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би под |
а, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату |
еш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио |
рози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господст |
замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњани |
рјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјет |
даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њено |
вио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подоб |
освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Т |
ки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка |
сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава преп |
о ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на по |
ему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, |
Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би |
данпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} |
<pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву |
и пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви |
вагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за теб |
ш Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом |
нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у |
еци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана јед |
олико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје |
ве већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, дов |
ићете од силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати |
ту тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу |
, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, |
мо и другом слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не буд |
у.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њи |
воје делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но |
Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шт |
патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb |
Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферх |
тавити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n=" |
е дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да |
ој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а |
м, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слободног израза дајем.</p> <p>После ови |
младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпома |
држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту п |
а срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ак |
ајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако |
ти; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку па |
е тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> |
и амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео м |
л’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била та |
моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда |
, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити |
заслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, же |
нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овд |
спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу |
Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са т |
град.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече |
слаба; откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народ |
ог што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, ј |
то у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не |
аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После о |
Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском ста |
витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора |
.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом прија |
есију — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја |
поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запи |
што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега де |
ин.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душ |
p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред |
јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p |
ас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, |
ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати с |
а, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин делом противу воље највишега — није |
Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме с |
p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезо |
биљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгони |
ену децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} |
делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тог |
ође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће ш |
ћи га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунашт |
робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помило |
кад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и |
рн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу |
же им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сају |
Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана |
>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће м |
и реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— |
Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не мо |
гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и установљен |
куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном |
кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доист |
на удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Тур |
јам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онд |
да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, |
сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек |
поте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ис |
и султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда |
ас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ дел |
биједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српск |
али са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо |
ед чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при |
неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један го |
је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је |
Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све |
зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он ј |
вега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} |
то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из зе |
ма, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође |
ознајем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара |
натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече |
бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Ма |
ати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђ |
в мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S |
вог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће срод |
сподара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за друго |
бећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему |
тима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то |
овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну др |
ода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најп |
Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни |
уној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио ј |
есам.{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити |
Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима |
ин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот уплетен, онда кнежевиће не |
и.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, |
?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} |
ац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим |
хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, |
има доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ак |
ложена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онак |
ић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мн |
294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам госп |
аду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћем |
који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Ко |
управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та власт ти |
Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је до |
о пристајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} |
кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од св |
о послушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магнов |
в Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чу |
ојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па |
да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацман |
им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке |
љен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То |
обром христијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи на |
ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, ј |
мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у |
лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он ј |
орити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не |
новић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Г |
оход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је д |
да крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаро |
ду.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену по |
Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем т |
остало царство?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пр |
пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> < |
раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћ |
е не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада остав |
— Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас остави |
екосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати |
ите господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султан |
краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићим |
ри ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — за |
ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије н |
о, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, мо |
редавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p |
м пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не може |
ено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музт |
при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p> |
им утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на кој |
ју није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ |
ђе старијег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјех |
до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> |
ампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куд |
Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад |
и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с на |
ке победе плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срб |
ци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увеш |
.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} |
се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као с |
ступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и |
упити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па |
Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским госпо |
путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди |
а мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће |
а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му |
т.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропадне |
иру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на ка |
зајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљуј |
даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот |
куша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало |
усан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опе |
е божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Кор |
будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одриц |
било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том |
ли Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S |
ану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још |
ћем турском нападању. <pb n="363" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигм |
н ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубро |
м оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој о |
можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, |
за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да м |
не Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћ |
што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све |
које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} |
злаже како Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни |
ет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог |
има налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Пр |
авати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је лова |
"457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да |
глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то пра |
овати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме и |
је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да с |
лијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато оп |
Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их |
о иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је |
лачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртн |
је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео |
ило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропа |
јазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрс |
S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла |
ет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и друг |
мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се |
нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ |
ти.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем |
а си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се вели |
ке, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунас |
вана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасви |
ади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што |
ика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после опет доп |
начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда и |
<p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је пр |
а везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Беогр |
ражио је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, о |
проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, ма |
над васцелим српским народом.{S} Овако ако остане, да над српским народом троје четворо владај |
могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није ник |
имали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и тако |
а.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... |
ш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мј |
поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда св |
и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја |
у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за др |
е усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, чита |
х владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осље |
Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и си |
опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов |
ве, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђур |
бивено лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду. |
и рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер ј |
слиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и |
се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцни |
, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађ |
ву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, |
</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште |
а чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, пост |
треле, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се п |
спот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са десп |
јунаци да створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и т |
е још неколико оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.< |
би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, |
о доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда ј |
ад, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, |
а ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазит |
м.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти траж |
а Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи |
ада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столе |
ливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за рук |
Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је |
алампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, |
кли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада са |
ема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па те |
ка гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском |
жи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв п |
е навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут преп |
жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухва |
а.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} М |
еби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи |
ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на |
ли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, пока |
истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте бул |
а, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико с |
а косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; |
ило, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био ј |
у, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весе |
егове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — |
="#SRP18590_N3" /> остаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћ |
прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Т |
бро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града издати неће, затеза |
пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но бу |
од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није н |
Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред гр |
ебе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено во |
се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распет |
која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздрави |
ло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краљ |
же.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудају |
бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се |
их последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ла |
сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би проко |
довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би шт |
е само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша по |
шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војвода.</p> <p>И Харалампије изређује свој |
тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе. |
е на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајиц |
ићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер |
и.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је |
е се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић јо |
се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао. |
је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{ |
а се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} |
и, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, |
вана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне |
аваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као |
ене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи с |
јводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била |
p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Голуп |
ости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Ла |
— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да |
рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та |
мели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p> |
лубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу па |
билић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко сул |
већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каи |
<p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма |
стидети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као р |
заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се |
ђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попуст |
и.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи от |
<p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— |
не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарс |
S} Покушава нападаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд |
сије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, ка |
S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хи |
уке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти мож |
стили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се н |
тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинст |
шманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског госп |
робуде се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу |
Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостад |
ну.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери |
еспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева |
ма у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије доб |
је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не |
здрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, |
ојске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, т |
ек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта |
дали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Фер |
оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код к |
д-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харала |
примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слобод |
једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, |
Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што |
помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре |
лика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместит |
а челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада |
гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p |
а да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</ |
де остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Браничевом. |
у два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да загра |
савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи |
е паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај |
це утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су М |
>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћ |
печат благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} Н |
огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохуј |
тских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана |
> <pb n="252" /> <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о |
је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> < |
и, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-п |
у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је |
ри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју в |
крену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па зна |
паши, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбо |
ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук |
, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна |
и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспо |
p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде |
д бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није |
<p>— Доцније може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се |
му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још дола |
зара, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спо |
реме можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго |
допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријех |
у у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задо |
то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори |
и је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> <div type="chapter" xml |
се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових |
бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После |
ма, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с п |
га убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора проп |
је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Ту |
ић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије |
у све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну ја |
аг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се |
ува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут |
том, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за побе |
какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је наб |
, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код С |
љу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими |
, <pb n="448" /> као неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша |
ало промислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло м |
радознало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посек |
пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уре |
са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p> |
ровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме |
ла у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја м |
у је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане |
мља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећн |
ишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, |
у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, н |
их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, |
луђера држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у |
десет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе п |
таниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у |
Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији. |
.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турск |
род спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац |
ја Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени би |
лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’р |
посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави с |
ри Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав ста |
еремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Б |
ежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за прете |
ампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, о |
ерхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио |
<p>Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна ев |
се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска сил |
си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако |
о је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против |
м мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме |
једно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољ |
{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у |
Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био. |
д би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју с |
че?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар ко |
чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и |
вац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је |
нути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спад |
с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са Мађарим |
још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату риј |
скусни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче х |
илици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са |
срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци |
погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — ошт |
ог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: бо |
бро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, |
сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и |
и, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У овако |
доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевим |
разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" |
} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђур |
урско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Мил |
на да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У д |
— запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапута |
у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту |
S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што |
/p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Ј |
рице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилиће |
нове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава |
р.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нуж |
</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разба |
ше војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и |
и.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је |
рђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му |
Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко |
S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређив |
а, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и пос |
ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p> |
Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео |
шт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком с |
хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Рад |
подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари т |
о за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, нај |
</p> <p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв |
христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са о |
у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> |
жати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру |
вечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за |
нудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <p |
а је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, |
дар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пре |
а пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да |
паша мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече о |
{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трг |
рив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој ка |
љено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у брк казат |
жу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то с |
мире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по ко |
, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много п |
а и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је угла |
добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта |
о да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, ш |
у увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S |
притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач |
с народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ ш |
света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, ок |
се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступ |
Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голу |
смије свашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише |
дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне |
нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи |
ојске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двор |
овић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам благ |
ок уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у ов |
и пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо |
ао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске к |
ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у р |
рених кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p> |
могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па |
сне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p> |
к је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако г |
овак.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не |
ће предавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије |
слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти |
урђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници |
ам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави |
ц сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не |
м бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</ |
т, а овамо највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити против закона?</p> <p>— И код |
а деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и |
кривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први |
пет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> |
сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на |
аснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо |
доживети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је св |
такође старијег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће с |
гда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити? |
у можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћ |
аралампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па |
н, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па |
о паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина |
ану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце |
че, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни завист |
ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи |
свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни |
Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца ку |
и. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њ |
у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прослови:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем ал’ ћ |
вати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како С |
едну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, |
му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, |
ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и |
треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није брани |
прослови:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем ал’ ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци |
} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p |
мен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са |
есто камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде. |
а, често је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило |
> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} М |
ци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељ |
> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љ |
Да с’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се в |
<l>А Татарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њим |
<l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ |
чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина |
90_C1.11"> <head>XI</head> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван госпо |
ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене им |
и Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким |
ма јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косов |
езекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Р |
урци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије |
ја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите св |
предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила. |
ти.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пуст |
>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се уд |
ње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ |
делу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске зе |
љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрв |
нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{ |
и се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу разв |
о, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу |
оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитуј |
чици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ диво |
.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не једно |
вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Угарску не з |
не <pb n="377" /> војске, поклон силног алеманског цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стева |
премда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ћ |
реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана |
>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступи |
ва је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и |
мрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или по |
своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му улива |
ва госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавал |
Српска војска је на Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удови |
подар.{S} Он прими пријатељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} |
а’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — од |
светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се влас |
p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала |
вуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије корисно беше цару у свако доба. |
го мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпр |
и мислили.{S} Милица царица има синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићево |
киња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p |
издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на ср |
{S} Једини Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих м |
рица Милица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, |
правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену |
S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потр |
а да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка г |
зависи од <pb n="359" /> јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за оп |
е све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима н |
е Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но пок |
слови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време |
По другим манастирима кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гости |
гда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жр |
— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... |
о би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу |
е наши потомци изгубљено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} |
ла брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће |
већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампи |
што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве з |
а та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је |
разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души |
а је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та припо |
ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, |
зали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима н |
и пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може |
е не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку пр |
њу је старим љубавним чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго које |
могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p |
красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго |
ретрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остан |
{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода чове |
pb n="355" /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, |
таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди с |
Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и |
жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад та |
влада, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обн |
а му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ри |
е доба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим д |
слава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам дру |
ве ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — |
укашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S |
вољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен |
красно, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи печат благоговјенства.{S} Гласо |
то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети |
лтан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светисл |
о хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светислав |
ајем прети? — одговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу ка |
лоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ |
иклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Ву |
мо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио к |
а ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се са |
пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хо |
и ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњен |
која љубавној им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим р |
ран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако и |
не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино |
Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа м |
ржати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не |
овори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били |
екао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких |
нез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар |
го питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ј |
ао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Б |
икашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужиц |
мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је била |
идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства |
/p> <p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- |
скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе |
аспетија је икона Богородице из Солуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лаз |
Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, једногласно громкну.</p> <pb n="493" /> < |
српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, једногласн |
очиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, једногласно громкну.</p> <p |
а исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, је |
— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Ама |
примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јо |
не нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све |
воја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изрекао, и ш |
а, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем |
вана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним ср |
отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит |
де, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су кнезов |
де и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и ве |
Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста отки |
јића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о мир |
рађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p> |
чима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати. |
манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она ста |
лас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанс |
аспемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте с |
шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до пок |
— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владик |
ава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече заб |
ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{ |
Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима |
му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат ниј |
имо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са својом дружином седн |
ном Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јабланови |
ло у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се |
{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци |
дству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбиб |
енијем изгледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељ |
/p> <p>После свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S |
а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из бит |
о — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут |
тим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас т |
шавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <p |
хад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнез |
љено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а |
Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушев |
рунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру је п |
г доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около |
о зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове |
одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато д |
ји чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p |
ко би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљск |
ра свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају |
3" /> <p>У разапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Ке |
.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ |
ају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-бегле |
> <head>XXIII</head> <p>Сутрадан султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени с |
цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на д |
амиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриш |
e unit="subSection" /> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, |
олазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол |
тити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсе |
ри.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p> <p>Т |
оји су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у |
деш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили |
{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадам |
е главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурче |
ne unit="subSection" /> <p>Код Ангоре у Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, деспот и |
p>Малочас, па пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, |
синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш ма |
деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па ч |
, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турц |
вим синовима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим |
слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа |
итка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на |
<milestone unit="subSection" /> <p>Код Ангоре у Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, |
урци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ |
н са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур па |
два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Њего |
омични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом |
тријархову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била написан |
јлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та |
ечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} |
да си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије |
е, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који с |
да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је |
це куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што |
ц Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће би |
p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да |
амјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> |
рено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста ду |
ко ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Ду |
остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Ј |
ве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <pb n="467" /> који сад међу њи’ |
Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царс |
д бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од сувога сребра и з |
„Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> његов патрон, оштро га гледи, и |
је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати |
у због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе |
в као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би к |
војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и тере |
ски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половина је овог бла |
, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево |
поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине, одјачам, увеж |
нуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским властелама, који би за срећу држал |
у били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би м |
падне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту п |
крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им |
им крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт им |
о треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изус |
подижемо град Смедерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедере |
га, <pb n="509" /> имам људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и |
зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад т |
} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се |
деспот постидети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не арга |
л’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, |
е Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доис |
, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, уза |
/p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по с |
} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десн |
до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због х |
ар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све |
да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској |
е било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаес |
ошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</ |
нта.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара и |
у, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није н |
ти.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S |
.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не |
рпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и |
анства.{S} Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци ди |
р истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, који је сретније доба доживио, рођ |
сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у |
ад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покр |
зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђер, па се и на пот |
поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је архимандрит отац Харалампије.</p> <pb n="436" /> </div> |
урат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готов |
корачао.{S} Жички митрополит, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његов |
и посленике.{S} У намастиру је поглавар архимандрит Пахомије, осамдесетољетни красан старац, ко |
</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русн |
уђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у високим Д |
олазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пу |
бе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или владиком постану, као на пример, пећк |
ио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb n="354" /> да дође |
ише пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, |
вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ства |
бу прост постриженик, нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Дан |
е књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у озби |
исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим |
међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и по |
о монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повељ |
доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог јунака, таман као д |
не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмун |
твори, прочита, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, са |
рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема |
после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Ву |
на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мо |
, нестане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не треба се са |
м правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријем |
ну, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никаков |
није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне |
д старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} |
ити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пре |
Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{ |
ића понашање је опорочавао, што тражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а затим је |
рних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што |
рацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова риј |
све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја |
астир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ |
сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљ |
одити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, ј |
ођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после мож |
> <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром |
по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{S} |
ње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које пак због крас |
реме док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је госто |
туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кад |
еће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила |
спот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцим |
није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у П |
, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, |
је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што |
и.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После крат |
дра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па чак до рим |
је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезд |
ги великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате |
ог изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, они се тек |
{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и |
за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У оваковој |
камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} |
, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као из |
ти — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети |
очео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за |
овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није б |
чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у |
је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се как |
х и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалит |
Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељств |
S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна ср |
ова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> |
међу христијани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити |
оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељство Мари |
ске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> < |
а Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него |
ћи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад д |
нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треб |
какову породицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, |
бвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к себи |
о ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? за |
> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том да јој ј |
вићи Србијом овладати.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију |
бро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{ |
лици све представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз |
еш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, не |
брио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам зем |
и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране нем |
осле велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Мил |
на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срц |
и гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Бајазито |
же мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутрашњих не |
Зар је тако угледна? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемс |
пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф крен |
ћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема |
а се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</ |
судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, син Муратов, имао је задатак онај доврш |
види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки подносио.</p> <p>Милева једн |
ски посланици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове о |
тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем |
да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стад |
рман на слободној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је |
аково што опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паш |
им, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветова |
/p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Г |
илева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p> |
са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душ |
кало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију остали |
не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби п |
р Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n="327" /> разори.{S} Милиц |
за себе употребити и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да |
Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и |
ароши, стојаше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије |
с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио нај |
— како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом |
с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам ј |
целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекоше с |
им братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже п |
> <p>Оставимо сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како плету српско |
ска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске вој |
за време незаборављеног султана Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и с |
о старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђур |
да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о срп |
ба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом не |
ти моје пријатељство.</p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго дивани |
.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једн |
<p>Милева, занешена силом и богатством Бајазитовим, отпадила се од Светислава, мислећи да ће ј |
је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство држао се оне стране |
и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победит |
p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — |
аног човека у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намера |
да противустане жељи материној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се с |
p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал на |
аш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" /> опријатељи, Бајазиту се допадн |
олитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам д |
/p> <p>Малодушан победитељ са ухваћеним Бајазитом, победитељем Мађара, худо је поступао; тако и |
са Бајазитом <pb n="334" /> опријатељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико си |
варима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{ |
и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на |
татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва |
а, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— |
лица је са неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то |
е породице <pb n="323" /> јошт већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, к |
ом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту трећи план, којим се српски народ подјармити м |
зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадол |
српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни султа |
кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинит |
ас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о т |
</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> |
но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <pb n="269" /> <p>Видајићеве речи код сви |
р.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота царск |
е од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино стање живо представили.{S} Кажу да не |
не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је б |
јници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половина је овог блага моја, |
>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неман |
оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко |
трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостај |
се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковање |
је поклоне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте |
стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаш |
Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове об |
ости.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Ј |
ћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јере |
љускају, преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рање |
— упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу. |
јевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а д |
ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са с |
ад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам |
то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су |
рога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: заш |
Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их к |
смеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узе |
уда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако |
Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне к |
царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем С |
Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народ |
ушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{ |
ш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског |
емо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Ј |
зар, како се прославио против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам доб |
је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Т |
гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку |
време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у св |
хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и |
у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска госпо |
ова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком го |
S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— |
ад опет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, ч |
дати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би вре |
} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани |
а били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S |
би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Ј |
ене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао и |
ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати нем |
ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му |
нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да |
мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико |
дан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изг |
свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} Тол |
хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа |
вет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мица |
даљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви |
ио, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост |
одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p> |
х сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности.</p> <p>Марко |
енула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мара и |
храбрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна |
мој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам л |
ице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о т |
е не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каур |
се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се н |
богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми |
ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече Јаб |
поклон силног алеманског цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са |
је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Ви |
ијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се ос |
[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{ |
таша, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким глас |
нака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лаз |
у.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Розгоњ |
је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српски господари. |
ста има.{S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ће |
еће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теб |
да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће представљају.{S} Она |
и мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-манастир само што није запаљен изгорео.</p> <p>Фе |
те.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и |
већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p |
де спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу |
/p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, ње |
авио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="246" /> |
кав, Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта |
-паша, некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не |
је, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{ |
, одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ др |
е за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, |
од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли |
једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада |
двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— |
они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупч |
о налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као |
а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту ј |
пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загри |
ани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан пр |
и јуначе — одговори Марко, оштар поглед бацајући на јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђ |
у их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни |
ци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја, саградили су си мали д |
, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сун |
ећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађ |
S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S |
утркиват, копљем хитат, буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјел |
да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турц |
у се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима |
ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу ам |
Турке, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone un |
ст Јаблановићу.</p> <p>Јеремија почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћ |
својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Јед |
ампијем.{S} Светују се.</p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> < |
пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ |
ерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако посед |
царице?</p> <p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</ |
ј очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су |
ажарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде |
нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћ |
Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном с |
ије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран д |
ајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник |
хвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне |
о да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани |
ње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Светислава и друге војничког реда госте |
патријаром постао — напије Јаблановић, бацив намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерњ |
жасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изи |
вину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио. |
емија стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерск |
пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слабију стр |
— примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непр |
адили, они који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и к |
и, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref |
урци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућно било, умера |
е.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није м |
а, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и вла |
је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети |
савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несреће и челични Новак мало дух |
.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — |
се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешниј |
извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{ |
вему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, јер оданде је могло добро и |
ремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пут |
рчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправља |
>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узај |
и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати.</p> <p>— Доста |
м, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како |
мити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, |
ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> <milestone |
Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а че |
овој дивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наре |
окаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође врем |
</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је су |
аћу пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуг |
остио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Ст |
ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шт |
тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви слу |
ерхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаб |
и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{ |
, добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p |
је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја са |
</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да |
ћа сваком једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав |
доведе кнезове.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, воле |
нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отп |
.</p> <p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан броја |
ска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим зн |
урађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не |
лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има |
} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблан |
што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан |
ег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, |
урађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и осл |
{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, укол |
већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар |
н у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру |
ом сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао |
p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти б |
руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега бра |
да под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистал |
рују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пр |
и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.< |
к спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи с |
ва војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје |
унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> |
новић.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш |
и је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији би |
ечи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсим |
бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим |
ина срца коснула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпут патријарх узме ча |
<p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабост |
задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морам |
— одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и |
толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се |
д Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешк |
овара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручниц |
е, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака доп |
т са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, |
су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шал |
како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема ни |
ао што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољств |
> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> <p> |
а Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању срп |
добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака |
ова.</p> <p>Душаново царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> < |
ви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овц |
примети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт д |
ли.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш |
шћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин |
ти.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у |
— одговори сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ст |
иге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Доб |
рода повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао |
ан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад п |
мство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{ |
спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јуна |
ко и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми н |
о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом у поч |
е, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће |
турском нападању. <pb n="363" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд |
у, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац |
Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањат |
превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога ба |
ог је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која |
нтијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима подозрителан.</p> <p> |
се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по |
, што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету |
једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са с |
се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Т |
зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном о |
ер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Гол |
уше.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита |
убац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и так |
душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплив |
</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој |
мо своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јо |
жати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер о |
и — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао са |
,</l> <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат |
,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војск |
жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је |
Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се н |
а је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера ј |
ављала, трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ би |
тају.</p> <pb n="222" /> <p>— Да красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> <p>— Не б |
теља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то |
каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красном Ми |
ар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на дворјане до |
овеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, колико различити’ но крас |
еби уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац |
мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се гостим |
по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, при |
на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист д |
вак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негда сазидано беше, како би |
не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље |
ви двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и дол |
н владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Испове |
су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду |
урских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} |
мљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечастиви места |
златне, сребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не |
а дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb n="408" /> <p>Харалампије упадне.</p> |
устити, који ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и закл |
Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турц |
а готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад |
ашање је опорочавао, што тражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски |
дићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p |
емо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p> <p>— Право збориш, Јерино, мудрост Кантаку |
дра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као ди |
ановићу је обречена Сребрница са силном баштином.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у рукама Ј |
ладара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспот |
, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађара.</p> <pb n="407" /> < |
припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа |
p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; |
рце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, колико различити’ но красни’ цвјетова има п |
то задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било до |
се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто |
у у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем ј |
дема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са неком кр |
ластелини, турске подлоге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, бу |
анећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалвар |
ло бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво п |
смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</title>”, и сами калу |
уну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светите |
дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{ |
прослови:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — показујући на младог Бранковића — син Вука војвод |
м и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без у |
жи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харе |
тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; ср |
хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог народа, по |
тале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S} Светује с |
ор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску |
ац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{ |
м чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везир |
је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман христјанств |
врђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се избр |
Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље |
’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гос |
, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад |
то су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће |
едио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферх |
на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ |
помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо д |
ажим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} |
ја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу да се |
ошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?< |
му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, |
ио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — вик |
доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и т |
, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом |
еба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепит |
Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобр |
и барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек |
е, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S |
има посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаб |
љиви мејдани, проводити могли.{S} Испод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која ј |
већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, н |
p>Двор крушевачки лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и вел |
убац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца и пад мо |
лаве турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет прем |
Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да про |
риш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, кори |
аблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пље |
ји примаћи, <pb n="431" /> ил’ слабијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Сто |
ојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви њег |
рестаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, војни |
} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{S} Добри ста |
и се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија пог |
дина, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и че |
ој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде |
ио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим |
еле?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас? |
е добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство неко |
међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њи |
им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Каји |
, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена сабља.</p> <p>Д |
а Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила |
ао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p> |
.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе уме |
ски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S |
<pb n="480" /> <p>Бимбаша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост о |
цу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш |
па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не |
м, Милош остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски |
ђевојке можемо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то |
ке руке српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове предел |
проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрош |
и који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј г |
Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина |
ли понети понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, |
оји дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је сваг |
ао; он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је б |
о Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, кра |
опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења, па како да се не т |
’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна от |
урчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био мира |
Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарск |
је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо |
у, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду д |
ила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јерине |
ко поморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који |
реба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бо |
ао најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да |
вљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не б |
а и неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру при |
стоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, св |
ада би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се пок |
ивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ кр |
аве без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Коли |
јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с |
Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> града.{S} Јеремија во |
ислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгл |
е четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш |
се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> |
ема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста им |
о о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или к |
пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим |
ића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудав |
ј, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш |
одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега н |
најем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу пр |
еник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот н |
знате животиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве г |
пе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако слабоговорљиви, |
/p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме |
му смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо |
ад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и установљеног строгог закона п |
а новим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, не могоше са н |
гом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <p |
трзају се од својих јунака, измешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони |
ио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div type="chapter" xml: |
да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефа |
и.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, |
па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска мл |
лили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и з |
над народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну ч |
р.{S} Он прими пријатељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од |
ви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да |
купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад |
</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јес |
ађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не повер |
и овде гдегод сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у о |
ке силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним гласом Русна. |
ад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њег |
етлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, ка |
исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђура |
да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио,</l> < |
давна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред на |
и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, та |
Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, |
дба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раз |
шина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, чарапе и мес |
у на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду |
говор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће |
Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се |
Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту |
Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да М |
ене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђур |
рженик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то није замер |
ласом пресече султан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} |
сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p> |
и међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом |
уни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску из |
ог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Једно маг |
код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни д |
био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану |
, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране |
арод опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје вој |
ако што ради што му као једном великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ |
ске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађа |
мам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{ |
> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоност према Милошу једини |
<p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ниш |
његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све изв |
аши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели. |
господара нестало.{S} Постали су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Цари |
жимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</ |
јанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" / |
} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити може |
власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак р |
огубо несрећни; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа про |
нема несрећнијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује |
Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још после ис |
и опет какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу к |
најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се посл |
гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео з |
Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, поч |
Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то |
ве то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, |
ог брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бит |
у и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит |
рљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често сме |
е, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје |
ко тријест пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од сло |
до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref target="#SRP18590_N4" /> како је понуди |
нког, који изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије н |
у му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, |
красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.< |
онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је |
ег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песм |
е, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="4 |
оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се са челенком спа |
и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о б |
овић <pb n="465" /> оставио је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смилов |
/p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Ј |
ћи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је с |
ом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у зе |
л’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор с |
но је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војс |
лости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па |
ко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго т |
је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо |
ао негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево мора народу светлети, да из вар |
како се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на |
е наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари |
н деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа преда |
и.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако |
, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским средоточијем.{S} Са благом |
внички трговци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и |
мађарски војници српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Бео |
д главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не проди |
бивао је турским нападајима изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин |
а се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на |
аје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голуба |
каши градили су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом постане најславнија српска варош.{ |
рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу свом записаће вечито име |
ивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, |
се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p> |
да.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</ |
пљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; |
у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере |
ска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд по |
резу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} Дес |
и на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то |
колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим ди |
би одмах кренути <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с |
’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три |
.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма ш |
ти јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор |
едставља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо |
а погодили, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузел |
ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспо |
ака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду доби |
ом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунав |
и да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Т |
p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> |
чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари |
џари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, |
ији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} |
Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши |
је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стеван |
ало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке н |
ни, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је |
олике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш у |
} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију он |
Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужд |
Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ шт |
ио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теж |
Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Десп |
и и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван п |
подара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p>Војска спустила се |
а ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу |
ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече |
адају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав З |
исано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што му једа |
} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као |
</head> <p>Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако размишља |
а с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и ос |
ах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика бил |
закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Ву |
видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Ј |
м постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако |
лија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепа |
тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, |
седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац |
ити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре |
ојску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војс |
ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, а |
у оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд |
у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — рече логоф |
е деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду не види се весело |
ас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а |
оље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заш |
S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита |
и могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер не зна рашт |
p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацм |
а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јерине саб |
ики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Ба |
чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и |
Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами |
} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да с |
Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер |
на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код |
убац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, си |
продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градска врата да их Турчин |
к, небо чисто плаветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, сунач |
>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отварају градска врата, диве |
војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је б |
силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а |
јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска мож |
.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беш |
натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцим |
> <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот, српски владар, земљ |
жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска |
ад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши шт |
раци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, и |
id="SRP18590_C1.11"> <head>XI</head> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Ст |
традали, опет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад шт |
ам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ |
са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад. |
лаве пратити мађарска војска.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене заставе, та боја знач |
смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то |
а.{S} Смедерево треба да је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек |
могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београ |
ерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледа |
е догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S} |
отови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, |
ао каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, |
удбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином Ра |
а вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту д |
честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам |
е откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српс |
/p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари |
граду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{ |
ко Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајн |
ржи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су м |
с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у |
RP18590_C2.32"> <head>XXXII</head> <p>У Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кул |
не кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песм |
влада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, кој |
ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, |
.{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.< |
ма право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p> |
као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини о |
дмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</ |
мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се |
јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго ми је, Краљевић |
<p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без |
странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ |
’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка ч |
Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила: |
онапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>З |
стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гребљановића, и н |
о војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би ра |
, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу |
ки Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанства |
оја им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стра |
смирености напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће гос |
провео.{S} Наука, честитост и смиреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и |
е дане, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак вел |
сечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Веч |
јном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у р |
рка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Су |
ју смејаше.{S} Доиста, отац Харалампије беше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је има |
весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале |
чима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> |
и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор одн |
никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може л |
поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, |
аралампије беше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, |
Премда стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n="221" /> му Светислав, јоште млад, сваг |
, често је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила. |
олупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Т |
шти, које увеселења ради негда сазидано беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> |
а Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње јуначке |
један бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише |
ољубив, али његово властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од буг |
паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјани |
спот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поздрава и отпоздрава мало |
е и Миличин са Русном разговор прекинут беше доласком нових гостију. </p> </div> <div type="cha |
ом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоу |
унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S |
/> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; |
о појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође глада |
ле.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника |
ко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> |
Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и |
је преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му |
срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о сто |
о по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-п |
оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројн |
м заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити |
S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљи |
нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, с |
пити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић |
лого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо |
дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Су |
етошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала |
<p>Јула га послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне |
у ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, |
ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Ју |
а му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — о |
сли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, |
епљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без д |
ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан с |
знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ арх |
уке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ин |
спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Ст |
рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџ |
је.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако угово |
а.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Бе |
тио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ух |
ртес, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављ |
n="335" /> <p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба н |
рима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша. |
астане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко |
авна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу |
p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и |
у хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> < |
ђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом.</p> <pb n="442" /> <p |
ено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Св |
није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство от |
се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткам |
ости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чу |
е на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и п |
p> <p>Јеремија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаљ |
и служитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је би |
л’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њи |
к у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се |
ио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за о |
атељство склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принје |
о управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се пос |
војих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор. |
војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о |
реба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи бил |
ин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српско |
, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запита |
садањег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је |
су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му |
ку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног |
ет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се увери |
ам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положил |
потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцепили су се са својом во |
да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Ж |
ао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Пето |
ло.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Гол |
душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света |
понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она |
војој дворјанској дужности измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца |
на рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, ост |
и, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што в |
у, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу у |
са финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром пр |
ети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у |
тајама скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де |
е зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Ту |
апита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за з |
зара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености |
p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И |
ву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S |
Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султан |
и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим гр |
едузећем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особ |
није имала у себи толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада |
е стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу св |
/p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде се м |
S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не |
е, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но |
/p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; |
, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њ |
неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} |
стина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, а |
е.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} П |
ебало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не |
не све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, |
и своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опр |
јевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и |
е, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, |
.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n=" |
моћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све предст |
им се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља |
?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али |
<l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске об |
о у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам |
еће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, д |
та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде |
та видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> < |
> <p>Јерина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, |
тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малт |
јске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ побед |
прилике толико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не |
вац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а |
агати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном |
ала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је т |
а, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој |
нам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане |
очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p |
не мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.</p> <p |
ешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним глас |
да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу |
већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори |
ам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини |
на пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то у |
’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо н |
ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светисл |
бац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наи |
ри моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Та |
а путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> |
џеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да |
да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стева |
p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куде в |
свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једа |
а кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А о |
род.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу |
И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, кој |
радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијес |
лици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца |
астојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика |
дар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог |
какову струку живота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољ |
да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот ј |
били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету |
ну се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи бил |
кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и тво |
рбију широм отворити Турцима, натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо |
је Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ |
м срећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Ба |
.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син о |
тан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом |
очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и |
, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до т |
не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их сло |
тписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пр |
половина однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да упо |
а будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту са |
кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угле |
била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је свој |
ориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p |
би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, к |
отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину |
и Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} |
ван и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к |
Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар |
треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо |
траг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а ова |
аго њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао р |
и тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се |
а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је |
али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— |
а сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} |
да Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој ота |
онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да |
о тражи његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} |
ше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспото |
отурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— |
.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n="438" / |
ли се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, |
ује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на |
фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ф |
, само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> < |
не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Ву |
.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд |
е моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини с |
ва зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас |
ај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да |
питкивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих де |
отражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ з |
питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем — за |
ребало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, ко |
— Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Му |
онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А с |
у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна ко |
о, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са м |
м му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p |
м џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опе |
ао што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} |
оће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчи |
ртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кн |
ојводе, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину с |
мију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јереми |
, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} К |
} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И |
јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p |
при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— |
он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је |
и када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ |
шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџ |
лтановог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске ко |
, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним приј |
том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="2 |
ма, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела |
ијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска ост |
тали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој не |
е свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу с |
ас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p |
и предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушев |
ије сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти мо |
А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до |
за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би н |
т код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне |
его потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би би |
бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ |
/> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би |
убац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је би |
узу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n |
два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу |
и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук у |
<p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку |
зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти |
о, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за ње |
Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале |
а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онд |
над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше |
/p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја из |
е без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Је |
рхад-паша прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голу |
сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га |
но падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-па |
наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с |
реке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, |
да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Ж |
Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђур |
ти, а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила |
ани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се |
оста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, доду |
био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих навала |
о је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на пр |
х после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напуст |
ке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их шти |
тити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, |
најем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не б |
откинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb |
езу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују |
увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, заста |
о сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони с |
моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помис |
сле ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите с |
би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одг |
у леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке н |
ста начините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти в |
ао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивен |
такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена |
<p>— Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу само мог великог п |
и, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</ |
у и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом коље |
</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Ву |
примити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер |
треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд |
венк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, |
еба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да г |
и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Суле |
па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахра |
на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост св |
баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све т |
мије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то зн |
им, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, па |
о не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био по |
одило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку по |
ћевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђ |
пита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио |
јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић |
о, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p> < |
е забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужи |
и, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ. |
нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној |
среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао |
Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао |
квом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспото |
о што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањ |
звикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмех |
.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> < |
лампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво |
други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерла |
и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јунач |
>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи |
рно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би шт |
се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног ма |
из, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша. |
ља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бран |
ад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на пог |
ати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти с |
иле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се |
а са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада |
то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ |
е више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ |
[са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то |
а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а |
</p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повино |
био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p |
асно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се |
о има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако |
е исте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, |
будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Ко |
ћу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом |
а вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашт |
г времена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако кра |
о да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за једа |
држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод |
ду, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код |
гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако по |
осади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил |
могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра г |
ија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у ма |
бројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега би |
емићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицим |
су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у ку |
еправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ов |
а свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, и |
акођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступа |
>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље |
Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту |
, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> |
астојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чин |
шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспот |
по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, б |
цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има по |
им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај починили |
бити, па у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} П |
" /> град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све |
о у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер |
рили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би му м |
те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, |
еба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах пред |
све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је пос |
е баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодуши |
нак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p |
а је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побри |
калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Как |
сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краље |
не слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара пр |
на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну би |
о што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види и |
оме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на с |
овори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом |
за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па |
и’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; |
виће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелин |
лаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је |
и — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p |
а јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био |
Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским |
и над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па је |
м постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје |
от ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије |
анама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Та |
арска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та во |
ко зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље прот |
лампије дигне се.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мор |
ио с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муф |
забере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, нап |
врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а и |
удила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, |
мо требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, |
женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имам |
е деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и |
S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} К |
о, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња М |
ло има међу српским великашима, који не би ради над каковим малим [пределом] независно господар |
имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по ј |
ио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша побед |
азати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мал |
стир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.</p> |
и тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли би Краљеви |
е свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Б |
и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и |
те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не повра |
господарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису |
ку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им десп |
а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .< |
бији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Т |
е?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он ца |
м бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да зау |
едан није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, т |
рби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу пови |
реварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцим |
да, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по |
јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за |
оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на |
Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је см |
виђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душано |
ди у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сек |
Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам ш |
верен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} З |
то по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби с |
ин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} М |
да већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> н |
мињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас п |
че Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у д |
сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те у |
рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдија |
трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград ј |
лубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба д |
управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на |
ка, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слаб |
да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио |
пот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан к |
е за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам о |
А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити |
држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у х |
Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни |
оменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу |
<p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одгово |
е било царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Мил |
било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</ |
ра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.< |
е арбанашким и зетским властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт |
те се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ств |
а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву ш |
<p>Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице |
и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком |
, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао. |
свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је |
тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> |
кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гл |
етислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме |
ко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чин |
сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} На |
д њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу ре |
.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Беогр |
исали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампи |
по праву насљедија његови синови имали би насљедити господарство.{S} Но госпођа Ирина, властољ |
то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то ј |
да, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би био последњи српски г |
Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм отворити Турцима, натуштала би се силна |
<p>— Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у |
баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, т |
о, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две глав |
а у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb |
неслоге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцим |
су говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству |
збила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p |
е Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си |
ити, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути. |
жје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје п |
ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — реч |
Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Срб |
они који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи |
би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то |
ео првенства примити, незадовољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнез |
се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије |
се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове си |
л’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелос |
анума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} |
тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све зн |
ање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, бог |
во пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Л |
ећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са вла |
га са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сва |
змећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу д |
ле Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамит |
трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ств |
ња; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиљ |
амо да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а он |
би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две |
, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косо |
нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, |
е сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се п |
Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви |
Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њег |
има сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} |
у наскоро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Мили |
ао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; он је још |
ар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" /> <p> |
је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут доб |
ити, да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, |
ине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p> |
тријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом ли |
њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, |
у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаро |
беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Ба |
а, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи т |
птром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} |
а рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали |
е своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, |
аки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што |
читао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти |
тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За ова |
нашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати |
прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали |
ије, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n="526" |
н.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му зл |
не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњ |
и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу |
ви крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к с |
ад те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{ |
лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} |
ове године величаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почн |
и.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијо |
а распростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот |
начна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна |
ше Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих |
ца, горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} |
/p> <p>По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ |
смешило и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, |
гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На С |
а дворска, не један властелин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} |
ају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све изви |
, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље госпо |
ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа |
сни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</ |
уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и ко |
сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли т |
убац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већо |
у, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намаст |
урчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мно |
ала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} |
ор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Л |
нпут такову једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S |
рачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли |
а је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, мога |
ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују |
главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјер |
едом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, до |
ду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела |
} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим гласом |
рни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дун |
дно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена |
сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним про |
једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком саве |
уги, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара |
да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па ка |
рада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и и |
још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ гр |
а и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Ту |
о доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишл |
ије се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица. |
ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> |
ао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би он |
чекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у том |
мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети патрија |
тит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је в |
ао укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћ |
реји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика |
, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не м |
млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би чове |
ој одважности, распространио и утемељио би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једн |
нда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ |
и Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, ис |
емија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин |
се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре з |
а врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ в |
односио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чуд |
="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друг |
ваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ |
своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћ |
иближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} |
онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбада |
рнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече |
шо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Тур |
да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један о |
ећма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан |
другом слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо |
цима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, |
учити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Х |
времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту |
.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста |
ријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p> |
Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту |
овић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду с |
н Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— П |
рађ Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје п |
право, своју власт напустити неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{ |
ћа описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити мона |
веселења ради негда сазидано беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица |
очне, дакле, нове планове правити, како би своју владу распространити могао.{S} Милица је на св |
га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било у пе |
и крв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер де |
Марковог господарства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и б |
ком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p |
ви делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Како би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но |
ва?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразг |
не.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писа |
— Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Ј |
зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А п |
ц предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{ |
казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је |
старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке |
да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, ж |
мунду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана б |
се испунила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им ј |
Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије |
бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет |
По поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не бран |
д-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, |
оже да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерат |
урака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, то |
царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу |
ја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповједио. — рече као и |
Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали. |
му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли м |
а не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, д |
ара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онд |
ио што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачи |
{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек |
на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди |
ом коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко |
>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткреп |
да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама н |
због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђери доносу јел |
Тако је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у он |
аша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобе |
И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{ |
во створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем |
га био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватре |
право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако |
м сложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном син |
да ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да |
{S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем |
аиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и |
само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се проме |
>— Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пак |
елити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду о |
, морали би Турцима града предати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати има |
еније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле. |
неколико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p |
еба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то би |
х на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити, кад му је р |
додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина |
лео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти |
, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, б |
се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, |
оград подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина предста |
спотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} |
тио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на |
м будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније ис |
рчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род |
о пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба |
, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може и са |
прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетски |
ије у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом |
пет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни |
е бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом завладао био.{S} Ратујући |
рбију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ћ |
кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударе |
добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао |
можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица др |
му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак |
па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота наговорити |
на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци |
с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног |
; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напро |
ећ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу дв |
осада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у ра |
Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи доз |
и да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.< |
есна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира |
ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо |
то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србиј |
одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест |
Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко |
ад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе бр |
робљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не |
ли да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних |
но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо |
сумнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом в |
лед.{S} По његовом немирном духу, другу би какову струку живота изабрао био, која би његовој на |
ти.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме |
д овако разног разговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="2 |
ред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао |
ава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit="su |
ара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На |
аљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци |
а кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал |
ђу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да |
сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатни |
о, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад в |
су хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није дод |
з Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљ |
ја.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као |
рска, премда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непо |
како Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана |
— Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, |
рекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и |
оба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, ал |
руго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} Београд и Смеде |
ли партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и |
и у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака |
ине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани се |
ки архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више от |
а досади деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, |
се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, и |
ислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни |
ом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком срп |
не најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија по |
ијатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог |
и увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгубит |
и да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељ |
ад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га |
лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, шт |
Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредб |
ева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужно |
из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, дели |
Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ |
Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n="443" |
се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци |
и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђура |
Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак |
војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Дру |
пот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, |
љује потајно робље из сужанства, доклен бијесна властела од народа робље прави.{S} Док је Турчи |
кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара већ насакатише што и |
кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто поразиле.{S} |
у Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па |
p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, |
урским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турск |
му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом |
против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стој |
ро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за св |
ка.{S} Сва својства, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало срећ |
у.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у |
којом срећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{ |
ћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике ко |
о да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу с |
е кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цр |
среће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чим обман |
осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у дан |
оге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је |
неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би с |
ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била |
али.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Отка |
> <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначк |
стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, |
ико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњ |
<p>Премда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} |
валила на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах проклицала |
у сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело |
о из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би |
тукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије бил |
помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, великим словима златном б |
од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? |
кој жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S |
/p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, ко |
х прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед |
Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управит |
је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка |
ра у Бранковићевом браку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; |
S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног |
ј се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ бе |
вићи нису хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке |
реме проводили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпу |
д војском која је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћ |
лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је да ми се свак |
урци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је примљ |
је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је |
е на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и материном упливу неограничено подложна.{S} |
а се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава њеж |
е душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинск |
а је била једно властелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљ |
ет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је за |
<p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње време што б |
али озбиљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним |
—</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које у |
није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> |
на његовом трону, или столици, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио |
да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока видела се из |
екајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дакле |
оњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи |
ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате |
Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од |
читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупц |
Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и г |
а је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је била онда у Срба бог |
има кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међ |
вујућу се невиност изјављују.{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бити може, |
ла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи |
е била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега ш |
ав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n= |
оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш |
вој положај преиначити.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је бил |
ла наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, славн |
е све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је |
орист својој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се доб |
оже, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из мате |
а још већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улев |
а царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова |
еда није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ |
не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млад |
те заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранкови |
ливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ ко |
е стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро |
ренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране |
ти.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слав |
И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла |
ијарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> |
лон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења п |
доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашава |
су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, |
ска је на Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица |
свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој противстати више није могла.</ |
м рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се његов |
ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле |
абу страну нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, |
ади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се ј |
сном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Об |
о да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{ |
ео хранитељ показао.{S} На образу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше. |
ца, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ |
ам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} |
је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p>Јо |
и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ ј |
пливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико богатство |
војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да |
иста свагда у преправности против мене била. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи н |
{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често п |
помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} |
ац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ повер |
још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу дем |
ли и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету би |
.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно |
м матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара до |
у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако |
ашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не б |
ило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе |
Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, п |
жала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости мес |
ијатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Румелије осв |
ре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у н |
жен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно диса |
ринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном м |
в морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да с |
е заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде чути — рекне т |
неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га |
оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пако |
То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} |
ка господа, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, нег |
сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султан |
} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на |
читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му |
тас, његова брада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада |
Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војск |
>Дуго нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки |
аде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Тур |
пору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали |
олица, нису од нападаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градских беде |
, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да |
И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, кој |
у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређ |
е боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, |
агошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’н |
аљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак м |
реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} |
тајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амура |
јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви ме |
гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу с |
животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и народ циј |
е на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписат |
а Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познате све тајне сплетке, којима се српским народ |
е и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, |
.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места с |
т калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо ј |
.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, го |
ашње доба зову дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранкови |
" /> <p>Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђур |
к изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, |
да разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</ |
е одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би с |
је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива |
/p> <p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику п |
оји су само за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случ |
бија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих вел |
ултана Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живо |
и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред |
ш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јуч |
како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а |
ами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крв |
дби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви ст |
божни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери били су на г |
их зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне |
се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се |
кшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ф |
Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били господски синови, који су чекали што п |
ве се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милица представи |
не, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину тр |
о поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стра |
ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам ј |
{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска вој |
ха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ приметљиво се |
} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радос |
поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође један служитељ, те јави, да на дворским врат |
су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи |
урђевом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је стариј |
у, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русн |
и, који су у подземним стајама скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на |
е једанпут су разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је |
е <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их ба |
е била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и |
ећ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова |
— рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, д |
и.</p> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су би |
{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, |
ко до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} С |
су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ф |
копшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху п |
кузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полиј |
ерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће |
са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на |
и.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот |
ђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мо |
е кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— |
х послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама ко |
јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту |
добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у том бистром извору ку |
покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а неп |
а оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све о |
руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чез |
већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јур |
без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су и |
био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблано |
лаве и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери |
чку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: |
>Једини Грман и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И |
билићева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске лозе држали су страну Бранковић |
и, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после |
ијатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’ов |
ли, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпа |
ељио би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хт |
асу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни |
велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте в |
је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи |
аралампије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би мо |
калуђера, који су прегорди били; то су били господски синови, који су чекали што пре да постан |
од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четврта |
у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, |
м великашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Лазареве породице, скупе се около њега.{ |
млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb n="266" /> стању за живота отклонити га, упо |
окоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати |
још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал |
авија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигу |
ам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" |
вала, једно старо но пространо зданије, било је прибежиште царске породице.{S} Његово зидање па |
ја тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против нем |
ме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли |
за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша ка |
нуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да |
аучио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог |
е млого смутније изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S |
етвртак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и |
осову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели |
у рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и ду |
<p>Није било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да |
н оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није д |
има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је |
ицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога |
ности бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, св |
мамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, д |
> <p>У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} |
ијатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу боја |
су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе рад |
оновременог српског господства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су |
нала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиља |
ноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то |
{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се поб |
>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред со |
е би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си |
госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p |
хватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми ка |
аде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде |
> <p>Тако смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су р |
шали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки прао |
то је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове наг |
био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу |
ту тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им |
ило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник |
но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошло |
ојновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамен |
дарним срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдал |
вим силама битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије т |
ски слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту с |
рском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао |
доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и тр |
ти патријарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе |
ан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко нис |
рена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — а |
и спасителан виђао.</p> <p>Магновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није |
ло од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се о |
имену понешто придевали.</p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога |
Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, црква великим сребрним кандилама осветљена, виде |
оју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жа |
у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи м |
5" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобије |
луђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? |
душе; велики духови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Н |
ица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје гре |
рпски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не м |
су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез |
ео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, |
ићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света |
<p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те |
рњавору и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег пола овцама поученија давати.{S |
аше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад ј |
анин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у |
д к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душан |
Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму б |
ли по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанствен |
је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види |
савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је очи с |
лободили.</p> <pb n="418" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Уркано |
у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш |
арске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на слобо |
ема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ са |
а.{S} По служитељским конацима текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се |
е вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садашње доб |
оји се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ против силни’ |
, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Бео |
старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма с |
то сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} Марко |
деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што |
не у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и п |
и.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p |
шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јереми |
љубави какову Христос препоручује; није било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога ху |
доле тискају како се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тис |
кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си виде |
{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук н |
гао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави увек други и |
отом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви би се на њега зац |
ан другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би |
је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Ни |
амбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму |
а је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце |
ехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и се |
паде Харалампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежев |
на коме никакве промене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{ |
ом улити нешто величествено.{S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхи |
тражила.{S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале пар |
јатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ кори |
цу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те |
стом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се |
ети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Па |
и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то тер |
има вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са ст |
к му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим |
ароду ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржава |
даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах н |
гао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар |
љен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао |
као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада са српском |
у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да зе |
тије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и п |
дајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о миру догов |
.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и |
без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се да |
{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Караламп |
ести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам по |
амирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме ш |
во искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге се т |
атеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на |
а — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p |
} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n="438" /> < |
зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Кра |
ажио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ заху |
и том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Ал |
д-паша прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац |
други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете. |
> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук д |
мити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер ниј |
еба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не |
к — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па |
и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да га у |
Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејма |
и, па у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и |
е у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина к |
аву спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера п |
аблановић.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Пону |
рв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспо |
онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јере |
био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног |
ложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.< |
ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се |
Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Је |
тем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за |
ључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ |
, и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео ј |
тета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Н |
го што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отиша |
Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери н |
м поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је познала |
са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>О |
такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} |
мог цара Лазара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Зна |
<p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Г |
спот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, |
царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави. |
орава састављају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано, и изра |
ш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одгово |
огла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патријарх, н |
ом, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </ |
"360" /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста по |
.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{ |
у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриж |
Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза уга |
ш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Обла |
p> <pb n="257" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је жао бил |
а оваким јуначким народом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себ |
о ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па та |
битељи осветници се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим бо |
екне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно прот |
во крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт нек |
ада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са ње |
ану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дв |
{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ наро |
ала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, п |
ли.{S} Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година |
како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, н |
ољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће д |
рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде |
иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђа |
узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напр |
не пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевај |
чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори. |
Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ст |
је још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста |
е збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због то |
, срце његово <pb n="403" /> није кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним синовцима.</p |
ма, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само |
е знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зн |
ажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферха |
да је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ |
нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће |
е не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да |
и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом мест |
/> владотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то |
од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријат |
а на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битк |
о шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} |
} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвова |
Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на мин |
већем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, уна |
сом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом |
незове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> </div |
ој земљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су |
је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку |
м Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му |
и’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чуј |
удне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумци |
од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву |
.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био |
није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ би |
е и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке пр |
м је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, |
у се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога к |
е, намести замка српском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски |
је таково <pb n="297" /> што видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље п |
, силан дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n="510" /> земљи |
копали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, при првом разд |
н у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита отку |
е и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци |
сели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом |
је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни н |
<p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силови |
Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" / |
лази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује с |
Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јабл |
рхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црк |
Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, који |
у, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p |
p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге И |
аралампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на |
ема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав |
зде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Кру |
е зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије ч |
познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферх |
ени чекају осуду.</p> <pb n="480" /> <p>Бимбаша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му |
, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> < |
е са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Харалампије једна |
полови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ виш |
што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да б |
Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад |
као стари познаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати |
се.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} |
ег Харалампија гомилу управљено.</p> <p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, знао је српски, зато га ј |
т као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао |
да да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трап |
е, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћел |
ба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опр |
-паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће |
} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-п |
<p>Ферхад-паша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харал |
ас да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb n="448 |
ари отели, то је <pb n="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене |
настави.</p> <p>— Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћан |
ст.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи из |
му још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да пров |
главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи д |
о Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове |
три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван поз |
50" /> <p>Харалампије, телбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шт |
ад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то |
кивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n="462" /> чауш, звекну таламба |
и то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Нов |
једна ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, |
а, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, |
та, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стева |
а се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим |
.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изме |
ли за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стев |
ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек |
p>Деспот, познавајући турске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке |
азапима крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферх |
} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Је |
су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушите |
} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао |
, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим а |
осподара један влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме д |
и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи |
> <p>Светислав у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега висок |
Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч зада |
пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо ви |
скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за |
оту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мер |
рађ зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави |
свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у |
доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева та |
ску негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом |
да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, |
уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком.</p> <p>После к |
{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми |
не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару пос |
је отац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки помо |
{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} |
у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и |
аду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо |
бро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео п |
или у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам |
текле.</p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а |
{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то ви |
стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли д |
одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калу |
е у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скипт |
често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то |
мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, |
коумије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалек |
тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> < |
величанственог предела. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомен |
код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не |
ободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће |
од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.< |
S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та |
олијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дат |
насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац м |
гу места нађоше. </p> <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је ве |
ладике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се |
о чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харалампије добије позив од Русне.</p> <p>О |
спота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу с |
и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт, па је без сум |
ије дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од от |
ли би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио |
т новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас ст |
санског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара |
круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишегр |
бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n="241" /> <p>— Јер, |
разу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, брко |
едињавате, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, |
о чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је з |
снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам б |
к се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, |
јводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусл |
је, када је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију |
тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се да |
ре по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови с |
бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили |
сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био ла |
е ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између |
т два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} |
адар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, |
тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближ |
акузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кан |
шу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да св |
еки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; |
ој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па |
сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} П |
као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n="450" /> <p>Харалампије, тел |
ва господара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, д |
вог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабра |
намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном |
варима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањ |
Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у са |
ићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је |
и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је о |
атији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S |
после смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог |
жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од м |
, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти |
оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бит |
је двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке сво |
је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, |
и градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари |
ео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврженик породице цара Лазара, па је зато |
ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није им |
поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога ве |
уре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, |
квог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту сла |
ежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да |
честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат |
, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан владар.{S} Цјела земља за њ |
својски се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војск |
зрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се читати могл |
и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима р |
сник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је |
/p> <p>Харалампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се ба |
тању царске породице.</p> <p>Призрен је био престоница цара Лазара и право место дворског блеск |
е цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Мар |
урака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на |
немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклис |
олупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљуби |
мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, св |
великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свеч |
е речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га се к |
веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака |
ршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још српске кл |
матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем |
крепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још јед |
славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па |
— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени |
ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вука |
дао се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је сво |
је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски нар |
седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим |
Јест један Петошко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана |
од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него |
ачине за владавину неспособни.{S} То је био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађ |
орјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S |
устимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, нарочит |
{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно вре |
ки народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и т |
о под Душаном, <pb n="214" /> Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у заборавност |
јвећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особ |
му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом дес |
усарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се ж |
видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци |
Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове би |
, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борб |
ју се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне власт |
милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави |
д је Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Хара |
која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двор |
онда времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S |
калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но био ј |
ара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису |
икуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана |
гу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особи |
је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" |
би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад |
сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене |
рака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Те |
вориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и |
а жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Ба |
гаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, који већ због своје слаб |
S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но |
м.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај друг |
са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ак |
ана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу |
н за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи ми |
т-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат удар |
велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање кр |
је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову вој |
ни, обожавали су Обилића, који сам није био властелинског рода и који је покровитељ био чисте з |
државао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започе |
де и велможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ |
м Приморију познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого које |
кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београ |
/p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са |
о Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Ву |
ага Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом у почетку глад |
партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумара |
мишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мо |
ијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, њег |
>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кор |
И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи. |
бодније и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене приметити није би |
арство.{S} Већ је унутрашње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{ |
он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му |
ијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци св |
Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао ње |
ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад желео. |
ло чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не тре |
се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је |
.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Б |
се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p |
Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје прав |
аво дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако ба |
о оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене. |
орали би Турцима града предати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, |
д си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здравље |
био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и сла |
трчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас |
S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије д |
два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа. |
м, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији |
љују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, један средњег |
одошли, господо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево |
и паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута луда, а к |
/head> <p>Године 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и |
д би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот |
ити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита Но |
одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи |
е здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здра |
а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало |
је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ с |
што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харалампије.< |
угу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Л |
те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика. |
згордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са |
говара.</p> <p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим ка |
{S} Отац Леонтије због своје смирености био је љубимац и достојан ученик патријархов; отац Хара |
свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан мн |
е мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум |
за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чи |
не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воле |
сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а т |
ду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, |
ао.</p> <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Марко са остали претенденти ниј |
ад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} А |
ородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, |
аклоност према Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па |
?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, |
устили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и д |
властелинског рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била нак |
> <p>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јо |
још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена б |
кајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није б |
.</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Бла |
наутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико дру |
аш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени најве |
е ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Тур |
е турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумо |
био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, |
и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви |
{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђу |
м, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{ |
ше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно При |
а нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са б |
је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свеште |
ао ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јов |
</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је гово |
а адумцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; |
у до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, |
S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по прво |
</p> <p>Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са иг |
ad>XI</head> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни п |
и му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излит |
се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургиј |
стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика изме |
ив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чека |
ло поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме |
> <p>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити поче |
И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p |
риметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је |
ио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да пр |
се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, о |
аднем да једногласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле |
кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ |
војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако |
<p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се виде |
свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери |
ка до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме |
ну гди је сам Призрен опасности изложен био, царска породица, по налогу Лазара, своје сигурност |
о га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му |
У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се |
дом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињавате, а о |
едном углу дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас |
то и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу |
га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, телохран |
може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер така |
аши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет во |
о сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски посланици |
урскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p> |
— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ |
у је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозо |
ка.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би |
Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца иск |
р би свеколиком српском земљом завладао био.{S} Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Ма |
га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што подне |
и сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначк |
Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не б |
га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру за |
живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцим |
, другу би какову струку живота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео |
е извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си |
чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој |
не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слоб |
коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз там |
ј српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> |
на рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једре |
довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрв |
а Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Мар |
ао што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском пр |
Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда к |
евом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одноша |
а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не м |
го би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ |
ам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — реч |
бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за њего |
ј:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се п |
г стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{ |
рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, |
ко би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Тур |
>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Ту |
ко код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме ми |
сљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога брани |
једним сајединити, који би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и нап |
а у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника користит |
оизвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом др |
<p>— Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турак |
вота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарим |
дија са којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од |
ће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>По |
једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави |
кореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} |
би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном ник |
авимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко |
е косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, који је после у |
ковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ от |
за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано в |
већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих области.{S} О |
свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и ко |
ог народа, можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а |
беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p> |
пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да па |
се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њега не им |
н.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно слу |
ро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Св |
убиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бран |
цнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо јо |
јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго |
ка војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар |
повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и по |
се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили |
ма, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево |
моћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{ |
раљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, спрем |
црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепт |
да видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш |
потписан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са д |
ашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, |
јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру |
поља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без |
то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, је |
ојске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Ј |
е, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако т |
е натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’х |
зије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, млого з |
b n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум уз |
ах, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— |
етнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се збо |
ли добар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог полови |
и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одгово |
шт најбоље у калуђерству; решителност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, р |
о би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у |
ио деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против |
изиђу.</p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије пе |
жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерск |
и да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је |
гли није могло сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсе |
во другима уступао, задовољив се својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Л |
не, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријатељство признати, па утолико |
месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би т |
м био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дан |
слом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S |
нуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и д |
ћ били искушеници, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агапије са |
д му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на ди |
n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је м |
едамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухвати се за бал |
себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска кошуља,</l> <l |
кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у т |
Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах |
о, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се у |
е од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тај |
</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, бе |
ан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога оружја</l> |
ви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његово |
p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину |
една страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у сво |
p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су буд |
царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ |
гура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије от |
} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слуш |
доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кне |
га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, |
а ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће |
а морала од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од |
а тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> < |
ну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигм |
аши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, до |
дите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па |
ам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће он |
ари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од |
очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе н |
е налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за приј |
о му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русн |
зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него кр |
сад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са |
ити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, не |
вом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са |
519" /> једнако зија.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко |
амо да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се |
а.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек |
кивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео |
а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с |
вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бу |
мандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p> |
<pb n="369" /> Браничевска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито При |
коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p |
ро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Бео |
чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити. |
ти, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, го |
еде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да |
Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије т |
убиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овц |
ећ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико војске ће се држа |
енит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак |
њем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пај |
ари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обо |
ећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад |
Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да са |
асоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне политике пост |
ко ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може би |
ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{ |
е Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба у |
данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на |
тако допада, каково створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у |
“ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет |
ашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје н |
дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града пре |
ерево назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошко |
олубац предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па св |
S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њих |
ај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-п |
, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем т |
јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од крви |
а смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, |
ности.{S} Од овог магновења престала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и п |
е, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија |
у Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и је |
бије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спаси |
о морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то |
вити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чу |
} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако пу |
ар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајат |
и, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и |
сли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учинити.</p> < |
</p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подије |
војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему |
мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико |
господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско при |
се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] |
ок.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам |
цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је сил |
и, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг шарампов, ту |
Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па |
вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди с |
творити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, |
еспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, н |
ељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него |
влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш |
ђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један ул |
та желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче м |
не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не |
свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Де |
p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ниш |
онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смед |
Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне |
ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ић |
и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> <pb n="492" |
оставимо опет Душаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да |
њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Л |
валине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, С |
ије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам к |
дњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Ср |
војску код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити |
остобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам д |
а и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, |
рши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошк |
добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</p> |
у, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће |
с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском нек |
?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вук |
д ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут |
рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин |
кчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско |
о свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати ср |
чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит чо |
<pb n="348" /> <p>— Како би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате кр |
Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и друг |
тнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним просла |
и.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, а |
сом:</p> <p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при с |
има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и |
говори патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </ |
завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко |
Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога |
Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет иша |
<p>Сад су начисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет прослови.</p> <p>— Седи, Радос |
уку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром |
само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне покл |
ан од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је д |
прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће |
ко ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се в |
{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне |
опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми |
братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехов |
ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље |
окољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јо |
о, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јабл |
јводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жа |
кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем улива |
нцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јести |
ић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бран |
говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде |
ед владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу |
н, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p> <p>— Право з |
ин, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још |
зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је |
д војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l> |
д пазара телале, како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем с |
рци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосм |
Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотст |
жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} |
га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.< |
Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна |
бавестити, да ће Смедерево град наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет д |
ац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски де |
које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду |
сак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао |
с одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура |
ш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ са |
откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Р |
ним гласом Русна.</p> <p>— То може лако бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као |
памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, предс |
динце на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када с |
г побожног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на хору пој |
<p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали |
смо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава говори |
дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам |
бојник деспот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко сл |
рађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све о |
ку и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријате |
д, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко к |
т наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезов |
Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — пови |
/p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћеф |
> <p>— Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, к |
жасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на |
p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт |
а да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој жертвовати.< |
/> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да |
ком ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милев |
>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуно |
ити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шт |
и — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ |
/p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p |
ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Мили |
— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, и |
ј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни |
p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p> |
д још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не |
говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турц |
овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а цар |
едрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних |
, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши |
.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где своји |
нова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— Само њег |
љено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам |
у неће временом <pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је |
види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујездивше, |
ам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код го |
могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услуго |
овић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране нема се чег |
ни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се |
у ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отм |
>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских постидет |
можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије воли |
док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она о |
а се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јар |
јвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на |
p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, доприн |
, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> |
ет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} М |
и су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе |
д Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавниј |
јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јер |
се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> |
обар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводам |
оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</p> <pb |
а морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Ту |
, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се |
да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот потпише о |
еније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце |
е кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу |
ао капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан са |
сити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да |
осподара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом |
ног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами заб |
ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси |
рчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p> |
смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију |
де дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мур |
њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ |
{S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту |
ристи отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета |
окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња измор |
убљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително поступати |
<pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан |
, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој ус |
дити помогну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним српским војницима последњ |
е није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p> |
убровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како В |
сли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку |
коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака показао се не само као обичан јун |
ажио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су ка |
јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гл |
о Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p |
ли има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе м |
рат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Ла |
а калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају |
о је свог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у ми |
то вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила турска навалила на народ, кад је |
ођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пу |
и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска |
, напротив, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљед |
ља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војво |
г војводе.{S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са |
ојима се српским народом после косовске битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у д |
вода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим |
твом опорочавали, и зато после косовске битке темељније је стојао него Лазарева породица, која |
старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна пребацивала што се |
C1.5"> <head>V</head> <p>После косовске битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти |
атријарху пећком.</p> <p>После косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаре |
а на то склони — после жалосне косовске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жа |
есет хиљада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} |
а страна пребацивала што се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издаји |
исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S |
им братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ро |
Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови |
</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла |
ну на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} М |
опет, са оном војском која му је после битке остала, није се могао одважити на већи какав воје |
за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву влас |
е је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту |
арева породица, која је после изгубљене битке косовске поред себе само патријарха и неколико ст |
о чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, п |
боравност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен |
ма зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се пом |
.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>М |
иле.{S} Власи познавали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мно |
.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n="512" /> |
Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, |
ветислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека |
е са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, по |
м играма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не навали на н |
ош дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци |
ремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се биј |
четка борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им |
н с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати |
тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима |
акше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жи |
.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима б |
вој прилици, јошт једанпут такову једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће |
за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом |
<p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрди |
мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љ |
лабија му страна, то јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест д |
ешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — рече подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је |
стити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да п |
S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не |
ака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> |
чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете после |
ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n="447" / |
али.{S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући и |
обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n="522" /> <p>Чују Турци, чују |
ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби п |
рца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се н |
ојвода Богдан.</p> <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Ра |
ин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, к |
ра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Р |
ако престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Ј |
ти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима |
бац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, и његова госпоштина онде пр |
немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Са |
да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако си дошао д |
рвиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</ |
постиђемо — рече Харалампије.</p> <p>— Бићеш оправљен као какав властелин, у потајној поруци — |
шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око мат |
, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мач |
Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према кнез |
ма, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда ве |
на, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко би |
јновића,<pb n="216" /> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један дваде |
, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим |
’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској п |
Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога управити |
овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} |
глед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, |
радски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> <l>Г |
ћи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> |
{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву |
уго бјеше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца, |
Наочиглед војске обадвије,</l> <l>Силан бјеше горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова |
едно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојк |
У Прилипу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатови |
о није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст < |
атеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— |
као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не бу |
{S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га ка |
ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p |
сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508" /> град не |
амо подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{ |
и од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је доби |
па,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер |
ује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} М |
о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будим |
кама преповиједати.{S} Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, |
за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на |
е их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферха |
S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољ |
урађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умам |
и у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Хара |
т Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч |
аиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој |
ет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, т |
ихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан да |
градим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам људи, који ћеду аргатовати.{ |
<ref target="#SRP18590_N10" />.{S} Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је зада |
само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљ |
падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у |
</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега бла |
p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш собом толико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} Поклони мора |
е Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде им |
рцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима |
пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бит |
љес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> |
је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи з |
цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више |
p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, |
и сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јабла |
Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца |
тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Н |
а смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> |
је, морао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је шт |
другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао ш |
нијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да |
реба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се |
да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихва |
на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како |
и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јерем |
се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Бр |
рквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скрив |
р једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко |
ивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, мно |
а љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> <p |
на, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши |
> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [ |
ао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке |
иви ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварав |
-паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро |
који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде |
те одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, |
е је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремиј |
сак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну мећ |
чки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду |
ерхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот расположио је во |
ио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећ |
ија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, |
p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само в |
ече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Т |
>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао. |
еља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— |
емију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> <p> |
вест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да ун |
је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђеро |
вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по тур |
а распознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> < |
} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мај |
Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, |
предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ гра |
кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зар |
јска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{ |
Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паш |
и још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Ис |
е Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дун |
кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а |
е амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах |
ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш |
е их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо. |
току.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са |
е одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-па |
ад предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане во |
обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било д |
вако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватк |
{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина |
ла била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особ |
а добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силно |
вом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но |
нили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштим |
Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем |
а ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> < |
тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђери клечећи моле.</p> <p>Хусари |
рбље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде звека силнога оружја |
акоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви |
ича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> <pb n="492" /> <p>На те реч |
ле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована зл |
, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ |
нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо с |
} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу. |
ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлаш |
>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде н |
p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, једногласно громкну.</p> <pb n="49 |
ске границе поуздане војнике, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пош |
поустају.</p> <p>Деспотови људи примају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот о |
ша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу. |
се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство и смиреност.{S} Који је у својој младос |
лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> |
певача, — али није носило на себи печат благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто изда |
елби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на |
отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарителну молитву и после тога сваки на свој конак |
} Патријарх са своји калуђери, очитавши благодарителну молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки ј |
резана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јо |
а, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан чо |
ф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели наса |
сад постане српским средоточијем.{S} Са благом дошавши дољни великаши градили су палате; једном |
вај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и би |
рска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека за |
а Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да |
За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народ |
повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дат |
пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{ |
вим другим приликама искусила си царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличиј |
ијеву науку, смиреност и родољубије.{S} Благополучије српског стада на срцу им је лежало, па су |
рст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад |
скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у |
После оваковог закључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то не |
, царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<tit |
гнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов привременом правитељству — закључи патријарх. |
ало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх благослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све ос |
} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој п |
гу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} |
/p> <p>— Када је свети патријарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи д |
прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли с |
Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радит |
ошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави |
ље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њега храни. <pb n="516" /> И не само |
о силе да противустане жељи материној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекн |
много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те |
преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда. |
а у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрад |
<ref target="#SRP18590_N2" /> и поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те |
<pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску |
а поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S |
на.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, великим с |
њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Т |
е угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну г |
ма посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У |
ди Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу |
ак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ х |
рији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа. |
.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то н |
> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се ми |
ка правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је о |
ицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупанице српске са својим гошћ |
ледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решава |
песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким |
дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто св |
ница цара Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призр |
уди и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики |
ји је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он је |
о међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа осо |
опкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p |
оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ |
сна кубета манастирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна околина украшава манастир, задужбину Висок |
p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из |
атара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко |
вог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским средоточијем.{S} |
и, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је |
аша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послов |
нда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И |
них ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голу |
о онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани најед |
p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p |
повратак војске штитити.</p> <p>Завиша близу обале понамешта, разреди своје стрелце, пушкаре и |
ји је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харалампије добије позив о |
неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Б |
p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремиј |
допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на |
итко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена |
тиву Турака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [зем |
на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> |
а је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војводама и с |
стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија |
сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од |
напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаљ |
е се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> <p>Ферх |
леко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, |
оље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турск |
етлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; |
сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима на |
и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за изда |
ну крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, кра |
ови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се звекет |
Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како |
ом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа з |
Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигур |
S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не |
страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Ву |
они морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар М |
ске; покажи им само светлост поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="311" /> |
који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, на |
ака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари |
емци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бране град.{S} |
г учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изр |
зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — |
е народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Обл |
рно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отје |
Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од |
нашљедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима |
/> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао. |
глед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?< |
, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је гост |
ознало.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачувала, немој на м |
стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће по |
јама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узе |
ицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили см |
.</p> <p>— Добар дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим д |
ио је госте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки |
ђ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, ошта |
били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— И |
ша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати. |
та чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на |
говори патријарх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не |
<p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Срб |
Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од великодуш |
пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад |
:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Т |
који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, та |
оцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро |
јвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> |
вјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало |
а са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, сл |
а га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, откло |
— одговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ |
шт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом |
мена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту по |
о си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад с |
ом се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} К |
и издајничких војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, д |
м господару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у ман |
чисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p |
аблановић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу првог Јереми |
е могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу |
народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ |
ља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породи |
можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али |
n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџ |
е време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-п |
утра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у |
нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчан |
здигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом с |
етници се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архи |
{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго |
<p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност грани |
бости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде |
живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— |
владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведним |
запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као жив |
, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити. |
н и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и ува |
своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да |
l> <l>И Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Г |
уз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце забол |
етошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга |
ва песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бра |
дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца |
се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчи |
о неким стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам |
ори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што пр |
мамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од тво |
мити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Свети |
ијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p |
еров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита |
и задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он |
ак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> < |
еда постигне, морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе па |
пство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.</l> < |
.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гл |
познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака м |
p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш |
му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— |
сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и |
ветог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми |
воје пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред велико |
десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код И |
, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али то |
ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да |
нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе |
од, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде |
оштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што |
ростио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуш |
сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је мл |
те, никакве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних сок |
еспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим к |
"370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твој |
</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> |
и него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ак |
ети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове твр |
еликих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који |
ткуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није да |
се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Срби |
Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек |
е, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката н |
ни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у |
пот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих има у старој Србији |
ног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати манастире, ти си видила заходеће сунце српског н |
/p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, п |
лупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што |
здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им |
гмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} Пре |
чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светис |
head>XVII</head> <p>Град Голубац, глава богатог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску |
употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од |
ово су великаши носили.{S} Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно је у |
својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и |
а, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсиј |
и су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомци оних јунака, кој |
Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да ни |
ило је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубровнички трговци долазише као у госте. |
м, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> |
мо Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и то понајвише |
од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, |
/> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са вл |
а варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству земни |
што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом |
арска кћи, да није имала прилике толико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има љу |
е за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилазио.{S} Побожан српски краљ Ст |
есрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и богатством Бајазитовим, отпадила се од Светислава, мисл |
ећнија времена зидали, сваким украсом и богатством напунили.{S} Не један се српски краљ ту крун |
Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер з |
допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и мате |
игурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек |
и, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варош |
ластелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Сте |
тво облада — рече мало огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна н |
ивна дјела — рече протовестијар војвода Богдан.</p> <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ |
Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Јед |
побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.</l> <l> |
l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма |
Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.< |
брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l> <l>Управљати љуте коњанике |
сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ст |
зити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он |
издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић |
ром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Срби |
ија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну |
т знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једн |
ико тренутака тако онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садањ |
ало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад зб |
b n="252" /> <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о дру |
, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турак |
боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај гла |
да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је влада |
, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба |
Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, |
остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер ка |
} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код нас нај |
онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оставити царску породи |
евао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ виде |
ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> < |
т запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би |
што да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Је |
— рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> <p> |
адог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војно |
задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, нестане привиђења |
еменитим предузећ’ма потпомагати снагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је |
али су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром |
згубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по св |
ђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним |
пет продужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до |
ов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ ст |
и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци при |
досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у |
и, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живј |
ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув оком на Харалампија |
но Харалампије.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</p> <p> |
о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Харалампија, и издајничк |
пца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богородице, издајице Јеремију, Јаблановића и Харалампиј |
риграда донео.{S} До распетија је икона Богородице из Солуна, аманет спасителан, још од Душана |
ојске, странпутицом продре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и |
p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, прој |
а великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после п |
ршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p |
о је предају Голупца, заштиту манастира Богородице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.< |
з бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не груну, ј |
што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјер |
ј улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ д |
Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспоту испоруч |
јом, Јаблановићем, Јеремијом у манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде п |
олубац предао, послат је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Ни |
га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јереми |
се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасен |
кања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војс |
аду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца међу издајица |
ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам |
узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богословију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам |
ити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај |
а беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио в |
преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто |
<p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се |
вету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</ |
су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се ис |
.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас тру |
сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут |
ко распетије, прекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, вид |
је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора |
прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пре |
ије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} |
ароду остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а |
се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђе |
Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту славу велик |
ш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедов |
је, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и зд |
} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске доша |
лага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, ј |
ворена.</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, |
> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па |
доброчинством, искупљиваћу заробљенике, бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против |
не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе |
о пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно |
’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује кр |
ув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело повеће и борама пресецано.{S |
кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смир |
та ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, ни |
нредна суштества.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што с |
у му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гл |
Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио |
еш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S |
оно старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен нар |
м камењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао. |
а одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо |
а нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb |
добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показив |
твовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није б |
ика крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — п |
} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге |
удо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори Петошко — будала кад истину говори, |
} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег |
као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом |
у страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена |
ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ |
р да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако |
и.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно |
<p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо |
це Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотвор |
По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад к |
убећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб |
етите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепц |
Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се |
же вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> <p |
дан већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побожног поглавара.{S} Како је морал |
ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотов |
воје житије.{S} Радосав је први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло как |
ајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успор |
ни калуђери примити поштено, онако како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Рад |
ећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. |
оји се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио. |
српског народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који на с |
гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у сва |
адим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити м |
пећки калуђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда |
поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати. |
не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хаб |
се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Кам |
.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са св |
бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклоп |
и ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини |
Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да |
је била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек |
роћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> |
изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами |
е.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, и |
шио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарским с |
Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Беогр |
к-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472 |
л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S |
деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и |
отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису морали чекати.{S} |
дише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће |
дским кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска |
исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампиј |
, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трап |
клон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p |
и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи њег |
народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист. |
јесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са брати |
из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гледаше како српс |
се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Ј |
ним ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лац |
е предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град ш |
брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да су |
ке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба |
да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију к |
тељских речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не го |
и то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не ми |
у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два вели |
езане у кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и |
одозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са брат |
шља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре |
обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће |
} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предострожна.{S} Чули су |
на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се |
дговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер |
се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи ка |
оже се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће |
етнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, |
вуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у чел |
</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Тур |
ихајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од заманде управљао, да мира донд |
х негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице виде да су |
му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чи |
ра, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасви |
убити желели, но већина није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу |
а му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска оси |
четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке која са свима |
се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Десп |
народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} С |
гао умирити, њихову будућност у красној боји представљајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њи |
, само да није Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p |
ен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ај |
ећ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим |
з Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србиј |
мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ |
м те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци с |
ерено војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а ри |
а... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p> |
љају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ острвљени, крвавим оч |
ши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стев |
у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војвода |
же.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ пар |
ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију с |
, очекивала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио |
авале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није бил |
олико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ |
{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом до |
а долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало н |
који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И |
елијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазил |
а велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд гл |
на пергаменту, великим словима златном бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, који је |
дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато. |
ар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо оп |
то опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ј |
још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо |
син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баш |
лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру к |
а побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Гол |
е била са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у позн |
ш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то |
у војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, |
ху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <pb n="467" /> ко |
је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав за |
тлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша ка |
<p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору |
да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили |
а му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} С |
зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жич |
азила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
/p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти м |
злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, |
праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} |
н је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова та |
p>У српским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад |
пуњено кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узи |
ио тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости често је на |
за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не бо |
на хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна |
ећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за |
мени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша нећ |
пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковал |
а кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и |
ке бриге терете главу деспотову, велика боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира н |
овређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Д |
?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми |
морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хт |
лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима н |
чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у кој |
споштини родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p> |
о зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што ва |
пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас н |
да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се изм |
ленка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А т |
вити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја |
борити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад |
у череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то доб |
ке будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Ј |
е твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.< |
м ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом |
’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што в |
е даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори П |
’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извије |
ав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, |
Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их тур |
д једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода |
срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати с |
ну.{S} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Та |
мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} |
чију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ов |
ваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Ј |
ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан в |
та хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак |
и, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти |
ву, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има м |
то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе од |
{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу на |
о срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} |
<p>— Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, |
рака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под |
е ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде сас |
ало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, |
вели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а г |
дија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће |
од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, |
се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, од |
је могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима |
заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} В |
етом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада са ср |
ти да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио |
има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Мил |
чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибе |
ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће т |
аури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја св |
та помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а н |
о умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина п |
мо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене |
[рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност улила ми |
е, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ д |
но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{ |
и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који |
S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџер |
могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би о |
о, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрав |
је, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грје |
оликој властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то н |
ћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини ка |
би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану со |
p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, |
жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана што |
’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за |
сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао |
амирено, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им б |
и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо м |
га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, |
и подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољ |
тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспо |
ма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошл |
и, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, |
го краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого |
љма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад б |
еха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитаниј |
рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се под ј |
ше с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l>Ту |
мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, |
е?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — |
вност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласити Ђурђа за неза |
јсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни |
чили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирн |
о мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковић |
сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторима пијући |
S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац Радосав испр |
е не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој |
p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n= |
то боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли |
глед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у то |
племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се пони |
брим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино |
етиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра |
санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div> </body> <back> <div type=" |
кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ дес |
ао шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, |
срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерин |
царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бра |
неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шурова |
кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота д |
се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено |
искуством, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јерина.</ |
свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни |
, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </div> |
подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином Радом, прим |
ама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откид |
ена божанствена питомост, чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамен |
у против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ак |
е самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају. |
ди од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештен |
не и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног сас |
Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, |
вео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћа |
смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени, хватали смо најближ |
т, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохујало</l> |
душе своје причају си што су преживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се |
емљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити |
оље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>Преко с |
туку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом |
а прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао о |
вали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо тол |
тио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство држао се |
а ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и |
Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских п |
отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{S} |
чамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је жи |
, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јери |
е нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га те |
е Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јеремији н |
умено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но ј |
војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету сло |
им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног ц |
="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје |
бе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину б |
Није чудо, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траж |
а.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p> |
ражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна но |
већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно |
ду над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, нег |
ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увен |
стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, |
са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са с |
турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра б |
ним мислима, будућност се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет как |
ати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, пресечен од своје в |
осподару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, освет |
за Кантакузене, моје претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим ж |
ретали.{S} Од ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само |
ска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где једа |
народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за госп |
су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, царица Мили |
стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} Завиша |
{S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима као буром усколебано мор |
, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећ |
тиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и про |
Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда |
<p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{ |
Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>Силн |
а коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свак |
зели.{S} Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угр |
о доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је |
ни, морали бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, млого зависи од <pb n="359" /> јунач |
уци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје с |
> <l>Сад почеше коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног паш |
заробљенике, бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђец |
на уморене Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, не могоше са новим силама би |
оји се без престанка борише, од почетка борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Ту |
у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</ |
е онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће |
’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском власте |
ма тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, ди |
ликана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више |
ош кнез Лазар, како се прославио против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Бос |
Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском властелину ланац, десет хиљада динара је вред |
Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под заставом Силног Душана — упадне у |
ам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала |
и нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпап |
о је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право д |
љу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част остане у стану на п |
отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову вој |
на.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и |
да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт |
сије турске и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, некадање Србије синовима пре |
он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара |
спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову |
Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не с |
Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задрж |
ада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је с |
и са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше |
пасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор с |
БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</ |
БОШКОВА</p> <p>Приредили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВ |
РАНКОВИЋ</p> <p>Приредио</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕДИНСТВО, |
ВИЋА</p> <p>У редакцији</p> <p>ЖИВОЈИНА БОШКОВА</p> <p>Приредили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГ |
гљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l> |
м у првом издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, од 21. V1/3. VII 1881.) налазило се име <hi>Гер |
’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу дост |
нила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло |
Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички |
е често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.< |
у доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња |
пског патријарха.{S} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, н |
рпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора чита |
црна коса и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не |
камилавке, смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштес |
бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати. |
орку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера н |
ша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, |
.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно број |
ати се — рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш |
> деспот Стеван нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа стар |
е дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице |
бог тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу |
> <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти ми |
то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљу |
нашествыя иноплемениковь, и междусобная брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не сајед |
стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се |
се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме |
прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продер |
обалићем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране се |
рад.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турц |
атре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца |
о.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, |
бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Ниј |
лупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли г |
издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоћ |
међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је |
за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зат |
хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје с |
а као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку |
бим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешм |
ије избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа |
ако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима |
могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S |
о, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима |
ца; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} М |
народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет н |
да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повр |
пије дигне се.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, |
/> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{ |
ти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног |
у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђур |
алачком чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчи |
ство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у |
тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што |
дне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмеј |
добар положај да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, |
упити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови о |
нија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И к |
саме себи остављене мораду се појединце бранити против силесије турске и лукавства млетачког.{S |
е, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јабл |
се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — од |
/p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке. |
I</head> <p>Град Голубац, глава богатог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав |
здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — рече Харалампије и пехар искапи.</p> <p>— Ж |
удно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш |
ађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, и његова госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђу |
од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познате све |
се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> <div type="chapt |
гњездо соколово, оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубит |
.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене |
вода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, |
осле опет да га начините господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће пост |
израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката |
нипошто испустити нећу. <pb n="369" /> Браничевска област мора бити моја, па макар се Турчину |
ја?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ већи |
уман Радосав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли |
шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о ње |
рци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> <p> |
са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађара.</p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђ |
купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве |
ажена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначког но мало одвећ упорн |
аце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмун |
ољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непри |
>— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта |
Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} П |
> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њој предати, и |
ста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, иона |
ни.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмун |
другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од м |
ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо |
ата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви великаши могу и |
д Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивн |
Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут јунак, ви |
еограду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подигао про |
нити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад мо |
нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе |
ко не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада д |
рпски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом красном свитом.{S} Остави |
/> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то |
ада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи ву |
а Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, станује |
да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије поднесу, а |
мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, ал |
> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господар Поморја и свих српск |
ord" /> <div type="titlepage"> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>ИСТОРИЧЕСКИЈ РОМАН</p> </div> </front> |
не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, |
ма властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна измирио се |
ечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспо |
жну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> < |
посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни младић.{S} Памети је би |
epage"> <p>ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>Приредио</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</p> <p> |
О НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> </div> <div type="titlepage"> <p>ЈАКОВ ИГ |
купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране |
мане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против њег |
та војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне Бранковић.</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми |
говарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да ј |
и кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против т |
о.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судиј |
ло, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Д |
p>— Славни и велики падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака |
а нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био ј |
, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлу |
ошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има т |
освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део во |
ица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} |
нда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевић |
} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук |
ичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [с |
ари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта |
ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотребљењу држа |
вет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — |
о је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да је десн |
дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару |
ас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнем |
анаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, посваде се.{ |
арство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу |
"SRP18590_C1.4"> <head>IV</head> <p>Вук Бранковић се са десет хиљада одабране војске из косовск |
зиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но н |
одарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није т |
одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двад |
није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир |
та, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице |
што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Бранковић прими лако то оружје и обрадује се што је у м |
осле дужег разговора растану се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим паш |
> <p>— Како право, онако здраво.</p> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту |
д се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, при првом раздрагању срца, тек што љу |
народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако |
познатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с п |
шт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не |
/> између Стевана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван |
ед га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опорочавао, што тражећи бабине б |
ору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега |
Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он је у св |
<p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити |
S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем народа.{S} |
ако ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} К |
же.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има кој |
свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један двор |
е, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужеви |
ладића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас |
бром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као њего |
Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гос |
ње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега |
агаш.</p> <pb n="261" /> <p>— Мислиш на Бранковића и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та да — |
издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за р |
пи, чувају углед и достојанство племена Бранковића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће кнежевић |
ва млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији бра |
тија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помир |
</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Бранковића понудимо.</p> <p>— Свакако.</p> <p>— Но и Бр |
так и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш как |
гиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... па јо |
вај је млади бег — показујући на младог Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан во |
ва циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да |
Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога за самцатог господара признамо.{S} Ј |
како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини |
— Истина, светла царице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је |
у ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смера царица с |
{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прохте се пох |
ји од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{S} Чувено ј |
од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би |
им одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ов |
најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики каме |
његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над |
а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курта |
деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши, уважио |
е поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српс |
поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — за |
и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Дакле зн |
ћ били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лазара породице.{S} Они |
тану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су г |
а је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила с |
о није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — рече царица — иш |
магли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да си забав |
умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда н |
је учини и да се покуша примирје између Бранковића и царице, поред султановог посредовања.</p> |
да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да |
нд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} М |
споту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да се к |
n="395" /> <p>— Витешка лозо Немањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћан |
ир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кнежевић.</p> <p>Хар |
ди Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, |
ничког доспети.{S} Као стари приврженик Бранковићев млого пута се опасности излагао, па зато се |
ас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста |
а самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у |
у биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске ло |
оватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да ј |
за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свј |
ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb n="278" /> породице својим |
ти... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} |
та ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим |
аком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве племените породице са свим њеним слабим и |
би сам често у Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим метежима потајно гласове шиљао, да зло пр |
ле косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу п |
својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би мога |
<p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не р |
нема војске да им противу властољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} Бранковић има нешто ору |
ито уважавао због њене наклоности према Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S |
; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију говори — рече Новак.</p> <p> |
о удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена била и гледао је да |
а је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, царица се двол |
мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јере |
олубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голу |
шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p> <mileston |
Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели женскима клањати се, па била та и |
в.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S |
раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћа |
род требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу, која владаше и над њеним си |
2" /> довести; хоће ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом овладати.</p> <p>Откако је Бајазит п |
ке лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно |
имами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад- |
ишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац так |
> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у вој |
е семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они су доиста посеч |
је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у к |
клоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, славног ве |
а и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличин |
кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањих мана, кој |
аралампијем потајно договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, |
нудимо.</p> <p>— Свакако.</p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек с |
знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да |
ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p> |
ђе мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив д |
— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — каза |
е као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно што |
руштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно Прибац. |
не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљавати, је |
{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати. |
беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Ср |
Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали Гргурови синови.{S} Умре л |
и.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампи |
е Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког |
д старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а от |
а мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је десп |
бан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубљ |
и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом прилик |
ић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице бр |
иновима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отвориће |
рбин поред Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезна |
осле ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је |
урђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске |
и с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом |
а би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то су |
рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је |
опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуман |
Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пл |
ур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синови имали би насљ |
ост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је |
а деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти је позна |
е деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив пре |
једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у |
офана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Те |
што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни |
ка књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог л |
био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду п |
Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта. |
му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусре |
жатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао нег |
срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ уп |
поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама ист |
Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамер |
ом смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу но |
таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да ј |
толика је силесија турска.</p> <p>— Мој брат <ref target="#SRP18590_N2" /> и поочим, блажен Сте |
— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по |
ћавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Њ |
ознато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сва |
такав <pb n="427" /> понашао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе с |
икад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело |
низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вам |
ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од |
мирицама <pb n="401" /> између Стевана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стева |
ћа, по саставу телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се сре |
га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим |
рка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p |
се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљ |
, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се у |
се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта |
одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, нар |
а да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њи |
/p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два си |
се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека по |
{S} Ја помогавши Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу |
а Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео ис |
Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио п |
апустити неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се |
види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и |
атрти.</p> <p>Муса неком приликом убије брата Мусулмана и постане султаном свију Турака.</p> <p |
.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине с |
ег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по |
у војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осв |
допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог на |
ет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше |
ма чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се |
од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султано |
га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само |
.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски |
/> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој ст |
ијархом — рече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми с |
’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> < |
заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцн |
песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад |
е би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ио |
ци, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо мислили кап |
шеници радо су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави ка |
.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпу |
е у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Вар |
то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се |
е опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису би |
ад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у С |
о постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам |
посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен |
буне поче љубити и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток погл |
било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупа |
ни су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код |
а и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе |
рчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом о |
себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га |
су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи |
ваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргуро |
рате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариг |
адости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређ |
слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, |
братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ са |
{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина бор |
се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размирицама <pb n="401" /> између Стевана, бра |
ед Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S |
’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави. |
деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да |
нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад ј |
ве изгубили, даде половину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница правде |
а у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић ка |
а од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} |
ка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да |
аку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више |
{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Ј |
в <pb n="427" /> понашао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су зај |
ци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле |
{S} Испричаћу им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им |
ку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} К |
родици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом де |
ена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важит |
Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{ |
ко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек бесе |
лабо слушају.</p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само |
ријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога н |
згро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па |
Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом |
соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем |
енитији је био Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста ко |
ови’ синова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, |
већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје су |
достојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и ни |
се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Гра |
аша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Фер |
олубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре н |
ојске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="483" /> град о |
е као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.< |
и део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом |
обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило |
дбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који |
> <note xml:id="SRP18590_N4">Треба Ново Брдо.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N5"> |
Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} Смедерево м |
ишт’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Гол |
о мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци по |
спот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="4 |
закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у |
вор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, |
Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} |
д, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одвед |
на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске |
у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот |
пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигн |
, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежеви |
идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић к |
бље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на |
оворимо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па тре |
рана прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па |
тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.</p> < |
ћ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Ср |
tion" /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда |
аја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref target="#SRP18590_N4" /> како је понудио у и |
Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад опсаду напустити |
.</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, |
Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-п |
трелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силе |
да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} Могао сам |
и, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту |
и дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану |
и синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци |
запита Петар другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га к |
али.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — |
врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним пределима секу |
а своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се |
, преглеђују, кнежевић стане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је |
се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик по |
на слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{S} |
ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l |
здио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспо |
је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милев |
а чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са великим |
огунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гласник, ко |
бија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, |
чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који |
се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} |
адосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао противслов |
и да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се са |
био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, зајед |
екнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв |
народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске? |
онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није |
потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној му |
рхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут ма |
Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је как |
га је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, |
д.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојен |
да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; |
старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> < |
о кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде |
мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је |
а у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми |
на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>А |
Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалампиј |
а можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владико |
да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p> |
е у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показ |
д је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, |
нијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем |
оходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне крас |
рином свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриге терете главу деспотову, велика боља срце му прити |
положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и |
ви му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жубореће потоке, обила |
код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.</p> <pb n="411" |
а овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мор |
ем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав |
, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> |
ав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек напријед в |
акну — рече Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд |
ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се по |
, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Хара |
де Голубац Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ |
сјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговор |
одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају |
већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе |
иштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру |
уд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А н |
како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко |
и Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђ |
има брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Свети |
жевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали |
аш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтиј |
ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати деспота |
с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном ча |
посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голу |
у види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама |
ако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ |
{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша до |
у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин дв |
то Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени и в |
и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар ј |
т царског великољепија, но одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стању царске породиц |
ити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> <p>— А б |
чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо пр |
ве кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војск |
можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо |
пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма к |
>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошиј |
још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг |
радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је м |
лепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти |
ко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Канта |
већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тј |
отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има вој |
о, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече Пахоми |
идео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је |
лодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису приј |
баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи с |
покријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми |
нији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њи |
води Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар |
и једну подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су бил |
горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се ш |
пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чуднова |
је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десни |
релама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, |
ац допринели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез |
А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити тр |
држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо |
ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бр |
Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и бро |
како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n="471" /> надесно налево. |
најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви |
и бродови одозго низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n=" |
, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре |
али у четокаике пљускају, преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив ј |
аници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n="3 |
и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, прела |
та у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бродове, који се |
урски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Го |
поведи да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предвари |
ма распирује, дунавски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија и |
ољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, дунавски пут је мађарским бродовим |
у, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који |
е, но кадикад <pb n="468" /> и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ве |
и продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени |
оиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побож |
ана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Ази |
е има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је во |
бац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабраних војника, колико се само у граду и околу |
ије у озбиљним мислима престаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог |
нтије достојанствено изрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’. |
управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од |
ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право друго |
ак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен |
љним мислима престаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српс |
има престаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народ |
ећ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ј |
хиљадама као ситне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах |
S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурн |
>Срећа, нестало војводама подмлатка, да бруку преткова не насљеде.</p> </div> <div type="chapte |
у нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међ |
дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{ |
’ његовим силним, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да |
прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосн |
вних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, |
са дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкињ |
шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турак |
свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придоби |
м приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у срце Србије продрети, Вук |
ве доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Костреш |
Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег |
шкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла. |
затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да с |
о све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад |
тив другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног |
</p> <p>— Боже мој — одговори Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а |
р зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p |
ру била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на вољу нека говор |
p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер |
<p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде |
Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на д |
је и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар |
, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад |
дно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дир |
био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} |
о у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад т |
рнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте д |
не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, не |
тајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па |
убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</ |
и, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би му моза |
народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народ |
Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p |
неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу |
> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам |
То је Петошко, у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, |
а реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни |
овори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер |
о — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се |
руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но ка |
елост већ расположене госте мало својим будалаштинама још већма развесели.</p> <p>Вечера је бил |
видила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло кој |
га госта, зато се постара зараније исте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било д |
теће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем п |
а бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди б |
, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала им |
војводска није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости и с |
код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао |
м наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n="230 |
ољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас н |
нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су |
ржи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а |
равили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Бил |
удри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најп |
дали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један |
Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— |
овор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде н |
је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би доб |
ти.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на весе |
/p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрља |
примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти д |
итра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> |
а.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте |
— запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господа |
Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или с |
, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, своју власт напустити неће, |
раво имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама |
слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са св |
те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће с |
ка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимб |
залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет |
огли подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са |
оздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јер |
рова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила |
твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па он |
је.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофа |
стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се г |
ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настој |
ла; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Л |
ну спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се има |
овима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>В |
је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb |
је дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Б |
а новог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријате |
властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту |
<p>И кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти |
Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свиј |
о сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p |
е већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је в |
ском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, |
на књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l |
<p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами |
је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у с |
рнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у тр |
аве.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} |
Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама |
дај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаре |
унце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — одговори Мит |
к много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, |
едини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од |
ин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви изда |
<pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се |
а их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара |
и сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска |
де плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опора |
да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мо |
ан је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је у |
поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој б |
само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако |
.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргат |
ерхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb n="448" /> као неки телохр |
јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач о |
о кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једно |
Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин. |
и, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој ус |
о тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.</p> |
е га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све |
је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само м |
-пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Д |
ап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе уч |
Нек буде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закљу |
Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су |
а је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш |
тан се мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голуб |
елија — рече Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединц |
хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће |
као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изрекао |
ичких војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на |
предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад |
стајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо с |
<p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војс |
да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на путу на |
о тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо к |
и.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не прол |
а је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n |
спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би на |
очео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с т |
с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују |
којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од |
ук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из битке спасе се, а остали оста |
ј на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толик |
ара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шт |
кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, д |
ер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ ика |
ами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он |
в мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао противсловити, |
/p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породи |
и, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издај |
упити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја м |
тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n="287" /> Српски |
дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје измеђ |
сваку промену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње гу |
е не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ |
ао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то д |
ти да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико вл |
који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле |
и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док с |
аве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума |
ји нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове с |
моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па заш |
м ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није мог |
Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак ра |
Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да |
ћ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота слом |
ца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене. |
ога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи о |
</p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове |
нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуља |
!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а кад |
одјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас ј |
ад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора б |
царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прих |
ошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> < |
т деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народа.</p> <p>К |
по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш вл |
— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме зл |
товање части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племени |
ј посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тр |
вој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, |
ђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи и |
мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S |
свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно |
ина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она ј |
ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазог |
лости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стр |
засад већим пријатељем показује, неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косо |
народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него о |
ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој м |
мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После |
ш млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцим |
ва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан жив |
, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав при |
листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</ |
е једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више с |
и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити зем |
одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвода В |
јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смеде |
се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, |
би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко м |
вљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Вој |
ти.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без |
јунаци моји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} |
овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом |
да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p |
а се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун |
пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује |
тписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду не |
будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко три |
ш неколико оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> |
та нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа |
крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призр |
ам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као светитељ |
то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости бог |
и, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар з |
аше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане ру |
вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Патријарх цариградски нема снаге, а |
Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске у |
д свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, |
е, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу св |
ржати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лак |
едан одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба к |
ају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и |
<pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздо |
Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешћ |
а куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је |
свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гост |
је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђе |
ске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваће |
рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена ча |
своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изј |
и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мо |
е важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати |
кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-пом |
ду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа с |
едеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји] |
кави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и |
им пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети гото |
ији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.</p> |
т према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства заслепила, — одговори Русна, |
пи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што про |
заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и он |
ића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то |
и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном |
авно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је |
="355" /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’от |
о увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска в |
лити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад ј |
познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и овом приликом послао га је поре |
} Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном војском која му је п |
ткад Светислав је могао умирити, њихову будућност у красној боји представљајући.</p> <p>Но кака |
нити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове |
ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светисла |
лањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе |
бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко |
радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> |
и сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Теш |
{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Б |
вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису |
ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејда |
ојвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај друг |
ија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што ј |
ем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу |
ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто г |
азак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, |
се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жи |
ивио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за < |
млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хте |
Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Имам — одговори по |
ло доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима једа |
се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Гр |
е ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— |
и’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од њ |
/p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер велика господа, када су у в |
о вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније |
поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и |
о два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту по |
ом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч пре |
е знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Мес |
и када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, ка |
ица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских ш |
а адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се |
да сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} |
ши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, |
ред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалек |
{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толик |
ово Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, |
лити.{S} У Караманији <pb n="473" /> је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било |
рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се ве |
е, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много вој |
о не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је |
мо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови го |
он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је |
ултан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на с |
да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако |
рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и прежи |
о о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царством, па судба ј |
епрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, преламају се, бродови |
нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем |
у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедн |
мила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаир |
и владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се |
м гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била |
ти.</p> <p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, треба световати |
ад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> < |
агост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре |
шеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чист |
предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је |
о, па умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара |
смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристан |
и појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду п |
место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен био |
сти, борио се [са] његовим чуствима као буром усколебано море, проклињао је онај час када се ро |
не ’растове за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По ре |
не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} С |
<pb n="292" /> <p>— У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања. |
, где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити мож |
n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, по |
а римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb n="380" /> <p>— Лане је деспот склопио уг |
а Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њ |
песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињств |
собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом н |
е радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко м |
ана у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва цар |
а поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и |
head>VII</head> <p>После свадбе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ов |
овића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранк |
ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, |
им.{S} Кад будем код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздр |
ече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милица пр |
ај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се дел |
ином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Лазареве породице, ск |
ма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељ |
ања и распиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S} Султан прослови:</p> <p>— Дакле, о |
вак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Пе |
p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима док не дође време обједу, а кад објед д |
и уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} После обичног м |
питкивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђур |
ири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног запиткивања и |
цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, т |
</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим |
чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда пар |
е молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем код победитеља Тур |
>После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{ |
ирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с |
им остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као |
овица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша про |
p> <pb n="309" /> <p>После разних, мање важности, кућевних распиткивања, уклоне се, одмора ради |
га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, |
очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опе |
ство већ почиње губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред |
ја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцима оста |
илина, цветајући виногради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава чове |
у да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно |
и, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, |
светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, |
ире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело |
да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у оч |
т-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да |
не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам |
се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> |
е.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Фе |
к је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић и |
.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, преламају се, бродови крше с |
борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман |
искује више тешка владавина караманских валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} |
от изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави |
само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао д |
да војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу г |
идимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде |
и га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се против т |
да поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, |
урчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барја |
ш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се |
дну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Хара |
и.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферх |
амо треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— |
саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не |
ји не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да о |
то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лак |
Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Б |
ма својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе п |
аквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луд |
гу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</p> <p>Дру |
еки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Харалам |
мо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драгов |
ки цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брат |
а и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше ка |
S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом |
и седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни |
чешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb n="317" /> <p |
мке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно |
ковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> < |
скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове |
а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој |
радо изненађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, по |
еремија мрко калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што |
? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — |
што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да |
је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се |
="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду |
су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим сино |
Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампиј |
од.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— |
мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ |
а добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n |
p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђер |
тати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имал |
ати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико тр |
ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекај |
, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заро |
ћи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш риј |
ни и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте гр |
окорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пун |
ивјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.< |
ће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодар |
а се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n="252" /> |
православне душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Реса |
мбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам |
сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња |
ја.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађе |
страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи |
пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка н |
и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина зашт |
е противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, упраж |
ласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас |
и вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но |
, јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} С |
ску, и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским |
ац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји |
ши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати п |
озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори |
ана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, ис |
у се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином |
век!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку |
богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се он |
p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p |
ки краљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, госпо |
ко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши |
у се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, г |
а војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који доносе даре де |
кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа |
нез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о |
о се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са својима у че |
ћа Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марк |
теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу |
изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом ваше |
тавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преваре |
покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошт |
приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S |
<p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође |
ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва |
да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Брани |
чину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби з |
ли у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за |
грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало |
е опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а свак |
аблановић и Харалампије мирно почивају, ван манастира, код једне хумке, једно покрај другог зак |
еде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се |
>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прек |
ину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу н |
се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капи |
унутарње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког брежуљка, ви |
осава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> < |
манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три заб |
е велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више те |
саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је |
ти.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три |
есу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их до |
ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, |
тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, |
да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а тре |
рца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да |
у пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које п |
ма краљ и својта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредб |
тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша |
у.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабиста |
, предај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се |
и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си њег |
да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази |
шлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да с |
ти пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити |
лним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Ру |
ра су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прош |
био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за вел |
или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина р |
у слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана д |
тење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвар |
ом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара пристала <pb n="543" /> је на све, што се изнес |
а Смедерево мора народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а де |
ју као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио |
шње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ добар глас, али бу |
е, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановић |
Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препор |
еђује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</ |
ано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне звездице расипа.{S} Бруја, з |
његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земља све прш |
крштају са мађарским сабљама, демишћије варнице одбацују, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, |
као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на ја |
ошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољс |
а. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]< |
под деспотом постане најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао |
nit="subSection" /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав пр |
{S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, згарене, лепи предели турском копито |
еду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом |
као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{ |
ти, и гњездити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, |
и на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два противна стана, цара Бајазита и вој |
идио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе |
опствени’ узрока, које пак због красоте вароши и величанственог предела. [Какав је онда био још |
а делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незна |
{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и |
а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, д |
губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Хараламп |
војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p> |
овог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранков |
сјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите. |
у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да |
дем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су б |
ра, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне око |
м.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац |
Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет она |
лите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу |
у сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте |
уо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре |
обро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са мир |
аш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство |
Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни |
љубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим |
.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато оп |
смо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не |
Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, |
еш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не |
код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, па |
ајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као |
</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удават |
а и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте |
и лукави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да пра |
/> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми см |
у жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешав |
о шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а овам |
, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промење |
е јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, још |
он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити н |
се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари |
е као скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће |
са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни после |
ство наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ћ |
бро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао. |
повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе |
сне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познат |
Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што |
{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велик |
јпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} |
неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци |
де, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Ха |
сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праве |
гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци б |
.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уго |
да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Меленти |
јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се |
и баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел. |
престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком |
н језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове |
жеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећ |
едати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти |
о на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити мо |
ка у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p |
е!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече |
и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми н |
вима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} Овако ако остане, да над с |
на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност деспотовог говора, па ће му на то р |
су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у сад |
шта да не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене |
рима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра |
у исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами се |
:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорит |
ме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се т |
г.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жи |
лужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски б |
и из недостатка учтивости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младога кнеза не |
песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p |
.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сата |
Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> <mile |
овуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, дунавск |
в њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на |
Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хаснови |
ним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас м |
Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По |
пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да |
кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад о |
треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и |
о да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађар |
ао поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру |
ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да |
е била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати |
одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да ј |
ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у ваш |
а светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{ |
оја је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је те |
удо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два |
не.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам би |
— Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, |
вог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у |
<p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковић |
лазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов бр |
уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг шт |
треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви так |
омаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да |
мо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, ко |
а противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оц |
доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије к |
па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не мог |
? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу |
поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете после лако з |
руги’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преин |
долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша |
Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не |
ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку |
може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ б |
ски род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушениј |
е] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, |
а, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојак |
говори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови |
таш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђ |
а, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије стано |
вио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци игр |
ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подл |
еси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи |
, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају |
кидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Фе |
да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот |
.</p> <p>Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се |
ен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца |
јмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће |
енија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је |
лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је пи |
опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали |
но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Пет |
ем.</p> <p>Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје гр |
вске битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, |
сим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турск |
ша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S} Св |
и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зов |
лубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеру |
ај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и везира велика је, може султана опет на рат навести, јер |
било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се збор |
говор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац д |
<p>Сутрадан султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван о |
њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахат |
војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног |
tion" /> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревном |
започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} |
дељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно изврши |
ним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’д |
ат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душе |
Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором |
дити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султан |
добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p>Зати |
е српских властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он во |
ољетни старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, чести |
асоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но |
а од костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ |
ише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, |
у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паш |
није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинит |
Бранковића постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом |
ћ, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кне |
ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија |
, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402" /> |
ући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ д |
и већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли |
</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држа |
о.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог к |
већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне |
ну у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљ |
ад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Б |
Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајт |
г вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати и осушена моја уста водом влажити; по |
тали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ћ |
те рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а пос |
градом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа |
робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> жртв |
ти лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све го |
партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђур |
се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, |
ој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег |
ећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, |
тписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> града.{S |
је свакога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи. |
есмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела не |
ризнаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачв |
изују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јерину. |
ан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот С |
авио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врхов |
спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак распети |
/> Велике бриге терете главу деспотову, велика боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, |
раве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опусто |
слањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба |
али калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви |
Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ |
.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се |
еремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, |
ишт’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вуко |
јвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишл |
лана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у познате животиње великих ушију — |
еру га за српског патријарха.{S} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ. |
ата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славних дуб |
за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама |
гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти ра |
кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуб |
поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у с |
ма у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуч |
ама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прс |
<p>——Тако је, узрујаност паша и везира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то |
рону, или столици, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је бил |
орио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="262" /> |
почне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буд |
велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турц |
шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад |
стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у вел |
емачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против Тур |
напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова |
ком пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царством, па судба је, опет |
лико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та |
нији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, |
ке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је нам |
вао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско било је |
ла риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло з |
ђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, |
а се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стеван |
зити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, |
је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Христово распетије, што је Стеван из Цариг |
ад.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо прим |
шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер велика господа, када су у великом разговору била, ни па |
Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот ј |
по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако смутно |
пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан |
/> <head>III</head> <p>Сутрадан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке саста |
књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, |
едан, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема |
мења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом поста |
еду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, |
тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, сви босански краљ |
а још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{ |
ез Лазар, <pb n="270" /> као најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља |
Одавна већ српски народ од самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од |
аљска влада међу неколико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рек |
пски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} На |
стану, у турској служби, доста српски’ великаша, који већ одавна нису признавали владу цара Ла |
ике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да |
има.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над неким |
овљеног строгог закона противу себични’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст н |
видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града г |
клоњена.{S} Као кћи Дејановића, славног великаша под Душаном, презрително је у двору гледала на |
а Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к д |
од се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Заробљену децу турче, женске отимају и тур |
такови’ <pb n="254" /> права од стране великаша, која само законом крунисаној глави принадлеже |
пи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге |
гостију свагда подоста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег |
ти о растројењу српском и непослушности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — |
} Видио је охолост и грабљивост, завист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’де га тр |
{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто после |
ви кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко своје матере Мар |
под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{ |
алогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Св |
и и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то м |
његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога |
мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима посту |
е народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, сад другог, ка |
нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће. |
ога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се ш |
лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су својим мненијама цео све |
какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, с |
а Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда |
Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви великаши могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ |
српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек |
, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, о |
ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван |
није имао више поверења у народу; неки великаши, које од турског страха, које из мржње прам де |
ако српско царство пада.{S} Цариградски великаши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером к |
и Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду владати, зав |
целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, ни |
носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без д |
редоточијем.{S} Са благом дошавши дољни великаши градили су палате; једном речи:{S} Београд под |
и синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби п |
у српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба ка |
дело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} Марко у свом богатом народном оделу |
дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегледно много народа.{S} Ђура |
произишав, носио је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Његов угледан стас начин |
савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Ла |
већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам познавати оно што народ |
ње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би ради над каковим малим [пределом |
у већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S |
кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја |
намештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У једној дворани намешт |
, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве |
мо младости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је пок |
е са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриге терете главу деспотову, велика боља срце м |
ед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска |
и се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на ис |
ог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налаз |
у, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро н |
е је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српс |
Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам |
ед био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, и |
Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са сво |
урађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жу |
собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бит |
ике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и |
да, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачун |
астире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно |
ики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукав |
житеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је |
етку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} |
војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакуз |
ни деспота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Ка |
а ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне |
му греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S |
отив Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живети.{S} Мло |
и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова у |
обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је било млого на свету, |
ворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче зем |
м те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног на |
те, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, |
војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p |
ш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом само још једну реч про |
ша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од |
било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти ј |
ли војвода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје |
од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне па |
ју, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам |
и потурчењака одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ |
} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика |
27"> <head>XXVII</head> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурн |
се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p |
ћавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Марко са остали |
ма трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не мог |
земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма ук |
ака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} Над столо |
г’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и |
те, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви |
<p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он |
ручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан непријате |
p> <p>На једном узвишеном месту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Около њега више |
<p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лазар |
а, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{ |
лио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ м |
добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели д |
ато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> показујуће.{S} Испод високог |
колико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> < |
голна; уста повећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колик |
ук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да само општу цел п |
ругоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито када у у |
утемељавати почео?</p> <p>Има људи који велики дух показују онда када се, опште користи ради, д |
хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде |
з Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Бр |
.{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S |
бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови вој |
рађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жи |
ном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ |
није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} О |
ред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харе |
е.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако |
ћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма |
/p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} |
ковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он |
’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, један с |
и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски |
з кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба мног |
требати војника; а са војводом Радићем, великим челником, путује и чини наредбе да се народ пож |
ог Данила била је писана на пергаменту, великим словима златном бојом, то је писао монах хиленд |
г ујака.</p> <p>Предвече је било, црква великим сребрним кандилама осветљена, виде се дивне ико |
цилија, красна дева, делија-девојка, за великим топом провирује, гледи, промерује, нишани.{S} П |
рвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те |
ати се у Србију, заведе пријатељство са великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слоб |
Румелије освојити и победу косовску са великим војеним масама и грдним губитком задобити; но о |
} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} |
n="247" /> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав зна сваку дату прилику на св |
се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, уста |
ио јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p>Јошт онда ни |
велика ува какова су у познате животиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмев |
а твојим зидинама сведок велике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир |
образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша |
, па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено, на њему је пет годи |
а је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Јеремија није накан предат |
и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљ |
Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што |
’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивши се, помоли се богу, могао |
ледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручи |
’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено |
Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златно кандило, украшено драгим каменом, унаокол |
пота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком про |
S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе прем |
ве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од |
познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни там |
млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више него што их је против |
и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> <pb n="260" / |
м веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић од |
дање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, д |
за најсрећније држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је з |
, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, |
живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, |
ићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене з |
ени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу |
од и други турски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и |
пак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но био је од |
те, <pb n="382" /> појте у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит |
страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија Ферхада.</p> <p>— Волијем једног таког Тур |
д на страну.</p> <p>Харалампије се нада великој награди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
је такође спремна примила.{S} У једној великој соби где се обично гости примају само са Русном |
асности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злокова |
ојевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом пот |
о.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као удови |
окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у великој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, како |
штина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и де |
радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад с |
ушевцу није носио на себи печат царског великољепија, но одговарао је брижној души Миличиној, и |
ило је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио |
ске, проседа пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кр |
ије дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве л |
ође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.< |
ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да Ми |
налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} Св |
лног алеманског цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама |
пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, највећем сул |
у своју на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Им |
="231" /> јер велика господа, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта таква |
е бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненада што паметно из |
се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио |
м стварима брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двор |
вотиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} |
е.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћ |
езунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и не |
га потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује |
се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ |
илно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у старије доба, та |
доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда |
ашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене з |
<p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и би |
ре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора м |
p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, |
се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразг |
т склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им с |
са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су |
о у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уве |
Краљевића. <pb n="287" /> Српски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да |
ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с т |
чину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и св |
.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу |
судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не |
поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n="221" /> му Светислав, још |
не лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Величанствени краљу, дико западних владара.{S} Ступио с |
д одбизрака, и то у неком тајинственом, величанственијем изгледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, |
узрока, које пак због красоте вароши и величанственог предела. [Какав је онда био јошт Царигра |
и да га је само надежда будућег његовог величаства заслепила, — одговори Русна, која није могла |
е на двору Душановом, у средини славе и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n="21 |
ти да каткад и лудом дође време када је величаственији од паметних и силних.</p> <p>Костреш вој |
ог изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -< |
са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} То није било обично пјевање, што се са |
е спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак ка |
у?</p> <p>— Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познаје |
мо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.< |
зре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p |
који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле |
, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; |
дгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт ма |
а <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Греб |
ље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађа |
и што су побожни српски краљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и ш |
вот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и народ цијепале и међу собом |
као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у зве |
Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на |
е се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предај |
та, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она |
о са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царств |
ри, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем |
5" /> оставио је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ |
о Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опе |
у Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{ |
дња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истреби |
уде, кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан.</p> <p>— Ка |
ачке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велик |
а прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком.</p> <p>После косовске |
народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено |
је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам |
си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> |
се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство завер |
ачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази светлим веселим об |
че, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћ |
исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онда је д |
нду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ |
ност испунити.</p> <p>— Само нипошто на вересију — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се преда |
тинито посветио, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патрија |
рочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар |
>Деспот прослови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саве |
а тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</ |
том, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у |
ст ми пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока м |
p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</ |
ивна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је о |
сара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг п |
у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слеп |
има српску земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се |
Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски, сут |
ђарска војска освоји.{S} Розгоњија није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у гра |
лого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је жи |
разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> |
о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве |
света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки ув |
дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашањ |
деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бим |
га нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ј |
живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом |
је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та и |
еменом <pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, оп |
е, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незад |
{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Урумен |
метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у пом |
.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, кој |
урског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, |
а заруди, ударићеду новом силом, сватко верује да наступајућем јуришу Јеремија одољети не може. |
и.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукаш |
адржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклева |
је ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, |
?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада |
глију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, |
але; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као |
ци се радују, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напредују, кад један комад зе |
/> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</ |
раду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду сла |
речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећем |
класа задобише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> |
живају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А м |
> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па |
и, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава <pb n="355" |
{S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ тур |
ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ћ |
бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо |
нству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за двор |
ом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} |
Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јеремија в |
воју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у |
је, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима |
винограде, и свуд природа показује свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад о |
ичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози |
о, ступивши унутра, покаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да кат |
усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већма чул |
приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре |
огод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, |
удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи н |
га тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светск |
о, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> |
т јуности“ нешто претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде |
</p> <p>Само Харалампије долази светлим веселим образом, он је издајица над издајицама, па се о |
ег српског цара.</p> <p>Дакле није нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Петошко...</p> <p>Пе |
је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан ве |
није изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си виде |
/p> <p>Петошко, ступивши унутра, покаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео по |
смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је било |
ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу |
се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрди |
предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звон |
ију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су с |
ле.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то та |
ити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се г |
чима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег пола о |
рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам сл |
По служитељским конацима текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу |
м прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и са својим красн |
тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су |
гда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, какав је ту био српски |
<p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па ка |
чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада |
чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патрија |
шка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте мало својим будалаштинам |
забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Нов |
овој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је п |
она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместиш |
дјек су давали некадашње јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима |
зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуд |
еђу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и |
ићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак |
амо ходали.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад ис |
о на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S |
ично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} |
ти мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог св |
остима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта |
ине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на |
није, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије. |
сти дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и др |
о се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, |
/p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млог |
уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек он |
обом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, д |
итства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, |
престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше |
ста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим последњим реч’м |
бу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господар |
и.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружа |
да није дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потраж |
аји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко кал |
више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ г |
а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живо |
т не би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша м |
тало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Пока |
в пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и |
} Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је |
а.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диж |
о са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима |
, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда бл |
о.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад |
Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, к |
и Приштина, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте ј |
мији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при |
, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне ме |
а искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га. |
арод прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њ |
ти.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} П |
Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивши се, п |
де поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким |
тало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише д |
едати града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани св |
, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па да |
н.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а |
а храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ро |
ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничк |
олубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, а |
повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Ту |
збиљно Јаблановић.</p> <p>— Не предати, већ продати — примети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тк |
-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спре |
воде нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења п |
{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене |
овић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Бр |
та у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Ска |
ажи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му |
а.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, |
ћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лиц |
руги рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, п |
варен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропа |
а не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прич |
неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а |
/> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему нег |
евана нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се |
ица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ |
х стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достић |
е паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовал |
p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије з |
се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах ко |
ти, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обила |
блановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ за |
ко је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече |
рад да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти — примети Јаблановић.</p> < |
<l>Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија |
p>— Јеремија ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Брани |
а купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђе |
, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колик |
стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три |
своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, д |
ги погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам |
да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непријатеље био побједио; сад му је ве |
раља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и п |
е прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се |
до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло. |
тив Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тур |
еди.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Хараламп |
ни да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, који је |
и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, зло |
ради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> |
за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— |
.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка |
ита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S |
/p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Са |
је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако |
асе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови н |
S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да ј |
би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им нару |
брији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење |
запи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад за |
да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт |
је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је |
гур, Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су |
гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније |
су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежеви |
pb n="365" /> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег изглед |
да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.< |
ли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чи |
емља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Ту |
но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, так |
садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога вл |
и тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране |
огом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} |
тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} |
бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на |
</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево гр |
в каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — о |
ал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> |
уриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко та |
невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од т |
се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха |
Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Ж |
{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на |
ом, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило |
есме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; |
ндани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у т |
трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне муш |
стима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође |
ласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да т |
амишљен стане говорити.</p> <p>— Одавна већ српски народ од самољубиви’ великаша страда.{S} Сва |
штво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, особит |
иста бијесни кнежевићи, једног стражара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Така |
знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити |
една животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако |
ривиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође старијег доба служит |
од срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ниш |
и су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душа |
, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлаз |
/p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капиј |
да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе с |
ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању но |
е таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{ |
мученички знак распетија Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Лео |
лиже не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближава |
преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на пу |
ли и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути |
човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да |
па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке ме |
дан штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног вазд |
асвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда |
адржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђ |
одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је |
канда предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, проти |
или?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је |
аз.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском |
, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и к |
рате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад з |
утски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ |
ло да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што сврши |
твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Д |
ић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он з |
је цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мо |
ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је |
Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није |
ало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која |
ва и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док |
и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнак |
арен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што н |
адић, истом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим во |
Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија |
се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи |
е у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и |
оцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у бл |
оме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због |
двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да пор |
аг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изг |
пске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао ј |
повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и |
падне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњ |
наштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама |
близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали. |
рану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га |
малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага и |
о, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се |
ад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли |
могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p> < |
у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишен |
ић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем |
двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељ |
вију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда н |
бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад |
ј материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да |
љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то |
ивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам з |
примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себ |
и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на о |
Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то до |
ађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај |
дарен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступ |
се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, |
шњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га нег |
како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није |
од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јабланови |
з града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком |
крштеним рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Срби |
а, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православ |
ом уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хаса |
аво учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижућ |
<p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан |
ћи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S |
ку и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају |
{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблан |
е спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у дворцу |
ији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <d |
ња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер |
е, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да сед |
ли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште сво |
и се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у П |
/p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јери |
од гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да их |
ри над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, к |
кова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак |
оцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој |
о!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војводе.</p |
народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не з |
завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба С |
њег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупк |
> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, ус |
ао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јереми |
е им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за |
ија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа |
ијарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као г |
бити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар |
Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да |
е већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико м |
ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом срод |
ише не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S |
мије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофа |
се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор весело |
науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је до |
и.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жрт |
коглије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јеврен |
{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на |
једног госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, |
ђу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, |
највишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга нов |
уша.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је та |
<p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свр |
које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Кад г |
а и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жичк |
} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благо |
ати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним за |
Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Н |
ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за па |
желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, очи |
’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb n="257 |
а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Ту |
жи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту |
о јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мис |
шње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S |
лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може д |
корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење |
е, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао јој се, |
стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гост |
о дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га |
ршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружи |
p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, |
раве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ств |
у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате |
а са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац |
ац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су и |
ра и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Иса |
урцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не прот |
ш и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голу |
к буде закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се с |
дном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се |
и се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићиф |
сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пр |
па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње |
гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са с |
и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су |
те опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправит |
употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез |
Ђурађ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, |
ежевских пустолова тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави |
нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</ |
а господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало и |
код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити с |
гао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, г |
чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у |
ку на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и на |
м више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Мил |
ковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Г |
проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и на |
су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-п |
спот устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом з |
т све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</ |
овог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега мо |
рт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, ст |
и, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голу |
д се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим границам |
Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у |
е, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему |
буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сват |
с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до приј |
отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добр |
о жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље |
доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник |
а му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Тур |
у фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпап |
и ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода |
јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду |
ађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бри |
дма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за њега |
еду одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ сед |
ичност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све |
усари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, ка |
им уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с |
арству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе п |
и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Срб |
шећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје |
си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у во |
357" /> <p>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачувати.{S} Деспот је мора |
адосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина од |
бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бог |
и деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се |
иво представљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе правити о р |
Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави |
ци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јере |
Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек ико |
/p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом дол |
ажност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коц |
ранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки |
он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом к |
у на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се |
ако седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. < |
била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном |
ез тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Једно |
пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поук |
А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> |
нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет |
је био један од старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне терете сносити није могао |
ој служби, доста српски’ великаша, који већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и међу ов |
еспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преот |
е с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу |
елију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с |
ророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Ту |
од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битке В |
оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што |
<p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, |
, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јере |
} Харалампије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као |
и ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће доб |
у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — |
ве на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и св |
Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском |
њездити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна |
том житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то |
еније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се |
но држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко |
Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад |
калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у висок |
царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; |
им слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго м |
о да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађим |
ена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S |
ат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну |
па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно д |
е скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жел |
себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година |
уд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља |
рјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвод |
оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам зема |
могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар |
> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ |
всловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више по |
ода, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за |
већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно уте |
де, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред народом ону важну свог реда и ст |
; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ мог |
е предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, |
идиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бит |
можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ |
је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p>— Да |
ећ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S |
ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не за |
ас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још к |
и патријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} |
.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Тур |
ци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо п |
ти морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем ре |
S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим у |
а је по својој науци и побожности давно већ владиком постати могао, својевољно је првенство дру |
ио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, |
је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p> |
а, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу |
мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаж |
и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин |
елентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— |
год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета о |
— Треба Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном велик |
кружени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђ |
ити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије |
кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан ос |
ије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Татарин |
зао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века п |
Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, да |
ца одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте мало својим будалаштинама још већ |
зарев двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе |
натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора уда |
једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је |
ушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и п |
рне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити м |
жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— |
е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена српска к |
а; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти |
а над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота |
није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p |
ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане нап |
-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у в |
и, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, с |
уман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је |
те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> <p>— Мој |
он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који |
е деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ |
и, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Го |
раје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори г |
Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван |
ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством по |
ше да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је |
екају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранк |
и ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем М |
а задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми ј |
е од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине су и |
ча већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од силниј |
већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> <p>Капија отворена, калуђери пазе, |
копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред дво |
ором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у том бистром извор |
х је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било |
за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> < |
Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске |
ци напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зор |
> <l>Но челична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт |
> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јунач |
и, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд |
медерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате десп |
оведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} |
и ћеду близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} |
>Усијане главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен испарењем нечестиве душе.</p |
речи.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, |
им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, тако је већ близ |
>Ферхад исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити |
цив намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу |
рхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зај |
Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки |
азим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се ја |
ог одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одве |
о.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој |
орист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му |
сто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећм |
који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, |
еха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљ |
су, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јереми |
иш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди н |
{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан |
нако победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, нег |
ебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље по |
а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} |
маду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју војск |
се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна |
ео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, предао се турској |
S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хт |
а.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ов |
већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, чест |
у, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војвод |
ици не могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и см |
куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дал |
азано пријатељство признати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S |
еца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га |
мене је право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у с |
страна са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунав |
битке остала, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити? |
дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и во |
ка својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и |
Харалампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман |
обеде.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Г |
убац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’м |
} И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог |
ј народ.{S} Каогод у последње време што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје |
вој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју |
{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов |
е ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се |
нови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако пра |
моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је |
један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Бу |
м се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем показује, неголи буди ко други.{S} Пом |
ало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов раз |
у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сама себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши у |
че.</p> <p>Поред овако разног разговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није |
цу Харалампији није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то њега т |
ло је паша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се да се стога не изроди к |
пи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} |
Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила. |
p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта |
скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је св |
о и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађар |
ред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дан |
а чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милиц |
или.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са се |
S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине двора |
народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што |
тане напастовати деспота.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позов |
] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ |
с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силни |
ред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије |
ла.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље |
ће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у ра |
рим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије није поз |
оре, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава |
а скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков г |
владајуће породице <pb n="323" /> јошт већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се над |
више се јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски |
ерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака остали, бацили |
не цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382 |
споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, а с |
покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна |
е дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је крас |
ене госте мало својим будалаштинама још већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости п |
ете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дје |
мија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове |
метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма |
ти.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе |
, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Ко |
за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза |
И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу |
је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео. |
ами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити |
лизу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова |
о.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим ха |
дње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Ба |
е се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама С |
тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Мил |
г стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак |
? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу т |
’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и ос |
тан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паш |
е зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намештала, и то усред |
ји наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада |
за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бод |
д хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после ру |
ој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет п |
далаштинама још већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино |
двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска |
> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> |
код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавај |
>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљд |
ела човек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра с |
наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Ј |
игљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о |
дње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S |
е свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гласом говорио је <forei |
је се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском |
ођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-а |
Јеремија да донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седели.</p> <pb n="416" /> |
ија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара |
еспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече |
о, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао |
се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору г |
оставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архи |
оду да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби пов |
томци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на ру |
ој мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше |
рад, његов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова д |
код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем |
па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, |
ји богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу |
ића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук |
от, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради |
и пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налаз |
који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану |
ећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнут |
ца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</ |
утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јерем |
.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити.{S} Јереми |
’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што |
с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ко |
, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ |
еда у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једно |
дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</ |
и, пак, удостојили га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне |
зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — одговори други слуга подсмешљиво.</p> <pb n=" |
а преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши при |
> <pb n="357" /> <p>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачувати.{S} Деспо |
што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S |
а сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у после |
нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били |
дговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад |
м махају.</p> <pb n="446" /> <p>— Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом н |
/p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побри |
њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ |
гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако |
, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси кој |
е, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете с |
ајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих |
божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.< |
сте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, |
о Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом и |
се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} |
дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати |
S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, који би доист |
д учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињавате, а овде једа |
же, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљени |
зника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате |
ти несрећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p> |
м у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно бил |
поседаше.</p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер |
уштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као шт |
послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђ |
сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас |
све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити |
стали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди м |
ину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господар |
тојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} |
олико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм с |
хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи пошт |
наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац |
је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, |
ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Пе |
е благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди т |
аздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рек |
ве то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле |
а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, |
ја предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву |
и него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражен |
управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да ј |
у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— |
г’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја |
се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива |
тране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p>После ов |
и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, |
ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, л |
ом огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.< |
ише вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је свет |
Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, доб |
Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Фер |
е слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот |
удби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више |
урци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка луд |
ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може |
</p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> < |
лоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном |
канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одг |
ртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није в |
могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, |
у.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} По |
} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту сл |
примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно на |
помагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, кој |
тне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, |
је.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да ва |
Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас ода |
ите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у |
p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што с |
а нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а |
како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царст |
зрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војн |
ерхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> |
ку и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни |
ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је позна |
ин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, |
, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад своје користи |
ад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турс |
спотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и ч |
ежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трп |
у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша сту |
ници султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом красном свитом.{S} Оставимо сад наса |
придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском с |
ле ове Љубовићеве речи прослови војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину |
<p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће да |
то учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, |
ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске?</p> |
е да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици |
а сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе? |
султану Бајазиту.</p> <pb n="269" /> <p>Видајићеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мнени |
д оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и блаж |
а великим сребрним кандилама осветљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, |
и спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњани |
} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се |
ди турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је брод |
/p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима |
отела се.{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на п |
ва.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о |
а и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиш |
ликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ љ |
луђери, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је |
латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, |
чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одм |
, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе цариц |
} Његови сејмени када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би т |
ј не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n="44 |
илано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стовари, |
; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи осл |
мље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима др |
долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> <p |
ице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију |
близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} Долазе |
p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда |
вима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb |
вожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, |
попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли |
ује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасн |
в стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сир |
о деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије до |
рена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n="462 |
а самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Новака, |
послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> < |
хом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је |
иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, |
са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на |
луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора проговори јошт као за збогом |
ц.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми |
а са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у познате ж |
ем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено он |
ом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Ха |
обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња су |
ворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, |
Душановом је таково <pb n="297" /> што видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и |
Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’ |
есто главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју оп |
г стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ниш |
тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се вика и |
ети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грма |
собом толико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог ка |
и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав |
ретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећ |
Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, настан |
ти баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, |
еве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим чита |
све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у |
n="282" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Н |
иру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није |
и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и |
лана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску бл |
а но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у |
код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се с |
рко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одго |
шко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Ко |
/p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Бајазит с |
иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се на |
и онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та |
<p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српски |
ашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У |
зна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки изглед с |
царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p |
" /> <p>Овако жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад по |
послетку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, |
азогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} |
ђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође старијег доба служитељ.< |
тлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је б |
главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког на |
битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као |
о старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и гла |
ан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом |
завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, о |
шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоб |
Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из |
рцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турско |
; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, |
} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи |
да није имала прилике толико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женск |
аће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукаш |
ија тражио.{S} И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму божије |
чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанствен, отв |
> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, |
земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме има |
S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; а |
ран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто збо |
е са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пр |
шлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије, тако увијен, тихо ме |
образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци н |
ад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребаци |
благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и |
"270" /> као најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља не може се спаст |
а тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Тур |
питкивали о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, диг |
све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у |
гим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигу |
д утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде полов |
у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти ствар |
младићу књажевском подвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје |
ком послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Т |
а за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар о |
се такођер расположене.{S} Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ос |
ликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си |
ле, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности ње |
капију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог ј |
у код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} Т |
точку на противним голубачким висовима, види турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и тур |
канда познаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Ј |
так сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори |
Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да |
јеновит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први пог |
рити.</p> <p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и слу |
ати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рек |
Дунава зидине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити. |
<p>Када се Јеремија приближи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им ко |
ћу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>До |
не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма за |
види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачин |
и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Заробљену децу турче, женск |
ака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, д |
једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинствено |
више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који и |
једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милиц |
па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>С |
<p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба |
шаном чувству радости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Стр |
>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов ч |
ио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком |
у у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто ср |
но као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају канда су изло |
ију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе д |
јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, |
Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност границу п |
, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљ |
оће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} |
, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих има у старој С |
иком свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-манаст |
и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњег душманина, као прави јунак р |
га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Пр |
ечи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамо |
ласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманско |
бавним чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p |
ијатељ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p> |
срећнијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p |
војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стеваново |
/p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наск |
ве паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га к |
еограда предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жало |
Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на изв |
<pb n="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљени |
о у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго |
т колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="34 |
лого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи стра |
могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код |
се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре. |
у, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p |
д славних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Анг |
ира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да |
е мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи око |
л’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>В |
све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје |
ећ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се |
ен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Кој |
мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина од зе |
руги, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту проти |
зане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> <p> |
ија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p |
љачку.</p> <p>На једном узвишеном месту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Около ње |
жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на че |
ојводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог |
јавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте мл |
држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скр |
свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Ду |
нце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у |
ла, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици немају толико снаге да могу |
Манасијо, дивни богати манастире, ти си видила заходеће сунце српског народа, у коме си и зачет |
какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би |
ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, п |
{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то |
ло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глав |
Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у времену |
да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили |
ову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После у |
ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— |
и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш п |
и, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест |
и л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео со |
<p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; |
пропаст, овако закључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да |
па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се ди |
за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div type=" |
и, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а |
служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом |
овори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај. |
ри јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ |
еће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ |
, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, |
им где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Мар |
шњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; |
Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са оста |
Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу |
ок се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранкови |
а Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добиј |
ставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="328" /> <milest |
p> <p>Оставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <milestone unit=" |
<p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> </div> <d |
ју слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски по |
тало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div type |
на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примит |
ије таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} |
сваки себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад |
ући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div type="cha |
нда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћ |
овека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добр |
ваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф |
да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови |
ки краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У на |
<p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео |
ац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div t |
ије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— |
ка војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од |
жао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађ |
е злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, које од стада Хри |
охолост и грабљивост, завист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на св |
а попаљене вароши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, ст |
ог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p |
ио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Гол |
био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, |
одољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист великаша, видио ј |
.{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Р |
обље, које од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Бео |
у собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио |
а збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грје |
све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор ула |
кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како власте |
Харалампија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте в |
ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра б |
<pb n="544" /> краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Срб |
лас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Тур |
војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту |
спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружије наперио, окр |
е онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећ |
се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Х |
н крстић на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изнев |
казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ро |
ворити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка св |
м калуђер светог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист в |
пи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Сте |
лтану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалит |
о сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у ца |
и, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, са |
Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са |
и — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег народа млади |
уп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из тр |
т нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, |
ла Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати н |
јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова про |
као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Харала |
ручају остали калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, |
вића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу |
он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скру |
ор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p |
л’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук |
у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите |
па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од в |
такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће ка |
аже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит |
ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је |
тислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забрин |
толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} |
ађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро п |
ост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као |
ала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од т |
рно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејд |
удима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а |
аблановића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, |
а тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" /> племенити ход Пахомија, кад му чуј |
ад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Срби |
ћу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но |
ој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} С |
зује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн |
ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур |
.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао нам |
е два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника |
зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, |
харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се ср |
турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који је до |
Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} |
ство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку нав |
ијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S |
редне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са |
а ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пр |
Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само |
и сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејствова |
атеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је била м |
ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што им се год допада. |
<p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју |
зара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти |
а мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— |
ен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Тур |
ично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били госпо |
ан, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p>Магновење је било згодно.{S} Милева се од |
осову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подло |
је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад о |
дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају |
Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошље |
је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о |
осову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у на |
, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван |
кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранкови |
е се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње в |
ију држали, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> <milestone unit="subSectio |
пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство и смиреност.{S} Кој |
изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност |
било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се |
мом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} |
осамдесетољетни красан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети |
Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева с |
, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, ув |
ем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радо |
оуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита г |
у се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахом |
Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p> |
ј кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи м |
е може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калу |
ремена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стој |
луђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, њ |
е српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе п |
ња без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, з |
е за владавину неспособни.{S} То је био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари |
мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де г |
исто плаветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци |
разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, разапе |
упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голуба |
градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Дол |
о што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што |
} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњани |
ара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће лаворике са круне српске.< |
добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом з |
ајица ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајиц |
ки град.</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било |
да.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нем |
ри су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у д |
свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове с |
ка војска.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије |
аја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ов |
итне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива |
ени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробу |
p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо до |
</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — викали су подсмешљивим гласом несташни служитељи.</p> < |
или.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p> |
и, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си |
вако поред красне ђевојке можемо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штави |
<p>Харалампије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му с |
а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, |
Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у л |
и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много |
<p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце |
равити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ |
ваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, к |
печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> <pb n="225" /> <p>Наједанпут зачује се труба |
пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична с |
је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек муд |
су братија поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати |
стелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разговарати.{S |
— рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и поглад |
тву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља и |
мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] ма |
} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} |
Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су велик |
дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је ца |
<p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се |
ста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треб |
рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се н |
оже с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> |
се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне |
ко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— |
се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јарков |
у вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважни |
" /> <p>Калуђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин |
била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито |
почеше се све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— |
зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, |
но чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран нау |
Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост тало |
д нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што |
н паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободн |
не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</ |
ећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се |
лампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, пр |
асан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љу |
S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерено |
езарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му с |
— Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно тро |
ја.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијск |
срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи |
јем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина п |
асно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се |
и; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.< |
остали витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> |
, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Т |
/> замерају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама гази |
</l> <milestone unit="subSection" /> <l>Вино пију три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду би |
l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади |
нтија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</ |
планине, преко жубореће потоке, обилате винограде, и свуд природа показује свој весели облик.{S |
е ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животињ |
сом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа |
Нема поштовања прам својој вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, злоба, пакост и освет |
пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни |
мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти н |
, сенку некадашње светлости.{S} Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем |
и сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако с |
у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Ма |
у, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору |
новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као м |
евода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш |
ко је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке н |
е исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи прије |
баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам |
ју, кнежевић стане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао |
ку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Запове |
н грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златно кандило, украшено драгим каменом, ун |
канда је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Христово распетије, што је Стеван из |
ици на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских краље |
самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим ка |
а приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код |
е могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом |
научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред наро |
не доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Десп |
допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Б |
на једну точку на противним голубачким висовима, види турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Вид |
е.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомос |
је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи |
ао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да |
<p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу прев |
нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остал |
ац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидина |
на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турч |
лемена на српски <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; |
де, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе и |
љедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размирицама <pb n="401" /> између |
дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонити, и ду |
на, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Т |
па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb |
бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ |
високолетећег орла, орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онд |
а откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и доче |
е био великог стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозна |
ету високи дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онде где је после светског потопа свију |
ндрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан |
их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — |
</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, п |
љен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрм |
ам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дир |
шу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен |
V</head> <p>После смрти деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Беогр |
/p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S} Танког високог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, |
дух <pb n="272" /> показујуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два црна о |
о је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S |
предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, как |
нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{ |
е.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје нек |
ода, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аман |
ник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом ло |
дости војевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на |
на околина украшава манастир, задужбину Високог Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, ц |
при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо п |
птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи детету високи дух даје. |
пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз та |
у могли.</p> <p>Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро жив |
трасти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије није га оставило, но поред тога био је оштр |
его само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог |
лавом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све ј |
своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни |
ни’ његови’ хаљина распознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, |
узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p |
их нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком с |
, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> < |
ане и прозбори.</p> <pb n="395" /> <p>— Витешка лозо Немањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове к |
естијар војвода Богдан.</p> <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Об |
ру, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p |
а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после |
а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Тур |
и представљајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издале |
л’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у ман |
и, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</ |
и Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Нао |
, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака |
ка војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвил |
.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које мл |
причестити.</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p |
ом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p> |
рипадало господарство.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади кнезови, него |
метнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је нав |
у си што су преживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.< |
е хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су дава |
кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, с |
е смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} |
као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p |
ли, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комито |
и старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ |
ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја |
ени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не поз |
уо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео |
отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, т |
да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац |
а даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци |
слетку, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он |
лен златом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се једа |
стање живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то по |
гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, о |
они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Ра |
тевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је п |
струци што велико видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} |
пастиром иде, па више такови пастира на више страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан |
а је преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним |
алисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам |
а већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође годин |
од за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на више страна народно стадо деле.{ |
Какви гости?</p> <p>— Војвода Прибац са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш до |
е бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — реч |
саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> <milestone unit= |
ао неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је л |
но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да ј |
еник, нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане |
и.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на к |
кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја нам |
ета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове п |
ржао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с |
о му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је у гл |
род са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се |
удале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрет |
саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде |
е коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног |
је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, |
де, устајте, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се све |
ука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је го |
ори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који |
огао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од дет |
ма, а особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су о |
разни разговор.</p> <p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он с |
Радосав је први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, |
а је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њ |
опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’д |
ласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p |
ј’ма пријатељство уливају, што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кан |
ше не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина караманских валија, који се мијења |
која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} |
</p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур к |
а је рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине. |
војска, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицим |
шка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који |
могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, |
нако натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се н |
’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Хар |
ло му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ф |
нији.{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи ко |
чали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јус |
да турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади де |
жеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, бо |
ознавали су његову сталност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако |
пасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и ст |
дсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Деч |
рошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више никаково господарства насљедије тражити.{S} Ђурађ |
маш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Ни |
ао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина ц |
небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опа |
судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот |
ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магно |
ко се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Иона |
гледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобе |
су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе |
</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Дана |
, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и о |
је била њена слабост, којој противстати више није могла.</p> <p>Светислава је она још, као што |
за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толи |
аљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док |
} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну која му је п |
миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви |
ити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна из |
?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало н |
у метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> |
о на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} |
о Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се |
стао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; неки великаши, које од турског |
абеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Ср |
оменио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} |
оворити могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образа који су му неко поверење улива |
све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> |
ли смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Фер |
и смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не и |
аралампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</ |
е колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак |
те.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што |
онеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око |
рко био самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољ |
ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети л |
да Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди |
дјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његов |
боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, п |
мо уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадиковање кој |
аје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори патриј |
упио је приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није |
ст, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то с |
а, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадовољство према деспоту, |
опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и |
ла, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срб |
као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ |
рени са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни |
пким местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ф |
лупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од ње |
{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, ди |
“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили д |
а, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева десп |
, срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за |
деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи |
рита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— |
јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем т |
ти, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за |
ила. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље м |
Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битка до |
се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадго |
изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и ж |
етна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим |
{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут д |
ави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова |
S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као неки двор |
лаве па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђе |
Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица |
ико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Фер |
еру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, |
/p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да ва |
плашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке п |
а се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, ка |
лтанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмо |
рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, т |
н стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, |
би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> |
исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ |
> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га |
као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се с |
да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт |
ђи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Не |
екао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ в |
тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, злоба, па |
{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, д |
д боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је св |
>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх |
оказујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може виш |
у к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре пр |
арода са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђ |
еном стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна |
вори Ферхад-паша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја |
бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам т |
ске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Слаже |
у сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} |
и Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па |
Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако |
т, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се н |
и шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници. |
да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код |
, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као шт |
а може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Т |
да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу |
вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч п |
Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град |
а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Г |
закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био |
мунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богор |
жати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства |
атко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати р |
— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути |
нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— Познато ва |
— примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера с |
д лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину утуче |
ском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот рече: |
се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага ага |
и знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем те |
д прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати м |
евоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји м |
Леонтије.</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш |
који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад |
га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему |
на уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га п |
душе, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Нем |
на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, |
ој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копит |
шаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгр |
види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турци |
међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног по |
ити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље |
јању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад |
е с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учи |
тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ посл |
у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ великаша јер то би ве |
е задржавали.{S} Доцније када се српска влада распространила, нарочито под Душаном, <pb n="214" |
Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима |
примети Харалампије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дел |
<head>XXXII</head> <p>У Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађа |
ао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Грг |
што противу деспота произвести, јер се влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови |
м реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га |
својој вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готов |
било да уместо толиких господара један влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или |
<head>XXIV</head> <p>У Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у |
ом.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном узвишено |
колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— |
а.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</ |
никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина караманских валија, који се мијењају, данас ј |
ло олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је био византијски обичај, |
поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, |
> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им |
судби рођења опредељени да над народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, |
е, да над српским народом троје четворо владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да |
} Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива |
тојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="323" /> јошт већма се Бајазит |
Додуше, царица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је ц |
d> <p>Сутрадан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодо |
тезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{S} |
к Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога бранити бољ |
стигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко |
им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се |
у били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.< |
се српским народом после косовске битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобени |
е и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потребова |
равам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</p> <p>— |
ј други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом ис |
, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце ње |
т био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, х |
ав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у та |
рпске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће |
ди, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне |
шт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврженика имаш св |
зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, |
му иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод |
града, и прима краља као деспот, српски владар, земље господар.{S} Првенство даје краљу као гос |
арод роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар |
зну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине не треба |
т Стеван је био српског народа достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изв |
Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није |
је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би |
унда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти |
} Признао си ме као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у У |
берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} |
први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да |
да Србија, српски народ, добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После |
њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели једа |
у процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинц |
<p>— Величанствени краљу, дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћан |
осле толиких борба и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом |
еспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад своје користи ра |
и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{ |
е у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела |
оштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се светов |
ма одавна завладала је болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле |
паса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранкови |
ати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па |
.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, М |
принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад своје користи ради ни своју крв не штед |
> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио |
ку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не заба |
Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком, допирали с |
Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Ту |
пске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им |
би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловит |
још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово д |
Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљ |
ласт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцепили су се са својом војском на Косову од |
икаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ зав |
ан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означ |
вари преокрену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитај |
а, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам |
ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим земље да с |
ију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, |
могли Бранковићи признати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, бл |
ао.</p> <p>У целом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосним околностима, код толико |
Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до |
не, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стев |
тојан да заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви им |
</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дамаскинову „<ti |
у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице |
онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да заузме |
узме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво |
сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељствовала, па чрез Ђ |
е се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у ду |
ст тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, |
ио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече |
е нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p> |
лије, опет за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Труба затруби, капија се отвара, на |
да, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— |
уку најпре деспота, после деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забу |
а ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као |
ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му |
то ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као |
су чезнули да што пре архимандритом или владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но пре |
ралампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд. |
здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Рус |
по својој науци и побожности давно већ владиком постати могао, својевољно је првенство другима |
дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се |
овог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Т |
лази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је |
’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онд |
сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој вла |
Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, |
да претендентима, српски <pb n="275" /> владотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ |
мет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учинити.</p> <p>Јеремија пошље гласо |
ање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли народ |
ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђур |
па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опо |
а им противу властољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ |
е сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315" /> но као сродника млађег к |
арода независност докучи.{S} Он започне владу своју као независан господар.{S} Он прими пријате |
ладо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским велик |
ликаша, који већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био М |
е, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лак |
{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Хра |
ле, нове планове правити, како би своју владу распространити могао.{S} Милица је на сваки његов |
са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу утемељио.</p> <p>Турци се знали употребити на сво |
убива.{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо и |
здајица отаџбине и народа, који државну владу себи присваја, и који једну част народа од друге |
а што их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, ср |
гласно читати и осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу с |
заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад |
ити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, |
ву земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел битке.{S} Турци не могу |
ки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију но |
нивши чудеса својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и |
род издајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајств |
чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, п |
еремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а |
евојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, в |
бито ако Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе |
арјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у в |
ако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад |
на да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под з |
е учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Је |
Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се |
S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспосо |
нити само да му се врховна управитељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да и |
има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млог |
и сад судба земаљску власт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла |
Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљ |
да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно |
и и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се с |
едне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцеп |
женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради |
к се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавн |
о.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — |
Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ српско |
ба да буде господар, своје право, своју власт напустити неће, како би се поклонио свог брата си |
ог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с |
е за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке |
рашири, његова стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гр |
свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према м |
ру који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад |
, добили су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, |
лада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, |
и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је |
ду куцнуо час.{S} После Косова Душанова властела отела се.{S} Од снажног српског царства виде с |
ајно робље из сужанства, доклен бијесна властела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе |
ма најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од |
} Сила турска навалила на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчев |
Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћер |
нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попуш |
ено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, ута |
земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л |
изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђур |
Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исеч |
против отпадништва зетске, херцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да н |
а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Хр |
стеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају властеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно |
а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови закони |
рбији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају властеле јед |
, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу |
е замке, дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошк |
и се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ н |
адара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели један другом преко неверног слуге отров даје, |
не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је поту |
<head>XVIII</head> <p>Јеремија војвода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот |
са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, |
</p> <p>— Данас имамо гостију, Јеремија властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још весел |
ори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао |
пије.</p> <p>— Бићеш оправљен као какав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија.</p> <p>— |
ана и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошл |
копати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка с |
уђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало ра |
да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељ |
шу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бри |
се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би му мозак што [су] њега његове ша |
тво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријат |
ој економији и собним уређењима.</p> <p>Властелин Прибац, војвода Јаблановић са својом пратњом |
шиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — рече Харалампије и пехар иска |
{S} А Радосав потребовао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, |
наку код Искре, и пропустиће јогунастог властелина Јеремију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са |
о те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то с |
на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, који у овако опасно доба изискују да се нај |
> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од д |
ина, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И |
/p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не јед |
да, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здравље властелиново!</p> <p>— У |
по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионак |
рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползов |
</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — ре |
у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах де |
е Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше матери башчине, која |
це гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а |
био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће |
а његове гордости, не једанпут су разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој ун |
о се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини један од другог отимају, напослетку и Турцим |
здравље властелине!</p> <p>— У здравље властелиново!</p> <p>— У здравље Јаблановића.</p> <p>— |
азити.</p> <p>Остаде сам Харалампије са властелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разгреј |
отуцао, као сиромашак путник похађао је властелинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој влас |
о најспособнији.{S} Он је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с |
, но неописано властољубив.{S} Од старе властелинске породице произишав, носио је на себи печат |
обожавали су Обилића, који сам није био властелинског рода и који је покровитељ био чисте заслу |
за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспот за Б |
у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} |
о се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције заковрче |
за њега је дала Јерина једном босанском властелину ланац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад |
че Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, к |
трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трош |
може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сат |
можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако с |
као једном великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао |
сваком могућном злоупотребљењу државне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке п |
ио самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, |
не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од |
<pb n="425" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља |
бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора тр |
глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек |
и све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у |
е твој отац да се не повинује царичиној власти, него се непријатељски прама нас ставио? — запит |
султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами |
ој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — |
сти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије корисно беше цару |
ремији повеље.</p> <p>Јеремија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђ |
град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <pb n="413" /> |
ију, града издати неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду — одго |
о госпођа Ирина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће |
а пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити |
ма, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио |
ма с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина |
брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он |
истрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S} Од старе властелинске породице произиша |
теван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{ |
дити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ руку владу из |
дити господарство.{S} Но госпођа Ирина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци н |
дају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма |
у нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви великаши могу их употребити у своју корист |
то сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспо |
јан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити |
не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за ц |
а били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко св |
а синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} Бранковић |
у му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му је насљедно. |
Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S |
је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије није јој допуштало да се дворског живота м |
Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно |
ознаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства докопа.</ |
и и за претерано што се о Бранковићевом властољубију говори — рече Новак.</p> <p>— Мораће се за |
ој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих предака.{S} Младић, истом од двајест |
вагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb |
ајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По тур |
да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском послала синове Бај |
одну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војск |
и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два противна стана, цара Бајазит |
Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио с |
ш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их до |
ју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана |
ђаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два |
вим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке |
на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови поп |
а.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{ |
гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од с |
ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних |
обити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара Каралампоглију.{S} Сејмени оружани стоје |
а јер женске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђуј |
и да улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Ј |
ао да се трупови попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој |
оља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је |
аћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван де |
доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да |
е.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгл |
/p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео |
у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда т |
ну обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица |
’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура |
пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и дес |
.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То ј |
ође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована |
е зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <p |
тељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се п |
суља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печ |
ћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над с |
p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење добру ве |
баша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима т |
ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је де |
оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јер |
а не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, п |
дајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се |
огли.{S} Испод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у |
ити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа измолити могао, |
Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрд |
мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној год |
владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n="287" /> |
> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</ |
где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити |
њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S |
ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ |
ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету |
о знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} После обичног међусобног поздрава [рекне |
ну, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан |
ана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе турске хаљине, накит |
<p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на |
а све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, н |
е велегласно читати и осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио ве |
љу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљ |
Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срц |
дбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном мес |
о Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце |
ти, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има слав |
којаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јунач |
ље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{ |
о то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке |
а одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ће |
ћ је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана |
гдашњи Стеванов телохранитељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са |
потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у м |
вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева |
јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се |
баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Иса |
гама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вр |
а.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стев |
т стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, |
док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје побједоноснаја</title>” — ил’ ћу жртвовати с |
> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферха |
здуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не |
Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, |
деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} |
ак уђе, поклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господара деспота |
Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико |
ом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је |
ити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад- |
де своје помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови српски</l> <l>О |
ним уређењима.</p> <p>Властелин Прибац, војвода Јаблановић са својом пратњом показаше се пред с |
м гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Војвода Прибац са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, в |
</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне терете снос |
на царичину страну особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним мла |
} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука |
} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да |
је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — р |
порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије |
о пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињ |
саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Вид |
и видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био |
жевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да |
ожда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био |
један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Об |
ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још вр |
_C2.18"> <head>XVIII</head> <p>Јеремија војвода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{ |
име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се про |
ина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу сед |
је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лије |
јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јерину.</p> <p>И ка |
аљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити |
Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњачина,</l> <l>Гој |
лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мо |
слите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још с |
ори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— Увелико |
и бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије тридесет хиљада д |
едан је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душ |
дног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока |
сти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је |
идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату ријеч, |
по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као |
љени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и Јаб |
та га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова вољ |
гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода Костреш прослови:</p> <p>— Када је свети патриј |
не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђур |
тво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти |
рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издај |
ио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви |
липу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатовић,</l> |
је ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера погле |
синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одвед |
атријарха и неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио д |
сне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву ш |
а при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам |
катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Тур |
> <p>После ове Љубовићеве речи прослови војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било |
а у врло добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} |
ота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица во |
рач и Ћустендил, румелијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, так |
p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу, госп |
разиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ д |
Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом пород |
Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и д |
’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити к |
ра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од |
г израза образ.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену |
де.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војвода.</p> <p>И Харалампије изређује своје припреме.< |
рађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедн |
само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турци једном приликом |
му умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управо |
син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили пр |
шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је б |
и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи |
идело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb n="329" /> поред Ђурђа с |
цио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија |
образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</ |
алампије и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро |
еко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика |
у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p |
покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одговори:</p |
бијемо овог за господара — рече умерено војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацманства.{ |
лацманство облада — рече мало огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију |
огу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна |
ио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар |
анковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S} Од старе властели |
оде.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, |
његова дивна дјела — рече протовестијар војвода Богдан.</p> <p>— Његово витештво биће слављено |
, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу |
асно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају |
та опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријат |
то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручит |
/p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихов |
могао би на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, који у овако опасно доба изискују |
ружином?{S} Камо српске војске, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту |
ној погибији Харалампија, и издајничких војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то и |
p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>И |
ић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их ви |
ас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили |
ји од паметних и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесели друштво, почне се са П |
хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> |
епи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, |
ко истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају кан |
ом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак в |
и.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегледно много наро |
поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком |
/p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и |
ике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богдан |
оје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, |
капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као шт |
нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је с |
н, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи прот |
мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Н |
се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бој |
<p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и т |
/> <p>Жигмунд се светује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред |
} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</p> <p>Покра |
ну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинств |
ма ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да |
<p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излази Облачина Раде са |
о наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде бац |
се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранк |
твом тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана |
је добар војник да се са млогим старим војводама мерити може; но мало је прежесток, па хоће са |
изу, и слабим гласом пред околостојећим војводама и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при кр |
ну душу испустио.</p> <p>Срећа, нестало војводама подмлатка, да бруку преткова не насљеде.</p> |
<p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p>Ђурађ проду |
езарију, време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспот |
адови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше |
<p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, који је после убијеног цара Уроша се |
е, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши |
</p> <p>Деспот започе. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево |
.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, |
:</p> <p>— Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољств |
И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и |
лам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом |
адан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, н |
аша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгл |
ло, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају.</p> <p>Тишина. |
а ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је к |
лампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад |
убровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био са трж |
ари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да с |
намењена младом Светиславу, сину Новака војводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а прези |
азујући на младог Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео |
> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p> <p>— Тако је. |
на.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p |
чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељеног господара.{S} Ту не зн |
ту.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш |
шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегињ |
абере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда |
ду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду |
ном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Срб |
сти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би |
, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево |
, први савјетник на дивану код Јеремије војводе, господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јер |
асту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — рече Харалампије и п |
<p>Јаблановић је био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уваже |
еограда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити |
е један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, па опет све гину и губе во |
тале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с |
д ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли |
е на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспо |
ајвећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа в |
> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе тражиле су с |
} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки |
уђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је дол |
иш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо |
овак. — Опомињем се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда |
м, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може више, да с |
Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима ти |
ша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници, попови, калуђери.{S} Змај-Облачина |
90_C2.15"> <head>XV</head> <p>Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађар |
г Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, |
ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и в |
тво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилик |
е за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, је |
за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове |
мену, честити деспоте, да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} |
аше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могл |
откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освој |
ве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацрта |
пски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба |
поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је |
вану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се ка |
ка.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, |
p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник Ра |
награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војводе своје помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода Уг |
рцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна |
ављати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb |
су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам |
ве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранк |
e unit="subSection" /> <l>Вино пију три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l> <l |
Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У граду мађарски војници српс |
рчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, |
ранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S |
е Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бра |
рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица поп |
лав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Свака |
кетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао. |
лампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они калу |
Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, будите |
је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне у другој дворани, у којој су насликане |
ану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дво |
демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Харалампије као калуђер к |
овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном ство |
авати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи |
Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p |
да их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да с |
то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот мож |
д свједоком побожним Мелентијем.</p> <p>Војводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас: |
ови, за незаборављеним деспотом.</p> <p>Војводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, |
ђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати |
а купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војнич |
дравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој р |
</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p> <pb n="395" |
ослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити њего |
не, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твој |
и, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да |
егне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јај |
нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени град п |
ад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је ово п |
њем и прослови српски:</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска вој |
ремена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челником, путује и чини наред |
</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га доч |
докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи |
га као свог рода, и постави га главним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ |
и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није му допуштала да отрпи од будале таков ра |
Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ |
Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n="216" /> који је у једној бици |
дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, п |
зивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је |
г шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, с |
ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и најлукавији |
е и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их уве |
м мејдану</l> <l>Сложи силног татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па |
нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају |
орао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око |
н Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је |
Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од ма |
отово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим катанама треба послати до Голупца да |
им створовима.</p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара |
Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.</p> <pb n="261 |
ве на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек п |
, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призре |
војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од жалости.{ |
а.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки |
мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе |
и, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — до |
бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма |
.{S} Но Марко није никад противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао |
у, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, |
је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се ве |
.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де |
етенденти није противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар |
реба Угре поучити како се против Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који |
да још једном поред цара противу Турака војевати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му с |
су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, |
е више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је |
рчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и |
ни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, |
еше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца,</l> < |
з тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> < |
и,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l> |
а, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би |
је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, |
е освојити и победу косовску са великим војеним масама и грдним губитком задобити; но одсад ће |
лоша назову невером, Милош остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што зна |
свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и |
> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више не |
в ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управ |
безбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не |
одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће |
Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи |
ника и Цариграда — рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу свом за |
а војводама Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и |
т.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду |
сле тога исплатити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда |
у, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се ниј |
ви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих |
гу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стев |
удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за |
колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто нис |
, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђура |
овица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави |
родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гуд |
ло са ратоборним духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особито г |
ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Шт |
Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити може; но |
ше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог по |
и на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, ј |
ам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајућ |
урака, нема Харалампија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања. |
пут су јечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим је онда други жи |
Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, |
не Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као б |
мо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што |
да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Ал |
ојник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ |
ов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где својим особин |
унавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави д |
таћеду крута времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челником, путуј |
е богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> |
тва није се слагало са ратоборним духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђер |
за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и |
рви црвени, као да се трупови попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, |
/p> <p>Скупио је и добар број одабраних војника, колико се само у граду и околу сместити може, |
тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су |
управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да с |
.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без |
{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата султана, кој |
е ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Ту |
му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} |
м лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и ју |
ојводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb n="460" |
акови провали да се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље ул |
а нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за |
и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, же |
о.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{ |
е јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је |
сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крај |
воде Розгоњије.</p> <p>У граду мађарски војници српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски |
зују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати |
рену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допушта |
но буду опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли б |
жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Г |
еди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.< |
е битка.{S} Стеван са одабраним српским војницима последњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам к |
бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доброту пат |
иреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две такове точке чов |
а другим забављали.{S} Новак са његовим војничким разговорима и гордим држањем није им се допад |
рака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при столу десивша с |
тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у весело |
казав прстом на једно пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си |
начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.< |
шко, бацив поглед на Светислава и друге војничког реда госте, па стиснувши мало свој меснат обр |
е су започели при столу десивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да |
ред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава |
рђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у |
разговора растану се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посет |
тојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече |
очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље |
о сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве де |
са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бран |
.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу |
одмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунацима су с |
ћ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, |
чекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, те ослобо |
сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода б |
пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стан |
<p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро н |
о вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е на |
била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n="216" /> који је у једној бици против Т |
г младог књаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> < |
претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим други |
м, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми б |
итом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ће |
нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу мог |
је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, |
је друкчије; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети |
п-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац |
гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме |
ораза код Голупца распрштана [мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду о |
<p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се |
ружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и |
> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S |
ојег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођ |
ша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Кру |
ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак шт |
ако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву |
/> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да оп |
имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разл |
ини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Нова |
крвавима главама врате.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом на |
асти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре д |
Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <div type= |
ће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, л |
дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки |
е су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо ба |
ишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста ј |
а; Вукашинови синови код Турака, српска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће бо |
ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али то је била само во |
ана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, |
дила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече |
осимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас |
м стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом |
у.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јун |
а, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p> <p>— Зао гл |
лушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније су гусле о |
ан љути сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље |
олубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца пог |
у.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Т |
.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву в |
} Голубац је у турским рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту |
Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о |
, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом |
распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p |
ити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене зас |
, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није веровао деспоту, побој |
C2.28"> <head>XXVIII</head> <p>Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и ко |
з срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун |
ију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша ка |
мија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Д |
слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и про |
знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се |
и Турцима, натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морал |
та, особито када се видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби с |
осле и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам ч |
мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ како п |
ерлан у својој јарости, што није турска војска сасвим уништена, почне над заробљеним свирепство |
што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје |
ине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом гор |
и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су в |
ив султана учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може има |
p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу нате |
и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — |
год и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот из |
дмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су |
шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад в |
ше мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</ |
урчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма |
Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-п |
<p>Облачина Раде примети деспоту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подс |
а Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, кр |
тоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} |
е Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода не |
уди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит |
Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита с |
гледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо горе |
звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душан |
, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па у |
p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паш |
од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови!</l> |
оћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на о |
ша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, |
а њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.< |
али обазрително поступати.{S} Српска се војска, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорче |
што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голу |
е у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</ |
турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Д |
а бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела после |
е ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, |
ад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је д |
т’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домовину.</l> < |
Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Милица, и |
ма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се томе ја |
војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је по |
ок Београд допадне српских шака.</p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и О |
гмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаиц |
кве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала |
ра заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На |
свети спомен крстоносне <pb n="377" /> војске, поклон силног алеманског цара Фридриха Барбарос |
, Жигмунд једнако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на зн |
одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n= |
ина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па |
народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо |
.{S} Милица царица има синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићевог владу у |
турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило |
к Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би мога |
рци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда |
ајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне Бранковић.</p> <pb |
у се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женс |
а га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора |
Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином бити.</l> <l>Тата |
дан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l> <l>Силан бјеше горди Татарине,</l> |
} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} |
д Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се п |
" /> <p>Дуго нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се зна |
.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише |
, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек што се нису с |
<l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољ |
му.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком |
дбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у великој дворани чека госте.{S} |
шавши се Видајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад з |
у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на п |
вица, царица Милица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке |
а оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војс |
ом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Новака,</l> |
ек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који ка |
ренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мно |
део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, странпутицом продре до манастира Богородице, и |
начно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турц |
вала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за св |
p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све д |
вак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p |
а, и постави га главним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је |
својом младом дружином?{S} Камо српске војске, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да ни |
, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> <pb n="4 |
то принадлежи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедо |
ападај олакшан против покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жи |
ом све угушили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, |
ада ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, |
n="473" /> је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност |
а, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођ |
сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници |
је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де опет своје српске приврженике че |
ра отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ |
ра, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живо |
с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачв |
к Бранковић се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженик |
је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колик |
ију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба настојавати код римпапе да подигне христи |
Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђен |
И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима |
живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало |
неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику |
Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад |
аборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, |
показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци |
и да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</p> <p>Завиша близу обале понамешта, ра |
је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремиј |
ство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јо |
о и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узм |
<p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом в |
Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде |
асе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на к |
, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p>Дес |
одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико војске ће се држати.</p> <p>Врате |
д бити, за колико војске, против колико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кне |
, донде султан може имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да |
ју с Београдом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, са |
<p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут |
се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се |
к-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Фер |
ка] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети |
Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке до |
жни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити |
вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S |
зе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да п |
упак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S |
га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису мировали.{S} По |
Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо |
} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а |
о да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек М |
зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџби |
, дунавски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се |
сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов |
> <pb n="502" /> <p>Деспот даје турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потра |
више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манасти |
и л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо |
кити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није се хте |
лупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Гол |
и, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Је |
разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглавари |
бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто ш |
ли, он се усиљавао придобити управу над војском која је против Турака послата била.{S} Он је св |
о је војска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша |
он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није |
кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без |
орала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарски |
едне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојил |
ubSection" /> <p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кад |
вољно владати, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Бил |
н град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријате |
атељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помоли |
непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара |
вима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Бео |
не може на то пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад с |
па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и |
бац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Но |
Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n="327" /> разор |
ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех |
д за будућност давала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, није се могао од |
довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спусти |
т Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као ш |
Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе навал |
аду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Само половина турске војске је |
’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="4 |
ког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад |
аша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмора |
водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо ов |
самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, |
а се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под ча |
одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији |
да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу при |
<p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити да преда Голубац, деспот замисли се, |
жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, д |
<p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу у |
p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији |
г војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Срб |
и одговорити не може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> <p>Д |
педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника |
шта се стало, разјарен почне све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опр |
нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа |
највише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} |
— Засад опсаду напустити, повући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са |
прли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Јед |
ши.</p> <p>Међутим деспот расположио је војску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му ви |
ине потписане и распослате, султан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себ |
p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је |
љко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара нема?</ |
буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, |
ест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и |
, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који |
помиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војводе своје помагаче: |
ави, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а |
падне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту |
богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер о |
ади.{S} Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах |
са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, |
, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше |
p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу |
у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, д |
з толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепити, царичине приврженике умалити |
њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војско |
доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин п |
Говори бистрије.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила. |
уго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb |
Један мали ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи ј |
и.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турс |
, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом |
{S} Он је по крушевачким пределима нову војску купио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к |
ремена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако |
спот блага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, о |
Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дуна |
ности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, |
хтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и |
је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву породицу у теснац довести, па |
ема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> |
в Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај к |
урака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би |
коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе |
стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу једним ударцем обор |
ају толико снаге да могу наскоро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину пр |
српске приврженике чека који му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглос |
рду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе |
и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, т |
, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи доне |
и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како |
путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништ |
јко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цар |
кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и |
и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косов |
н врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако великом си |
и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, којој се прикључе и приврженици, те удар |
таном свију Турака.</p> <p>Сабере силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помире |
тала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке в |
с би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — пр |
куб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јаку |
рад је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караман |
ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис та |
сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ с |
слови:</p> <p>— Када је свети патријарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но |
<l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун от |
м иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушине.</p> </div> <div typ |
су Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађарима толику погибију нанела предводи |
у сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па |
и Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{ |
вити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" |
данде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бра |
део.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта |
уни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен |
ицима, носе храну, <pb n="392" /> заиру војсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} |
S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети |
:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се весели и цв |
где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с |
ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да желим да у боју |
<p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио |
не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао |
едати <pb n="435" /> града.{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако п |
провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’гра |
више, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега |
колико какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам |
их родитеља, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Ту |
чина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да г |
Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај с |
ог живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим из |
в Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука |
то још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим |
итат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста пл |
о проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је бр |
.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они к |
добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је |
но Милева.</p> <pb n="302" /> <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} |
S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него к |
слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ сп |
е, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима стр |
Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, |
туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће |
ко би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивн |
весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди |
њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би |
ранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља гл |
илошу једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим брако |
ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом |
чију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве д |
ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па |
сток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Светислава?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би |
намо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђау |
неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</ |
дбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све вер |
увеџбаних соколова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, да г |
ба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} |
де више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оставити царску породицу.</p> |
ронут од великодушија Ферхада.</p> <p>— Волијем једног таког Турчина нег’ све народне издајице |
, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви |
ца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам вер |
евићима повести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити м |
рака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна |
архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад в |
путови загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} А |
и стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, па ако не са |
гог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу |
вој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико мој |
ану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на р |
ријарх прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет п |
лом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачи |
за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што |
ужи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко б |
ћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор. |
Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</p> <p>За тили ч |
његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова велика |
гњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало |
р је материне речи слушала.{S} Материна воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном |
обито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се |
покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је |
’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек |
ана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дураш |
у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмун |
свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као |
ао ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде |
ред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти с |
<p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове |
ј књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо |
ампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма п |
да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим з |
ледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особ |
видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разгов |
е то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> < |
наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима |
н једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим бра |
рвина; ако је христијанин делом противу воље највишега — није раван добром христијану, него зло |
едан ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет п |
се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живо |
потом српског народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који |
</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба |
мо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; |
вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, |
ић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремије в |
ела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p>Мил |
Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p |
де и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онд |
око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему б |
заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уго |
олик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на ј |
се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; |
Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народ |
стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свештени |
од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подвргавали. |
смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно лице показивао, но није с |
а због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голуба |
будала говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алто |
тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни |
свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму прич |
и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и не |
; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља |
арави одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно ш |
л’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не |
се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија |
блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико з |
p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њ |
и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад С |
</p> <pb n="362" /> <p>Силно јато црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, па се најпо |
јединце против Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и |
кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како м |
лија-девојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, кр |
т, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушине.</p> </div> <div type="chapter" x |
, помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србиј |
.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол С |
о видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> |
е Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати |
обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваља |
намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин |
pb n="227" /> кратке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста |
нули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјел |
окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас пок |
чи Београда, прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе к |
рада.</p> <p>Кајици се отварају градска врата, диве се дивним сликама, пернатим створовима.</p> |
p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радо |
бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искорени |
вега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једн |
зговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Ш |
гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали |
би.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот из |
е Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо. |
Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их |
ад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, исправи се |
ео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере остав |
јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која јо |
ровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже |
и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту |
ти тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да |
вили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђ |
утрадан се српски посланици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они че |
очаствовани, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Т |
опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили гл |
отив колико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту де |
и да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољству скупа са својим сином |
е реч Јеремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио |
ој војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> |
је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си |
тну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве |
на књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови!</l> <l>Грчк |
<p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смед |
што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му њ |
, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на мин |
деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гаваз |
а капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са великим госпо |
, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</p> <p> |
и, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домовину. |
ђу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и нам |
ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разг |
оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, |
/p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече |
ћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што тр |
аре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу по |
о разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења.</p> |
га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет |
о нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преп |
од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се ма |
јатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, ма |
д-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и пр |
, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљн |
не народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, |
од Голупца распрштана [мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.< |
рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S |
на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наш |
Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} |
један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и д |
зо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патри |
> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија? |
олио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од по |
S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећат |
устити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, н |
није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потру |
алуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре про |
ао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је уви |
мо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте се на |
ом двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосн |
асемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо не |
ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p>Деспот дај |
одари Јеремији као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жиг |
а је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди |
са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак |
ви му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, дра |
че.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, |
ржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Ме |
и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> < |
уде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Зад |
дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали пот |
ам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља |
рски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту |
А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу |
х шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у |
е могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што |
спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још |
} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је тако, де |
Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па |
ао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слуге мотали |
, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљни |
е међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио ј |
етку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, |
ји су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога ш |
ко цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале |
ластелину ланац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерин |
има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трп |
а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Уг |
златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док |
това.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је била онда |
на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту мо |
потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људст |
тегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који са честита рада живе, воледу се |
едних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Ди |
је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Ма |
е звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p |
ве бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, н |
теваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ ш |
ка и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски |
о успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код |
могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину не |
асели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још |
ер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нов |
ве ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смири |
дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи |
ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Једа |
<p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске |
уго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу з |
гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла ца |
да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене обла |
p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бајазита нами десн |
ластела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косово |
ли о разним важним стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја |
дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Как |
је хтео показати да каткад и лудом дође време када је величаственији од паметних и силних.</p> |
о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па по |
уку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене |
оју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, |
ш већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнеж |
, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жаг |
" /> остаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узе |
до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете |
{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, |
и су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народи као Руси, Французи и тако даље, о |
доиста царска, премда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред сијасет позна |
сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонциј |
мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет за |
а он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n |
дуго преповедали о прошлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да |
ом на Харалампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и поврат |
, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то ј |
р Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље |
.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заб |
стане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред тога морали с |
лава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађ |
у кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање |
лема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’к |
иградских постидети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се ст |
а прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у |
ругом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране сам с |
овор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници |
анов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску с |
које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина |
ојима су и српски господари не једанпут време проводили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна с |
доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска ту су се |
арске породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе |
каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица |
били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити. |
ам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики с |
у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни |
ли сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, |
спавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но |
насљедником бити.{S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми |
ворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оноврем |
го вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се |
л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и да о |
урској сили противустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики на |
{S} Жичу су српски господари у срећнија времена зидали, сваким украсом и богатством напунили.{S |
патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Мил |
ише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим годинам |
л’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће лаворик |
Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје |
је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. |
з очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јо |
ску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радић |
е збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, |
турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим |
руги који му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукави |
"222" /> <p>— Да красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било |
кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне |
ринети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене |
ећ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бр |
{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи. |
мпије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p |
оба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишла о |
Можеш — одговори Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим |
ако се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије ко |
е.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, треба световати се, на народу су силни намети, |
Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми па |
е Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити. |
цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав |
ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазит |
асности раздор отклонити.{S} Но немојмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скуп |
сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си о |
ећ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да с |
кове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l |
p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, треба световати се, на на |
у глави <pb n="388" /> спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је нај |
је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан |
Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде |
сплетке Харалампију често откривала, па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И дои |
ужи? <pb n="247" /> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав зна сваку дату прил |
а тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми, дра |
дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен био, царск |
растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору ш |
је дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и |
ројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су т |
<p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— |
да — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три к |
.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу д |
рађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати |
орила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Русна по својој д |
господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, опет |
говој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије |
итаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ две |
ни град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па н |
— запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то нећ |
нако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пије |
е код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ м |
и.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворан |
дно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим там |
ану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од |
је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак сали |
оте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да |
нако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико |
у, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, врискање рањених коња, пиштање рањениках, копите омотан |
но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и |
ијатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека ст |
</p> <pb n="371" /> <p>— То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим |
казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући |
еш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патр |
је може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњи |
исти бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим |
ко лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под |
менеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је |
а од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> |
е.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, з |
којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је < |
ше.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није с |
о кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеш |
ајни и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други план предузети нау |
аме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за вла |
кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава к |
ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати. |
ане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро по |
и били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на К |
а поверителним гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код |
њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:< |
у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да |
} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ |
ар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба де |
ла је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако |
шт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљск |
— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мо |
а за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ |
споту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се и ни |
само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини |
с, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред |
.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, |
вао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</ |
би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврженик поро |
Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вин |
у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот п |
то сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од пуног стомака, ко |
на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољ |
е он све за народ учинити само да му се врховна управитељска власт допусти донде док се све не |
га високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је прео |
е набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био нај |
м и чувањем кнежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесе |
одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но н |
ла на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, б |
амо да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, н |
шина, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се |
бије олакша. </p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Тур |
е за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Но |
нице намеравали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Т |
реко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p |
е деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да |
је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко и |
мет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој де |
жи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А |
љна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајуз |
их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначин |
Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ |
и га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправљати да се д |
здајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје |
па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а цар |
их, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, премд |
све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој на |
ика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све припр |
је могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу своју сил |
а.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} |
у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега |
је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у старије доба |
рорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу об |
посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги су |
, да једну опредељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици |
слу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ |
у задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Је |
ива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши как |
тавља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, п |
ј обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао с |
штво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на |
да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије ко |
да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, ч |
но мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра |
нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и |
вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као ш |
<p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Марко |
; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p |
ого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотребљењу |
ше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се м |
ин, Стеван, нема двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од |
то пристану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу корак |
ла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е |
ео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа ре |
сности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против ње |
о што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да је |
ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући |
да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима |
отљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Д |
оно доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само наде |
ала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени привржени |
оју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам |
>— Та да — одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па |
апасти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{ |
ше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да се |
ислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио ј |
а дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, посваде |
сподарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има м |
би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после к |
ку војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но |
шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен по |
:id="SRP18590_C1.4"> <head>IV</head> <p>Вук Бранковић се са десет хиљада одабране војске из кос |
ника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и |
се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Ст |
и, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; а |
другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но в |
Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклони се и сам рад |
и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, |
у слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадовољство према дес |
у деобеним размирицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српс |
сећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто посл |
споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука није могла заборавити, па је његовог сина трпила.< |
але поред пријатељских речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, са |
терино стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а о |
м је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без |
ући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шт |
да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један |
аје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Ш |
p> <p>Царица загрливши свог младог сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на |
рице!{S} Ево довео сам младог књажевића Вука, здрава читава.{S} Царевић Стеван није хтео код ме |
била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стева |
зложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранко |
ш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има влада |
седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> |
прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти. |
негиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим м |
глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са |
це, издејствовао је мир између Милице и Вука, таковим начином, да једну опредељену част српске |
ађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> <pb n="309" /> <p>После разних, мање |
еда младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Каков |
— показујући на младог Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је у |
и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као |
њему задобије.</p> <p>Русна је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, |
зиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Ми |
{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од п |
<pb n="401" /> између Стевана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Ка |
но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце |
<p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар К |
им [пределом] независно господарили.{S} Вукашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други |
га бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кне |
зар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се са неки |
емље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Кр |
отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнак |
вији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да и |
собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда |
p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад вој |
е војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули са |
да са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро из |
својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом на престол попео, и сам није так |
ма при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина столица, нису од нападаја турског сигурне биле |
љевић Марко, господар од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лаз |
} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђ |
н као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранков |
ост пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен и При |
а је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљев |
битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, који је после убијеног цар |
актер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или пон |
Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, |
ред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину |
’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима |
част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчетом земље з |
да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и уз |
, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па с |
е савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p> <p>— |
тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице закључи, <pb n="217" /> но том је н |
з Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем праву када је и Вук |
и код Турака; Вукови синови код Турака; Вукашинови синови код Турака, српска војска код Турака, |
ородица таково право има.{S} После пада Вукашиновог, кнез Лазар, <pb n="270" /> као најмоћнији |
се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, |
спотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жудње за |
дили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета |
ним синовцима.</p> <p>Кнежевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у зак |
{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом |
и Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још н |
г не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник |
астелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољ |
а мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећ |
и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може |
им домазлук одбрањен од гладних горских вукова.</p> <p>Душаново царство распало се баш онда, ка |
дити се.{S} Лазареви синови код Турака; Вукови синови код Турака; Вукашинови синови код Турака, |
евољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се в |
султаново поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим метежима потајно |
<p>Русна задобије потајно пријатељство Вуково.{S} И она опет негдашње приврженике Ђурђеве њему |
бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно Миличино.</p> <p |
539" /> да оперем клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у |
и већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се |
ајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, па ће са слаби |
ћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се |
се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вуковци прешли на царичину страну особито од старији’ в |
војска распрштена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију прот |
— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — |
, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут султану, поко |
дише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га |
ј исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо |
је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада дук |
омоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, |
нети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као |
{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треб |
ротив обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да г |
диша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не |
е што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, |
цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби по |
нда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је |
и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, |
види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p>— То још не |
xml:id="SRP18590_N6">Погрешно.{S} Треба Вукоглија.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP1859 |
тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се д |
вренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, п |
Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb n="511 |
— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферха |
ено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кне |
амо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ харача пл |
на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учи |
л’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лице |
д да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, диване.</p> |
шевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p |
емо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај л |
да једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би г |
Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује |
не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} П |
о те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до н |
{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица шт |
то дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ |
у су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бране гр |
еговој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срц |
јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити |
њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би било, ал |
за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати |
а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови сино |
.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} |
ти српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге |
илица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоност према Милош |
Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранкови |
ега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица.</p> <p>— Ја мисл |
под покровитељство турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку |
мени ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним чадоро |
ав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} |
х братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красн |
штање рањениках, копите омотане дробове вуку, пиштање, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{S} На За |
вом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градоначелнику, и свој |
рамове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо, слабо, снажно.{S} Гл |
а’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву пр |
у војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Милица се на страну |
висило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> |
’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља |
, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају |
треба, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну држати, једну страну с другом слабити.{S} |
собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешан |
да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, во |
ко пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да |
убили, даде половину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница правде сваком |
ше турске хареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.< |
ајазит је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од Милице; Милици поручити |
дан од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо п |
у изметнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздованом силно |
с још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, и |
Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</ |
шке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Ле |
нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, ок |
акле, најмилије јагње из Христова стада вуци ће однети? — запита жалостиво патријарх.</p> <p>— |
атуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, позивају упомоћ Алах |
е, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима п |
н ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, пор |
Дед’, Митре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан но |
о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Ми |
Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по о |
скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Т |
и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.< |
дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако ће се сма |
нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, крвили су |
едан спомен, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају младоме потомству</l> <l> Гласом моћним гуса |
Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у зал |
лики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до султановог х |
совска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па |
ари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна |
ом бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом својом копље.</l> < |
еника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби. |
лазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему тај ду |
предати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p |
дати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба |
ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначко |
је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу |
ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам |
лног властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ и т |
војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних род |
{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аф |
на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, |
о на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика |
исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, |
на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На Светисла |
обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Свети |
да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара м |
та жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавара српске земље.</p> <p>— Да |
, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може |
ајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред |
о заробљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{ |
и му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рек |
е у калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђ |
пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> < |
рад.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од ху |
p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпре деспо |
гао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био просл |
паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да но |
ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мало н |
И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би се дао |
му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко вр |
оговоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курја |
лампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије ниј |
н је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута показив |
им царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман би |
о побудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им с |
е на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> |
т’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт кој |
чин, наговарањем, ласкањем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па |
шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока с |
о Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадн |
p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност |
није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну. |
>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разгово |
Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Харалампије, и превр |
зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чека да |
од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек |
Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства заслепила |
говорила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би |
лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега оте |
а, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не |
и’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље госп |
је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише ми |
сталност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све п |
м хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није ве |
да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, и |
толица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ник |
ромјери оком, једва се може уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си н |
о лице показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго н |
а му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама. |
ово Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту |
за руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Ј |
ође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају да |
а ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кре |
деспот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мис |
е једнако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима |
кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изг |
6" /> лако од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у ж |
могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији |
стио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накит |
едати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци г |
ола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озби |
ино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у |
унд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вук |
Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало заб |
њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и |
Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејс |
>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све |
арњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господару мој, |
у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Цр |
а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за р |
{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српск |
нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану нар |
>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да |
рђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што м |
реци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да |
ралампија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошк |
умњив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је ве |
Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га |
ила.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но |
аког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други |
био, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што |
м ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ћ |
сти се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је прим |
осовске битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, његови приврженици, напротив |
рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла |
дежде да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ им |
се султану пријавио, и о подробностима га известио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и |
а, није зато још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чист |
огле на што изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгод |
Сејмени ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним чад |
с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти н |
Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда от |
д заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од |
ао, почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" / |
} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова |
га.</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати.</p> <p>— |
ао што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу. |
против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда |
би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а м |
де ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По неср |
и да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом поче |
си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</ |
’ св. патријарх добро почивао? — запита га поверителним гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и |
ћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице |
си л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у м |
а си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско п |
-паша дозове игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир ост |
ку поправила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу ви |
ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговор |
је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђ |
подозрителан.</p> <p>— Дед’, Митре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво |
е био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га |
ај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати н |
.{S} Радосав је зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га н |
осова? — запита Новак, најпре поздравив га скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен о |
на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили п |
одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одго |
ици засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече |
ад противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је |
могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем |
е стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе о |
млогобројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њ |
а, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Т |
е позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је шта |
.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док г |
анковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу ру |
најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори |
иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара |
не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узим |
зражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насам |
лица за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лаза |
и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слаби |
Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је. |
Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb |
а човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се може уздржати да га погледом |
е више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p> <p>— Предати, продати, то је скоро с |
добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па прослови.</p> <pb n="452" /> <p> |
28" /> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашањ |
буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не б |
гдегод на згодно место домамити, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па о |
, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу насље |
> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим вој |
јунаштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изра |
емија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војво |
видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца пом |
конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> |
био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Богородице под В |
ао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте мало св |
уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— |
мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лиси |
поклони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и тако кра |
деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде ј |
ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити.</p> < |
јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, |
ерева још благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, |
p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, |
хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха нам |
атарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задо |
и.{S} Освета, пакост и високоумије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све ре |
ним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампиј |
се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шт |
деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— |
па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту по |
ругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље сил |
и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклиса |
м ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду затворе.</p> <p>Није трајало месец дана, |
нујте се новом господару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’ра |
изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил |
ти — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, |
че један арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ |
неза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, подсмејавасте му се, што је в |
и доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, само да прекине с Мађ |
рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жало |
орава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му т |
шњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима траж |
и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однес |
ем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити негдашњем јунаку ко |
ик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда |
Душан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога оружја< |
{S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и вла |
у приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за |
сти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стева |
био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухват |
љство склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, |
рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале |
ама скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је |
та за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло |
видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Г |
ке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак. |
’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па |
не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како |
а војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан от |
атељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— О |
је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било у песма |
дирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и |
да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на ју |
пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а |
, издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вје |
гледи, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> <pb n="486" /> <p>— Ево часна крста, у |
ју, стане, уздане, причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не испов |
е се, прими га као свог рода, и постави га главним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као |
рхад-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодн |
ер детињским љубопитством.</p> <p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му М |
Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халовитог</l |
чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији.</p> <p>Ферхад при |
, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван делија, каква глава, какво чело, |
паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стисн |
пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери Харал |
јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, |
оје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јери |
д-паша измери погледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо с |
ем искићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p |
ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, од Србина ова |
који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи |
н није изневерио Христа Спаситеља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, |
Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија |
Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео |
а.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за н |
е мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и |
Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право и |
и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су |
пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част вој |
апослетку, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се |
и, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и |
и то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — рече |
су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тум |
теним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сил |
новић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> |
са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, прим |
рушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас м |
знајући осветити се, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главним војводом српске |
да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се |
ешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо |
} Султан Мусулман га радо прими, начини га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p> |
охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p> |
у пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким |
да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} |
вати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђ |
и о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље |
нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи. |
иви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код себе ко |
овек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S |
етнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би с |
pb n="266" /> стању за живота отклонити га, употребиће сада сву силу своју да гњев свој на њего |
асилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких вел |
лаву дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и по |
<p>Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и овом прил |
ресуду изјавио у својим песмама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак по |
, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ |
посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>С |
онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако подбуњиваше против деспота.{S} Морао је једн |
подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позову да им помогне један град отимати, а он, дошав |
ини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионак |
и и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посл |
о те молим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хаса |
деспоту приклонила.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p |
и твога нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће. |
о опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{ |
у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турска вој |
е отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, не је |
Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавол |
е, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на |
вића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{ |
лаву са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ |
да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада њего |
еби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Господару, |
ру цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад |
вој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу по |
и изближе Светислава.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђу |
мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац преда |
бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчић |
потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изг |
лови, који од војвода кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаженим деспо |
ви отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, начини га турским пашом и повери му једн |
от у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онд |
ба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме народу и |
није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим |
ет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и ду |
не, и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, странствујућег и с |
Стеван Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти |
кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треб |
ност преправити, и овом приликом послао га је поред посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, |
; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а десп |
ца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курја |
спот не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније н |
рмана је довео један служитељ и посадио га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је |
ебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на |
ао је нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а |
са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри |
зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Мор |
.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаб |
оручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ |
еоград, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Си |
, па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим зб |
ђе још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, |
прича како је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га пр |
едерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота. |
рим љубавним чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у гла |
лампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и |
мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аман |
рса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> |
ко је било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> |
шаном, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна ра |
т онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавит |
к — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ |
Митре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — |
тили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искал |
храни, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ исто |
у Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, мала |
тан и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, безевенк, — мумлају.</p> <p>Дива |
оље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како |
ађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га подбада против Мурата, да се ослободи од уплива турс |
, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке, да о оном |
о шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у |
ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му од |
то и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на |
неће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb n="425" /> њему само да се докопати вла |
ђео, <pb n="496" /> његов патрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач се |
.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску земљ |
алампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад на |
о ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>П |
p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице сув |
атиоц Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампиј |
а чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева |
познајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Дав |
тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а |
чека, да са последњим уздисајем све што га окружује, смлави.</p> <pb n="324" /> <p>Овде се саст |
.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у |
што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422 |
е, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањава |
адржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу уту |
шао да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне бој |
зданим гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту о |
ита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово |
— рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при |
ће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику с |
проштење хтеде им сљедовати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, |
у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље д |
има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна |
ке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примит |
да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти — примети Јаблановић.</p> <p>— |
p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко |
и слепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бо |
т нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не |
краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно сконч |
а.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова велика седа брада д |
ови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, род |
делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира |
Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побр |
-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> тај глас долази |
о те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуша с |
му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се да |
арка, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ради, примити.</p> <pb n="284" /> <p>Када н |
му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и зато после косовске битке |
рака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога ш |
у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику |
Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Н |
И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и мл |
Красно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била |
спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нов |
, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је г |
био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у ст |
о хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста |
ко је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и |
чан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не |
та, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвор |
и да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препр |
но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То н |
18590_N10" />.{S} Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету |
а ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душман |
попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни о |
ко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој ч |
} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — рече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, с |
а узмогу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је |
н војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Л |
, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био |
се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{ |
урађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову службу, з |
Доведу првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} |
двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму. |
као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ов |
не могавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се п |
к стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим |
увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци |
ур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— М |
S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар.</p> <p> |
творити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду попливати б |
не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспот |
за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, ш |
но што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, |
, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драг |
овори. — Као угашене две свеће показују гар, сенку некадашње светлости.{S} Стражар вином накваш |
, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене |
ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се |
брна кандила, и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера |
посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама ка |
ину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и |
граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутр |
жне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило |
све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне звездице рас |
и стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају кругле |
овару, пак избацује камење као глава из гвоздене цеви.</p> <pb n="432" /> <p>Потресе се кула у |
новић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају о |
ед великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамер |
ечи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упад |
Србима по горштачким предјелима посла, где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једа |
са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> < |
од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јо |
сан имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и к |
ила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће представљају.{S} |
о се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но |
ши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо |
се суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда |
ни.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада наст |
тарца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све н |
а војника, па му је сладио калуђерство, где својим особинама, као оштроумијем и памећу, далеко |
ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са свију страна нападајем прети? — одговори ц |
> <p>Деспотови војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел |
е славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познава |
о ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну |
ра и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски |
адаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад |
ети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала |
фија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и |
икао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо рек |
Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зид |
нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Пришт |
зову: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, |
едан комад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а |
Погибе са својих девет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> |
ако прославише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим тво |
и се дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Да |
{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} |
ета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде кон |
смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> |
Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се поб |
зара турске паше рахатлују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме |
видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за |
S} У детинству, по високим горама, онде где је после светског потопа свију нас праотац Ноје са |
да своју старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> |
уке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку православни Србљи слушали.{S} Од |
— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Но |
ремна примила.{S} У једној великој соби где се обично гости примају само са Русном седила је, о |
са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог |
мало-помало већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као |
звали, зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи |
тало је све разузданије, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Ца |
C1.6"> <head>VI</head> <p>Знаће читатељ где смо Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, |
ам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</ |
ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене ж |
гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцим |
војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе |
но Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Св |
у натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе једа |
па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде у |
ин! — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер окле |
смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима налазио.</p> |
p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одмори |
1" /> душманину осветити се.{S} Па јошт где су заробљена хришћанска деца, која се силом турче?< |
користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, ка |
Деспот и Јерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и |
вај мора пропасти.{S} Непријатеља треба гдегод на згодно место домамити, откуд га човек може до |
<p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без да нас ко примети? |
ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уважења.</p> <p>— Вештице и |
к отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и |
рили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су |
м предусретали.{S} Од ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдеко |
екне калуђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уваж |
камењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— |
самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, |
х бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то д |
/p> <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужн |
и знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то |
блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен био, царска породи |
вши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда бл |
исмо питали колико има душмана, но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Н |
> Georgius Despotes </foreign>” „Деспот Георг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му |
није смирено подносити?{S} Тако је отац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb n="2 |
копља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин |
1. V1/3. VII 1881.) налазило се име <hi>Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исп |
Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос та |
ија прекрштеним рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је |
ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то |
ремена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; |
се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Како право, онако здраво.</p> |
ади, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Деспот и Обл |
ојводе су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет на |
и се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, м |
манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га с |
и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} |
еликаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра |
p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског |
е да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са |
авице, чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, племенитог израза, но нема очију, да им душа из |
нице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак златан појас |
17"> <head>XVII</head> <p>Град Голубац, глава богатог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на У |
" /> кратке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, у |
шевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, |
ди га Јерина, какав диван делија, каква глава, какво чело, какав састав, да је сретнији рођен, |
његово младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема никаквог права насљедија.{S} Нас |
еко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзн |
Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике |
од сада нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јо |
и.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, |
ине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три м |
ини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор |
да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиро |
а рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде |
ати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била |
нијег јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро позна |
Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговор |
ва, па и свима прибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке |
дићу Ласловару, пак избацује камење као глава из гвоздене цеви.</p> <pb n="432" /> <p>Потресе с |
околностима, код толико себи противних глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сва |
е дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак |
закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је милос |
ли смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекл |
заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главарима турским од радости очи засветле.</p> <p>Ферха |
а Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су |
е ова осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само просл |
виче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главарима турским од радости очи з |
и је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме није то |
азговарати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако н |
то да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано |
плет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглуш |
а би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две |
о, којим је негда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају |
главе.{S} Деспот гледи канда познаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Познад |
три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познаје те главе, ускори к |
свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да б |
главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наск |
подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају.{S |
вима и девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као м |
ом водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извором добродјетељи |
ша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад |
на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад су град предали — запита деспот.</p> <p>— Ев |
битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће |
рлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао |
угу обрву подигне, сад одобрава махањем главе, и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи вел |
а ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлик |
мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> |
ва тела, здраве душе.{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више з |
о је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојев |
страда од пуног стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој мат |
ли унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те о |
високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива му |
о, паше сабљу, место мантије долама, на глави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није делиј |
склопу као токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси м |
еки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад |
о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био |
златној на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ру |
, делијском погледу, дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обв |
пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп |
едва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и |
сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то ње |
великаша, која само законом крунисаној глави принадлеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Б |
ио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, |
гао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за |
ут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у в |
од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолеп |
мртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске по |
утне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим.</p> <p> |
<p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави м |
та; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а до |
о је усред турског стана изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући на |
грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пр |
мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек од |
тајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца об |
ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписа |
смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, бр |
а горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" /> спомени прошлих времена, и добри и |
утњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан |
авао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мер |
, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно десп |
Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша поз |
еспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако |
брио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има кра |
d>XX</head> <p>На узвишенијем месту, на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се |
чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, разапети чадори, то је мала српска вој |
и господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Ул |
поље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Морало се начисто <pb n |
о.{S} Наука, честитост и смиреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и царс |
воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то с |
е, прими га као свог рода, и постави га главним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да |
еспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p |
и како је породица живила.</p> <p>После главног одмах је деспот за децу распитивао.{S} Деспоту |
безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и ра |
непознатих јела човек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра пече |
се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и н |
треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</ |
лтан погледи на паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држе да је ту упле |
огибију нанела предводио је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како се мо |
ржиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поузд |
т зреник, небо чисто плаветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени |
и од заптија стражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p> |
јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледа |
н од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јер |
овчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је |
може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђ |
клисар.</p> <p>Султан се насмјеши, паше главом махају.</p> <pb n="446" /> <p>— Пеки, ви ђаури м |
ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се |
миримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p |
откуд крвави трагови, рањени повезаном главом калуђери, све поваљано, покидано.</p> <p>Ферхад |
у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а о |
је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Тел |
рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти |
еданпут опет турски посланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да М |
добни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове тр |
земља све пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и |
постарији.{S} Стане насред трапезарије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, |
ласи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и |
ину прибећи, него отимачу своји’ земаља главу приклонити. <pb n="276" /> Је ли право учинио, св |
ки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то |
сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није никад сјајило као т |
ом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама |
ести, па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се с |
руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> <pb n="313" /> <p>— Он |
ибацах, који су помогли Немањи круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли против мађа |
Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је кра |
на; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта та |
р без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се преда |
е Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи господар |
асан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ њ |
ати. <pb n="505" /> Велике бриге терете главу деспотову, велика боља срце му притиска.</p> <p>Ј |
гле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега |
да осушене матери <pb n="510" /> земљи главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду |
о’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он |
адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душу окаљати неће. |
д брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренута |
а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју н |
тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак о |
пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из |
на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад изд |
у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Пребаци |
<p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па |
њати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура |
S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та д |
а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата |
е красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити |
Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад |
к неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> < |
га је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као |
лујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три р |
аче.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од |
памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовим |
воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n="466" |
ијасет познатих и непознатих јела човек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињаваше некол’к |
доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> <pb n="309" /> <p>После разн |
нахранити, могу јадно сироче од самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више мла |
ешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа |
разговор мио, својом финоћом у почетку гладила је речи царичине, но мало после, следећи својој |
во се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, позивају упом |
м домовима није им домазлук одбрањен од гладних горских вукова.</p> <p>Душаново царство распало |
="518" /> милостиње ће примати, путника гладног ће наранити, жедног напојити.</p> <p>Код двора |
е јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења д |
о јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује с |
бнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га ч |
то су их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S |
рце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов ус |
ошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобен |
душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града п |
ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна [средства |
е унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша |
отац Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но ме |
споту, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам к |
данде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци зб |
и зачуђени задрже оба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, кој |
мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су врје |
спот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети ду |
ађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске |
на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{ |
рађ долази.</p> <p>Ево деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту насусрет, |
се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чује т |
ати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не |
вић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, |
ина прошло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мура |
но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb n="235" /> |
чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Он |
опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погру |
к, који му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о то |
исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, мо |
је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се по |
Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара по |
логи садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је дов |
ао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујезд |
нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба ондан |
и Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспо |
у, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од с |
ао што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде в |
видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој ћелији? |
есме уз танку тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је пев |
чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански |
ћ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша ст |
његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђур |
улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове |
уо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати дес |
побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та пор |
је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју честитос |
{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам де |
ралампије са највећом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаш |
n="300" /> <p>— Дакле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p |
S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, |
ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шт |
јединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Како право, он |
одити.</p> <p>— Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски посланик нешто о том говор |
ита жалосним гласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска. |
Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и шт |
Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно време к |
.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избега |
нава <pb n="355" /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро п |
а Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак биј |
ово Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јере |
ју, праћени од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздра |
pb n="235" /> <p>— Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су об |
и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те |
е, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би мо |
војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји п |
је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао |
и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манасти |
деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манастир, па тек |
е се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> |
с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету тражи</l |
од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској побједи.</l> <l |
адати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справљ |
репанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патр |
е каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посум |
ква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му ме |
</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије.</p> <p>Деспот |
, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јерем |
инити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јер |
у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу |
све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим гласом патријарх.</p> |
милио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, |
о, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом госпо |
"346" /> Бранковићевим метежима потајно гласове шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.< |
т и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако т |
осило на себи печат благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње весе |
и по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом < |
ничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— |
јника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет оружја.{ |
а куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло |
/p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово срп |
Да г’ причају младоме потомству</l> <l> Гласом моћним гусал’ јаворови.</l> <milestone unit="sub |
, па од јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољства Марко.</p> <p>Када се мало понамес |
анитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско ср |
ша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кре |
јетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војводама и саветницима рече |
за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се опет застиди.</p> <p>— |
рвени калуђер! — викали су подсмешљивим гласом несташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, т |
богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечн |
ад започне Русна са јошт поверителнијим гласом:</p> <p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се |
ти ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, с |
пре донијеси новце — рече мало оштријим гласом Ферхад-паша.</p> <p>Харалампије канда је само хт |
анин једном госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само мо |
обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} То није б |
о ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пријатним свој |
Леонтије са дубоким и пријатним својим гласом коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампи |
пашо, како је право, — прослови громким гласом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и праведник |
жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чау |
издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жи |
Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа |
осле себе оставили — одговори озбиљским гласом патријарх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је св |
мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој г |
р би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком |
све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, двоструко чуство п |
ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — з |
све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са |
} Последње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манас |
двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх благослови најпре Милицу, Миле |
тац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете пр |
на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.</p> <pb n="261" /> <p>— Мислиш на Бранко |
добро почивао? — запита га поверителним гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у ова |
з мача све покорили — рекне уверителним гласом Русна.</p> <p>— То може лако бити — одговори кал |
ги донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шал |
/p> <p>— Збогом, ђецо моја — притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Са |
теник на вечерњу сузним очима, жалосним гласом говорио је <foreign xml:lang="cu"> „нашествыя ин |
цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе |
шта се тамо догодило? — запита жалосним гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода Костреш |
т хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом пресече султан.</p> <p>— Поклисар без тога не см |
и своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— |
вољство — поздравио је госте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испј |
ко отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце необручано, узда’не, и у малој |
ем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају не |
етар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на које служитељи слабо слу |
овије гласове оданде чути — рекне тихим гласом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао преспав |
ути сунце Душановом народу — рече тихим гласом седи патријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће П |
ости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе правити о растројењу српском и непослуш |
такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко замишљен ст |
ица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су |
а равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше |
p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики о |
сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> </div> </div> <div type="gr |
остали као окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки |
особнима учинити.</p> <p>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекариј |
ти божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су п |
n="351" /> <p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави па |
колико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, ко |
због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то ца |
ивоји, зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих |
као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, мекушно — но јуначки лепо, о |
војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Труба затруби, |
.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p> <p>Дес |
<p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као борови — рекн |
цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви х |
ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити |
с нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под ту |
адски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Ри |
је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} К |
помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и тр |
ро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па прослови.</p> <pb n="452" /> <p>— Д |
т.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" /> господар б |
.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, п |
је, па реци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не мо |
приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и |
а се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако |
јање и надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу пор |
р српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар ум |
едују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди не пома |
стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке |
с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да б |
>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаме |
ци тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгуби |
</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјевар |
да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми |
тро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и г |
ти.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не |
но што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мар |
онити.{S} Но немојмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код М |
.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо |
/p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слу |
а Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љу |
> <pb n="466" /> <p>Сви се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p |
дравља Ферхад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају на Ферхада непомични, као окамењени. .</p> <p>— |
на у манастиру, калуђери се смирише, па гледају свој посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и |
име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског народа.{S} Зато морам и |
се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пр |
Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке |
да, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им поста |
ити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност Марина тешка јој је била |
су познатим пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е |
ави му се свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода |
.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патријарх, прек |
опало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако раз |
И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мусломан |
p> <pb n="265" /> <p>Царица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову реч.</p> <p>Патриј |
је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам |
се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, његови приврженици, |
надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој жертвовати.</p> <p>Ма |
аша под Душаном, презрително је у двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранко |
’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго |
>Сви су као окамењени на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{S} Жалос |
.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но |
Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго т |
саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће |
, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но с |
озрителан.</p> <p>— Дед’, Митре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, т |
оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо Марка и |
а му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко |
p>Откако је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, п |
женско, старо, младо, слабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам чо |
S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела пос |
к одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад је божи |
пот пред млогим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с |
Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код |
и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је |
анковићевом браку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим т |
мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што п |
пре на леп начин, наговарањем, ласкањем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда с |
госте.{S} Особито, пак, са задовољством гледао је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљи |
> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим |
нула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпут патријарх узме чашу те наздра |
са неким достојанством.</p> <p>— Треба гледати на то да разне струке управе способним људ’ма у |
<pb n="260" /> <p>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који се за свашта хвата |
аду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се с |
јску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb n="243" /> После млоги’ несрећа домислим с |
управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења ослабље |
уго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Пет |
које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} |
дворицом звали, зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, код Турака |
="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, |
ће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домо |
е цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији |
потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на Ле |
.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем. |
у бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гледаше како српско царство пада.{S} Цариградски велика |
леву тешио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинил |
и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван ј |
те, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p> |
рије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости |
њих стане, који као окамењени непомично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод ко |
сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно лице показује, но ипа |
иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, што |
<p>Јерина седе до почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зај |
ја-девојка, за великим топом провирује, гледи, промерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјач |
р руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван делија, каква глава, какво |
На Розгоњијеве речи настаде почивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта тко на те реч |
ерхад-паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице |
, <pb n="496" /> његов патрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севну |
и ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не |
да предвиђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи |
ју осуду.</p> <pb n="480" /> <p>Бимбаша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жа |
покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се |
Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот некол |
ин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери |
аша погледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у |
се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{ |
лупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен |
редини, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији |
Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ гледи <pb n="397" /> на деспота, деспот на Розгоњија и |
ни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на в |
ега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черт |
конабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голубачким ви |
n="325" /> српску земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре. |
да.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Ср |
ранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Ј |
пот ће продужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, |
љу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Оп |
убац, глава богатог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна рад |
а, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познаје те главе, ускори кораке, види три к |
, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ ма |
таве.</p> <p>Деспотовица Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господст |
.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> |
гонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу де |
граду деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце сте |
ом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па |
вог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себ |
чио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако к |
ити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задир |
не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{ |
и га, употребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде да |
и почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пу |
за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Браничево, плодн |
орок се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам |
о онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а ка |
ша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, |
у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот |
ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми ј |
ревњивом постала.{S} Њој је пријатељски говор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би |
вити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по двора |
града стане пред краљем.</p> <p>Деспот говор продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, |
и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима ис |
јој крајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме још п |
онтије с’ватио је значајност деспотовог говора, па ће му на то разборито одговорити.</p> <p>— Т |
е ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, и св |
е два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудноват |
преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд |
ово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гол |
јника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима отпор дати не м |
на, који ти то <pb n="280" /> замерају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Тура |
овори Ферхад, па уставши пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син |
ина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам н |
га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане |
<p>Ферхад-паша прича чудновате ствари, говори канда није турски паша, канда снева, канда је хр |
<p>Милева се опет застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, ни |
о данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чу |
— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; |
ије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш.</p> <p>— |
јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Р |
ка.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме н |
итати — рече узбуђен поклисар.</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетова |
ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан |
паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука до |
ори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није о |
, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта х |
и само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке |
о обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има |
p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде |
го, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверењ |
ом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Са |
ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, који од војвода крат |
96" /> <p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмр |
</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору р |
ну, мушки понос му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам дане пров |
— Облачино, умири си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — К |
на гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> <p> |
сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није му допуштала да отрпи |
ајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш мој |
вати?</p> <pb n="252" /> <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се |
ано што се о Бранковићевом властољубију говори — рече Новак.</p> <p>— Мораће се закон донети та |
е па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша по |
— одговори Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда муд |
зраза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују гар, сенку нек |
што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не |
односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила:</p> <p>— Истина, светла царице, није лошији о |
та о њеној промени и о материној намери говорила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено |
код служитеља.{S} О патријарху, истина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са |
-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој незгоди црвеног к |
је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p> |
ого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, вели |
калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си представе могућну међусоб |
угог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је настајало жив |
ло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће руке ј |
че мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метои |
бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако п |
у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гу |
Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л |
а Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Как |
отом, знаћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очиј |
не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја тре |
езиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог д |
таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошт |
и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет |
е могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па д |
а вечерњу сузним очима, жалосним гласом говорио је <foreign xml:lang="cu"> „нашествыя иноплемен |
на је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је |
ише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, коју |
к је јошт понешто са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разгово |
јели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљ |
ако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, само једном оцу Ха |
то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — за |
се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српс |
говори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети неће, |
аури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Круше |
бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p>Фер |
>После ови’ пророчески’ речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао до |
, па са честим запињањем гласа почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам ка |
p>На то Патријарх дубоко замишљен стане говорити.</p> <p>— Одавна већ српски народ од самољубив |
ухом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говорити:</p> <p>— Право има Драгаш.{S} Мог покојног оц |
и.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, |
трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Ма |
ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће |
ло њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица уп |
је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије.</p> |
о трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало реч |
жда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још |
ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, пеки, морали сте царство изгубити.{S} Дакле т |
p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разгов |
шт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е доб |
еда не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не |
<p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као те |
ласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обили |
ди се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори П |
се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би л |
p> <p>— Е добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџа |
е се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће |
буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив |
села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Де |
комад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на |
е ће јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима пр |
тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, |
зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтоманов |
Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа измолити могао, шиљао је у Ско |
има поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој от |
гда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> |
скују да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца |
м пријатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова |
ћу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта |
српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијеп |
ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје |
опусти ни у житејским попеченијама, као год Харалампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Пајсиј |
еликог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Р |
и.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — о |
у нема, постало је све разузданије, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се |
е у лежању светлост своју изгубити, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} М |
смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу на |
и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас- |
било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе. |
елом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде брани |
Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они |
њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, т |
ого којешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају за |
S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дј |
ла, и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце |
узеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем саветовао се |
е уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> л |
доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити н |
узе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска во |
ије поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепље |
S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље |
а који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им по |
редвече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милиц |
, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицо |
се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је М |
страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису |
аспетија Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је п |
ном Хасан.{S} Једва двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, |
равао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ак |
е пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S |
етије дивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латин |
} Танког високог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би д |
— Најстарији син, Стеван, нема двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћ |
млади’ девојака од петнаест до двадесет година, које као једемске хурије изгледају, па му крвав |
овске битке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи |
S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бу |
их предака.{S} Младић, истом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу с |
хомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, |
д све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, па шта се од српства учини. |
у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики ка |
када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спом |
/> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег изгледа је била, |
ко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и прокли |
јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, рекао би да је син Краљев |
ога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се да |
н и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но опет, задавивши с |
отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попечени |
ледњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је |
l:id="SRP18590_C1.1"> <head>I</head> <p>Године 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за срп |
’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној години две су крваве сљедовале. </p> </div> <div type=" |
/p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се т |
} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана |
јеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, можда донђе |
апочињале такав разговор који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царе |
ржи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску |
ђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би |
шт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселији, јер онда им |
чин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња |
-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што споме |
а неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, д |
.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима не |
најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али за |
И војводе своје помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови српски</ |
Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Г |
Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљ |
вић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је б |
арем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јуна |
<l>Реља Крилат дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млад |
l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све |
<l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почи |
бро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прос |
овека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудновате ствар |
знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силним, страховитим очима.{S} |
бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" /> распећа Спаситељева, пркр |
ју бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спре |
дружнику скинуће са хладног тела све до голости.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бранковић |
емој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави |
ремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предат |
аграде, у рукама никакове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти |
ремија одговара.</p> <p>— Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Ја |
и коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а |
ме да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским рукама, мађарска војска распрштена |
е са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} |
жили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Ту |
.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а до |
} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} |
ив Жигмунда — одговори Ферхад.</p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал |
да даље [идемо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за |
еспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предавати, — рече Јеремија. |
> <p>— Како мислиш Лошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ.</p> <p>— |
жеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду |
роћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначит |
е око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турс |
Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Браниче |
/p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> <div t |
едени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушев |
ат, Мачва је такођер заузета, још треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} |
х Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Фе |
зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, не |
шу, изгледа канда није дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, |
ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш |
то ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји принудити, а на Ј |
ен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако је, ч |
ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ уп |
еба Јеремију војском принудити да преда Голубац, деспот замисли се, па тек после починке збори: |
последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове. |
не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мје |
рхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане |
мет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађ |
шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одговори Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рамени |
ад ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати.{S} Н |
о за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним |
ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Не м |
<pb n="405" /> <p>Јеремија тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном |
ог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет |
тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Богородице, ск |
и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb |
н градове Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако |
ржим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S |
еоград и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Јаблановић.</p> <p>— Не предати, |
мпије отишао, Жигмунд једнако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац |
’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — |
тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам св |
} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити к |
Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпо |
едаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду госп |
>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</p> </div> <div type=" |
’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1859 |
би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да |
реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце |
што војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Каралампоглију.{S} О |
е ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџ |
-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег |
и на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део вој |
да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спре |
у од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заје |
овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмора, дозове Фе |
{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="44 |
један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску с |
оље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и к |
је Јаблановић готов у року једног дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај р |
ује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голубац натраг? — запита деспот.</p> <pb n="487" /> <p> |
е у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу овима и деспот |
обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он н |
исмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одр |
твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити |
обиће још дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се то бл |
твојим кољенима предаје се славни град Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разгледај |
18590_C2.17"> <head>XVII</head> <p>Град Голубац, глава богатог Браничева, поносито гледи на Дун |
p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступљен Жигмунду |
е.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће |
дане провео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голубац Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, доб |
, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклева |
здајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило |
споте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града и |
тадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад д |
едерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравн |
словара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, делија-де |
.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и |
оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве с |
"487" /> <p>— Никако.{S} Султан требује Голубац као пограничну заштиту против Жигмунда — одгово |
{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни. |
уде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблановић |
се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је |
а сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелит |
ама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голубац подседа, опасује.</p> </div> <div type="chapter |
, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не може бити потчињен. |
све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову б |
то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би |
војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва з |
арима град, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што нам се може преба |
, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Про |
ку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за п |
а на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако ј |
нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака |
и, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале |
је наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туг |
е да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Хана |
е Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због т |
омоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме р |
е има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на |
у, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке |
спот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао |
потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарим |
а живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n=" |
ај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити бе |
еспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао |
усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет доша |
ладају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца н |
е примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, |
д наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{ |
к није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, познавајући тур |
{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем |
ремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га в |
Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добр |
е издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Харалам |
дату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да се |
само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на |
кчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то пристане, само |
прозбори.</p> <p>— Чујеш, робе, примам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и њего |
рду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту |
} Кад сам <pb n="485" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Гол |
ш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер |
и, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако |
дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа |
ци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда кад М |
део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу |
" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се м |
ја пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се може ако све то што се иште изд |
у, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабра |
Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао |
и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, н |
гли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као просијаку тај н |
покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави |
Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи ње |
.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале п |
-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво |
d>XXX</head> <p>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и пред |
мија и Јаблановић одвели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на ју |
ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дун |
ећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде |
ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, ј |
хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и |
Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Нем |
/p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> < |
одају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је до |
ед на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, и његова госпошти |
принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војск |
унавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, |
ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадити.</p> <p>— Рок ду |
новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо |
теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо г |
ачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на |
Голупцу, нитко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капи |
град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дуна |
оказао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна |
еди Жигмунд на једну точку на противним голубачким висовима, види турбане, из кланаца Турци куљ |
е, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ острвљени, |
зири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска вој |
а шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда |
доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, стварате |
> <pb n="460" /> <p>Сад се решава судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запита Јер |
’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у |
ц да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Х |
ај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голупца са условима уписана је.</p> <p>Треба се о том п |
да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уговорена.</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу |
ни.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p> |
а, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаж |
ут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаблановић |
Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске |
имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина н |
Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна |
иђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао, добро је |
опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гл |
вану код Јеремије војводе, господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван ј |
ити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале |
и благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p>Јеремија сад се |
же од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жигмунд побјега |
леда.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из мо |
а нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> |
ам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим |
оре спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> |
у глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катан |
<pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро, честити паш |
о, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без |
х, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот. |
дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца распрштана [мађарска] војска вратила се кући, и |
И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцим |
што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богородице, |
ирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n="512" /> се с мјес |
урци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, пресечен од |
ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Срб |
да коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста. |
ћ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај |
ст деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војво |
ци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватр |
и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије мора новац примити |
тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај |
> <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још |
оји је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе |
рхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро н |
грали и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили |
/p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, |
испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, и |
неспокојан, наручује Јеремији, који из Голупца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевиће, |
слови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемен |
Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре саветнике, |
ами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је |
редовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S |
Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, т |
канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Харалампије дође.{S} Пиће и јестиво, пр |
а Јаблановићем и Харалампијем о предаји Голупца. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и на рахат |
а сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма |
а, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с п |
и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и предат ј |
пио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ ст |
о по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ ха |
бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S |
а Каралампоглију, да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p |
ц.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто за |
ду са његовим катанама треба послати до Голупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јереми |
е није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p |
ану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим прс |
ве је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила |
еда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — рече угрејано Розгоњи, који није |
мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се |
астир Богородицу да подели благо, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже. |
искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ |
о се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="461" /> |
м показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам д |
И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га ина |
де својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1859 |
ких шака.</p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Во |
хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега т |
даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Х |
ича ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о срамној п |
града сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира Богородице.{S} Преживио је у |
како је понудио у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремија предао град.{S} Само о кончин |
> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене |
ек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад |
и има.{S} Јест, Јеремија потражива цену Голупца.</p> <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, диже се |
а:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, народа гл |
лампијем.{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле |
Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским рукама, мађа |
бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> <p>Капи |
миче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду, опс |
што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ |
која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција пр |
на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, дуже [од] о |
еђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу |
ја тако града предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је па |
унд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници на |
61" /> <p>Ватра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали да |
head> <p>Јеремија војвода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су |
/p> <pb n="432" /> <p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији и |
нове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n="439" |
дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад с |
у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш |
ад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</ |
са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспота.</p> <p>Јеремиј |
, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, |
>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јер |
еремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синови. |
, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косо |
ји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура престане |
дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура престане, месец из |
ушанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> које на сил |
е над Дунавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и |
а благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се ун |
увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу управљено.</p> <p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, |
и могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и лу |
по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагд |
сам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу је |
Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потуч |
страшан притисак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљо |
душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вам |
ке битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Н |
’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинил |
се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали |
ма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Вид |
ни синови Шумадије проклињу међ својима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ће |
ки дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онде где је после светског потопа свију нас пра |
сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуством мало кога |
и знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет |
атељством својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ п |
себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ руку в |
иле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљ |
лед војске обадвије,</l> <l>Силан бјеше горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова.</l> |
за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би б |
овак са његовим војничким разговорима и гордим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чин |
е онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам познавати оно шт |
и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> < |
иких ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве госте.{S} Особито, |
као прави турски паша прам Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало. |
о све нешто необично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; |
Ферхад стане пред деобенике, исправи се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, |
става, јуначког но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — |
телинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је |
проклиње, освету смишља.</p> <p>Његова гордост је понижена, крила су му острижена, шта ће сад? |
ек онда даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непоколебивост деспотову.{S} Најпре на леп на |
н Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих предака.{S} Младић, истом |
оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољубије.</p> <p>Сад се млади |
га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, не једанпут су разни властелини увређени били |
је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Његов угледан стас начинио му је пут к срц |
Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као ока |
т.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце |
аредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" |
кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је |
аша, свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде н |
е јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, |
рина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је нам |
ским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српск |
пезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне |
ао, пред куварицом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теоф |
ом опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може |
лабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком т |
ушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко |
арска војска, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четок |
едником постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђ |
ће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајућег непријатеља.{S} Синови п |
све пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ |
ији.{S} Стане насред трапезарије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгле |
мија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да |
вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Б |
е Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n="471" /> надесно налево.{S} Увидили су да с |
арца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но стари Ту |
о ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда |
а војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Н |
допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Посед |
Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Бранич |
њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео |
нети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио |
> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да |
не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору кл |
илендарски Пахомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских |
{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, честитост и смирено |
којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет |
еоград, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запит |
ити — код зета кнеза Лазара! — одговори горким осмехом Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако ув |
је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њи |
игран.{S} Него чуј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш о |
манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} Долазе ближе |
</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са |
е деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспот |
својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни |
бија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, ка |
нут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен з |
стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с |
стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним пределима секу грдне столетне ’растове за г |
ма није им домазлук одбрањен од гладних горских вукова.</p> <p>Душаново царство распало се баш |
ијатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали |
ајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> |
</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, са |
адобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима посла, где млоштво коњаника турск |
е тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, |
, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова |
је кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заје |
ошко булазни, <pb n="231" /> јер велика господа, када су у великом разговору била, ни пазила ни |
и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо |
кула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска господа долазити да се огледају.{S} Облачина Раде показ |
адгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српск |
ве у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотовица |
ед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први с |
на крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају од |
</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да |
>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад |
ше пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и |
p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо про |
мо да прекине с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту |
„Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господар Поморја и свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ о |
} Један од другог, госпођа од слушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван ради, и то уве |
је.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, господар од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба п |
као да му неће временом <pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, пре |
калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, |
<p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— |
, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе Прибацах, ко |
о би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, своју власт напустити неће, како |
о Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја |
слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити о |
гранична града, како да ја немам, земље господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље, обал |
краља као деспот, српски владар, земље господар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као |
сто заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељ |
и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу сва |
.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да преда град, јер |
’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза |
да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадо |
воје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји нас |
н мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ла |
S} Он започне владу своју као независан господар.{S} Он прими пријатељство Мађара, али без наме |
се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код |
им из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало |
ити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од пуног стомака, који му често главе д |
народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, |
дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот, српски вла |
х које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке плове по кривудастој Морави, мас |
вјетник на дивану код Јеремије војводе, господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију вој |
главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био на четири парт |
тошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побратимске, кад поштеније |
тчине, и место оног да добијемо овог за господара — рече умерено војвода Радосав.</p> <p>— Само |
љубим десницу; ти си син мог некадашњег господара.</p> <p>Деспот изван себе од радости, рукује |
!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо |
у народу за узвишење једног или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљ |
прогласити Ђурђа за независног српског господара.</p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђур |
и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачувати.{S} Деспот је морао себи друго место |
Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допа |
ка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ |
неког војводе сина за себи опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура |
о једног Бранковића другога за самцатог господара признамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и |
ико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па |
је све разузданије, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица |
на самим служитељима познавало се да је господара нестало.{S} Постали су смели, безобразнији.{S |
и, војвода, доносим ти поздрав од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n="415" /> |
овај покаже прстом на деспота као земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, после |
ихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као б |
ранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служи |
о кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављати, хоће л’ ос |
ло у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од |
м; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада са српском земљом, био сад тај је |
буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу |
Србију, заведе пријатељство са великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слободне час |
а нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску |
оловину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница правде сваком плаћа.</p> < |
се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици немају |
чке палате дизале, у којима су и српски господари не једанпут време проводили.{S} Обала Мраморн |
ке које је задобио Душан и други српски господари.{S} Јер из Призрена све се онамо носило.{S} П |
је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господари красне домове и летње палате имали.{S} Онде с |
кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећнија времена зидали, сваким украсом и б |
е одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине су им у рукама |
деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, |
оје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душман |
моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљају народом, а они су само ор |
> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, и његова госпоштина онде престаје. |
У Једрени, стародревном граду, Турци су господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турс |
чин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Види |
над каковим малим [пределом] независно господарили.{S} Вукашин је отимао за себе земље, па заш |
ван био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> |
ском заштитом над неким грчким странама господарити.{S} Турци су све ове са највећим одличијем |
се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Јесам |
ао к вами, ал после опет да га начините господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, он |
ики народ подјармити, и изглед Марковог господарства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко |
имате часа.{S} Чувајте народ од женског господарства јер женске страсти хитрије к пропасти воде |
слепљени.</p> <p>Они неће више никаково господарства насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове |
у бедно стање дође, над својим матерама господарство неко и преимућство траже.{S} Особито сад, |
Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић |
ле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно на то пристану.</p |
љедија његови синови имали би насљедити господарство.{S} Но госпођа Ирина, властољубива Гркиња, |
егови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и др |
ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли допр |
ргуревом старијем сину Јовану припадало господарство.{S} И сад, дакле, више права имају на десп |
е је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, |
обе као судија помешати и — с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p> <p>Овако је С |
љи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и |
а да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, бо |
други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућству умери Угре.{S} Пре |
ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала |
е душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прв |
, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мис |
га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без |
озвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој |
о сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за |
</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господ |
оре и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је |
е могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек |
/p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе |
као у данашње време што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непознатих јела чов |
о у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог човека |
во је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском двору српском у оно доба, |
овања прам својој вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Влас |
им насусрет изиђе.</p> <p>— Добродошли, господо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад го |
а; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Господство је за нас сад каштига само — од |
S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо с |
е такођер обрекао доћи са зетском неком господом — рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да се од |
ког Стевана кад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику |
јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и слабо украшени зидови одје |
нковићева.{S} Они који су били од старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ког је поро |
ђера, који су прегорди били; то су били господски синови, који су чекали што пре да постану већ |
више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклел |
а плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код своје куће затворе |
на нужду и обичаје оновременог српског господства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле |
се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господственим кораком удали се.</p> <p>Деспот остаде са |
просијаци, сад нас правите господом.{S} Господство је за нас сад каштига само — одговори кнез Ј |
е са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану своје домовине.</p |
окрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb n="42 |
од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами тако |
жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом бо |
А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јерине сабијено је међ зидине Стеванових дво |
је љута убојица, и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар |
пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије није јој допуштало да се дво |
ећ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством породице лако утаманити.{S} Сад треба, по о |
} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а |
м, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
негда као Петошко својим шалама српску господу занимао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад |
с одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушкиње, господар од слуге, све чује шта се |
свечано.{S} Породицу имао је красну.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крв |
а изгледала је <pb n="365" /> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, запо |
оту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{ |
имали би насљедити господарство.{S} Но госпођа Ирина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе |
опримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и г |
ло.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} |
ију дочекивало, међу којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула |
у са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У гра |
чно забринуту нађе.</p> <p>— Добар дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p |
, ’бићеду господари Браничева, и његова госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђурађ му поручује да п |
дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дв |
имандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су би |
анак златан појас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</ |
ору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену п |
а душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста б |
рина да опроштај градоначелнику, и свој госпоштини, стане насред града, обазре се, срце јој се |
смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да нијес |
ма ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} |
а, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем д |
p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је стро |
у се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p |
спот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским |
ели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспо |
литву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешт |
чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, |
поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се за |
а, Јаблановић је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, |
S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Ту |
ти се почну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Ми |
Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507" / |
ра породицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњ |
о помилованије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтениј |
госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочи |
тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније исте будалаштине пресећ |
ерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Обл |
д трећи дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић по |
шло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уоч |
Служитељи нису у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код слу |
ед на Светислава и друге војничког реда госте, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:</p> < |
дма’ преправити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>До |
увим и остали калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ |
е.</p> <p>Деспот у великој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ |
не, гордо, осмевајући се на подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са задовољством гледао је на оц |
војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Патри |
сваку срећу и довољство — поздравио је госте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грм |
дозвати да на веселост већ расположене госте мало својим будалаштинама још већма развесели.</p |
и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, |
их људи.</p> <p>Када је Милица долазеће госте приметила, променила се у лицу, те као препанута |
кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се |
после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро ч |
.{S} Дубровнички трговци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војни |
ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега |
284" /> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“ |
не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод и Петошко своје, |
.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији |
звесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољ |
онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским кон |
м чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У једно |
је веселости предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и |
пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније сви се разиђу.</p> <p |
вору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за које је |
аљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да с |
арију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, |
е, ето дођоше нам гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Војвода Прибац са више њи’.</p> <p>— Је |
екала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код |
уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је жел |
али су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше |
умарају.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у госте?</p |
сана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог шатора.{ |
то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи |
али док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао |
Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају с |
по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно очита пре |
н сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако |
али.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се |
b n="507" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p> <p>— Право збориш |
смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у |
штиге одвећ живо представљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедб |
> <p>— Пречестњејши оче, ето дођоше нам гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Војвода Прибац са |
двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу |
у је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив и |
Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb |
{S} У једној великој соби где се обично гости примају само са Русном седила је, остале млађе дв |
сти и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом воје |
та си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> <p>— |
ита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред дворано |
о, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и др |
не свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један с |
трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет |
, па се и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здрав |
о поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, |
.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и то понајвише великаша.{S} Кој |
ала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска ле |
<p>Поред овако разног разговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела |
лампији није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p |
</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одм |
у ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселији, јер онда им сва |
ору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} Служитељи су свакојаке приправе за то донос |
својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу куварку. — |
мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је го |
запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо гостију, Јеремија властелин, Јаблановић и млоги други, |
ужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге њежне госпође кој |
м разговор прекинут беше доласком нових гостију. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
за Турчина уда, преповедаћу пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.< |
се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу |
оја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јо |
ошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, |
дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и властели |
> <p>Придворници и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор |
ица се са својом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} |
дворјанке састајали се са новодошавшим гостима и по свом обичају забављали су се, које у шали |
ба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, к |
су међу туђинцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ преправити још и |
аве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво предусретали.{S} Они су Србе запиткивали о |
</p> <p>Јерина се станила, она је опет гостољубна домаћица, дарежљива деспотица, из њене руке |
ина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпође кој |
едао Јеремији, који су код њега тражили гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте |
не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не в |
у у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути |
е господар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот ст |
а довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јере |
ремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћем |
и што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад-паша.</p> <p |
p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма гл |
во још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крста |
те од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="483" /> град од Јеремије примити.{S |
бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се по |
за жут новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас но |
ре; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем чита |
н натраг одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњ |
ош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да про |
са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако |
страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не ка |
ку скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, т |
Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамити и |
деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиљ |
имграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго |
, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готов |
ада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећ |
цима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>О |
и.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртов |
де је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман н |
адежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то је |
у томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са њег |
т ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдати.</p> <p>— |
а да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао противсловити, јер н |
тиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> < |
и против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да |
открјепимо.</p> <p>У трапезарији све их готово чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у тра |
мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са |
в поступак, на свашта му је са највећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служит |
лости месеца, жупанице српске са својим гошћама уживале су тајинствену сладост тихе нојце, поре |
ану, и ту је гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} |
руштво састављено да у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што |
ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди не |
лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замрша |
манио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, у кло |
.{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу ст |
послао Јеремији повеље.</p> <p>Јеремија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услуж |
S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благ |
непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> непоштовање части и имовине |
о је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист великаша, видио је ’де народу прети |
о за народ — рече деспот.</p> <p>— Само грабљивце, грамзивце издајице мораду се искоријенити.</ |
го доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познај |
варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске вла |
лна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се |
>Изиђу из града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом |
ду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћем |
а узмогнете готов предан <pb n="483" /> град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би |
ам да могу сазидати јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{ |
деспоту само да пређе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће се, јошт није гот |
ма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град |
ну, Јаблановић код светлости месечине — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} |
ти, хоће л’ остати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господ |
мах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу к |
гмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p |
ш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би с |
су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за о |
о па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу преда |
Маџари притискују; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султану у Ново |
дар Голупца, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник вра |
са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се |
до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, |
то га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида |
о најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба си |
ева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађа |
покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још ордије из У |
/p> <p>— Кад Бранковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одр |
Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен д |
22" /> <p>Чују Турци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добр |
ет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампије.</p> <p>— Па |
р.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне секир |
половину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и п |
Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и |
За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, |
и, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град |
није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако испла |
зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као |
ромашном народу да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити |
ем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, св |
, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, треба |
рци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, гр |
ли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак- |
боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте |
е, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћ |
/p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и потражи |
а Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S |
н се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво прав |
ких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p |
.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га |
ишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, гр |
је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно он |
деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати |
ити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на ч |
рада.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развал |
</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</p> |
м да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду |
ом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се |
сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град з |
ада не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} |
да предати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, и то као својим сав |
су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске з |
е мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се к |
Пред твојим кољенима предаје се славни град Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разг |
начини одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не |
уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог града по |
тво.</p> <p>Јеремија није накан предати град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак г |
Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа |
ио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује |
оне дивне развалине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи |
адовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— |
ског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне |
S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се д |
ска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава подиже се градић, Ласлов |
град, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар |
Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Ву |
и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај |
екнути у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</ |
о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свет |
ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаур |
ту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко |
онуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доист |
вересију не продаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— |
ша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва |
{S} Турци га позову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседну |
ило.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају |
је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту |
редају Голупца, како је Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог живота не спомиње, и те |
мунда треба убавестити, да ће Смедерево град наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а с |
одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, заставе римских |
греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако |
главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p |
ојводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак |
{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико војске ће се |
S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба п |
е спремни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају |
Побочници хуктећи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са |
стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вин |
еремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допус |
знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска осво |
знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњаници.</p> < |
са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му к |
оту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигм |
пред њима два побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Т |
врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не |
што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени |
у руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја т |
њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га у |
шао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побо |
тан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако на |
</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанствено султан.</p> <pb n |
} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија одговара.</p> <p>— Честит |
ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђ |
вана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господ |
/p> <p>— Како су изгубили главе, кад су град предали — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зи |
Као гладни вуци окупили се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се |
.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи.</ |
ао што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за кој |
за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Го |
што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попустиће, охрабриће се; |
нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ |
би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, |
мах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до ч |
="SRP18590_C2.17"> <head>XVII</head> <p>Град Голубац, глава богатог Браничева, поносито гледи н |
>Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска завија, обвија се као з |
у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града издати неће, затезаће се.{S} Властољубив је и гра |
мора без откупа предати <pb n="435" /> града.{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгор |
и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — |
руку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи, да града предати неће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да |
д, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити. |
таје.</p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест хиљад |
хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би био последњи српски град, ког би |
тан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, како да ја немам, земље господар.</p> <p>— Начин |
.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се ср |
Јеремије војводе, господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јун |
адским</l> <l>Да с’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од С |
оће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављати, хоће л’ остати двори наши.</p> <p>— |
елнику, и свој госпоштини, стане насред града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се суз |
} Турци шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смед |
тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је |
сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро б |
оњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излази Облачина Раде са телохранитељи, да краља д |
ра Богородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађарских с |
миче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и по |
један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, |
елика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису |
е — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост |
рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Б |
воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а д |
ити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, пр |
ћемо живјети.</p> <p>— Јеремија, предај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас |
ријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се гра |
а златним китицама кључе.{S} Заповедник града стане пред краљем.</p> <p>Деспот говор продужи.</ |
ругу дворану, а оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо по |
а водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S |
квари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду с |
S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет х |
да, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са в |
потписао је, морао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко |
— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости м |
же, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ |
Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне секире.{S} |
у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије за |
ем.{S} Са благом дошавши дољни великаши градили су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом |
е дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам |
амо Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> <p>Леонтије стане.</p> <p>Леонтијеве речи |
бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> <p>Леонтије стане.</p> |
ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати, изворе у корито мрамо |
о оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, заставе римских легиј |
p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту се |
во, српски Јерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Срб |
но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини |
ави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Ј |
рад.{S} На левој обали Дунава подиже се градић, Ласловар, недавно је завршен, праве се опкопи, |
нство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Ср |
Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује камење као глава из гво |
оју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смедерево, да накнадиш овом манастиру штету што |
тријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но крат |
, и по могућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тумачиће народ тако, <pb n="385" /> кан |
може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је ре |
ло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Каква ј |
Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати, изворе у корито мраморно стиснути.{S} |
ском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима дог |
аде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треба |
говор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ |
рдила уговор Стефана деспота, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов сав |
ранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац предати н |
је блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка |
аду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван |
аквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима |
о више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војв |
нити.{S} Један одел стане упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејданом на |
рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l>Силан о |
зге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градоначелнику, и свој госпоштини, стане насред града, |
аљу, кључи Београда, прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те |
до Београда.</p> <p>Кајици се отварају градска врата, диве се дивним сликама, пернатим створов |
мија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог |
, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им градске двери, тражиће султан покрај султанке мираз, а |
световао се [с] Облачином Радом, примао градске часнике, који су му на поклоњење дошли, питао ј |
предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су в |
S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Деспот |
највећи терет у свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, тек је шест недељ |
ле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се м |
p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца |
Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из града |
г дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све |
хов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрш |
као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, варо |
то знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се |
позива.</p> <p>У Једрени, стародревном граду, Турци су господари.{S} Ту су посејали семе, из к |
ожији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се С |
идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, није до |
} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Ве |
ју војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је глав |
шко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала |
<p>Јеремија и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се мо |
{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да |
Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Ср |
рој одабраних војника, колико се само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже д |
од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све у |
унак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве |
цилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У граду мађарски војници српске су изменули.{S} Београд ј |
док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ гото |
ју три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> |
граду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, на |
дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад |
еотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћавали, признао |
х легијона, ту су остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да одбију, |
еделима секу грдне столетне ’растове за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, с |
мере земљиште, други учињавају дрво за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то творнице ’де |
би и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и С |
а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством породице лако утаманити.{S} Сад |
о мученички венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем.{S} Штавише, има који су се |
неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот.</p> |
— рече деспот.</p> <p>— Само грабљивце, грамзивце издајице мораду се искоријенити.</p> <p>Тако |
{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кади |
прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће |
дари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која је својим листима |
но и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знал |
и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у сред |
тац Харалампије, тако увијен, тихо међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао |
не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о |
та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом застре, |
атом каквом згодом опет к својим старим границама пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде |
над Србијом, утискавају се у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепил |
ла је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се п |
м на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у срце Србије продрети, Вук је пре Т |
так благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћеду благо допратити.{S} |
рби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица и Мара постадоше турске удворице, па |
а Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де опет своје српске приврженике чека који му |
у породицу, налази се на турско-српској граници, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> |
својој целости.{S} Мојој жељи околност границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцн |
ужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди |
красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, вол |
ољених моруна, хактапота, и неопходимог граха, са финим улцињским уљем, така софра да би се не |
арију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара пристала <p |
ица од мрка мрамора, на површју избијен грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златн |
ти, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дув |
после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград, ’де и ско |
ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ њег |
ковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована |
авио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев брат, па по |
а Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Баја |
о, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ћ |
е битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Де |
Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак |
а не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после |
ству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава |
олупцу се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампиј |
Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стев |
за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Ман |
ог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду н |
<p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити п |
се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био стар |
да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат бр |
>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђур |
вана, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као заковани, |
урђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину Јовану припадало господарство.{ |
ао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђ |
осле помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не признајем |
на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ј |
сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турц |
трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на кра |
> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудњ |
крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, просе <pb n="389" /> у ме мил |
ком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши |
ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду владати, завешћеду браћу у де |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду |
крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, ста |
иће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити |
видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p> < |
удо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S} |
други опет у горостасним пределима секу грдне столетне ’растове за грађевину.{S} Опет други вад |
ду косовску са великим војеним масама и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са Србима п |
ок се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ин |
аву насљедија царство задобио, породица Гребљановића насљедије изгубила, и да то принадлежи оно |
, бескућник нејма педље земље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљев |
конит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају |
о је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају право на престол, и тако нити |
зар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини један од |
начисто <pb n="322" /> довести; хоће ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом овладати.</p> <p>От |
нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко |
емањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића к |
ветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n |
ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта мислиш |
оји признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, а |
во срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, ви |
твеног осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије дај |
и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви |
е и великолепија, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљ |
чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војв |
ту, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелиј |
инити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та ионако Светислав |
о га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, |
и отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста |
зидинама сведок велике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир, богати |
>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у в |
да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију обично помилованије кад је ту какав зна |
е.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> <p>Срећа, нестало војводама п |
ју земљу, па растршена земља све пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им |
чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, |
дао, Јеремија горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути |
рпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси пријеткова.{S} Искајаћу моје грјехе доброчинств |
елили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што има |
ба мирно потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гриј |
мо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прег |
к, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Ј |
ама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да |
дати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и б |
{S} Они су искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} С |
ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га к |
предикујете умереност, а овамо највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити против зак |
којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је |
се гријеси пријеткова.{S} Искајаћу моје грјехе доброчинством, искупљиваћу заробљенике, бодрићу |
о гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу н |
тара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} М |
јеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло испр |
и.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавн |
у извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе признаје, а који признаје, |
ки грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање круне, |
ик, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био г |
ја моје право обновити, и лакомисленог грјешника <pb n="381" /> злокобу народа на жртву принет |
и у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповједио. — рече као из шале Јеремија.</p> |
> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијес |
ерасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте |
вићи спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије |
ива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину |
, морали смо савезника потражити.{S} Од Грка слабе помоћи, наслова деспотских колико хоћемо, за |
љ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи |
дног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l |
вио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оцу Герасиму обично |
да, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац бла |
унаци, српски коњаници,</l> <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.< |
’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> |
рана притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше |
ство.{S} Но госпођа Ирина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} |
спотовице Јерине.</p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S} Танког високог стаса, око тријест пет година |
Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог ли |
ја пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана ј |
ушу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад |
чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издајицу.< |
јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, го |
мпије.</p> <p>— Збогом, Пајсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да |
гим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов |
а.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> |
рими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Он |
ље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко |
роводио, и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} |
љским конацима текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље. |
му подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није х |
сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n="241" /> <p>— Јер, који није хтео слуш |
је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости је био |
шко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад |
шке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свир |
усле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га послед |
и, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грман је у |
Свега седам, и то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задоби |
ви како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погуди |
са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити неш |
један млад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту |
о је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се чи |
и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он |
што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде С |
ат, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јунач |
у своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он није да |
Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозвати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — рече Милица — да ће |
и ти рана задобио старче — запита Новак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — одговори |
.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на |
уз танку тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач пр |
ас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и посадио га испод једно |
царску породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда |
итим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш |
о?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се уби |
моли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити |
а не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодушија, тражио је други предмет разгово |
о што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Н |
товати, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и наро |
о ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазар |
сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну |
ало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима науку де |
спотовица стану пред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб Немани |
у породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака реч |
а, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде |
</p> <p>Деспот и деспотовица стану пред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју |
Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није би |
отињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав р |
силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да о |
од њих незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене буд |
Приметила је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу од |
Угарска може опасност која јој такођер грози само у дољњим крајинама Србије отклонити.{S} Само |
и Запад, па ће нам папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у неслози христијанства сакривена је ту |
и се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} |
ем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено з |
честити пашо, како је право, — прослови громким гласом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и п |
јак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти |
Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, ко |
Аманет благо, аманет сабља, једногласно громкну.</p> <pb n="493" /> <p>— Деспоте, ја одмах сјед |
тири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прослови:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем ал’ ћу ст |
е, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, оби |
чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</ |
рдијашке песме уз танку тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>К |
срећу и довољство — поздравио је госте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S |
када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли датом приликом од тога ша |
и су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице |
Преко, из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дев |
у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, |
ска војска, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш б |
ешће нападе;</l> <l>Крв облила Новакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но б |
а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвен |
низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продај |
ице слаба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша н |
својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бо |
њанике <pb n="467" /> који сад међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту |
ај задњи’ рањеника ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте дими |
прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; |
описује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову |
>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути. |
</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} |
ева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гледаше како српско царство пад |
ремена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави и |
авадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубљ |
у, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. |
ровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гл |
ашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па |
рци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су |
Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо |
Свјет се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српс |
<l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домов |
кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је |
хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га ма |
урађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> |
Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном ста |
очео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу |
теља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{ |
чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро уч |
детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска господа долазити да се огледају.{S} Об |
нопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стецишт |
нђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палеологове лозе; једа |
гџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и српски господари не |
е земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остал |
претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су |
ности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га подбада против Мура |
су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над |
гово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{ |
<l>„Натраг моји српски соколови!</l> <l>Грчки царе милост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи ро |
ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да нам |
су хтели под турском заштитом над неким грчким странама господарити.{S} Турци су све ове са нај |
дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити |
к српскога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јунаштву,</l |
<l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име споми |
млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l |
ак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У В |
, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p |
<l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше бли |
тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ј |
су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују |
нув оком на Харалампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и |
н цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме ср |
овори Харалампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Пр |
да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с ти |
Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану |
потпомагао.</p> <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Марко са остали претенд |
ћа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају од |
раздор отклонити.{S} Но немојмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да |
здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, треба световати се, на народу су силни |
висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, |
дморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници исповедали су с |
.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и |
вску са великим војеним масама и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са Србима по горшт |
арем Душаном, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он |
ру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, као |
о Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} То није било обичн |
су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га п |
ре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завиш |
} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске |
ерини.{S} Руде му много доносе, трговце гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини међу со |
ор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде |
/p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турц |
ећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај н |
о да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђур |
рен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци |
.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким, преко чар |
лава, овнујског ћебапа, ракије, шећерне гурабије.{S} У околу султановог табора свашта има, а шт |
чић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у та |
јало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан Радан.</p> |
атак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошко.</p> <p>Новаку нису |
> <head>VIII</head> <p>Шта ради Ђурађ у Гургусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, освету смишља.</p> < |
младоме потомству</l> <l> Гласом моћним гусал’ јаворови.</l> <milestone unit="subSection" /> <l |
громовити глас Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач престајао, донекле задирки |
иком после вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа |
м је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и на |
се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марк |
амо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Један слепац проси милостињу жалос |
или.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У |
му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војс |
било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна дес |
сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био |
то ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но кад паде царство на Ко |
дној пештери каменитој оставио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба |
вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворс |
ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— В |
иње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{ |
д, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин д |
погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у оби |
мана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале.</ |
самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши |
а Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се с |
ове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјев |
ештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; |
ти?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — одговори слуга |
има, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријат |
у обори, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша |
дио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство |
иховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико б |
.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће би |
да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S |
та поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p |
не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им н |
на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио |
ам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млет |
тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад бу |
шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој ра |
ахвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али засад н |
аралампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она и |
шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву п |
p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан к |
ела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбав |
здрав од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто п |
490" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, |
ишта, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би |
акле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу |
силног властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ |
ска војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних |
је то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости |
бе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Харалампије.</p> |
дерево град наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево проти |
аши племићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурч |
са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем све што га окружује, смлави.< |
тојанствен, отворена лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и |
за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> <p>После овакове |
{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спров |
ст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и пој |
<p>Срећа, нестало војводама подмлатка, да бруку преткова не насљеде.</p> </div> <div type="cha |
Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и м |
рде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети |
Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет |
и, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Т |
ситељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се с |
поред свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма р |
која је својим листима сјенку начинила, да христијанству зрак сунца не продре.{S} Једрене је ко |
>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не |
се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дозн |
ија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стоја |
станем са грчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијан |
<p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, па после |
пота, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник против Турака.</p> |
асане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасан |
о.{S} Успоредите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо |
ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица |
сад побринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампије, који није баш би |
го допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бо |
ампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, ка |
<p>Јаблановић иште рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких |
угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просија |
аша остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-п |
ша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се |
за Муратова сина за српског душманина, да се тим начином српски род подјарми.</p> <p>Оставимо |
и сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би бил |
о деспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бај |
ити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочека |
толики калуђери, па опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно |
на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свеч |
жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је |
стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови |
соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да каков |
е да преда града, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Сте |
ица једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Ми |
а, српски народ, добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких б |
и се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се |
е бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље ј |
цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранкови |
инове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није н |
са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака |
еолог потајно га подбада против Мурата, да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Ср |
прсима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, |
иде са небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n="327" /> разори.{S} Милица и Мара ш |
ја је потврдила уговор Стефана деспота, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем |
сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви би се на |
и, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самрт |
Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у к |
и да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био и |
а ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, |
амог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је ве |
ка.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— |
Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У за |
има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље |
ара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме к |
м соколовима доведене су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој ро |
покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа |
ивчина, а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било |
је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до то |
ћ бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађ |
у недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ |
каква глава, какво чело, какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с та |
.</p> <p>Јеремија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако |
и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију обично помило |
пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није ј |
зео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранков |
жевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају с |
не се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову зг |
ити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа стр |
ите, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био го |
} Моја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да |
Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и пр |
о јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p |
опет прослови.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} О |
енитој оставио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима |
дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских постидети.</p> <p>И за кратко в |
на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био та |
нутарност.</p> <p>Деспот дозивље слуге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коње, поседају, најпре ра |
шт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно по |
тина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које |
вар преправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, к |
јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу преобучене Пом |
промену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити п |
иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не |
Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се во |
гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда |
ала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Н |
ге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} |
том.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну ч |
ад зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и ка |
је народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обит |
оји из Голупца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто |
>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече Јаблановић, нешто ка |
и Љубици, која младу књагињу послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне м |
{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, |
ерева.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што с |
ставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па |
пављује, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин |
едставили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да |
току, које би се за најсрећније држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш л |
с врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му |
Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура у |
а власт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ |
поглавара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p> |
не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Бранковића понудимо.</p> <p>— Св |
/p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до н |
наш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкр |
ша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паш |
е.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгл |
од кнежевских пустолова тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се |
p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— До |
су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{ |
на неће уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и |
м српским народом.{S} Овако ако остане, да над српским народом троје четворо владају, Србија мо |
чити да српским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то |
.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са с |
о; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истисне |
а се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Пр |
нака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде |
— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је све текло, и как |
, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ |
и су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже гл |
и су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекуш |
било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби |
буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег |
тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног саветова |
а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу |
сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде |
манастира довели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и тур |
ом и служитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је |
Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и |
/p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот |
е су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером п |
од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се а |
вета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за ј |
/p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске |
сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не доди |
вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири к |
и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Пе |
ство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толи |
подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, |
па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследија одржите, цео ће народ уз |
е.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са свој |
е им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} |
ки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалос |
А моју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смедерево, да накнадиш овом манастиру штету ш |
а кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот промишља.</p> < |
власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше |
брата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати сн |
рњена.{S} Што спомену, честити деспоте, да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како |
саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим м |
у тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не п |
у је један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно |
онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предај |
</p> <p>— Само добро чувајте кнежевиће, да какогод не замакну — рече Харалампије.</p> <p>— Нема |
мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сас |
еби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се под |
е мало разабере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалам |
био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то с |
деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, т |
м да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p> |
Жигмунд користи.</p> <p>Деспот изриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он јо |
ише њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром споји |
бије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче |
ије пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни пе |
ти; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толик |
бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише куд Но |
тајте, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с |
гуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се оп |
д силесије турске повуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Ту |
Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал |
те, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ наро |
већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо им |
урака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турб |
ао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На Свети |
, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и |
ење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гла |
већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турак |
о док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранк |
ани били, дође један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и |
пита, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смеде |
ралампије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p |
марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као ча |
Остајемо.</p> <p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о то |
у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у хр |
илостив, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да |
Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да |
но ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што б |
зове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење м |
првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ п |
чинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија з |
ро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Св |
хе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му в |
рженике уталожио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лаза |
гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите на |
ње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стар |
ојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Бе |
от и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаш |
к да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши д |
2" /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пи |
од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог |
рском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док с |
— запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна упр |
нао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даљ |
Новак.</p> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се обвеж |
А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавара српске земље.</p> <p>— |
.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, |
ана, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато мо |
ју, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте б |
ору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{ |
шицама, би скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпу |
Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празн |
искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа не |
а.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против толике силе одржати не може.{S} По то |
ослови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голу |
.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам ми |
у је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, д |
излази Облачина Раде са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на ч |
чи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Ту |
мпији, ком се налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.</p> <p>Харалампије није се ду |
имо измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’ва |
оцепан, удови тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> |
ћ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> < |
ногама.{S} Харалампије тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти но |
угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша оста |
итар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар |
свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често дол |
ћ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Је |
на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја з |
у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дај |
, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет |
Русна, која није могла страст обуздати, да своје чуство искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта ми |
ем и Харалампијем.{S} Још има заказати, да како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пре |
дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ин |
ријатељство склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву при |
же помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му његов бр |
они се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке |
а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукогл |
лама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђе |
д деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве ри |
д, сада Смедерево мора народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође |
е и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна [средства] створе и по |
p>— Дакле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш |
да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати против силе доникле, донде док се поб |
урцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари |
ив Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио |
уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије трид |
раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знат |
, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се |
ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S |
ево зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће Смедерево град наперен бити против Турака, да осл |
лазили за узрок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт једа |
ити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p> |
е патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, |
имбаше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане |
тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктај |
говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и |
те у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њем |
мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то в |
и.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си представе могућну међусобну опасност, а тако само |
своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ |
ш Лошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо |
> <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико богатство видети, можда би |
може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S |
ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе. |
г моста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Ј |
низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, прем |
успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све ис |
и су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води и |
несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи |
паднемо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачи |
поруку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи, да града предати неће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди |
’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сас |
ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи |
ве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давал |
о, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Мо |
ред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> |
а својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разгов |
тадо заробљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметн |
итељство турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од |
леди му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — |
ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако |
ор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> < |
рца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде |
челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчен |
— рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то с |
потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> <p>— Начинили |
м се мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, не |
благодарним срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину с |
нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, |
распетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвова |
>— Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену маз |
ко би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба |
оме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су |
ам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— Деспот је себ |
ови војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити да се с њи |
е отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како с |
а запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану напросто предам? — рече деспот.</p> <p>— |
праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Аду |
и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би спо |
пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је |
ном да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде |
то од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској побједи.</l> |
ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти одан |
ће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, |
г Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти |
стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо М |
између Милице и Вука, таковим начином, да једну опредељену част српске земље Вук за себе и син |
жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњ |
а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="323" / |
ци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кне |
оси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоз |
е чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и он |
амо да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само |
у доиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да |
тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут |
p>Не у калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђ |
осподар од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговор |
да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече зам |
Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позо |
ост улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бо |
среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} С |
сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њи |
анет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народа.</p> < |
а.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} З |
Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинут |
к упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није н |
е код мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, који после смрти Стеван |
} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познаје |
од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог на |
евима побједоносно од заманде управљао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом хр |
бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{ |
вићевим метежима потајно гласове шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли |
/p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промен |
ад и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Је |
ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јован.</p> |
уди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш |
одлазити, и теби повјеравам Смедерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n |
ти.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви ње |
њам теби, деспоте, да градиш Смедерево, да накнадиш овом манастиру штету што су хусари и азапи |
да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> < |
зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод |
ијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану вел |
до главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадит |
мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада с |
му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили противустати, па се јошт за |
о сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео са |
а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, |
p>Харалампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио п |
ра, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, |
враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам |
Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад изва |
народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p |
паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и |
>— Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами р |
з Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-п |
е би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он ј |
би.</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на |
ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде к |
разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} М |
део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова во |
е ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{ |
тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног за |
Кантакузен саградио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи |
вине.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да одбију, раштркају номадичне народе, који си час овде |
{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан неп |
ановом налазила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <div type="chapter" xml |
да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, |
ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да м |
јест пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове к |
им јуначким народом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи прис |
ски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде |
да крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друг |
триге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није доп |
каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на |
— Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи |
те нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, ни |
о, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Су |
мо што за најбоље, најпаметније држимо, да их држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопас |
мо гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла |
ледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, |
и дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не ме |
дакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Све |
нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећ |
с, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, н |
том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог ма |
ати из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто х |
ћи и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили? |
ниште, све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" |
м каишом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод |
ан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p |
л’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, тв |
л’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на |
лизу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђу |
Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и срп |
дара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не до |
кнутим крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негд |
’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, |
а је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим приј |
пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{ |
е расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навали |
ика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.</p> <p>— Не |
ера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запи |
обом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Царица је женска гл |
ушају.</p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало ст |
ја, садањег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад |
ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га ка |
ем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> |
амо кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди жел |
сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче |
к и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен ја |
нежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} |
оје су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта |
Е добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене |
задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у |
пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове |
еоград.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од |
јбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући |
ти склописте уговор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу |
ви Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина |
вог деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И н |
а, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпо |
видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла |
ереву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турц |
аури на Западу, покренућеду против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишч |
рцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је оставио изн |
етошко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико |
м по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободн |
четку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једн |
опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се ув |
ом путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад |
е уступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота |
га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева п |
тељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће |
у се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им је већ д |
ког народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који |
Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнан |
и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напре |
а.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је |
лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од друго |
опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харал |
емија и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држа |
p>Оставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="328" /> <mil |
ду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притиску |
у са деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, пр |
, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије т |
пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, |
и сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад |
далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} |
равља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к |
у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати |
издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај по |
осле ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајази |
ви, да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p |
у си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домо |
вље турство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p |
и после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не призна |
ек доведу тог поклисара Каралампоглију, да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија д |
његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јереми |
е силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић ч |
S} Скуп је сваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови |
ци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени |
лава, племенитог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показ |
у Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће т |
ти мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једни |
вољници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер |
и да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви зн |
.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <milestone uni |
у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с д |
ржати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље. |
ити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освој |
<p>Јака својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Дес |
еч дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири |
да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да |
мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости. |
но да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, |
рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у ц |
ти.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу |
шаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе з |
е.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај |
туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е |
видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изреч |
рака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> |
.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпре де |
освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} |
дступити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, |
вио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, т |
ћа, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету |
и да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ дв |
>Сутрадан, познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су |
прохте се похотљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну |
а чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајт |
03" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само најбољма може, а к |
ма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је |
ад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p |
азан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри правосла |
ћ, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјенови |
јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јаку |
да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на |
цима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав. |
погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добр |
ослободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег |
о.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} Т |
о.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудр |
чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страд |
у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, на које се а |
овати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђур |
ава судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запита Јеремија Јаблановића. </p> <p>— М |
— рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита Петар.</p> |
а ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> |
.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака оп |
рзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Н |
а узвишење једног или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају |
Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије |
{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или |
p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> </div> |
азит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, |
, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два р |
мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина |
љоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су |
астати, но и то је знала <pb n="303" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па са |
ритом постане, гледао је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је св |
војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} |
да с игуманом Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом |
с ужљебити, па у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља |
да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кл |
l>Један спомен, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају младоме потомству</l> <l> Гласом моћним г |
на камену.</p> <p>— Светли султану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падн |
кле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, |
и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати могао, била би с |
{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} |
решинству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда ос |
Србима заштићавају уступање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке п |
могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био пр |
ин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте из |
алима је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" |
једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војво |
је знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Нова |
ној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познат |
ожају слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски |
Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис |
ати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник |
е, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — |
и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачу |
је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шако |
длегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити нећ |
апредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, а |
удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовим |
им да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича |
су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, |
пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — приме |
владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> |
, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам |
аш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као бр |
ег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не |
вић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут це |
град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако |
ко би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Срб |
n="483" /> град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p> |
тељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него |
ла је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били |
знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти оз |
по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p> |
мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да |
у, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толи |
.{S} Један другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, н |
ак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да |
без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљев |
му и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђурађ, по својој одважн |
морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а з |
н нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед поло |
је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се |
<p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на |
S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; а |
ана Лазаревог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, |
, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцепили су се са својом |
а кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{ |
што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвен |
почитовати, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb |
истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од |
ета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови |
.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{ |
алиша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постара |
е да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> |
е Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, |
> <p>— Нисам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам бил |
е се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на св |
говоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{ |
њих намештају.</p> <pb n="222" /> <p>— Да красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> |
намигнув оком на Харалампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјелив |
ве речи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — |
ралампија и њихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком |
</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта |
ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да |
осљепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, |
пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исј |
Имам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими р |
еремија.</p> <p>Ђурађ продужи.</p> <p>— Да, Јеремија, њега овде на свјетовању честитих нема.</p |
ежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца |
рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођос |
ћи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут |
ш, тима је после све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Зав |
какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> < |
н буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— |
ана, но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Новак — није се онда питало, |
<p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него пот |
а та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа |
а Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин ј |
уте гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже |
ачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то до |
ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, ни |
еклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду — рече Харалампије.</p> <p>Т |
у ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може |
последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продај |
с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан |
умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, от |
пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и јуна |
м кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети патријарх, |
е исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и |
олубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били к |
/p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад |
ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у брк казати, у |
ти, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> < |
ија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Т |
го ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мал |
ашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо |
ску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је |
љу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што |
рвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу |
ја, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после о |
бљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p> |
отив хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам пос |
{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам |
личић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; |
су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи |
ен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n="510" /> земљи главу приклоне.{ |
исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и дес |
} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="483" /> град од Јереми |
ту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што б |
ку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} |
без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Ла |
вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и |
угом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечастив |
емија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако |
пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> < |
ље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт |
ожи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша при |
ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одморе |
довао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је П |
бија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакш |
е само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и с |
сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под уш |
што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао |
ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је вр |
ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањал |
забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао б |
то љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да |
ац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да д |
те се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљувал |
њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ |
о Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини де |
промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући, |
ази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора чу |
у их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кне |
ни су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцеговачк |
пити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је био виза |
од мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и пока |
пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве |
ођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на другу |
, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би |
вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{ |
и.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна какв |
S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би се |
рата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, |
зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жи |
ао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко |
нда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Хар |
ти скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што т |
мија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дук |
а, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским |
Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{ |
о с угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с |
живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухва |
у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био са |
унд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачк |
већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb |
турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је кори |
лом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у |
на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на |
Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Б |
ажаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врл |
рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци ме |
а договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други ку |
уку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот пут |
<p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а д |
дање Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да |
је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу |
било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и |
но засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} |
Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402" /> деспот Стева |
то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одре |
од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом |
да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећ |
ре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то нав |
жим да једно стадо једног пастира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу |
адне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенк |
и, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народ |
Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} |
ћа унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања |
ак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</ |
стова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душ |
о царство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да ј |
кре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, своју власт напустити не |
деру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства |
м начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не |
о право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је за то способан и ког с |
навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из глав |
ађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских во |
сима леђа султанова.{S} Смедерево треба да је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој |
ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Пр |
Радосава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на посао. |
тране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит з |
, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, |
док не ишчезну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара башти |
предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг одјез |
далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да |
млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад |
но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, ж |
/p> <pb n="418" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуц |
к-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> < |
танку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Радосава буд |
и.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Гол |
е се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазид |
да, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш, деспоте? |
опео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманиј |
а, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола св |
о јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени д |
поправила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина |
д-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодник |
аша измери погледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам |
им косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила в |
у са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ зна |
ко народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину |
вој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је |
ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будим |
Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу и |
одговори патријарх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то |
неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> < |
/p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у |
м разумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче |
ј је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на истоку, које би |
S} И Турахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им |
код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> |
почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал |
.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави увек други и друга тражи, н |
аралампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије |
манастиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспо |
е што више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његова заслуга, и нијесу се могли подиј |
.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину |
ко царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без |
и син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његов |
собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе |
еце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, већ |
S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што противу деспота произвести, јер |
ризнати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара |
и и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, |
војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја |
куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска |
b n="529" /> наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи т |
Харалампије још неколико оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажн |
пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то |
<p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевањ |
> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србиј |
еван није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>За |
и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја о |
што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, |
би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај гла |
ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, |
ређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе |
— рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем |
е, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491" /> |
да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта |
ај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он ја |
и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са |
Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n="466" /> <p>Сви се убе |
ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлос |
а је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, поклони за паше |
нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су зај |
учило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ ос |
одмора, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стање |
ралампије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух за |
састанак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети |
ука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи к |
е.{S} Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну сл |
и у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови.</p> <p>Улак прави селам, погибне се са пош |
Кадикад послао јој деспот потајно улака да је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако се кр |
у реч погазити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће с |
и Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, |
И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута пока |
јим обасјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} |
дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван свог д |
асти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјак |
аралампије, сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељствовала |
но говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита |
алуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити. |
азићеду господа од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, њег |
инак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од власт |
проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није |
иста збрисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два гос |
а доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападат |
; међу њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у д |
гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву п |
о се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли цар |
видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била |
ица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може |
ој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па отк |
к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада |
, опет чест војводска није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша |
нде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога не може да преломи.{S} Један |
рским царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман |
и данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог човека који је доста мудар да |
матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је бе |
, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p |
ељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S} Вук |
p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, колико |
слови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед наш |
о Вук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици немају толико снаге да могу наскоро |
еди патријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама још и та |
ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним кр |
ала.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита |
ка се преокренула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако са |
ече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, ј |
ло понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} |
и скупоцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људ |
о својој дворјанској дужности измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи с |
а, братија такове су нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они |
о друго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под турску власт потпад |
аузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на ме |
његов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ |
је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, н |
едно побудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној и |
к његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према кнезу Стефану |
сто претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша |
у је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</ |
ка.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хат |
Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Зави |
херцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је |
ај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да зн |
десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, |
уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају |
позове оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после ње |
о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево им |
ду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p> |
<p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејме |
н град, који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље |
жеш да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Пе |
лака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де де |
ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт |
че, ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити. |
не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш |
сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Позн |
олубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно до |
амо може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трб |
ују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима |
ка вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бо |
чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за з |
велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша раза |
овом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, п |
ознаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони |
p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су |
а птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се станила, |
ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот |
та би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, а |
а га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обас |
ну крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, |
т не побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на т |
је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, |
ост и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ уд |
<p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхад |
Држање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старо |
чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Ј |
ет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градоначелнику, и свој госпоштини, стане на |
даље његове саме личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим пе |
асти, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да шт |
и то исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ н |
ластелинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако |
а Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Честити па |
бива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p> <p>Царица сазове савет |
на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитив |
говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са |
удбу, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску влад |
волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове |
стелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, |
рат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а да |
ну осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да |
ећ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.< |
а, да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} |
јао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n |
грати.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лазаре |
</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије б |
е од двора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати |
мљу међу собом на две стране поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p>— За овај с |
ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div t |
упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не |
споту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све и |
истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си |
страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурчења |
/p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не |
нде не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чин |
родао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ва |
досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најис |
шману душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} |
залогај пружати за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви зна |
м одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за дес |
какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, |
p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би |
је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић |
p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће т |
тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати |
е је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом д |
док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта |
сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала |
ашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је сил |
градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново |
овори му подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па да могу таковим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ так |
да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, бог |
днако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти т |
поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да |
бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни |
од.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин |
а морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они |
отпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Је |
ло, онда су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, |
а турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Рад |
ха, са финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром |
њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом ру |
ти!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} Са |
рекне Русна.</p> <pb n="260" /> <p>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који се |
и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та да — одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, ве |
града, прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као ама |
ад па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> < |
убави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли |
аша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметн |
, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и унутарност.</p> < |
ије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо рав |
како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом налазила, па забора |
а, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</ |
/p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт |
Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља с |
чувством гоњено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због к |
с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се ок |
рху Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</ |
н весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски |
е прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласловару п |
види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам |
го злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато |
.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива |
<p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам |
ултаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потуче |
е од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опро |
ив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} К |
опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу развалинам |
/p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро д |
аза?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, |
говим катанама треба послати до Голупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није |
еспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који |
падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S |
кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{ |
ко на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, |
толиким ратовима искушен народ, увиђев да једнако натраг уступати мора, не поузда се више у св |
ој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски’ робова ослободим.</p> <p>— Дајем ти |
међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу д |
d> <p>Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S |
љедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима про |
која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се |
ули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на сво |
одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигур |
њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Л |
мо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али зас |
91" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, |
еме кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, |
морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у слу |
бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S |
не, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом слобо |
и, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист |
ота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља |
а сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, а |
ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, |
ми светог Николе!</p> <p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија |
млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да једа |
ти, а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> |
лаго па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу пр |
мо да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за господара — рече умерено војвода Ра |
Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, |
баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, да |
кар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, као год Харалам |
— рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још |
аоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види с |
ја је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p |
и, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, грабљив |
Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно мес |
емни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер |
ници хуктећи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са некол |
ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако |
<p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанствено султан.</p> <pb n="434 |
реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио н |
не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Харал |
ило младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево ов |
е, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се |
ло се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љу |
ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде |
ни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта |
ру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаћ |
нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је |
бац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспо |
ти, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћ |
ви на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике при |
ити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да |
о, повратити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лак |
шао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјега |
разљућен Харалампије.</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наш |
о.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по |
ко чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а |
а има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јак |
у а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> < |
е буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Срб |
ог владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на |
еде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је гл |
сад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p> |
царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ћ |
оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагињ |
морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је |
ши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их |
леда — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо |
удо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S |
Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, |
е војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам |
великим челником, путује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати м |
но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро |
у помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопоља десила се |
м показују, особито када у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} Марко је жив |
тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ион |
услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да к |
а шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у |
у из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би |
имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да м |
дстави своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да |
иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван |
репак српски народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} |
да њени приврженици немају толико снаге да могу наскоро толику војску скупити с којом би она мо |
га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, |
пот посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду кр |
са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <milestone |
а путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жиг |
еч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од как |
у.{S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако ум |
деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати |
мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да |
увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb n="4 |
ан владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, |
пот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази |
да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим земље д |
тану отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић |
ти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке ко |
иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, ка |
дма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам све |
ежевима и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задоб |
анашње време што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непознатих јела човек глада |
диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бра |
мна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну де |
, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја с |
и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејме |
сти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покуп |
мо на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењен |
би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спасит |
Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радос |
сместити може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јуна |
каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајиц |
нела да један противник другога не може да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кне |
сно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити мога |
може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где |
а поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздиг |
ена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрв |
очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, н |
p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапир |
и да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би |
авом маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко |
тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} |
нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само |
ју једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да см |
е знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеј |
</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Те |
а се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је зна |
друштво своје остављала, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није позн |
Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама ц |
наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још је |
ћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Бео |
ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због друго |
задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора |
рбију сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе тре |
воју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И а |
се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна |
све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, |
господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето гот |
ак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесн |
шено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Пета |
S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шато |
е Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, па ће са сл |
м браку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у св |
начин, наговарањем, ласкањем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, |
вало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или поне да има у том више |
увек правду наједнако дјелио, држао је да је право Немањића његова неподјелима својина.{S} Мар |
ралампије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архиј |
то га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с ка |
бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за <pb n="544" /> краља силнога Душана, и ви |
к Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би ради на |
купљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније |
од турских девојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Св |
ла када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S |
у, напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Пето |
однети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар би |
р Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, па о |
маном манастира Радосавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахра |
ју наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} |
ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи ј |
’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писмен |
м — рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у |
и Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, |
, честити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Је |
Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним прослави, него ли архипаст |
ј гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости |
м стајама скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже |
да га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампи |
токо Јован Кнежевић.</p> <p>Харалампије да знак стражару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнеж |
емамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. < |
за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и А |
мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнежевићи спавају.</p> <pb n="406" /> <p |
истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p |
у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођавамо, које, пак, да га од за |
атељство.{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар ту |
ао у дувне, танак златан појас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да ј |
вез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је с |
д не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јабл |
пет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложн |
и, ударићеду новом силом, сватко верује да наступајућем јуришу Јеремија одољети не може.</p> <p |
ом, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жесток |
е у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи |
Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремиј |
} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S |
дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Беогр |
с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разј |
сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква |
онде престаје.</p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, Јеремија му одговара, да му пошље двана |
м ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато |
Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издај |
на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави м |
лица царица има синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићевог владу утемељи. |
Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и доп |
еника имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад ве |
а.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зе |
кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако |
обе војске једна другој супрот стајале да тек што се нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Те |
ремале те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако ур |
мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглав |
рцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранко |
е кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи материној и благу Бајазитовом, и ж |
е није таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији. |
реметнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{ |
кад изненада што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку |
који се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића |
четка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Б |
ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола |
ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимба |
очепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошка |
<pb n="286" /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилип |
ини родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја |
тељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не отк |
га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, |
душа измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђ |
ове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педе |
нава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се |
лови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турск |
свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе уб |
а не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану |
спот се од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге |
трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче |
ања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побр |
ве им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у |
о у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили |
у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, вел |
— запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу п |
и?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S |
арод између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану земљу јер |
у драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— Најстари |
S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако кос |
мунд, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се врати |
и са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене т |
свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви на |
ре у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за право, |
Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријар |
ја мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду п |
му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша. |
јевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће |
вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} |
{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се мо |
р га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се |
и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја с |
јунаци, Харалампије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им ср |
а Новакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.< |
пођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Беогр |
} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор о |
кчије ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци |
веселости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводит |
, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му и |
аћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патриј |
пушта, и страховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јери |
него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад |
управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам |
ошалили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но д |
е да има право на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који |
ико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнежевићи спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк вра |
</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас пор |
е? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не. |
еш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам |
асветле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога |
знала <pb n="303" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикуј |
веља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има |
асмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с |
в је зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили |
е војске, треба настојавати код римпапе да подигне христијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Роз |
, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју с |
еће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд јо |
ими пријатељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Т |
н запита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то з |
осподски синови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице |
не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи про |
још треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одма |
вање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај х |
<pb n="289" /> прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде |
Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство му из шака не извуку, до |
нат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад- |
оцени поклони почаствовани, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском |
.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљно |
је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци с |
користи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чист |
те Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — |
>Србљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p |
аво.{S} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад јо |
ву своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколик |
а да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</ |
дама и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дер |
евић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, |
<p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костр |
зидине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити.</p> <p> |
} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, |
шт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истис |
ели, но већина није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христијан |
ла на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био |
вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори кроз плач |
дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, гра |
рекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је вр |
43" /> После млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, |
гоњија није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не |
<p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разг |
пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништ |
Па и на самим служитељима познавало се да је господара нестало.{S} Постали су смели, безобразн |
ља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу |
свог труда.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила |
а’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног з |
анови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> |
астати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почет |
а.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подв |
њени јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарителн |
такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ни |
јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој |
чинством зло исправљати.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као |
е доцније рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу |
етила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је она д |
од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света цр |
а је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна ст |
кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p |
} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе |
одна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се то |
е, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим р |
— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кљу |
ишта крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Пет |
.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, н |
{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> |
или.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султа |
а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — зап |
струко чуство произведу.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће |
предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук теш |
в њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — п |
ће ненадмашно српско јунаштво, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту |
изађе, Јаблановић и Харалампије остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јер |
итујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне |
хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Беогр |
а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељство ми подноси и драгоцене |
им понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ ок |
д велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, па опе |
о ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампија носе, кид |
ка се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, |
подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку |
<p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд |
мило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро п |
е могли подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле |
рвенством тежи, па један једнакоме неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје так |
трба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине |
Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин |
узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са д |
управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, |
роди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци |
ког од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово гов |
, одважни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важ |
урском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не иск |
чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој |
налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.</p> <p>Харалампије није се дуго мислио, др |
оре у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за |
јно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да но |
.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави |
ужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притис |
p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Харалампије, и пр |
ије онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собо |
<p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, т |
S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јес |
у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а |
се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас |
будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драга |
</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад |
опати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на више страна ра |
Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад шт |
ну земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга в |
и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска во |
о?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да н |
ави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p |
е битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи кру |
га у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а з |
.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог вел |
лица нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војс |
народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За т |
о не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кн |
ико проливене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће |
ави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си |
у прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{ |
а се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душмани |
и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и к |
же ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харала |
Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опе |
наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправи |
ком принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити да преда Голубац, д |
и ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је св |
.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је |
ете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу |
усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> |
оди велики инат, патријарх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то док |
n="305" /> <p>Патријарх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је т |
сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србиј |
уду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са |
астелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и пр |
је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит м |
о се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Хараламп |
комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје |
какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, дивном |
у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се |
е кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни |
ве мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’д |
спот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Св |
Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу к |
p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не |
великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Та |
n="480" /> <p>Бимбаша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе |
аралампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта |
илош остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан |
јке можемо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то приј |
уке српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, А |
га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хо |
онети понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који |
дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда к |
он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био ц |
хуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд |
на поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Ту |
противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но |
и.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ |
{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале |
<p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{ |
де гдегод сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној |
с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он ј |
одбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима |
и већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је св |
ју да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили |
што покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је |
то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи ма |
ијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико заме |
бро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чека |
дица Гребљановића насљедије изгубила, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе с |
ићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је |
ја од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се |
проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла пре |
а то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, породи |
.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до уш |
е знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац |
па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије д |
Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Гол |
и деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше |
ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извором добродјетељи.{S} Но о |
оже да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем пот |
који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ов |
случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољуби |
таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је |
гмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, |
турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, ка |
у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста иш |
да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени |
е поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да |
отпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се им |
и којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ ј |
овуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију по |
Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане |
их држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јерем |
ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма ср |
а нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Ма |
ди си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци |
Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне душе покуповати, од тог нек |
е у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољети |
Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по рије |
о уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} |
деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душм |
држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{ |
ко убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, ха |
само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро упам |
с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколик |
та што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву |
ама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и ста |
Лазара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да |
ринути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу про |
да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си да |
које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извичу. |
н је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Т |
поруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и |
а навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако |
Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац н |
да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији |
упају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Ко |
ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша ј |
му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру оста |
нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог прос |
ада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуч |
постане најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Срб |
м боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново царство, које ће бити приј |
, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирил |
и повући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг с |
рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њи |
лијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај на |
омилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет м |
да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријар |
нило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не мог |
Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која ка |
земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазит |
{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био ј |
е закључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бранковића и царице, поред |
ао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства заслеп |
земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, |
ило што се тако из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{ |
е пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили. |
дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p |
жу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми см |
лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се са |
’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију |
јарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу |
лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамн |
S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златн |
бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој |
егов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу нек |
ца, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да |
године величаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне с |
аспростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот вид |
на изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лиц |
<p>По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са |
ешило и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но |
, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ |
што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим г |
тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди до |
коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овд |
Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирено |
је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџиј |
ића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљ |
> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— |
> <p>Улак радостан натраг одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац преда |
алеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изнен |
разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поустају.</ |
ти.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> < |
иш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Је |
/p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му д |
ан је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не б |
није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу своју |
ери говорила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква |
рану са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица о |
ве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега |
илеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони |
емо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и сов |
други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и |
них.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалити.</p> |
ановић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака.</p> < |
ргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба си |
ија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је б |
вића, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му |
Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</ |
о ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то |
неће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска |
5" /> српску земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но |
ић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини. |
ти преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би |
теван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба врат |
оћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивн |
и га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ћ |
="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним моз |
је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест |
димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша |
адуван, поред свог толиког стада, тражи да отме другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде |
е тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих о |
и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак |
к-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим поде |
p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује све отете црквене утвари, што су х |
рство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држ |
е, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта |
ри.{S} Који што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p> |
храбрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђ |
лост и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора др |
озгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да |
да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, |
дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван п |
који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти |
свим је задовољан својим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан |
, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити |
дјелима својина.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи |
на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда гово |
ко су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} |
Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јер |
аралампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Фер |
града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</ |
.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бо |
ве.</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим бо |
а.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас |
вни господар Голупца, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гл |
ата.{S} Он је управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени нало |
а хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи |
д; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је |
ици нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстариј |
рији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље г |
ко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари |
Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <p |
и’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарим |
, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца оч |
ан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише |
вити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену сил |
уле порушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремн |
у Србије упадне; други су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па |
ким властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато још |
гре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба |
ге радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима |
> <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вик |
ову сталност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет св |
оле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупље |
ао Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и сул |
о Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> града.{S} Јер |
.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела не види |
— проговори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, |
сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није |
немам од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с његов |
и, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калу |
нос мог племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе |
И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти |
страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> |
етао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На о |
дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку |
јер су се сами каури српски сајединили да помогну Турцима угњездити се.{S} Лазареви синови код |
платио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После оваковог закључ |
великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, |
ло, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је |
же новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима |
а и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и пор |
но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар |
метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p |
} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора! |
е њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb |
{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код турског па |
Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по н |
тва него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или владиком постану, као на п |
, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они |
рђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не |
што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Ха |
а и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> |
јархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> <p>От |
бину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел |
тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стић |
е, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да ц |
ам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још |
о био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продава |
ег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна и |
ас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђ |
да продру, пушкари тако су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену ј |
свету.{S} Који су као господари рођени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} |
ању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пре |
су по несрећној судби рођења опредељени да над народом владају.</p> <p>Марко, који без боја жив |
у на своју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим по |
подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав к |
S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне во |
рци овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у |
слао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, |
еспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стој |
в и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радости насмеја се |
равни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{S} Покушава нападаје са слабије ст |
аштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb n="278" /> |
нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци зна |
многе кровове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа с |
ео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [ |
била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист сво |
д Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бран |
504" /> предострожна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бит |
к је одма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</ |
на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та |
материно стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, |
нежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> |
ад запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хус |
чин тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> |
p>— Покушајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди т |
о ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као пр |
/> <p>— Поздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> <p> |
емо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а о |
у Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте мало својим будала |
ели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусн |
ри једном остаје, почне јој пребацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа |
рст победу одржи, треба цару саветовати да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не п |
иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то прис |
> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би |
и столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер |
ј битки једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, |
а промјери оком, једва се може уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти с |
ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију |
је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са св |
нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време када је величаственији од |
у, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу ка |
у, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим |
довољан и огорчен, почне се приправљати да се датом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је м |
еби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у ср |
, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један |
е, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо т |
гао да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царско |
толико, као пријатеље царичине истерати да се непријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му |
одведу Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како |
моли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и н |
p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са на |
већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И |
сам ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарств |
пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се |
ш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да |
адгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Ви |
Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња |
ство, који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свет |
>— Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> |
морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође по |
Но онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад ко |
ече да треба Јеремију војском принудити да преда Голубац, деспот замисли се, па тек после почин |
анко, грчка и латинска господа долазити да се огледају.{S} Облачина Раде показаће ненадмашно ср |
еда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији |
ати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ ис |
Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла |
набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањ |
ј ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао |
мда старији нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који |
љиво лице показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друг |
вао, но није се могло на њему приметити да негодује зато што му је калуђер постао предметом нек |
земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља |
у непријатељ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</ |
главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом |
мпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је |
најбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче |
вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дел |
ожеш чрез то пријатељство и то докучити да српским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обара |
младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а |
а иште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свек |
о насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину |
предузећем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је о |
и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну |
о што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити гл |
ао, дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила |
ви, није имала у себи толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била мла |
ири си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да |
ру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време. |
с јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри |
и се морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после |
вако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?< |
е довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да |
ов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Ми |
> као најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без |
аједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{ |
ли о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, дигну се д |
ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећ |
задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, пр |
витељством турским.{S} Краљевић, држећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћ |
а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за под |
вим, отпадила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и |
p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту по |
тме другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето са |
д већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како к |
ри не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне |
о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „ж |
а на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у н |
ан, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај |
ђ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа |
не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но м |
ти то <pb n="280" /> замерају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да |
ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вра |
и своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати. |
/p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </div> <div |
јку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По другим манастирим |
ако би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обично пре подне |
, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљина |
абоговорљиви, мучали су, једва чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери после |
никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту с |
ељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским го |
рви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да |
еља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Тв |
рече деспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица |
’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за не |
р ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Бр |
пљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил |
гове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу |
важа, ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, наст |
акле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу о |
дикад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јер |
си се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Вла |
, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, |
ар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш т |
а вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прел |
у.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде с |
уго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњије |
ало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са |
добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци |
и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у пом |
гне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који |
д-паша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{ |
крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb n="448" /> као |
тану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо |
имбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако |
ти за руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S |
шт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.< |
сином натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од дво |
предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</ |
ојводо, начини одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кр |
народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно л |
и пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господа |
овори Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану пос |
S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено војвода Богда |
као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш гла |
аља, деспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи |
видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архим |
ашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад |
ије, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и с |
је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је т |
огу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па |
да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не вра |
, није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душма |
иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки беде |
не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Теле |
тражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</ |
султан достојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уговоре |
е прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљ |
м?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт |
ива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у п |
еније.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Те |
дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} После о |
д то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Ис |
ља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јере |
ској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љу |
p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми |
адржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече задовољно падиша |
да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста |
премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити може; но мало ј |
па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици н |
српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p> |
на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је бу |
че војујем, зато опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе |
длази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Б |
вић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо н |
кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, најпаметније држимо, да их др |
у од турске стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до у |
Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партај |
се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и |
дајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати. |
ревог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би |
њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је та |
окоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</p> < |
ајславнијег јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро |
та си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у но |
ли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је д |
.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су к |
ма — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.< |
е то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лац |
нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се |
целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам |
бију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу |
за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што |
а сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма |
ве нападаје чинити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти |
држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор |
{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца |
то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће н |
г поклисара Каралампоглију, да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иш |
дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па к |
, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао |
ч доста је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није н |
о бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</ |
гда света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки |
>— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју з |
унгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мис |
>— Нема, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</ |
знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— П |
n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар за адума, т |
домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попустиће, охра |
/p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу |
о учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то |
могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме једа |
аџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново ца |
би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу задану ријеч |
у да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити |
ли, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким за |
{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Де |
n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изг |
ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак вел |
од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по прве |
прављао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и |
ст, овако закључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турч |
и, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подоб |
што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Ка |
т као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад |
ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изр |
емаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци |
тане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара |
лтан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде |
S} Но уколико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се |
знају некадашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} |
и смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам ј |
еспоте, мудрост показују.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, и све српск |
S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, |
м влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb n="425" /> њему само да |
м, зато опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да бу |
о имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свеколиком српском народу могу добра чи |
Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за |
<pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засве |
е.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати |
такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао |
теља мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити н |
бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p |
ало жустрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоно |
оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем д |
што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће пр |
итом овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешт |
олазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ћ |
и се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну порук |
како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа пр |
аптија стражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође би |
— рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p> <p>Ха |
уф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова |
изговори султан достојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца |
не:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ |
тва, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе |
ло је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба |
овић, којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадн |
а му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да |
S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглаварима, Стев |
на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо. |
цима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежеви |
р пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају |
свите далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} |
, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, |
или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, насмеје |
а у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђев |
<p>Србије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од с |
ем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет |
p>Харалампије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворс |
нда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати |
поручио, само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — |
о у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком |
ар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, н |
.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре н |
а Леонтије по свом светом чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и |
— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, |
ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, П |
ичара, <pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у |
да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе |
ио живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој трапезарији ручају |
-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јес |
се деспот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, |
ене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} |
оњи његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земља све |
буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ак |
богатство, сав предел канда је створен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе |
емена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив |
Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то |
/p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухват |
х бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли бо |
патријарх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који држав |
а срцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, |
и је једнако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељи |
а, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад проме |
<p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом |
баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије |
} Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада |
ег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу н |
се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту поганију с |
"456" /> лако од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот |
ије могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јерем |
ед такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви гр |
мрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспети.{S} Као ста |
очитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње |
ер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци г |
кренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је |
ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, |
у сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужује него хр |
ан није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не може нити има |
то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то |
говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и о |
pb n="256" /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност и бис |
{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када |
али пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а |
авити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, к |
ио данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу |
ша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{ |
302" /> <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једно |
то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред ње |
већина гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора |
дом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, нав |
лума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновило, па се и различне шале |
ошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="348" /> <p>— |
е вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих војника крај воде, при обали ви |
луђер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично није стало, почне се с њима разгов |
.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити |
не калуђер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност |
ад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би |
сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" /> господар бити.{S} Ве |
ли су му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела искоренити Лазареву породицу, налази се н |
себе светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се |
лачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујев |
ајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупо |
тању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове дели |
ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој |
<p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} П |
видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.< |
или, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били в |
а ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејствовао је мир и |
, што доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле ка |
бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав |
и нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онд |
з Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{ |
село лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време када ј |
простио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђ |
ријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тук |
чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановић |
ајмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац |
ас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска в |
Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на |
гог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну с |
омешаном чувству радости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p> |
тим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозв |
и цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p |
Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом |
ји држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодб |
о оставио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за |
ознавао његово злоковарство; он је знао да Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог извора, |
нце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуш |
ер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, |
ћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене |
, истина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит |
з куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду |
неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кр |
о Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потур |
и?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и донос |
урака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облач |
ког и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са брато |
и.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне |
е милости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц |
нео се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским друг |
ф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове |
ушмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хит |
ајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> <div ty |
свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што има |
ги за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је |
е мора држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмунд кори |
8" /> као неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не |
биљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласо |
гуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} |
гурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који о |
додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Срби |
озбиљан и мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана |
S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побиј |
то је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све |
> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калу |
’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту |
у нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>П |
ебе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онд |
своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити |
ечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радосав <r |
е се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а ње |
и му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама |
ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер |
ства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царств |
.{S} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и |
, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на д |
град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му |
ије му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрун |
пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не на |
ти може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да |
и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно |
ико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па |
.</p> <p>Харалампије канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се зб |
га ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за ну |
поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} |
м себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки св |
е у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светис |
вићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо |
произвести?</p> <p>Сулејман је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опу |
ао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— |
ебе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турско |
ородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од |
ејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују, и сад чек |
ожемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а |
е, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити не |
а је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и |
воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољ |
миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни ина |
раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S |
опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвес |
што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несре |
м те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овд |
Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да Србија, српски народ, добије једног владара, да се с |
и властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерс |
требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи |
и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића |
би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да тако на |
пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу за |
верити да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није р |
head> <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша как |
p> <p>Кад је отац Харалампије примјетио да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да |
рканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Г |
једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, |
што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јур |
у памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јере |
ти, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb |
предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турц |
д у Србији имаду погранична града, како да ја немам, земље господар.</p> <p>— Начини си сам, им |
е светује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи п |
ијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи неприја |
таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми |
ји му против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царс |
техе, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калу |
има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу п |
а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Как |
>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суд |
у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што глас |
са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Патријарх цариградски нема снаге, |
</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више пр |
Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, ка |
повјеравам Смедерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>С |
већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину |
длазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли |
га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај п |
е азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад |
почне све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напа |
, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном с |
Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гом |
олици, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним |
и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали |
она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге п |
се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и б |
ило све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовск |
то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> |
аиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Фе |
, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну |
који своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на |
пријевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина |
ити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а к |
у.{S} У оваковој околности није требало да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи ос |
о, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је ца |
еља нема законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Ј |
е са свију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, |
нит ход, једном речи, све је показивало да је од красног племена рођена.{S} Девојачко своје доб |
ти — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац |
</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнеги |
о, канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, |
/p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то |
ке, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S |
нако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се |
у?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну |
брижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с |
мље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал |
ство [и властољубије није јој допуштало да се дворског живота мане.] Овом незгодном положају Ми |
ав старац; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве ве |
S} На лицу се новодошавшим читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, де |
ањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним |
" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе |
ши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност Марина |
ти?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А |
завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и пр |
не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како |
уже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би с |
но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам г |
и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада са српском земљ |
и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријат |
<p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њ |
пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду од |
отражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли |
је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, др |
и.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И |
</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту |
с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.< |
де турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да га у мило |
пасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера преста |
овић.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо |
шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију |
мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремиј |
а Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим |
сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да |
поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се |
есећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевају?{S} |
намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> |
апасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; к |
ром договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се гла |
Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира н |
ткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео |
је знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљива |
сак-паша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда п |
ђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао |
и јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се в |
ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече о |
м вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који |
p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљ |
одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србиј |
падне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, д |
му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то си и доша |
пасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и хар |
а је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом про |
ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p>Јерем |
хати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турака војевати могу — |
а је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Зг |
дао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је бул |
који су на сваку промену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство в |
арода мораће полумесец почитовати, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред как |
га султан свом силом потпомагати, само да прекине с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљетака |
би над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаси |
/p> <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада |
и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голуб |
нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку |
м све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби. |
ад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати |
а данка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца М |
ћи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је |
м читати богословију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не б |
игмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач |
земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако мор |
њим крајинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог з |
да ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама нас |
једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би виде |
а нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— |
к наједанпут не прослови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{ |
нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p |
а није могао противсловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше |
такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Д |
’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили с |
, неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, |
ели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељска власт допусти донде док с |
та желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био |
по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало |
, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испу |
ро га познаје, <pb n="425" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То с |
} Римпапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и |
скусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико |
најете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога за самцатог господар |
ожијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо не |
к и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на Леонтија озб |
нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А за |
д на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p |
Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-паш |
— Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне |
велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’р |
емна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки с |
S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други с |
p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије |
вој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.< |
бан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници |
да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да |
им деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу |
Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S |
да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као привремено прав |
оже сваки себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, |
и кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div type=" |
к онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хр |
у, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div typ |
рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, |
еспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот пр |
за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, |
заштићавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Марко са о |
две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом и |
дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p |
не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Так |
, Харалампије, то је друштво састављено да у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свак |
деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посље |
починити.{S} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опасности одма’ и прогласи и крун |
и са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, о |
и-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо. |
<p>Јеремија подиже главу горе и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра у |
лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости |
народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Д |
шаје противни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт младо било, |
ао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом |
олубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> < |
а истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци |
није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтиј |
ти познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независност докучи.{S} О |
ојанством.</p> <p>— Треба гледати на то да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, љу |
имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља |
нгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цар |
џбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се |
знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то до |
Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у б |
наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, |
мунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупц |
ароду добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n="45 |
му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дат |
ена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске битке, |
ар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је цари |
не ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и појединце утамани.{S} Засад смо о |
ијатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранко |
а да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, царица се д |
и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, |
го Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— |
, у пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био мога |
во Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику б |
нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од п |
ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> < |
ају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи |
реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и јед |
земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас д |
расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јес |
кашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљев |
ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> < |
.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти |
на је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, |
јевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скривили.{S} |
т за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојади |
вне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то |
емијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ |
овори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Кар |
"455" /> <p>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p> |
бац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштени |
а то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је зна |
е, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Ј |
XXVII</head> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провал |
одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Десп |
било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једин |
да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подл |
{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том ш |
вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нов |
к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за в |
уду онаковог човека који је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си н |
сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није |
{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у жит |
бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— |
рим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{ |
нио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би |
Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке б |
аметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш.</p> <p>— Ха, |
за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добр |
</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот располо |
p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држат |
аст је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— |
Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на гр |
сили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са с |
рошло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мурат и М |
</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је |
ји му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том рад |
мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћ |
да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће |
као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, његова побратимска рук |
го.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњ |
у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ин |
то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на |
млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи |
султан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p |
о реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах с |
ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам н |
а, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да |
чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима |
рака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже |
<p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако |
у, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у |
ти последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер зн |
прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо |
а, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њ |
жњена је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</p> <p>— Какав |
ликим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија во |
трапезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаш |
Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри ка |
ундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Т |
настати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре и |
водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, |
мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер је већ с |
>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, до |
о је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претв |
љу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечи |
нутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господару мо |
ије дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потражива |
би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора |
далеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо |
оцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу с |
, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи |
држати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико |
а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата б |
чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу пра |
пота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, |
ови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стига |
олико дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклис |
ав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и св |
и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће |
код Турака долазио.{S} Турци га позову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са свој |
елику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, ова |
ко је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> <p>— А |
а усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостоји |
мед положили смо један другоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да |
простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је |
дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{ |
p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство закл |
луђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је де |
ада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} |
ту.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђа |
аралампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ |
м овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђе |
патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се |
кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да |
су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка |
ј прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да им Турци науд |
оље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, |
ом трошку не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да |
азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуч |
и манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика ј |
буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све |
може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, в |
нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p> |
b n="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корје |
доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шће |
незови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследија одрж |
сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и сла |
ју одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видев |
</p> <p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још |
ан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} О |
иличино стање живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ с |
ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, . |
/p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, |
добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав |
ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да је на |
из долње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> |
д, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од в |
и, који доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, само да прекине |
три калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за |
ст што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце и |
т, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које с |
о калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врат |
ранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи |
обеда одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купит |
ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од |
чене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p |
у речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђе |
енте Турци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раз |
ноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у на |
па пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазн |
ред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремиј |
ослате, султан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на огр |
ковића крв је племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не |
нити га, употребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде |
лина, који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменут |
длећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И |
распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне свак |
анастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани н |
е враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врл |
pb n="284" /> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу |
губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магнове |
а ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се |
вију Турака.</p> <p>Сабере силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, хра |
, даде половину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница правде сваком плаћ |
ужио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што |
<p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихо |
је.</p> <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и |
не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљи |
, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но |
да Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјан |
воје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица ч |
ића и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо б |
зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе к |
ар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљ |
њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу |
е очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим |
у, други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жало |
{S} Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их |
и књигу, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту стар |
стави стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, је |
срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опе |
не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечер |
’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо прија |
љубио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да свак |
један властелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе |
еш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Х |
м се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује ца |
Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на истоку, које |
бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранкови |
же кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске послани |
ропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Срб |
дмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издалека су х |
неисказане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</ |
ше потомке побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себе оставили — одг |
ић.</p> <p>Харалампије да знак стражару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнежевиће.</p> <p>И к |
м богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негда |
ди с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђе |
јеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињ |
ије.</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се ти |
амо Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војск |
овек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипош |
поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестиво |
ке битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко |
И Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, |
новић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да |
="471" /> надесно налево.{S} Увидили су да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Т |
калуђери, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар |
прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити ко |
дови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то |
сне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb |
а гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрст |
гао.</p> <p>Облачина представља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд |
е.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београ |
мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће д |
би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна |
говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану |
говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо о |
жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са свију |
м и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У |
хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима н |
ов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p> |
те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки и |
е лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, а |
Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је С |
дали као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, прев |
саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</ |
Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набора |
са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко |
Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Че |
сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу образ мог прађеде <re |
еваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући ар |
ад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако |
слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого |
помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све пре |
а, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш з |
породицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног потпомагати, који се ја |
има на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кр |
а што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји принудити, а н |
ко им се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служите |
Од латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету зем |
ати, да како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван дв |
>Јеремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало |
хад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у |
д нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам ниј |
ац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, |
етку Угрима што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београд |
{S} После оваковог закључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то |
Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предај |
<p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p |
рбега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} |
како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
чину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власти, него се непријатељс |
дати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадит |
са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова р |
> <p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице |
нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро б |
није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи |
елика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Срб |
о човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је д |
— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља, на које се дес |
бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познат |
лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} Све си као у нек |
лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образ |
у властеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшић |
вих братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и |
шења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а |
екне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, |
камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ н |
је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш |
без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у пре |
ј госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се |
адости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Е |
p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као |
ремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати |
ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде |
сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побра |
ене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што |
<p>— Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познајеш вели |
е најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Ј |
ети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, |
угу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам прим |
тарије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану напросто предам? — рече де |
и — одговори Митар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа сваком једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај ц |
че:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме |
ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ |
да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег |
пских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по н |
без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек м |
l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске |
/l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде |
l>Све се диже путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже о |
а сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јус |
по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У |
у суглас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татар |
да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судбе!</p> <p>Светислав у свом детинст |
ћемо у манастир? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње доводе; оружани момци, мала пратња четв |
ги, опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није су |
и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је о |
ће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време |
ни.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми ср |
чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине |
</p> <p>— Да си здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком постао, и заслужио си, јер да |
Срећан био, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и |
ну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и човечес |
победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном војском која му је после битке |
д цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се т |
негиње за обичне властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца уда |
ка нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S |
ривили због тога поступка, други, опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај би |
ађала, и слабо украшени зидови одјек су давали некадашње јуначке српске веселости.{S} Авлије су |
у где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право |
шевачки лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава |
нде својим обојег пола овцама поученија давати.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад |
ећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш кра |
и да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије |
то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како натраш |
оред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се |
е соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српс |
је деспот склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ |
д Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико |
е познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задирки |
војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње ју |
а нами је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ о |
нанешена — рече Русна — од моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше уколико ми се |
премда је по својој науци и побожности давно већ владиком постати могао, својевољно је првенст |
брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млог |
цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукаш |
душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, |
и се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље брату Вуку да онде господари |
а друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се |
цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозвати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — рече М |
запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте ма |
дао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила си ц |
бље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} |
ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао је постат |
када је домовина одбрањена, нека народ даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу |
аралампија да се на тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>В |
дан Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из ша |
се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> <p>— Увреда ме |
ина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погиб |
ке биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} |
иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и п |
неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286 |
земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада |
са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што |
шко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Н |
тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> |
постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагда |
калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом мора |
сто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш |
је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јестива за госте, а |
сљедство сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> < |
о га не хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим |
} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под турску |
S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти м |
ије дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају с |
у душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу |
ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту |
тољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p> |
а.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретк |
ети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?< |
ду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао |
могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је било к |
ефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као привремено правитељство, |
вше јунаке Турци на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у |
и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} О |
{S} Телеса нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они др |
окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек |
амо најбољма против Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, |
ите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} И |
огу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Су |
бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p |
е бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и пре |
а да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале |
тавши пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег гос |
одговори Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану |
храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја |
ја.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено војвода Б |
екне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој |
огу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да |
ћи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не пост |
>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод |
ке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напа |
{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође к |
в и побожан.{S} Деспот обдари манастир, даје поклоне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздај |
еда, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју ч |
уде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије |
побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и свето |
Турчин — рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати. |
, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљив |
један другом преко неверног слуге отров даје, један другом најмљеном руком мучки срце пара, а д |
сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано што се |
ији, који из Голупца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то |
ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да |
том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови |
сподом — рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки |
уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе |
т.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост |
пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Јеремија, Јаблановић, Харалампи |
ки владар, земље господар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред дво |
b n="537" /> на чију ријеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомену му с |
била такова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је он |
да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласловара Лошонција из топова гр |
Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p>Деспот даје турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша с |
богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове п |
и не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, |
нковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} |
ћег орла, орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онде где је по |
новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би ра |
Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, <pb n="525" /> тајинствен, који на поб |
ам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а дру |
лико српски’ робова ослободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће. |
остити, ако моме мњењу слободног израза дајем.</p> <p>После ових речи Русна је мало узданула и |
поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов привременом правитељству — закључи |
жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из ко |
кле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно |
, примам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се пред |
а је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну г |
, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзн |
гу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног |
ељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман |
знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв |
ти спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћ |
ака војводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> |
многим јуришима уморени, неиспавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада |
ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у љ |
ни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад |
ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа |
пите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са |
но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда |
Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео д |
жевићи на ногама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољ |
други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост скл |
ви.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога |
ар Турчин узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад теб |
, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Светислава?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p |
на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну |
p>— Да се султану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да |
, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је за т |
овану припадало господарство.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади кнезови |
на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, |
пске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и међусобни |
ражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству живио, |
бе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад |
ом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, нове планове правити, како би своју владу распро |
мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти м |
и други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпо |
бе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намести замка српском народу.</p> <p>Било је у т |
и ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет з |
замисли, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде д |
диле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом |
Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене |
апрећено је исто због нужне умерености, дакле запрећено је неумереним.{S} Који су добро Коран п |
д видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како |
>Прва је реч Јеремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам уп |
тву их одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</ |
ково што паметно измислио.{S} Остајемо, дакле, при том — рече Прибац.</p> <p>— Остајемо.</p> <p |
са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војв |
ри патријарху Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запит |
је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запита озби |
Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> < |
пцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кре |
ића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таман |
ди, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на |
, пеки, морали сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре па |
нији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство |
о ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како |
— Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да п |
идани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута |
е оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, |
народ огорчила.</p> <pb n="300" /> <p>— Дакле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи њег |
тајној поруци — рече Јеремија.</p> <p>— Дакле не оклевајмо — рече Јаблановић.</p> <p>— Тебе Хар |
дње речи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у манастир? — запита улак.</p> <p>Да.< |
реповедаћу пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се |
ри Јеремију, Јеремија деспота.</p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш д |
, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим му |
етиславу, сину Новака војводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога И |
првог поглавара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.< |
а ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговоре |
ко редом, сватко своје извуче.</p> <p>— Дакле, смије свашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није |
од своје намере не одступаше.</p> <p>— Дакле, најмилије јагње из Христова стада вуци ће однети |
.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјели |
о мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљ |
, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима проти |
женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Бранковића понудимо.</p> |
шој души лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је |
ном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачи |
е калуђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако |
аст војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да |
не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.< |
нда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Б |
на Леонтија који чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и у |
вести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — |
Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сва |
жалосно — одговори патријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Ту |
разговор.{S} Султан прослови:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — показујући на младог Бранков |
Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</p> <p> |
зе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо |
да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власти, нег |
признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда |
ба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дакле није нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Пето |
лампије није таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Мет |
могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — з |
има задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хи |
} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском властелину ланац, десет хи |
а, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекн |
еспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се |
ви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама т |
ријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело Јула.< |
ије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави |
еђу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва двадес |
ава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православне изгубише се у млоштв |
е видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{ |
и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне |
гов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{S} |
им особинама, као оштроумијем и памећу, далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао |
осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао ул |
иле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јерем |
тву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од ка |
<p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не з |
p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад |
, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, |
ће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави |
схићавају.{S} Онај је најсрећнији, који далеко од тих усхитителних ствари живи, који их не позн |
да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Ср |
а мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="220" /> исповедит |
лио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља. |
би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на његовом трону, |
је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа |
пет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} |
е луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У |
и Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не приз |
нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава |
остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помеш |
Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не |
јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После смрти, пак, св |
е напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почет |
шнији чинио.</p> <p>Премда старији нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и |
</p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је |
ули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb n="391 |
есео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, |
рови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске вл |
мјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и ниј |
овак заузеше места с обе стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих н |
ја, с лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и т |
ски шејих-ул кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили |
есна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље нек |
ове катане рупили, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да |
е из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије |
опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да |
и се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после |
ошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за |
вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, в |
кле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непоколебивос |
без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на во |
ке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се томе јако успр |
е издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За |
о сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до |
е Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дв |
његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толикој за |
сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек |
а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и ве |
ого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истина да на свом лицу |
е на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p> |
едставити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђур |
т доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањ |
пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то учин |
, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих навала кој |
{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Леон |
.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград је већ од |
сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлости месеч |
и други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по дољним српск |
ом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одл |
, би скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутовати |
а к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Харалампије до |
сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом |
разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске |
, разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добр |
о већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у ст |
и српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба од |
нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — о |
зађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад се решава судба Голупца |
ћ.</p> <p>— Сад сам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дат |
овору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S |
ако си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по реду тек |
ет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који јошт |
Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све наредити.< |
атив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ |
смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати |
си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} Н |
велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога |
даље са тако ослабљеном војском против даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао би |
’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци |
све црквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимб |
и од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{ |
ати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор про |
а би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће |
Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти |
илици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме д |
м да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па |
Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дамаскинову „<title>Плачу и ридају</title>", у суглас м |
мамо понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који |
поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма сребрнич |
а се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље |
осле тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан |
потства докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Свак |
евана нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубило с |
докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је ве |
и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а и |
шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан |
унца жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако |
дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургије народ |
ра бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће |
ити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb n="235" /> <p>— Дуго неће трајати, |
Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у |
огибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови ст |
зе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> |
се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који ј |
па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт |
ве освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збри |
лена, није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој с |
вом постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро св |
као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим катанама |
ио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота |
то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, к |
и слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да |
0_C2.16"> <head>XVI</head> <p>Леп летњи дан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плаветно, само |
ислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и |
рци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија |
ве је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са два |
тегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — р |
туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> <p>Сутрадан, познало се на свачијем лицу, да с |
аве се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољу |
се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображ |
су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Обла |
к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој во |
га, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много |
ило, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Тур |
е 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат бо |
агоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чуј |
ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун |
е ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођо |
невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут јако з |
еднемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена |
прилично забринуту нађе.</p> <p>— Добар дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има ново |
видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Св |
варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље |
и.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од |
ви да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни |
љени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, п |
јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Дани |
м, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо |
аша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’ |
хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је сад спремна и одуше |
је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из С |
/p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином Радом, примао градске ч |
град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шак |
во чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p |
д изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Турке пре |
, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале |
и.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски |
от може мирно путовати.</p> <p>Неколико дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини |
доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div> </body> <back> <div type="notes |
у слажу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе о |
раду затворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} |
ерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ |
ту оставити, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је поко |
е му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што тре |
ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат води |
Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорође |
а караманских валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, |
рчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Ст |
пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће прости |
ротиву Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје |
урцима прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе за |
уго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо гостију, Јеремија властелин, Јаблановић и м |
е као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још |
д мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег тол |
ари деспоту нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, та |
ече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати вој |
е требујемо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође |
јешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду о |
има су и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> <pb n=" |
дио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стотине |
срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико ни |
ати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се |
ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а т |
сови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава <pb |
ије баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав |
је била доиста царска, премда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред сијас |
без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као к |
е красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни |
сам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако бр |
</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> |
еда, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Пос |
ве преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио |
м гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гро |
ада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и па |
рском двору, проводио је своје последње дане, а због разума и искуства свога, беше особито пошт |
, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам дане провео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голубац Турцима |
е и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде д |
lestone unit="subSection" /> <p>Пролазе дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му |
ост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити доб |
ање.</p> <p>Тако су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је и |
уго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се с |
је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан в |
ишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге у |
д друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонт |
дње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, који је сретније доба доживио, рођен у добу кра |
ишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, великим словима зл |
кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим златним б |
ти.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу |
се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо |
за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер |
јску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{ |
е, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри |
Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се ј |
мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој ка |
поверљиво проговорити могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образа који су му неко |
ка под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад |
S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, п |
аралампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здр |
сет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За |
а срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p |
лободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара против |
оме се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима изве |
што је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вел |
и је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дива |
и ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако д |
да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту погани |
аљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као животињ |
позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са рад |
ш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом |
селе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је вид |
се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и поко |
ру кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица.</ |
на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му ј |
и и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о |
ји нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи |
њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту ј |
и тако поседају.{S} Харалампије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, |
чините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши ма |
и, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би |
ам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је онде в |
, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са сво |
0" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша |
гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није |
ражи његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} Гр |
ам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једн |
Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у десп |
пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Леон |
то се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, и |
/p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јаблановић гризе од муке бр |
еремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепље |
које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, от |
b n="456" /> лако од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је дес |
срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости често је на коња сед |
ад није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Ј |
властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте громов |
да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељ |
се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, као што |
књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса дес |
ара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали |
пској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p> |
Добар дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти б |
ромовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што |
д је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, оштар поглед баца |
ао аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народа.< |
ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, с |
ипознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у |
поглед такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се св |
билића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ће |
— одговори Јеремија.</p> <p>— Ја сам их дао осљепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да мене није |
рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их |
пот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе ст |
ад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заб |
не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки песама српск |
долазити турски поклисари, који доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом пот |
ви људи примају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот обдари манастир, даје пок |
анила, она је опет гостољубна домаћица, дарежљива деспотица, из њене руке сиромах <pb n="518" / |
стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно го |
краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувај |
мо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо толику бр |
на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца распршта |
</p> <p>— Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Т |
си ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно |
а је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србиј |
ва, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Гол |
х, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке плове по к |
етнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, који су |
на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилов |
ари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти |
задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Сул |
у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах је велик |
чено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би |
сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па |
атријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја |
ам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо |
ијеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнеж |
ватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошко, |
томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и ми |
паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голуба |
ћи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> |
њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек пра |
S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем занети, но крепите се, мужајте с |
ђава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и п |
ти, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Вел |
ја чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша |
благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша |
и уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћеду благ |
Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турч |
{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и мал |
} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то |
неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито када се в |
ћи да се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спас |
ије могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи |
атељивши се Турци напали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско при |
ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити може.< |
код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и Јабл |
г човека који је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо о |
иједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда м |
ој пребацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку |
те.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта ж |
.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други |
се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мал |
е ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у сво |
А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може д |
орења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, колико |
ећ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим границама пруж |
н и огорчен, почне се приправљати да се датом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио |
ом стало, грохотом се насмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У |
ом великим постати, јер такав зна сваку дату прилику на своју корист употребити.{S} И мени да ј |
љно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако и |
<p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, де |
аруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот |
народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије |
мо јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим г |
<p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог б |
на згариштама подигнућеш многе кровове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба м |
ш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} |
ушана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Ј |
тру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер |
им буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност С |
д ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијеса |
говору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпр |
Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе тв |
опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јошт |
ом божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда |
одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се у |
ивао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} |
на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> < |
а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је ловац, то в |
ладића, по саставу телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се |
шају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с |
ство и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штити |
, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећ |
јим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ва |
S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи |
тар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мој |
лепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, |
8" /> <p>Отац Пајсије оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадикова |
, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудновате ствари, го |
дан другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који |
ш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуш |
с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као путокази у град, са оба бока, а за ле |
намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у познате животиње великих уши |
{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, |
тови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, |
p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још неколико ор |
дне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био на четири |
ма млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого памети |
карији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ком се налаже, како писмо прими |
ли.{S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један |
ура.{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке |
ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепит |
конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању |
сада ће посећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се |
а и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друш |
ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</ |
нуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два с |
тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, |
<p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} |
уди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јо |
аралампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђу |
би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео уп |
дајте данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек |
Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb |
/p> <p>Два младића, по саставу телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родил |
својом тугом и својим јадиковањем, као два славуја којима очи ископају.</p> <p>Међутим престад |
ада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живо |
сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје |
воје добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па с |
ађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо п |
рњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ в |
да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А |
а из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је |
ог му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младо |
асти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо |
али да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај |
цманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са |
а, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у г |
бу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — реч |
аници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био |
стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, један средњег доба, други још младић, тум |
огледај, ко је у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу телесном два јунака, два брата, |
мље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико |
?</p> <p>— Најстарији син, Стеван, нема двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} |
тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет година, које као једемске хурије изгледају, па |
етку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и уживам пуно |
изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворене. |
в Турака код Новог Пазара пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Војновић, остао јој је за уте |
бје својих предака.{S} Младић, истом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па |
о, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осв |
деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дв |
е војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и О |
рада, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвеза |
деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађар |
ст над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он запове |
да дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јеремија почине, баци погл |
да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јеремија п |
а мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, тако кажу |
Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буд |
светињу јунаштва, задату ријеч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајица остају ту, то је мој |
ко поседају.{S} Харалампије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако |
жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се |
p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су б |
цом тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да тако над својим странама влада |
нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци н |
и, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш с |
ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и |
Србију од доле заузели.{S} Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови |
да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују гар, сенку некадашње светлости.{S} С |
S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} |
собом из манастира довели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињ |
и било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан. |
бе напастовали.{S} Једној мирној години две су крваве сљедовале. </p> </div> <div type="chapter |
абијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејствовао је мир између Мили |
би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо |
још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{ |
и напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Морало се начисто < |
био Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да |
и Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу У |
срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сам |
авет:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и раз |
та румено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, |
доба војнички и свештенички чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, које су себ |
не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да |
ћеду ти прогутати, отворићеш им градске двери, тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Ср |
једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо |
ји, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p> |
ђарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се |
амора, на површју избијен грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златно кандило, укр |
реда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим ј |
живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као робови, и бела света не |
ати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душ |
држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови |
покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а |
као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, као |
брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена бра |
бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — |
на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} |
м кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове двојице интригирати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђа у |
Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опас |
у партију заплаши.{S} Додуше, царица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S |
да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају |
спаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад |
о светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ го |
укла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта |
за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Х |
тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике има |
и неколико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и по |
пије светују се у дворани.</p> <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему р |
гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи печат царског велико |
а једном узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић бул |
оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство |
слепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама |
ер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад н |
д паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, власт |
ру.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се |
д нападаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градских бедема, и давао ј |
морала се у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но про |
и доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, д |
пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали |
аше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе |
> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу |
рица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове п |
<p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у дв |
е наранити, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг шара |
ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војв |
ању.</p> <p>Служитељи на удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гос |
кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо |
зоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више |
епти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом постављена, |
се у дворани.</p> <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене пов |
ерине сабијено је међ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Го |
има цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, турс |
ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравити, |
<p>Стари двор, стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу сед |
укала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу на |
ком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закун |
p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хт |
>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонит |
од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на |
деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} М |
страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше |
>— Најпре се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда |
еспот са четир војводе заседне у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту са |
мундове војске.</p> <p>Деспот у великој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, како достоји |
а се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и деспотовиц |
осле цркве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђур |
елике се чине припреме.</p> <p>У једној дворани намештена трпеза, звоно зазвони, дворјани оду к |
.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама српску |
раљева, царева и јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покривен црном |
ужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то изв |
и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, |
_C2.21"> <head>XXI</head> <p>Јеремија у дворани светује се са Јаблановићем и Харалампијом.</p> |
д је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.</p> <p>У дворан |
, Јаблановић и Харалампије светују се у дворани.</p> <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усред дво |
телина Јеремију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Светују се.< |
ерево је мајке Србије мезимче.</p> <p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики вој |
а Јаблановићем и Харалампијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p |
p> <p>Деспот са својом свитом чека пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсим |
јти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} |
ао госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пред краља, положи руке унакрст н |
спот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која |
у Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула д |
спот захвално се поклони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намеште |
ављају се.</p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београ |
еспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и свет |
>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града, и доноси му н |
и се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чује јаук, |
водама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала своје гошће, кћер |
p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у гла |
</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</ |
ад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша с |
сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаблановићем |
.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да посед |
у подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариг |
из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео |
стај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, |
зарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не ти |
к путник похађао је властелинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали истину р |
ода.</p> <p>Петошко је оставио изненада дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у |
еба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору |
ини, ионако ће она овде имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану с |
<p>Пртљаг је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду |
кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има |
p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Да |
>На красном узвишеном месту зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} |
нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у |
канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тог |
поздрављати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви |
тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p> <p>— |
аду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађа |
дворова великаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом б |
постидети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити ди |
и нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици |
овог града поздрављати, хоће л’ остати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрав |
ви, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Десп |
ни зрак у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ |
у граду траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да с |
ем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, испо |
/head> <p>У Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама г |
спотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту остави |
местити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски ко |
је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је са |
ли.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било |
и.</p> <p>Миличин један бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи |
ворани намештена трпеза, звоно зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот |
ан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодошавшим гости |
ачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} |
ном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним с |
свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно очита предвечерњу |
м је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријарха к |
пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним |
ови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, н |
је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим гласом, но |
циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуко |
ане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази |
ити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p |
<p>Ово је било као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков р |
ерујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светисла |
само са Русном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да с |
велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодошавшим гостима и по сво |
војом млађом ћерком, красном Милевом, и дворјанком Русном и служитељском пратњом проходала се, |
Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту дворјанку за прво придворно лице покрај царице, јер ју |
у налази, често иде књегињи, која се са дворјанским девојкама забавља, па поред ситне тамбурице |
исивање предела које је Русна по својој дворјанској дужности измислила да би царицу забавила, и |
љено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и с |
лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње чинише се такођер расположене.{S} Млађи, када |
ала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријарха као свеца не |
а да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је из |
} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са |
илно јато црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију |
/p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S} Долазе му посланици |
опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— |
осподару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како |
о будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би му мозак што [ |
ј што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје |
У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слуге мотали су се тамо |
јархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију често откривала, па времено |
их мудрих мера не може да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна |
илици и другим старијим на срцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, весело м |
аскалашним пјесмама успаљивао је чуства дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељ |
осле тога остави ју, закратко, докле се дворски савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује но |
витељства имати, јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стр |
ште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчк |
усном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у нек |
ли, дође један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на |
проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским другарицама а и самом Светиславу са плачем исп |
био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој полож |
доласку следовао је издалека неки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију с |
велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано |
кој историји има млого такових примјера дворског живота, који је често и на цео народ од велико |
авала.</p> <p>Русна је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, о |
и властољубије није јој допуштало да се дворског живота мане.] Овом незгодном положају Милице и |
ио престоница цара Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је |
ном, <pb n="214" /> Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S |
и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издалека су ходали чекајући на какав миг ил’ |
уком звонцета, за које је у једном углу дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију |
ви и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда од м |
.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује новост дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом |
.{S} Девојачко своје доба провела је на двору Душановом, у средини славе и величаства српског.{ |
о.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, не једанпут су разни влас |
се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, светл |
роко поље квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове с |
овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићев |
ранама оптерећен, у Призрену, у царском двору, проводио је своје последње дане, а због разума и |
царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру |
ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род св |
на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и |
од српске господе, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпез |
е радости, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у |
рло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на ова |
} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију к |
шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао да про |
>Калуђеров тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтија сваком |
е одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосним око |
телине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</p> <p> |
и осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, к |
м Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико |
тва дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и раскалашнијима поста |
то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ |
ле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то |
дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, |
и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он |
тошко, у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га ви |
<p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које умало шт |
и сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лаз |
то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља, на које се деспот ослањ |
скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгр |
ке заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена го |
селења.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, као год у кући |
ојим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добр |
далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дво |
асови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показује, а |
великаша под Душаном, презрително је у двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук |
ни пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да |
се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним деспотом.</p> <p>Во |
на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, која се са дворјанским |
д толико себи противних глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе др |
тупити.</p> <p>После цркве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S |
с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за |
мда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а как |
за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје |
, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт |
> <p>Тако су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из друго |
мпоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све |
и.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <pb n="297" /> што видела.{S} |
"253" /> <head>III</head> <p>Сутрадан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке |
Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>М |
ећ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још |
ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову војску ку |
млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, п |
у.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази овамо, но не |
p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да изви |
p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> |
>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада |
.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’ |
е с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p> |
ито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шета |
аван човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p>— |
аки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div type="chapter" xm |
од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У двору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} С |
различним стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодош |
ду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђерско руво, навл |
робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с |
им гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, двоструко чуство произведу.</p> <p>Како ће да помисли д |
њијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како мислиш Лошонц |
ији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, |
лого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу и |
ралампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </d |
ргије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Један слепац проси ми |
сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишља |
рцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту Душанове з |
га под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, пала је Турчин |
иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора ве |
Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за во |
>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферха |
што свечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Фе |
осле ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчекивали су неизвесну с |
сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, |
е.{S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазито |
от и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред св |
емље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова победа донела је српско <pb n="524" |
Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јер |
може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе по |
потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре |
рева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан |
су Турци доцније Калимејданом назвали, ’де су крволоци млогу српску крв пролили.</p> <pb n="393 |
што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније |
е узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не може бити пот |
ерхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама српску господу за |
Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покај |
свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изиск |
са мложином турске војске на граници, ’де опет своје српске приврженике чека који му српску во |
природа пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мир |
ри.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богор |
у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је |
Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прик |
а, видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца |
познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Т |
суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу. |
е с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане |
ко увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, за |
уг, и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину под |
раљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p |
е у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.< |
ића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби |
>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је о |
дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изд |
.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева к |
сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад с |
му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком |
ју села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} |
мо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци п |
мог разна чуда гледала <pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{ |
ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту |
додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако грувај |
закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не |
и предели турском копитом потлачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Зн |
новића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца са |
лтановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> |
је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Богородице по |
а, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег бр |
рад и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Бео |
слух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де треба показује се, показује, поучава.</p> <p>Деспот |
су, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково се име ко |
усари побунили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљ |
грабљивост, завист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, |
</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му |
>Диван призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем |
Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава |
а Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} |
увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђе |
и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да ж |
ћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се може ако све |
Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> тај глас д |
а води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Ле |
оња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаблановићем и Харалам |
ого азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и ве |
S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после |
послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је го |
који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Турци дивље ју |
е на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} |
ељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевић |
у обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају |
и жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у |
Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, делија-девојка, за великим топом провирује, гледи |
ом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у б |
кво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више |
{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још хал |
битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђу |
запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Лазара?</ |
вио; природа неред, неправду не трпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси пријеткова.{S} |
реживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет година, које као једем |
љу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су т |
зар није доста невоље када по тридесет девојака поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт ж |
ан, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, ка |
се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и в |
ало да је од красног племена рођена.{S} Девојачко своје доба провела је на двору Душановом, у с |
ти. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та н |
а је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које умало што није страдао Харалампије, |
арадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут в |
им цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава њежну младост, |
дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако сл |
егова кћи Цецилија, красна дева, делија-девојка, за великим топом провирује, гледи, промерује, |
једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима |
сто иде књегињи, која се са дворјанским девојкама забавља, па поред ситне тамбурице пева песме |
Турци пале и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве |
е су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} Представите си само њихов живот.{S} Затворе |
могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S |
</p> <p>— Она обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— |
S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богословију наврат-на |
да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ |
Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} |
допратила.{S} И доиста, за једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечани |
ља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске |
Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дош |
увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Зав |
давна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p> |
рече разљућен Харалампије.</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у |
и ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људ |
.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, на |
тане служитељима подозрителан.</p> <p>— Дед’, Митре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра |
тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по све |
љиво Петар.</p> <p>— Па да могу таковим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт |
у снагу распростирати.</p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Х |
е била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, славног великаша под Душаном, презрително ј |
4" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчело |
српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и слабо украшени зидо |
е војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосн |
и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи |
синови ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот |
ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, дру |
кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају |
дели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који |
а ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре |
ије то довољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} Он је ве |
брост, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, |
ont> <div type="titlepage"> <p>ОДАБРАНА ДЕЛА</p> <p>ЈАКОВА ИГЊАТОВИЋА</p> <p>У редакцији</p> <p |
и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки |
.{S} Он је корачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин |
рха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ове, тако и народ ог |
ето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, ка |
ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јабланови |
ећ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода |
ек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су с |
зишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад ви |
го, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти |
с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру |
еца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу наро |
ли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затво |
ан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном узвишеном месту види се в |
деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе |
ви пастира на више страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан и снажан српски народ, кад |
лада, јер он неће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb n="425" /> њему само да се |
аво нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад сам начисто |
ад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најиз |
ље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не може б |
Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и |
, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у т |
рни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах ј |
е виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша п |
ушу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, прот |
оји су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћ |
ц.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, делија-девојка, за великим топом провирује, гледи, пром |
ог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то ј |
бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, |
Дјели дивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, но све је ма |
не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе |
у је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распуштене вране власи, |
ах за те изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је врем |
ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Како би друкчије и бити |
ранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, |
има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њ |
међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због харања, спашава ђевојке |
д њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвод |
>— Одавна се познајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, познат м |
акшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван делија, каква глава, какво чело, какав састав, да је ср |
ви и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и постарији.{S} Стане насред трапезарије, гл |
гону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у дивљ |
ро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p> <pb n="515" /> <p>И кнежевић отпочи |
у њима разни разговор.</p> <p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{ |
говори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке зем |
илата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане |
а на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се о |
.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица попови, владике, фрат |
епрече.{S} Но од турске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им пр |
а да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, п |
реобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, та |
р-калпак са челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} С |
од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изметнут.{S} Ниј |
нтије, сво калуђерско руво, навлачи све делијско, паше сабљу, место мантије долама, на глави са |
ем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако |
чему више да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, дивном руву.{S} На глави им црни сам |
новог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копит |
ерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспот |
и.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што |
безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, изгубила је пред |
} Много добра, и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде се |
37" /> у свим ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити г |
ти.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана |
Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитов |
слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један је |
аведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим бра |
се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и показује доб |
ј стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Харалам |
} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин |
атом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти в |
опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међ |
као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда зако |
ку, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милев |
кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако |
пљеним и чувањем кнежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тр |
како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Ј |
збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; |
ан труп као стрвина; ако је христијанин делом противу воље највишега — није раван добром христи |
е врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми оста |
били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ градова, ни |
е се испрекрштају са мађарским сабљама, демишћије варнице одбацују, мађаруше се крезубају, ломе |
лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарским сабљама, демишћи |
, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} К |
S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. |
о Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу нес |
убља.</p> <p>Пију на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као нек |
од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи побед |
паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с кр |
</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са остал |
је право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у све вл |
{S} Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс ода |
ами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи |
и, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, М |
, спасе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин |
к су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, странпу |
а се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p |
се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо. |
блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за с |
лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на |
ским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим |
емију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздрављ |
ан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, исправи се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја са |
царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све ј |
{S} Још има заказати, да како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору |
шка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени че |
њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ћ |
вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати. |
побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} |
делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— |
блановића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише п |
ова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бр |
себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија |
им што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и паша |
нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, |
b n="441" /> <p>— Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p>— Да нијесам |
Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини долазили су да виде |
да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви ка |
<p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без зам |
арство одавна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа |
анство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у |
му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Петошко остави дом, задругу своју, оде у с |
> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови |
рина једном босанском властелину ланац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепр |
страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља |
<head>IV</head> <p>Вук Бранковић се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у Босну |
ката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Харал |
та ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се узбудило ста |
оше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упу |
стављени, морали бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, млого зависи од <pb n="359" /> |
Турцима сами одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а |
, онда ће заискати султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве |
одлазити.{S} Отац Леонтије поведе једно десеторицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на |
не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранко |
ко „Многаја“ које су започели при столу десивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим наздра |
ојим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана служити.{S} Чуд |
рчину победити помогну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним српским војници |
ђе које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> |
је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По турском стану пролазећи рекао би да ј |
арати, то су подробни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>После главног |
нио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, |
Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао н |
којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, сам |
варено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе |
ћи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до гл |
е, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; |
орављеног султана Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за |
у ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игум |
такузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и |
ше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, чекају спрем |
ако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз |
и ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и |
његовом светом лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред |
де краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до дес |
тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као |
брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница правде сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман јед |
им од деспота, мога господара, и ево ти деснице побратимске, кад поштеније чиниш, као сад Турчи |
иком.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше з |
на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је ста |
ни у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се |
ту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господара.</p> <p>Дес |
а мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} |
} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ |
Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по |
у плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ре |
дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем че |
{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ де |
У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по |
S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се против трајне |
сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му так |
ну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S |
м деспотовицом, за њима доглавна свита, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Високог С |
} Краљ гледи <pb n="397" /> на деспота, деспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде |
а <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађ |
ји лежи стан татарски.{S} После победе, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису |
де иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путовати.</p> <p>Неколико дана побави |
</p> <p>Како Леонтије деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије |
ма берат и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p> |
и народ растргну?</p> <p>Тако путујући, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопу |
о шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана |
кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог јунака, таман као да је Кра |
који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голуба |
а.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје пр |
х грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господар Поморја и свих српских земаља“. |
, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да |
ију војском принудити да преда Голубац, деспот замисли се, па тек после починке збори:</p> <p>— |
жеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот |
е чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен |
остане српска земља, јер <pb n="402" /> деспот Стеван нема деце, после другог брака није ни изг |
му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је усн |
ма.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p> |
је се топот, тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспота, чује се глас.< |
/p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побоч |
стражар хришћанства против Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља |
употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики г |
баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополи |
т сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укочено гледи му у з |
откаже.{S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прим |
спри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да Србија, српски народ, добиј |
деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што му један калуђер до |
силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу |
на копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познаје те главе, ускори кораке, вид |
о погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се |
лу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} |
у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантак |
и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и |
ају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремиј |
цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} |
ака да је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт ниј |
ection" /> <p>Пролазе дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у |
ђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан владар.{S} |
и брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју кор |
у сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у манастиру где ће се смест |
се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерином деспотовицом, за њима доглавна |
ељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће д |
а и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње |
ао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски, сутра може бити |
нови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца |
ећ могли српског господара сачувати.{S} Деспот је морао себи друго место потражити.{S} И сам Кр |
оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краља и понуди му м |
могу се катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не по |
, у Голупцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више по |
/p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот обдари манастир, даје поклоне, красно оружје, ме |
p> <p>Београд се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење ње |
еван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n= |
.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потписао ти предају, а де |
да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рек |
бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паш |
бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањени повезаном глав |
оведе свуда о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред то |
ани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ с |
давши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ деспотом постане, н |
сласт и корист необузданом Турчину.{S} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, а да не про |
, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове.</p> <p>Десп |
нда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но |
кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ћ |
>— Има у деспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску |
доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— Деспот је себи задобио за савезника Угре.{S} Њихова суд |
> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, к |
да.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад |
ети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље |
цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и |
а стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева |
.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и виго |
говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће |
ака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазити. |
ру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну |
и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да бу |
се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд |
и у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју во |
те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле |
војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окре |
ја, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу |
еце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да |
и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као |
ападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџар |
" /> предострожна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, |
узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда в |
ао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро |
м ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, |
оград, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вје |
у Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оставили, да г |
е ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре |
јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу ј |
Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <miles |
пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада |
ад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље |
дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита |
чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> <pb n="492" /> <p>На те речи устане Ферхад |
ити од султана Голубац натраг? — запита деспот.</p> <pb n="487" /> <p>— Никако.{S} Султан требу |
или главе, кад су град предали — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им по |
м, Јаблановићем и Харалампијем — запита деспот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајства?</p |
нда још није начисто.</p> <p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина Раде?< |
против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чу |
знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићеду, већ на |
згледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда ко |
твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове |
ама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у мана |
Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарској толике |
алуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тело св |
дне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Србији путем манастира Жиче |
зора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, о |
змишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> < |
н у почивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Фе |
е веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, |
ад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружан |
нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот уплетен, онда кнежевиће не може оставити у рукам |
е га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим глас |
ао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, како |
потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, склоп |
убљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу.</p> |
ањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао као н |
потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив |
метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот о |
и товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} |
foreign>” „Деспот Георг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која |
м стоје спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружије напер |
, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води гор |
кад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад т |
} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао своју земљу, и народ се већ почео так |
о важи.</p> <pb n="380" /> <p>— Лане је деспот склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику пом |
бацити.</p> <pb n="336" /> <p>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не м |
данде опет повратити морала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је |
спало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су |
очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{ |
еки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са |
де остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а зн |
слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрти Стева |
и се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је |
Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само |
ровника да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдад |
а живила.</p> <p>После главног одмах је деспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре све |
от царска и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, |
епити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, |
место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, пр |
/p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-п |
} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турци |
је деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да му је И |
га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] вој |
већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом |
рхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега ми |
ске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да га у милост при |
н, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p>— То |
е открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, |
ру млого твојих непријатеља, на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одб |
е бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облачина-Радом, Војихно |
— Морамо још мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, и обвезност испунити.</p> <p>— |
утовати.</p> <p>Неколико дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и до |
страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допу |
p> <pb n="400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у |
ом у свему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде с |
орана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београд |
у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владиц |
с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу |
, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвез |
изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> |
че.</p> <p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики |
а, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</p> <p> |
лога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан столић, |
ла и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад |
ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа-паша |
, да се султану напросто предам? — рече деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је са |
клопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Т |
царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млада, дијете.</p> <p>— Ту |
ајсвијетије жртвоваћемо за народ — рече деспот.</p> <p>— Само грабљивце, грамзивце издајице мор |
, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{ |
ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија Ферхада.</p> <p>— Волије |
ти? — из дубљине раздражена срца изрече деспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти христјанско ср |
у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> <pb n="3 |
ве се једнако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну горњи поклопац па |
у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита |
ира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтиј |
— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што р |
таде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зен |
ка спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и цр |
p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војс |
ећ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и |
.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, |
м рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, к |
Тако мисли деспотовица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан м |
си су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави п |
на овде имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у и |
ну.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких питања и одговора отпочинуће, па т |
{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за отку |
— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, с |
рује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту н |
о, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега |
вим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнов |
су сметали Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би б |
{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и десп |
своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као очеруп |
379" /> <p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да |
а бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен |
мзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како |
и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило најпре т |
оља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот |
ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак |
а.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град. |
по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти |
свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590 |
ограду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајно улака да је извести како ствари стоје.{S |
ање.{S} Зар да будем само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на п |
да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да је |
} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ |
ко не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, |
јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— |
b n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потребов |
аје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару постати слу |
за узрок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло |
</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад раз |
а пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот расположио је војску по крепким местима.{S} На ж |
ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пред краља, положи руке унакрст на прса, и |
S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} В |
Србије — рече загушљивим од туте гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца |
људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му сл |
и мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Л |
ај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са сво |
а то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац |
SRP18590_N2" /> и поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства |
ремија има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потпис |
аблановић и Харалампије —- рече удивљен деспот.{S} То су издајице, посвјетила ти се српска рука |
су господар Београда, и прима краља као деспот, српски владар, земље господар.{S} Првенство дај |
могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није и |
пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га по |
тина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је манастиру Студеници, и књиг |
у на деспотство ови млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова д |
шту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили бит |
телинства у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину |
еликаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане |
.{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шт |
вати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p> <p |
љује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да |
је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотов |
ом извијестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад б |
и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке |
поту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слаб |
је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот |
е реч задата светиња — одговори озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за вр |
и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; |
гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И највећи му с |
ано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то |
е, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ н |
, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе краља у дворану, прив |
пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одговором га п |
то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Про |
р исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспотовице Јерине.</p> <p>Јери |
ећ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову војску и с Ма |
нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавали су његову сталност, |
рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; |
S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га ни |
кће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарим |
е.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има преда |
може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце |
ти не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћа |
га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После то |
м за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао од |
стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут |
ра синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, |
лика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину |
е угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно оч |
Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима |
Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна |
овац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не преда |
Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} |
ће се у Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p>Деспот даје турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад |
дити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султан |
ароду опело пева.</p> <pb n="526" /> <p>Деспот и Јерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим |
ву против Мађара.</p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђурађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоћ |
, није му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону |
SRP18590_C2.33"> <head>XXXIII</head> <p>Деспот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Ма |
d="SRP18590_C2.19"> <head>XIX</head> <p>Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и дел |
споте, да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити |
, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] |
показује се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је с |
нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио, наиме да л’ је наро |
улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе |
ина котва која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стеф |
мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и |
еспотова реч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је о |
анда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.</p> <pb n="506" /> <p>— Покрај зла има и |
, драгим камењем искићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се |
се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леон |
опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне у другој дворани, у кој |
си син мог некадашњег господара.</p> <p>Деспот изван себе од радости, рукује се с њиме као са р |
едаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>А |
Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже |
ом бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна п |
наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданд |
у.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају на Ферхада непомични, као ока |
а се примити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији да дође у његов стан на до |
чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају |
<p>Краљ Жигмунд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима кр |
г праведнима и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе и |
то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на |
се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Кру |
а почивала је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, послао Јеремији повеље.</p> < |
који носи собом поруку Јеремије.</p> <p>Деспот проучи поруку.{S} Јереминој истези одговорити не |
ољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану пред гробницу.{S} То је гроб |
глед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пр |
чињавају окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у великој дворани чека госте.{S} Свечано се обук |
прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, познавајући турске шеретлуке, био је у својим п |
нда су из срца деспота протекле.</p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар- |
т није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, д |
а као потурице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ св |
диже прашина од земунске стране.</p> <p>Деспот погледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска |
има приклони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, |
чека који му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђ |
еђу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после анг |
господственим кораком удали се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и |
грешком противника користити се.</p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати. |
за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чи |
ину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се |
сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, |
као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике |
ал’ место тога Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио |
о је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам |
аласку наједанпут јако засветли.</p> <p>Деспот, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост |
се сместити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадик |
војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да с |
за непредвидим случај што имати.</p> <p>Деспот поруку саопшти Жигмунду.</p> <p>Светују се.</p> |
, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако боле |
{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе влажним очима, перо му у ру |
арод под мојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења изговорио, и радознал је |
/> <p>— Идем ал’ ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се пра |
ј му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ |
черупане Србије Жигмунд користи.</p> <p>Деспот изриче, да своју реч погазити не може, и покрај |
мља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред двораном.{S} На њему |
ди на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико тренутака замишљен, прослови.</p> <p>— |
својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но уп |
а другим стижу турски посалници.</p> <p>Деспот сазове савет.</p> <p>Он је свакога тихо преслуша |
и, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерин |
би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и прослови.</p> <p>— До |
оведник града стане пред краљем.</p> <p>Деспот говор продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Бео |
ла сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, п |
лави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим |
жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} К |
ица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и |
<p>Деспотови људи примају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот обдари манастир |
егао што се унапређивања тицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да |
де показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог |
} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на Леонтија озбиљно погледи, чека одгово |
д даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће |
.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јеремијом, како га ниј |
p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Леонтије проникао у његову д |
споту.{S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспот прими листину, отвори, прочита, и опет савије.</ |
моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изрекао, и што једаред рече |
околину Смедерева, и унутарност.</p> <p>Деспот дозивље слуге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коњ |
дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де с |
су спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Деспот погледом мери Јеремију, Јеремија деспота.</p> <p |
мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликова |
о? <ref target="#SRP18590_N7" /></p> <p>Деспот погледа на Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p |
те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то |
ng="la"> Georgius Despotes </foreign>” „Деспот Георг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, р |
д си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Турци дуб |
адиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Ж |
станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота дозивље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад с |
>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, па после да |
а из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклон |
ијатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту |
да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, наручује Јере |
јавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да |
гнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на |
сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је красну.{S} Госпођа |
Деспот погледом мери Јеремију, Јеремија деспота.</p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој од младо |
помажу.{S} Признао си ме као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у насљедство сво башти |
ју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, чекају спремни док зора |
нда кнежевиће не може оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако |
арају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и В |
ледали.{S} Краљ гледи <pb n="397" /> на деспота, деспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облач |
ројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде посто |
је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад- |
пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом како |
ша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико трену |
десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се исп |
ријатељство откаже.{S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрад |
ита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети |
ики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље господара, те тако пољуби у руку најп |
бити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гр |
емије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији |
нио, први пут одмах после смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ н |
Дечанима једва је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свеш |
ријеч, која је потврдила уговор Стефана деспота, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем |
, доносим ти поздрав од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n="415" /> састанак, |
клопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, т |
отомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срц |
<p>Леонтијеве речи јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак, почетак и крај |
/p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срца деспота протекле.</p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— Био |
{S} Турци га једнако подбуњиваше против деспота.{S} Морао је једнако четовати против њега, а с |
лећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у |
.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{ |
n="382" /> појте у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, |
му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, — <hi>прави светац, п |
<head>XII</head> <p>Ђурађ, од покојног деспота на самртној постељи за насљедника наименован, о |
ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот |
деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Во |
ина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, најмудрији луда |
невају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није ба |
дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, |
толиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспота.</p> <p>Јеремија, Јаблановић и Харалампије свет |
а тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И д |
га повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Харалампије лакомо пружи руке повељама, |
али нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— |
.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изненађен, улака дозива.< |
еликаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побратимске, |
ер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњија |
љена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна |
шо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прогнат, мој г |
премно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, оп |
област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Ту |
рез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало смир |
одбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дван |
ни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалн |
на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и унутарнос |
{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богороди |
>Ферхад-паша, у име султаново, често је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је |
д свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји к |
створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дјела |
лашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а |
гоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај |
господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, па владике, па тек онда игума |
е град за осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже |
тву живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата |
ворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.</p> <pb n="506" |
ле смрти деспота као овоме насљедника и деспота признати има.{S} Турци су тако на Србију насрну |
време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n="336" /> <p>Док се је деспот |
тељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот ј |
уд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и с малим велико је ка |
и, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ околности, |
мајке Србије мезимче.</p> <p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики војвода Обл |
/p> <p>Покајав се, престане напастовати деспота.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака дол |
ругог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на |
ди Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неп |
х слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгна |
овор, по којем мене Угарска после смрти деспота као овоме насљедника и деспота признати има.{S} |
је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину Јовану припадал |
C2.14"> <head>XIV</head> <p>После смрти деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бранковић |
купићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караманији <pb n="473" /> је буна |
не Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тућ |
е од турског страха, које из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русна, која као да |
ћ Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у мана |
еонтије] слушао све, и канда је изреком деспота задовољан, па прослови:</p> <p>— Начисто сам, д |
о што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p> <pb n |
дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Д |
жја.{S} Деспот Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе д |
м, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћ |
а седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештају с |
рв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јаро |
веци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у живо |
ве двојице интригирати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији |
<p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је и |
се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујн |
ијем месту, на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред |
м на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспот |
дан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа |
е? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у деспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад |
богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет |
<p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ десп |
одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} |
што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега по |
S} Овим ће се у народу огорчење противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли о |
изгледа да са својима може што противу деспота произвести, јер се влада Стеванова укрепила.</p |
</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Није по н |
да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су |
ста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, други, опет, давали |
садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је ра |
јет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</ |
оловина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је богат, зад |
дашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут |
{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, зато немој се р |
душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и сви |
лије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смедерево, да накнадиш овом манастир |
а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије |
на, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт д |
шт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српски |
ти се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме иск |
помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који |
ним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот промиш |
рито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи, деспоте, мудрост показују.{S} И ја држим да једно стадо |
ју.{S} Он је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којо |
а.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржат |
прослови.</p> <p>— Одавна се познајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачин |
лтан деспоту:</p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живит |
ак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево. |
у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта н |
ати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дош |
рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Тур |
мија неће града предати.{S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рук |
гласно громкну.</p> <pb n="493" /> <p>— Деспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид |
е свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпо |
није оскврњена.{S} Што спомену, честити деспоте, да Харалампија и војводе од српске руке погибо |
орима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто |
е?</p> <p>— Велики краљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло д |
Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољети н |
је опет гостољубна домаћица, дарежљива деспотица, из њене руке сиромах <pb n="518" /> милостињ |
а не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, тов |
па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у |
ако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од ра |
рочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијарх, и оп |
г завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти |
г с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но власто |
жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, н |
ет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{ |
Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова победа донела је српско <pb n="524" /> робље |
ачина Раде примети деспоту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и |
ини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би пос |
>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то |
’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p |
то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајс |
исти и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг |
се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом |
ма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспотова реч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово |
кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</ |
поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</p> <p>— Непријатељ је Србију опасао.{S} Кру |
спотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове слуге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, пр |
се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и пр |
<p>Деспотовица Јерина, никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је ј |
да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S} Даље нало |
дом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о с |
и у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч не прос |
ако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику проп |
жу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских постидети.</p> <p>И |
шиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлазити, |
ана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа |
ак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јер |
туштали се над Србијом, утискавају се у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима |
Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p |
о црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p |
час па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два побочн |
ма за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p> <pb n |
капија се отвара, напред телохранитељи деспотови језде, показују пут, за њима краљ и својта, о |
асном узвишеном месту зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти |
— Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови, пре неколико лета по налогу његовом ослепљен |
храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са |
лики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војску, где ће се који одел |
<pb n="499" /> <p>Сви поустају.</p> <p>Деспотови људи примају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив |
сар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђур |
Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је |
ог лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотовица Јерина јеца, чује јако опште риданије, негд |
гог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може лахко да п |
Мађари пазе и на деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима деспот-Стевана, то су још Ма |
њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отворе |
имао је красну.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ |
пода, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и с |
га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија |
ни дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и деспотовица знаће Мађаре дочекати — одговори достојанст |
Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за здр |
, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану пред гробницу.{S} То је гробница од м |
рчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани о |
дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и |
кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце |
ребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспотовица познавала је нарав деспотову, читала му је |
а канда коме за покој душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, никог другог од деспотове обитељи т |
</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспотовице Јерине.</p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S} Та |
ри морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} |
и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша |
ељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерином деспотовицом, за њима доглавна свита, деспот при уласку |
о мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима деспо |
лопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело деспотово |
ово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је нетљено, руке му целокупне на крсту |
ну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утво |
а као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије отк |
/p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткр |
и за насљедника наименован, одмах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Премда ј |
.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност деспотовог говора, па ће му на то разборито одговорити. |
отом помири, разговор се поведе свуда о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је над |
<p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао колико је сати ударило |
ољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је пле |
ти.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао.{S} Предати Ма |
.</p> <p>Деспотовица познавала је нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није до |
та га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ћер, к |
попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, утискавају се у де |
ан је познавао гордост и непоколебивост деспотову.{S} Најпре на леп начин, наговарањем, ласкање |
pb n="505" /> Велике бриге терете главу деспотову, велика боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, |
побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове слу |
споту приклонила.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— |
рпско пријатељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочит |
ауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост |
То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењу с |
усобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p |
калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело д |
да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе свуда о деспотовом |
<pb n="414" /> <p>Жигмунд се светује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе |
p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на главу, по |
исправљати.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и |
лубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од пр |
ит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушити уста.{S} |
рај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ ула |
>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, ве |
рбији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији све је цве |
су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом постане најславнија српска варош.{S} И да не б |
ано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још млада, полови |
{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан вр |
патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народ |
сти све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом српског народа, и препоручујем те вољи божијој |
и.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу |
е у двору, у тремови, за незаборављеним деспотом.</p> <p>Војводе, које су се разишли, спремише |
<p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за |
> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се изд |
се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Разила |
о га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, п |
аузео прво ослободи сужне, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са |
сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} |
о и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар предао, кану јунаку суза на прса, жал |
ажити.{S} Од Грка слабе помоћи, наслова деспотских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бој |
књаз, коме су Турци место царског имена деспотско носити допустили, иако је Марко оцу му неприј |
све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија т |
ци јошт за живота Стевана за нашљедника деспотства признао? — примети Харалампије.</p> <p>— Ђе |
јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан с |
о.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зат |
ст.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима |
ту Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство му из шака не извуку, допали су Јаблановића |
посланици са свију страна, честитају му деспотство, и траже пријатељство његово.{S} Мађарски кр |
пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сује |
бац, ни Харалампије не радују се новоме деспотству.{S} Напијало се у здравље Прибца, Харалампиј |
ћ рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу |
вачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино л |
одмах је деспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечину судбу томе подврг |
ад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспот прими |
то Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> <p>— Неблагодар |
а, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја |
прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Пос |
слати могао.</p> <p>Облачина представља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да |
рилика изјави своје незадовољство према деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, |
у је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, |
имбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјез |
ед собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој с |
се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, |
ове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птиц |
одаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на |
о ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив |
себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља с |
само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби |
о било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, као у ре |
зити турски поклисари, који доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомаг |
} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића ун |
зда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће |
шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан. |
рина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при улас |
Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан са |
ињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је доба |
је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда предават |
за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица бо |
.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, |
у ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени |
/p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; о |
сте.{S} Свечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ов |
и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се |
<p>Јеремија није накан предати град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Дуна |
с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник |
ворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда |
ац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Тур |
приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је гла |
ду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту да је војска деспотова доста јака, а да би могл |
ти није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог на |
ко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; т |
даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p |
и имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспо |
нипошто одступити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада |
цима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав |
?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за се |
онтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбуди |
ћа.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му |
риликом једног саветовања, рекне султан деспоту:</p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти |
одстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb n="337" /> у сви |
од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од |
ојска освоји.{S} Розгоњија није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да |
Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> <pb n="414" /> <p>Жигмунд се |
је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још |
нду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћет |
Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што |
Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек |
то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у с |
лановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати против с |
глији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све |
та Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и |
еч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годишњи данак за С |
знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није |
о у Угарској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворе |
ијатељство.{S} Римпапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} Град Смедерево ј |
рпске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војс |
лић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> < |
.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особито што |
он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде ни |
а да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> |
то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема никакв |
о ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, |
сли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је |
урађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај |
од Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, |
е дирај високолетећег орла, орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по високим гора |
арска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом младом брату.{ |
адгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} З |
промене судбе!</p> <p>Светислав у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрв |
рао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онде где је после светско |
ар тај турски цар? — запита своју матер детињским љубопитством.</p> <p>— Сви га особито хвале.{ |
нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, |
лавно доба, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи с |
јдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска |
е из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине се од брата и |
зе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> < |
д је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и |
ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} |
војничко.</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ десп |
{S} Па јошт где су заробљена хришћанска деца, која се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Др |
завладала је болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад с |
м је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек |
исућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко |
дговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се |
16" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од ра |
ржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Бе |
{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а дру |
реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиноват |
нковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— Најстарији син, Стеван, нема дв |
је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Грг |
, јер <pb n="402" /> деспот Стеван нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а |
лого девојака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурч |
а измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини |
вуда о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога кост |
о свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је |
о царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Милица |
ијатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Мо |
јатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о власте |
а противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за б |
} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Пристаје |
во нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се |
жи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећ |
ива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно |
бро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? |
Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не |
не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме |
p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад земље |
>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују |
ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене је зада |
ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> <p>Мара матер у р |
ко је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца у |
аду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S} |
/p> <p>После главног одмах је деспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечи |
не, како стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина |
и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џам |
ела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису |
се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога света |
учењем задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори кроз плач и к поласку |
рате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвод |
} Види пример од великаша.{S} Заробљену децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, |
ветавао.{S} У празним часовима једни су децу, младеж поучавали, други су писали за народ полезн |
стадоше турске хареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утам |
њиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозв |
р се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови |
није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манаст |
пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани |
љ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђу |
ле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилази |
} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, г |
мао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </ |
ане, гледао је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо |
бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампи |
реживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, а |
мо, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ д |
ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи |
оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој полож |
нов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидинама свед |
е и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410 |
д оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то |
е, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не |
, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, |
орао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке |
} Ја сам настојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то м |
трану, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговор |
— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, па ме дес |
луђери су изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необич |
ралампије, кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна награда за толик |
оста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По другим манастирима кув |
<head>XIII</head> <p>Отац Харалампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он с |
ији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, |
хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновило, |
аће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у |
нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> </div> </div |
ријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држ |
амо да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови к |
ц Леонтије и отац Харалампије, калуђери дечански.{S} Отац Леонтије због своје смирености био је |
азилазио.{S} Побожан српски краљ Стеван Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Вис |
шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена све |
и богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане сокол |
тва слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изметнут.{S} Није могао с |
поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог. |
ивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београд |
пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата |
к града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља злат |
ном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењ |
челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког д |
града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и |
у са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша |
а рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на с |
н султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.</p> |
p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревном граду, Тур |
то.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> |
ором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз к |
авство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је |
е лозе старе сарматске властеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав ор |
рет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван делија, каква глава, какво чело, какав састав, да |
/> <p>Исак-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак- |
ађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана пре |
у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и |
добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше грак |
и је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан непријатељ Исак- |
Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паш |
аг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбили, коли |
то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, за поклисара К |
и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p |
а диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Шта је, Фе |
и потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србиј |
азује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су ј |
поравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се с |
ог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше.</p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, з |
, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклис |
, други учињавају дрво за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град |
p> <p>Неки, безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све извршио, и закључио, сад се паш |
ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пр |
чију ријеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита |
урци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо |
ја Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у им |
{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb |
тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— |
да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин- |
оглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам |
и’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје |
ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ће |
оловина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат д |
х паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србиј |
} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турс |
у се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n="534 |
иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и све ш |
ултана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек с |
нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу |
ки дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт |
ја сам Каралампогли, први савјетник на дивану код Јеремије војводе, господара од Голупца града |
ша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и |
до’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти |
жу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.</p> <p>——Тако |
аша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, |
мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријате |
ам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па |
ш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то |
народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријепити.</p> <pb n="484" /> <p>То изрече Фе |
ва је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војво |
овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата о |
д Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Л |
е послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанско робље сам и |
орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају одлане им с |
p> <p>Кајици се отварају градска врата, диве се дивним сликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад |
аштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доис |
као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери Харалампи |
ша разгледа предел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио |
а скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силним, стр |
а.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и арг |
о се преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначк |
а привремено управљају.</p> <p>Сваки се дивио умерености Стевановој.</p> <p>Драгаш реч прихвати |
су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, дивном руву.{ |
<l>Кад то виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше |
могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко |
ву да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију, да јој сок ис |
и поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мир |
и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, сабље д |
пати, негли предати града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па |
имично, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како се само може.{ |
турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ острвљени, крвавим очима навале.{ |
дре.{S} Једрене је корен турства, силан дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а да осу |
ма, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српств |
ета манастирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна околина украшава манастир, задужбину Високог Стев |
пота, и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дјела — рече протовестијар војвода Богдан.</p> <p |
ем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколови |
езди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</ |
ило који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојч |
д ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати град, који ће бити с |
м сребрним кандилама осветљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике чи |
њу славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необуздано |
ло мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати манастире, ти си видила заходеће сунце срп |
рата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин. |
код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту вис |
ки’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да с |
ви, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, де |
ија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који са честита рада живе |
охујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад се ту |
ма ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пута ј |
јици се отварају градска врата, диве се дивним сликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад видеше |
ти монах Пахомије да такве књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир са распуђеним овцим |
не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га |
покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, |
исмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би |
де, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака.{S} На <pb n="376" /> тужно појање сви су |
е у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут м |
ири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, |
ато, плоча златна, на којима су урезана дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана |
к што не проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено, на њему је пет година без престанка |
атраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама турски |
ичније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо са |
г писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Стевана |
и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, — <hi>прави св |
супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, |
би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на двор |
наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-Стеваном постаде и |
виш, снажном створу, делијском погледу, дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном |
тим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима |
p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучи |
ну допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и |
би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ гледи <pb n="397" /> на деспо |
пријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд је по |
S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, тој нису опростили него одма’ с њом у |
драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чел |
орио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда дру |
о.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и г |
спот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на перг |
екати — одговори достојанствено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господстве |
и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и раз |
p>Радосав <ref target="#SRP18590_N5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да |
</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ л |
се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb n="400" |
вом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зо |
Многаја љета</title>”.</p> <p>За њим се дигне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војске, |
од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, |
се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферх |
благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p |
ду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама |
орни и рањени јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благ |
свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније сви се разиђ |
а пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И српске <pb n="273" /> |
S} После ове речи сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> |
послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранк |
</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све што ј |
во душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је |
ваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да |
нећете — одговори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов при |
{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због |
, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука |
</p> <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, чест |
от из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праће |
и.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је т |
ас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де |
</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви ст |
се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онд |
ће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кул |
помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа проти |
воде.</p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да |
то види се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p> <p>Деспот погледа |
бан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужн |
p>Пију, да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који ча |
а војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима. |
S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвл |
ћ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са св |
снуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћут |
мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамче |
ме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пу |
се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само м |
своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је к |
, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и српски господари не једанпут врем |
<p>Сви су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још |
је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.</p> |
с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све подро |
е бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљада |
цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отац |
Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком и |
ама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, |
ече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незрелу младост |
е кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за по |
ту ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и а |
} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и |
поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Т |
цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ јо |
тено свуд махала, и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— |
. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, |
држи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе на |
ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађа |
ко збори:</p> <p>— Величанствени краљу, дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пр |
Смедерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} |
се смешити, и не један кадионицом јако димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ |
ногама почива му драгим камењем посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на мин |
узима са побијени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{ |
ије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију об |
рити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, |
ло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио |
м увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер |
вене области, јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад |
лоњен, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Во |
ало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p> |
уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и нар |
осанском властелину ланац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да зна |
менли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман христјанства.</p> <pb n="433" /> <p>У разапет |
оворећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде |
вренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше |
договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, зато ји ј |
опите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би |
и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по не |
ак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балш |
амеда птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи детету високи дух |
пства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} |
не, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци |
рима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У то |
који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабост |
и такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш |
смо један другоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са њего |
у пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="45 |
ав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— |
’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.< |
се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, шт |
ад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p> <p>Харалампије н |
се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </div> |
прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати |
је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина |
места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког б |
и’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирисом удовољавај |
је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу |
ви.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} |
аклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љуби |
им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив о |
патријарха.{S} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар |
ама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, |
се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призр |
Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из |
S} Красне Српкиње стадоше турске хареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као поту |
нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна? — запита љубопитн |
} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту |
поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су ј |
, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се сп |
га, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и дру |
се, трговце гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од другог |
орока Мухамеда птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи детету в |
даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирч |
ер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стевана, сво |
то мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад |
р од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паш |
чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам |
и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дјела — рече протовестијар војвода Богдан.</p> <p>— Њег |
ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одла |
Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, с |
лије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно |
војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет |
лужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалампије, кан |
д кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, држао је да је право Немањића његова неподјелим |
<p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињани |
издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l> <l |
буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l |
реда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подје |
ена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се |
ожете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подј |
и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.< |
ов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb |
жи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Изда |
моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е с |
енима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n="390" /> ’де св |
буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у |
сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери би |
вијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Ј |
с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе. </p> <p |
веде краља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд |
отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Оста |
је жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав |
г само францеска рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим |
ну турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Ма |
крјепили, на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да ос |
е, што је Стеван из Цариграда донео.{S} До распетија је икона Богородице из Солуна, аманет спас |
ан манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S |
днимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица у |
, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде непри |
ава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског мора;</ |
е за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род |
унава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име спомиње се.</ |
, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвод |
у, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак |
оји је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-п |
икне чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог чадора допрати.</p> <p>Харалампије легне и з |
есмама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са с |
зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бит |
а и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богоро |
>Ферхад, опет, исприча своје од почетка до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref |
у сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По друг |
} Марко иде као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, ме |
може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лаз |
илно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати м |
ниће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћ |
/p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутраш |
<p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отварају градска врата, д |
рилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а |
овори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњ |
p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са |
њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је |
ању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад |
радати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од |
задружнику скинуће са хладног тела све до голости.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бранко |
се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да ј |
ије мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.< |
је око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита |
држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ |
га Милева султану собом повела кад дође до султановог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију |
веселији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По сл |
лавно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне у д |
ик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он |
у често откривала, па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну сиро |
ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Б |
посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, |
атнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа |
b n="443" /> <p>Харалампије отпраћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп са |
вала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа с |
ском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и |
оће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане |
па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици |
, чујеш како са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах |
тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, п |
инуто Јаблановић.</p> <p>— Сад нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у по |
аралампоглију.{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не |
један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћанство осло |
вог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, не |
но — одговори патријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину |
заузеше места с обе стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намешт |
што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Ла |
ње сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крс |
из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над |
спричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а д |
лико оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> <p>Кне |
ља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Ц |
ен од своје војске, странпутицом продре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду. |
ане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као |
евана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспети.{S} Као стари при |
угу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше избе |
се.{S} Још за живота деспота продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смр |
ље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и ув |
о, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, |
рхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и |
приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша |
и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с ј |
Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</ |
не силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ |
пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено.{S |
и, калуђери.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђакониј |
етлости.{S} Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем улази.</p> <pb n="4 |
— И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери |
— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад- |
гло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, и остави |
предели, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада |
о — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да |
а.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац |
рађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом убије |
оже се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} С |
твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћеду благо доп |
јводу са његовим катанама треба послати до Голупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јер |
ан, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмундове вој |
ти.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове љу |
а друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Па |
ндила, и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизмен |
је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Ва |
зредио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стоти |
је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћ |
нана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И не |
сти Приштина са окружним предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њен |
мо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљд |
реко три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи његово пријатељство.{S} Римп |
је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Ха |
бег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е до |
су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је же |
и дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступали.</p> <p>О |
ило онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна сн |
о склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће |
гибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку |
а си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити |
ас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска |
XXVI</head> <p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је из града |
у стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дал |
мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> |
{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне |
.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ј |
ултану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим |
ло јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до ч |
лучај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће |
к се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> <p>И |
ли, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што са |
треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се н |
тњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и |
себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао |
ц у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни в |
тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара у дв |
</p> <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обичн |
ђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућ |
да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сваки |
</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду |
а, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p |
уђени задрже оба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, који су |
њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештај |
ри, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено д |
по тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет година, које као једемске хурије изгледају, |
>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарс |
Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш |
та ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољн |
га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је вла |
обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усу |
и нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог шатора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p |
>Лошонци и Цецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним косама пада |
аогод и други турски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име |
шао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева бил |
рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако |
говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогодишње слу |
знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, како је и при самом издисају ду |
макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да |
леке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је ос |
г наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на |
на, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.< |
тим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p |
е у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцн |
су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад- |
> <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ до |
м те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви зна |
<l>Милост свјечи роду јуначкоме</l> <l>До милости, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати |
андила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане бит |
и јошт неколико песама, одзива Душанова доба, у једној пештери каменитој оставио је своје гусле |
ј, породици, принети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину з |
нућеду против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голуб |
видео — одговори један, такође старијег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову ж |
реиначити.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, |
"333" /> <p>Два калуђера, један средњег доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли как |
и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су бу |
оба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјач |
цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао |
кви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недраг |
смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да б |
ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је брат б |
рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми с |
ог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само миш |
г архиепископа Данила, који је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног |
расном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупанице српске са с |
страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док му је прот |
сног племена рођена.{S} Девојачко своје доба провела је на двору Душановом, у средини славе и в |
патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију често откривала, па вр |
дели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лоз |
е то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, |
његову службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је |
воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно с |
а својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљену владу своји’ |
глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обили |
глед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој к |
но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, мекушно — |
оге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, |
што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да |
него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, |
лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики д |
рашене, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из |
ји нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се |
ина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати последња сенка српске слободе.{S} |
иван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би |
бедом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир |
чин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} |
оло књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим |
ајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим д |
властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ни |
ћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју |
се искоријенити.</p> <p>Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све |
ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи расп |
или.</p> <pb n="418" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови пр |
ове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако |
н увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е |
ораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султану посланике, |
Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и |
буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније сви се |
од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд |
и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb n="474" /> <p>Ра |
Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубиви |
кше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, |
у Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност |
ом смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две такове точк |
аци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о свету, о |
нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком |
а била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на |
ви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао |
им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до |
баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не б |
па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и в |
јвода и властелина, који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек д |
сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавд |
S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћ |
вали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход даде? |
о, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави уве |
S} Народ изморен није могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из |
ина је млого којешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да |
ете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па с |
а смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{ |
се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од |
междусобная брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђ |
је удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја |
разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слу |
.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Б |
вали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb n="366" /> се рађа; један с |
света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на д |
нце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S |
Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S} Од старе вл |
Русну прилично забринуту нађе.</p> <p>— Добар дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта им |
испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и |
тово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи |
је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан |
ампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није |
дити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мере, тако |
ов син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити мо |
е пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо |
реци започели.{S} Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном војс |
е војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавн |
ољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где |
о Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабраних војника, колико се само у граду и |
једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја бо |
се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира |
моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од |
неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се сл |
Честити војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а |
и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, нестане прив |
да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе бранити може, а |
ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако ш |
се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S |
м да једногласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чув |
о ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју матер детињским љу |
, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војв |
ер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло д |
и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспот |
по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и |
’ма располагати, а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Ј |
ји.</p> <pb n="405" /> <p>Јеремија тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са |
редују, кад један комад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш |
знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Н |
, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Харалампије лакомо пружи ру |
искрено мислио да Србија, српски народ, добије једног владара, да се све силе у једну снагу саб |
о вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, |
се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије тридесет хиљада дуката.</ |
лизу патријарха био.</p> <p>Харалампије добије позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго |
е ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту зн |
погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побрат |
о ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јабланови |
у Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> <p>Турци се у поч |
да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491" /> па |
да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за господара — рече умерено војвода Радос |
нуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде звека силно |
о што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигму |
је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</p> <p>Харалампије чита |
омагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се има Ж |
властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт в |
се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи |
збори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач |
рог, да пази на ред.{S} Такови грешници добију обично помилованије кад је ту какав знаменит гос |
њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку |
} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуб |
Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" /> |
е су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није си знала изјасн |
има, Мађари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој |
ред млађи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољу.{S} Патријарх је оз |
стела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који су власт и право у р |
Харалампијем — запита деспот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, са |
Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато шт |
} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треб |
к-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео |
искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштимице.</p |
знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао |
долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени припадају, па још и многи други, све у башт |
ти, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града пред |
е и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на ср |
лади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ |
а видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је |
о властелинства у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Т |
а онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је манастир |
за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је |
, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гости |
су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигм |
а сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке |
од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Ш |
адознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју честитост ода |
Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу. |
ац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља. |
оје се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голубац натраг? — запита деспот.</p> |
са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добити цел |
аралампије упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слеп |
примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара |
пало.</p> <p>— Није се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже |
, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му накло |
амо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и п |
а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још |
ић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Јаблановић није баш з |
с.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и |
и покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба |
дали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а о |
је свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране пол |
унд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих ст |
етлости и слободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење н |
сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабије |
Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јабланови |
вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија |
и? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, |
тојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску |
деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ћ |
ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за н |
дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад п |
засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то трош |
анда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Ха |
великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бав |
раве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да |
и су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима све њих |
а од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што су |
већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше и |
и су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима |
ти?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светисла |
ом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу куко |
ди као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у дв |
ог стражара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте |
рби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не познају |
ачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> <pb n="225" /> |
{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ства |
не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта |
у част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> |
честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је же |
а сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропств |
азидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хас |
као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одуста |
еживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како |
приљубе, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, д |
го као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Хараламп |
их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хри |
n="506" /> <p>— Покрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но з |
поглавар свеколиком српском народу могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељ |
кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав |
је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Т |
ему изражавало у веселом друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над пр |
бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи набо |
је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S |
бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њихови синови |
је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Кос |
пријатељски показивати, или са мном као добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики падиша, |
, када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и |
су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да |
ку провалу, но буду опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; |
си одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као привремено правитељство, који ће од |
живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранкови |
Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је бож |
b n="388" /> спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део с |
ви свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.< |
свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{S} Који што приноси Смедереву, држи да |
о је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једна |
Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратр |
ери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им сл |
ства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити н |
емените породице са свим њеним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу п |
p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу в |
еше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говоре |
ији међу постриженом братијом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Д |
потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, уба |
>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више мож |
ад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавн |
ио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, ср |
м Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њен |
> <p>Сулејман, као стари Муратов слуга, добро је познавао живот и одношаје противни’ народа.{S} |
ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти |
за житејскаја јако заузет, добро пије, добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, сам |
скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се |
пот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да на |
јер он неће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb n="425" /> њему само да се докопа |
, половину сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади |
апоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће |
ан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш т |
А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Ј |
које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не мог |
ра, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцим |
.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми |
Леонтија да седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер |
и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд |
едати.{S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико по |
арем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, |
још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p |
о благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.< |
ко се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо претре |
p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати н |
са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је мо |
ена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — |
орење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту кра |
јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могл |
</p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад |
мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу покло |
ом манастира Радосавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани. |
д је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео те |
</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, |
рпског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{ |
ризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали |
доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам ка |
омисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се с |
Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S |
> <p>— Добар дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ће |
алаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју от |
био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb |
одати — примети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, |
, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ак |
од Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ја |
а може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди чове |
— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који |
и чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Пет |
не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, |
ћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив |
једногласно на то пристану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предло |
одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? |
а поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, госп |
унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са неким достојанством.</p> |
оред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за Све |
ша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у |
ању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој жертво |
, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ д |
све остале.</p> <p>— Добродошли, и све добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, с |
ве.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Хар |
радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стоји |
дно место домамити, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је |
тпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од |
м био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом манастира Радосавом, и требало |
па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донет |
ужбу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="25 |
и одношаје противни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт младо |
{S} Турци насред пазара телале, како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на ово |
саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Кр |
.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће |
пот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.</p> |
у не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеж |
Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазар |
се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни |
е метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Ар |
се новодошавшим читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, децо моја, от |
е, но није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је |
, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} |
p>Јеремија се мало разабере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p |
народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из |
, и опет прослови:</p> <p>— Погледај ме добро, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p>Харалампије |
тира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бра |
нде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војво |
а несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили |
авите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p>Фер |
улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма |
д настати — упадне Новак. — Опомињем се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и с |
ови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, |
ане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију с |
"223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио |
но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави |
/p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са |
ској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш |
атерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се |
во међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, к |
исоког Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за на |
е то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим |
изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад д |
Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изг |
<p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та |
на, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али |
ш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то з |
ога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио |
и нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром с |
во произведу.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу |
ративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у посл |
слонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шт |
лиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ва |
осте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако к |
љен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, оштар погле |
проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако |
кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам |
рату и у управљању миром, све околности добро познаје, и најслабија му страна, то јест властољу |
гао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} |
ад једнако понуђива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад |
ро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће |
ш да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју |
блановић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и |
и, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену с |
су на сваку промену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ поч |
„житија свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави какову Христос препоручу |
сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} |
предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, |
Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће навест |
вој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, ш |
а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још ниси тако |
и, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако |
рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Нова |
ислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије дево |
обито на манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говори |
у вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с |
г сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх |
p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ниш |
ерителним гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас к |
и будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег |
маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте кнежевиће, да какогод не замакну — рече Х |
добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код |
Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <p |
или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да |
сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слут |
важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекн |
има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напр |
дну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не |
не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедн |
гинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у пакл |
добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам и |
оздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> <p>— Откако |
а се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша д |
тити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теб |
гове речи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подозрителан |
ред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнут |
ећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно |
зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било с |
да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чу |
и у турству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сј |
к је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим |
о, Радосав му одговори да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наић |
као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и пром |
рбије продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цел |
кле запрећено је неумереним.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд |
се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим к |
Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти |
оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — запита га поверителним гласом Русна.</ |
и од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност |
<p>— Јеремија Прибац, властелин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јел |
г господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпорук |
мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, |
па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су у |
S} Кад су братија поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно |
је одлакшао, имао сам у прњавору једног доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала што сам |
зео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености напредовао.{S} Оба калуђе |
телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света завладат |
читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се за то д |
дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је |
и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да па |
ве, и да му срце постане чистим извором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, |
ампија који им насусрет изиђе.</p> <p>— Добродошли, господо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, је |
ву, Русну, па онда све остале.</p> <p>— Добродошли, и све добро дошло — рече патријарх — па как |
је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог в |
зио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра |
Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима |
о ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много ва |
и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мо |
?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Изговори |
твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао |
јвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад један од другог не зависи, могу од |
.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, к |
лом противу воље највишега — није раван добром христијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и до |
нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју |
Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и у пос |
мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више |
стаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је |
се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа измолити могао, шиљао је у Скопље да |
је било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> ни |
наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог с |
д, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу |
ичка не повреди.{S} При том познавао је доброту патријархову, који, познавајући светске слабост |
једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књаг |
о добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шт |
еси пријеткова.{S} Искајаћу моје грјехе доброчинством, искупљиваћу заробљенике, бодрићу народ н |
, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло исправљати.</p> <p>— Знате да сам се |
пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам |
> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами |
е био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изја |
је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су с |
p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је в |
а својом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патрија |
p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седели.</p> <pb n="4 |
оходом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигму |
дбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови г |
јске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и то турског султана Б |
— Свакако.</p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а дру |
и никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта ј |
који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно лице |
а доживио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише |
е на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и |
та, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипастир, к |
опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} О |
који је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, и |
еонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такв |
е о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену доважају Дунавом и сувим убојне топове, Кантакузен их п |
под врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали златан крстић на сребрном ланчићу. |
Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је |
’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам све доб |
зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>П |
и видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића Марка |
мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Турчин |
је био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је |
ке цуре, с тим сивим српским соколовима доведене су у хареме паша, да откинуте од својих до век |
их шака допале.{S} Има их силом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је |
т.</p> <p>Деспот дозивље слуге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коње, поседају, најпре разглеђају |
>Деспот развуче чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред ча |
мпијем.{S} Још има заказати, да како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у |
, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Каралампоглију, да му кажем да при |
да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанствен |
Јеремија заповеди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ п |
нам бог опрости“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе в |
т дозивље слуге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коње, поседају, најпре разглеђају Смедерева унут |
прође на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија |
"463" /> од силнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти д |
народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Ха |
.</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом |
, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом та |
Штета што им нијесте собом из манастира довели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја |
р не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и |
, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и посадио га испод једног повећег |
дори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездама п |
е.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> <pb n="414" /> <p>Жигм |
је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се |
срећу донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог књажевића Вука, здрава читава.{S} Царе |
се.{S} Морало се начисто <pb n="322" /> довести; хоће ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом ов |
ер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље има |
/p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом српско |
Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом морали приповеда |
не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што |
ку умложити, Лазареву породицу у теснац довести, па са Турцима помирив се круну на главу метнут |
рукчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, н |
л’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог ч |
братима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро д |
? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње доводе; оружани момци, мала пратња четворице спремна.</ |
Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да |
ке војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} На |
купио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку |
инства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампи |
ило и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марк |
Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при ј |
нако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, |
зван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може |
>Миличин један бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, пр |
и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте громовитим гласом.</p> < |
лтан, син Муратов, имао је задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} Косовска победа |
тити, повући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на |
џбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово госпо |
сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајн |
II</head> <p>После свадбе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ |
се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и слабо украшени зидови одјек су давали некад |
напред с Јерином деспотовицом, за њима доглавна свита, деспот при уласку озре се налево, на гр |
ријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</p> <p>— Па з |
, прости</hi>... за њим целива Јерина и доглавници присутне свите.</p> <p>Сад калуђери започну |
>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад с |
У чадору Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, сум |
е.</p> <p>Русна са Харалампијем потајно договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само ч |
извадити могао.{S} Све се нешто потајно договарају.{S} Но уколико сам докучити могао, држим да |
ати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бранковић оси |
p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не морате мира тражи |
тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним и |
рхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је би |
ца.</p> <p>Овако се патријарх с царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, докле се д |
> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-гор |
затекну, и о својим стварима својски се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да |
— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампи |
улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му |
грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у |
1" /> деспот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поздрава и отпоздра |
вољство према деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, |
Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је. |
вину зеца право.{S} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа |
Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман Рувим но |
пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја сву |
ну посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер |
екају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лазареве породице изги |
довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласити Ђурђа за независног |
амо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, |
сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може у |
n="307" /> <p>— Морамо се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли |
забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Кат |
/p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пр |
ли је жао било што се тако из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од |
оворите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гласом Драгаш.</p> <p>На ње |
ве стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дриноп |
ти могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадб |
Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> <p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите |
е једанпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</ |
оста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n="241" /> <p>— Јер, који није хтео |
.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад сам начисто, сад можемо д |
шли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Би |
ј њих Харалампије још неколико оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи |
двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће св |
шевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова вла |
доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Н |
ку пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због |
леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се зад |
в књигу, узме перо што му један калуђер додаје и потписа име своје „<foreign xml:lang="la"> Geo |
о му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да |
арод у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какв |
кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак пог |
улејка се поред мене са тетивом играла, додиркивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи о |
да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то б |
зу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, |
у стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза м |
вено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господственим кораком удали се.</p> < |
је било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланц |
у Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска вој |
рада сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим |
ато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, царица се дволично прама Русни владала, а и Рус |
а који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други |
харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и |
и, кад су сви највећма разгрејани били, дође један служитељ, те јави, да на дворским вратима ја |
Царица, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније р |
уну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало за |
>— Ни бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> |
е засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер ина |
ко војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друг |
ражари зачуђени задрже оба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере |
суф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију осталих.</p> <p>Мож |
зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n=" |
="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим ре |
врду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не пого |
ини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо |
ом постане, гледао је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет |
</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом |
/p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, о |
на Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.< |
слио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер је већ сад |
алуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, |
ковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи при |
ржати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до о |
х ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се нећ |
је другове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не д |
од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће д |
е л’ га Милева султану собом повела кад дође до султановог харема?</p> <p>— Но још таквог би де |
.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља и |
српских јаничара, <pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, |
риграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде д |
а док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод и Петошко с |
е толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, његова побрат |
а од пуног стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S |
е да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на с |
лила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша |
а о предаји Голупца.</p> <p>Харалампије дође.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} С |
том Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство |
оварали о разним важним стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму |
е још дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S |
тављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур |
тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаур |
, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство неко и преимућст |
алостиво Марко.</p> <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зе |
и највеселији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} |
мију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која из г |
хад-паша дозива Каралампоглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба с |
тир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, |
бина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро |
<p>Кад наједанпут опет турски посланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом |
о да је хтео показати да каткад и лудом дође време када је величаственији од паметних и силних. |
мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар Београд |
ај дан у почивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију к |
Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремниј |
јем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, из |
душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет |
а луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом путовању; |
шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Ха |
јом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза |
ед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отвор |
а да се опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа |
рице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Ни |
пота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, |
ин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, к |
е Јаблановића на предају.{S} Јаблановић дође са својим оружоносцем и подворником који је на јас |
де српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није |
и, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт |
распра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође један непознат човек, који му од непознатог Турчин |
оту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша |
иле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од |
у ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, |
за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши д |
је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p> <p>— Помозб |
да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке куп |
као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ ј |
де, после неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и но |
за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град п |
све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателн |
еко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — и |
од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто прозбор |
поту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па так |
ша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако с |
кања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град оте |
оје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту б |
сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за |
ану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово |
војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изи |
а јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је неш |
мрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката |
ила мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед |
Никодим.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето дођоше нам гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Војвод |
са својима млађима и неколико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к цари |
p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним косама |
стирима посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами |
унав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, |
деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика п |
.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} |
е струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који |
на ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на т |
он, каогод и други турски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан са |
римити.</p> <pb n="284" /> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се |
која се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турч |
Ови то једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургус |
ништ’ не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припрем |
њи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси л |
то на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је десп |
рчину продаје?{S} То нисам мислио никад доживети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да |
иепископа Данила, који је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напре |
за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте мало своји |
— рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозвати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — рече Милица |
реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одмо |
ојну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да пок |
и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.< |
.</p> <p>Јеремија радо изненађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао — рече Јаблановић.</p |
да после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Каралампоглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се |
p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад |
гима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји |
около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Један слепац проси милостињу жалосном песм |
Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро |
ема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота дозивље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1859 |
божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје жи |
што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, да буд |
<p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избро |
Смедерева, и унутарност.</p> <p>Деспот дозивље слуге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коње, посе |
са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> |
ад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род када |
њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би в |
м искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те упутио, |
је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако псовати, |
аву метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом оп |
а кнежевићима — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не |
искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p |
.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због к |
, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жр |
је бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрица |
а л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке куварке сестра, млада Љубица, к |
’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ |
азат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и т |
радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у |
ц.</p> <p>После кратког рахата, одмора, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разгова |
ота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостоје |
пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, и запита га шта се то све стал |
убави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; о |
са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико |
, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је |
ћи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевају?{S} Та |
заузме сваки себи опредељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да |
љепити.</p> <p>Све је уговорено.</p> <p>Дозову Радосава, протумаче му шта и како треба да напиш |
рцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја па |
вез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Уг |
јуначне лозе старе сарматске властеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав са |
сту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити по |
се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Харалампије беше чудан светац.{S} Стасом б |
и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, у |
64" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би к |
а.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Тур |
сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— Деспот је себи з |
то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> <mileston |
чера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње време што бива к |
у је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим об |
роцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је по |
у се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p |
може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су |
</p> <p>Срби почну се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне г |
кови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нара |
ћа је до садашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну сироту девојку доста је, кад је могла |
ите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта р |
што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви б |
г’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост |
саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све |
а, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, как |
Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, |
хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ |
, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину |
овења престала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине |
млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава, |
ева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђу |
се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар |
бро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје прија |
овом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увешће Мухамед у е |
д испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранковић пр |
нковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они су доиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чин |
жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара већ насакатиш |
то с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, јер је о |
у бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, о |
>Ђурађ је из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је |
те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака.{S} Н |
е тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, пос |
господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p>Војска спустил |
но.</p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места не |
чива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски |
еба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— |
и себи остављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака |
с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да с |
{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба |
</p> <p>Овде се мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После |
ла.{S} Колико се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонц |
ином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <milestone unit="sub |
азили; рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше је |
ељи прије навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-п |
о то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књ |
проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војн |
S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а к |
о, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</p> <p> |
, нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, |
ла турски санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покори |
тину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су н |
нда град не падне, нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загуши |
тили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке |
е управљао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје побје |
сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем д |
го добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет |
Ево ти, млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећ |
ајем га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз там |
оба, тако исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна пребацивала што се из косовск |
млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у |
есна властела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад в |
то чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, |
многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</ |
ду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад оп |
дили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поц |
и постане сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао |
ало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала |
о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако |
а цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</ |
ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке.< |
добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мо |
не; други су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{ |
може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> |
л’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да |
го разговарали о разним важним стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет |
однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доц |
шом.{S} Колико треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{ |
и ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, |
могу држати против силе доникле, донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотеруј |
Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они под |
Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то из |
ску земљу никакве нападаје чинити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зат |
рховна управитељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би |
клисара пред отвореним чадором још држе док султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дош |
Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго т |
увим.</p> <pb n="400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се пов |
в својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши |
’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— И |
дашњу своју силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докл |
учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипут |
кроз танке редове мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом м |
Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Н |
рском царству паметан турски паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна |
град, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, н |
ко су се још дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ру |
.</p> <p>Убојно обувени, чекају спремни док зора заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним |
алампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, |
/p> <p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему |
.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада не |
урака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљач |
и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело |
ијарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови:</p> <p>— Само да сам мало м |
а мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се |
е доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуна |
ости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, тра |
м народом у свему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се |
зна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се с |
би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се ко |
басе, није требало дуго чекати, малочас док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Тур |
пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, н |
туђинцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном народу треба да је један влад |
<l>Жив остао спомен силног цара,</l> <l>Док је свјета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесм |
деспота збацити.</p> <pb n="336" /> <p>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бав |
д Гургусовац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ре |
е свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав. |
реће да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну кр |
за независног српског господара.</p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду так |
ових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у |
Лазар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и св |
, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ |
еве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, |
е поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је с |
то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошко овако разговараше, донде се оста |
о шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смеја |
ава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу ко |
колико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да |
и? </p> <pb n="305" /> <p>Патријарх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом пову |
{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му ч |
омен силног цара,</l> <l>Док је свјета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога зд |
/p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У |
инити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оц |
де, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалос |
арао, а после тога остави ју, закратко, докле се дворски савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, ка |
рцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, да |
шу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са Русном овако разговарала, забављала |
не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начи |
Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разгова |
јеха — рече подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле св |
, искупљује потајно робље из сужанства, доклен бијесна властела од народа робље прави.{S} Док ј |
овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кне |
S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан |
љубије, биће испуњено кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори |
сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> <p>— |
познаје, <pb n="425" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два |
свакако своју и свог народа независност докучи.{S} Он започне владу своју као независан господа |
спевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили да пом |
вкама шурује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљ |
етити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="341" /> душманину осветити с |
о потајно договарају.{S} Но уколико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догодити. |
Напосљетку, видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољству ску |
тавише, можеш чрез то пријатељство и то докучити да српским оружјем друге хришћане, да и саме С |
у цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ нар |
ур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— |
а су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину допрате.</p> |
деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb |
.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита и |
њи, красна кубета манастирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна околина украшава манастир, задужбин |
јним дворовима, са својом породицом.{S} Долазе му посланици са свију страна, честитају му деспо |
ваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одв |
двукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му в |
p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу |
ири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне ри |
S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празником после вечерњ |
о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, просе <pb n="389" / |
Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Сме |
ала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту се провод |
у од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће госте приметила, променила се у лицу, те као п |
и већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Само половина турске |
н, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се |
Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је д |
е додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапр |
тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина |
оже, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{ |
чину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази светлим веселим образом, он је издајица над изда |
нуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ кан |
икује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метну |
то у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} |
{S} Харалампији <pb n="479" /> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански, под |
.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто упле |
ушала.{S} Материна воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћи |
у било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига |
па дичи цркву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки |
су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад тр |
{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робов |
е време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождире де |
њошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити |
јало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светислав је и |
ило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек кат |
старији’.</p> <p>— Сад од Косовог поља долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу у нај |
Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позову да им помогне један град от |
пска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, |
огат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандри |
је хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечан |
бињанин Јанко, грчка и латинска господа долазити да се огледају.{S} Облачина Раде показаће нена |
, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђу |
тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који доносе даре деспоту и у |
омагати, само да прекине с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљетака и Дубровника да учине пок |
од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљада |
ине и богатства.{S} Дубровнички трговци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пун |
ојвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепти, црнином је обвијен |
за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у златном окв |
витом чека пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златн |
све делијско, паше сабљу, место мантије долама, на глави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му |
или красне са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави ни |
м модар пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.< |
елохранитељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дич |
т отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке носио, и |
иличин са Русном разговор прекинут беше доласком нових гостију. </p> </div> <div type="chapter" |
едаред, ето оца Харалампије.{S} Његовом доласку следовао је издалека неки смех дворских служите |
гла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.< |
рад и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две силе Србија се борити |
јим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија мора |
да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунав |
ати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p> |
над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како се само може.{S} Није било места ни в |
на.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина |
метно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> |
ијест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли |
дем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голу |
ви војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска и |
н и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењен |
о, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" /> с |
е ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Ха |
изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је намеран |
е стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаш |
био српски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облача |
ету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето дођ |
говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забрину |
Турци господари од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брд |
кривудастој Морави, масна поља, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Срби |
<p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаник |
и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке п |
раиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама |
аси сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша |
внија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспото |
И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени прип |
ским средоточијем.{S} Са благом дошавши дољни великаши градили су палате; једном речи:{S} Беогр |
е у Србију пружати почели, откако се по дољним српским местима џамије подигле, не један калуђер |
опасност која јој такођер грози само у дољњим крајинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угри |
јеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље ј |
Сватко себи дере.</p> <p>Петошко остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучава |
вљени преко морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју ситну си |
е мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомц |
и?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чад |
двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S |
рити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна [сре |
ад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од гладних горских вукова.</p> <p>Душ |
есам употребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гу |
епријатеља треба гдегод на згодно место домамити, откуд га човек може добро тући и на воду нате |
корен турства, силан дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n= |
војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису н |
таринском српском обичају.{S} Он је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед |
силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у |
рина се станила, она је опет гостољубна домаћица, дарежљива деспотица, из њене руке сиромах <pb |
расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џе |
ти. <pb n="243" /> После млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: ч |
>У Цариграду су српски господари красне домове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бав |
своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од гладних горских в |
це саједине на исту одбрану, па када је домовина одбрањена, нека народ даде круну ономе кога за |
што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — прва је дужност, нека се сви противници Лаза |
дичне народе, који си час овде час онде домовине тражу, одавде се разносила сила и слава римско |
подство у Европи, Лазар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Ко |
с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</ |
ре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Н |
војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домовину.</l> <l>Српска слава по свјету се чује;</l> <l |
, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њега храни. <p |
е су биле криве српске велможе, које су домовину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку |
д виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ће кор |
мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној |
е у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са Русном овако разговарала, заба |
јави да Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу своју силу из руку испустити неће док се |
олика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с л |
да се могу држати против силе доникле, донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Д |
Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то |
к се Новак и Петошко овако разговараше, донде се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха пра |
ијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипут толико војске код Дунава |
ене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жи |
<p>Док су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отп |
ић</p> <p>— Осам дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се гр |
аша размишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити. |
је.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да |
од међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српс |
<p>Докле је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије |
лтаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао своју земљу, и народ се већ |
Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Па |
а има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранкови |
и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</ |
мо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} О |
ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натраш |
ом султану отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љ |
пијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно |
миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем |
бједоносно од заманде управљао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<ti |
град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за |
ити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац Пајси |
ако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, |
иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у |
да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају |
воле; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде |
акле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се начини обрамбен |
на српску земљу никакве нападаје чинити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{ |
у се врховна управитељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, |
г печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати и осушена моја уста вод |
овори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p>Мили |
допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у ш |
сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <milestone unit="subSection" /> |
накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, можда донђе нећемо живјети.</p> <p>— Јеремија, предај града, |
великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један |
е шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћ |
гусала.</p> <p>Када је певач престајао, донекле задиркивали су Петошка.{S} Петошко није ником о |
Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам сви |
ке успомене, ’де свака деспотова победа донела је српско <pb n="524" /> робље у Скопље, некадањ |
отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држат |
од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога не може да преломи.{S |
еву већ сутра намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе турске хаљине, наките неисказане, ј |
лику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, иона |
о распетије, што је Стеван из Цариграда донео.{S} До распетија је икона Богородице из Солуна, а |
робија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су |
Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо |
Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак |
ође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђип |
ок је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> < |
, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{ |
двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог књаже |
а Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити ниј |
ку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили |
иши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јерем |
пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на |
ат човек, који му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Тура |
хаду је сад нешто лакше.</p> <p>Радосав донесе ракије, мученице, и поскурице, те понуђа Ферхада |
донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот потпише одмах и запечати, тако |
љским гласом патријарх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и народ |
p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо дов |
ла, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у г |
м, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пош |
исмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе на кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферхад- |
а ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад- |
ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb n="235" /> <p>— Дуго неће трајати, а г |
начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у |
који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, ракије, шећерне гураб |
о мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо |
рећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови с |
рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседи |
у, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{ |
де, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и |
> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампиј |
оворисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави карда |
чина Раде седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђаконије, смедеревска и метохијс |
те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједн |
ите?</p> <p>— Доцније може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; сруши |
асад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косов |
је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у |
— рече Новак.</p> <p>— Мораће се закон донети такав, по којем се забрањује строго употребљавањ |
>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро ј |
и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад д |
суф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у д |
вољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом И |
онда можемо кретати се.</p> <p>— Најпре донијеси новце — рече мало оштријим гласом Ферхад-паша. |
одапрети, да се могу држати против силе доникле, донде док се побрину за помоћ са друге стране. |
а донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седели.</p> <pb n="416" /> <p>Јереми |
.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они још доникле разговарају узев сваки своју корист преда се.</ |
налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, |
ам ћеду долазити турски поклисари, који доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом си |
та, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе, трговце гули, народ од намета једва дише.{S} Вл |
знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Кос |
овари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у Ресавини |
ану, а оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, |
деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца |
} Служитељи су свакојаке приправе за то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари во |
оклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господара деспота Ђурђа, да |
p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут Го |
алосним гласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} И |
ин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати после |
ка доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паш |
л’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек |
смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голуп |
ијатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Срби |
та, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе около |
о од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена виш |
довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала |
тврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — ре |
д земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчи |
ије опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— |
уд’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда |
есто у разговору.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар другог служит |
стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково створење иста може бити!</p> <p>— Но би |
је било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236 |
мети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље |
ац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су са Светис |
јдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле |
кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Нап |
којима се власт, слава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супр |
у покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого на свету мучит |
разговорима и гордим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но д |
ња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са са |
/p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p>Војска спустила се пут Гол |
вати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са |
је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска в |
ота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на ти |
ав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу остал |
<pb n="334" /> опријатељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да против |
димо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p> |
{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капија |
азиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план прои |
на рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузет |
{S} И Јули се та његова снисходителност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, о |
када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар за |
ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пл |
а ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Десп |
То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, доведених.{S} Има их ко |
> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом |
инству деспотство му из шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, ост |
н, јер кнежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удвор |
луђере, који теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црк |
емена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове з |
акшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег народ |
, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} К |
само једном оцу Харалампији није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, као д |
овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души |
а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> |
теље и из далеке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, |
азак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне |
зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати |
и, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краља и |
а сејмени Харалампија до његовог чадора допрати.</p> <p>Харалампије легне и заспи.</p> <p>Ферха |
ише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И |
па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну сироту девојку доста ј |
о вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са кат |
ину и њену дивну децу, красне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да чест |
анице поуздане војнике, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу вој |
горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им |
о започети.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били т |
ојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из очију м |
мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане |
.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си м |
ом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом само још једну реч прословити.{S} Та |
се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклиса |
<p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> <div type="cha |
есе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмо |
рх исто желео.</p> <p>Милица драговољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се |
. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Извуку их |
амо да му се врховна управитељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти |
који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан |
ци место царског имена деспотско носити допустили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није мо |
ек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска гла |
а се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1859 |
?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предик |
сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не |
се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка — р |
не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина |
ори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> <p>— Т |
јану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи наши затиру, а |
p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта. |
не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нане |
илеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио |
ше, попале који манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељи осветници се |
шко говори, опет чест војводска није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем се |
ено господство [и властољубије није јој допуштало да се дворског живота мане.] Овом незгодном п |
о на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од села до |
лабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мисли |
деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, како је и при самом издисају душе изрекао: „П |
куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ |
е, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчи |
? — запита зачуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо шт |
S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У т |
вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — ре |
аљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у л |
ру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се зми |
а или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто пота |
S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђ |
оба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, |
е за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелин |
спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт досад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао |
а је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, који је њи’ |
већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Т |
ђара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ |
} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову пр |
да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толик |
раћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло с |
о хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па и |
ња и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми |
p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчи |
пада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.< |
ита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, ка |
е у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="420" |
иле, уважавао је његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао |
, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, одлети као муњ |
ти, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши |
дао да ће до првог степена свештеничког доспети.{S} Као стари приврженик Бранковићев млого пута |
вјечи роду јуначкоме</l> <l>До милости, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска свако |
и Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак |
уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким. |
о је у турском стану, у турској служби, доста српски’ великаша, који већ одавна нису признавали |
јмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n=" |
им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим узвишен дрвен налон, |
ренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану |
лановић је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја са |
> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</p> <p>— Са |
о би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Б |
овала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом налазила, па |
, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад |
и, па прослови.</p> <pb n="452" /> <p>— Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда |
да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори патријарх.</p> <p>— Дакле до т |
} Не једна животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато |
а у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још ниси таково што паметно и |
е.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} |
примети деспоту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, |
тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и то понајвише великаша. |
што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљет и н |
} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није си знала |
<pb n="426" /> <p>Кнежевићи имаду свега доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је чове |
о мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми |
ље прогласио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити може |
све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, ј |
едва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај н |
аволштине? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као к |
код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет Југ |
алосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди ср |
8590_N5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и аза |
и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви з |
</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и кој |
омад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта |
алампије.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из град |
суђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турс |
беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити п |
дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хо |
ита Харалампије.</p> <p>— Има у деспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у тр |
ралампије, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговор |
ињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао |
амо гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе, трго |
ог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота криви |
и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца раз |
да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир |
него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стеван |
апред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности могли би се слож |
а имају за луду онаковог човека који је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде |
дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу |
у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Ла |
је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p |
ва дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> < |
ш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет девојака поред једног ста |
огаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско |
слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу познају две боре саб |
вог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у |
ко отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и |
срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у |
ж’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигм |
огослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} П |
"354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане д |
ва за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шат |
луга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја |
ци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар |
, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не |
не.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само |
а да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима с |
<p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад о |
ије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом |
лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знат |
станка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком воју |
p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да |
менутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање |
шао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе |
а.{S} И доиста, за једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима кувар |
ном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико греха |
била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео |
и; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Т |
е са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође старијег доба |
хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је д |
т им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у таковом стањ |
прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име прославити.</p> |
о са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Богородице под Висо |
} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправ |
{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да ниј |
због своје смирености био је љубимац и достојан ученик патријархов; отац Харалампије морао се |
и.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то изрече, погледа их ош |
је владика Леонтије по свом светом чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика је в |
ло видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанствен, отворена лица, искрена ока, да није краљ |
ривена је турска снага.</p> <p>Леонтије достојанствено изрека ове речи, а бројанице пребраја, и |
а остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњ |
веду, можда ћеду град да предаду — рече достојанствено султан.</p> <pb n="434" /> <p>Сејмени ух |
товица знаће Мађаре дочекати — одговори достојанствено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додир |
учке примити.</p> <p>То изговори султан достојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, ку |
ша нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изрекао, и што једаред рече, то се одржа |
подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бранковића.</p> <p>Харалампије пре |
ве добро иде — рекне патријарх са неким достојанством.</p> <p>— Треба гледати на то да разне ст |
чека госте.{S} Свечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се мета |
за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри |
љена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликам |
ци се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архистра |
лаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније исте буд |
држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господ |
д њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогодишње службе пашом сам |
тељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то учинити а |
ла, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патр |
ислити могао да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био |
богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка к |
инама, као оштроумијем и памећу, далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и једа |
у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту |
какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на његовом трону, или сто |
обрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, с |
разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, |
мерлановог шатора ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским |
S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерланов |
олику невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде |
да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би |
ног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на |
о година мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено |
рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је |
ађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одгов |
девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По другим манас |
на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{ |
реде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђери доносу јела, ђакон |
мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то г |
једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито ув |
Харалампије пре нег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и |
знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново |
пода.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Ј |
га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и предат је на мил |
{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је |
војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, |
бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недра |
ати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} |
луша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.< |
тари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p> <milestone unit="subSecti |
та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо |
иси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“. |
p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обично пре |
енденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се |
како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{ |
предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, |
т.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, |
ед Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају |
свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, тв |
би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био бо |
храни, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да |
с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист посла |
немила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао. |
>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се |
еограда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и |
егне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> |
се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Пето |
ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком господом — рече Русна.</p> <p>Зап |
сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војво |
е прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу |
аљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са х |
ам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из |
не су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, је |
ве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин ми |
ј другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав |
ка га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} |
е рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко се одавна с |
одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим |
фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис |
ра са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и ж |
њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спа |
ојима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте наро |
да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, |
рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град |
ису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, |
ужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичеств |
да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију ха |
есретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, сн |
Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад |
ижен је за калуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад |
радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније када се српска влада распространила, нарочито п |
и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време свашта донети, ал’ засада врло је јо |
ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне политике постала.</p> <p>Милевин |
ке земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом з |
ин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики ј |
се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније п |
био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор п |
к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака по |
ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете све на м |
аже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, |
е Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И српске <pb n=" |
ен пред градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејданом назвали, ’де су крволоци млогу срп |
’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђер |
зван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила у тужан п |
шт разговараше родољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули су та |
јећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, нове планов |
е има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о |
господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико ве |
[с] војском на страни, како опет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запи |
онтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, поштова |
којни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара; нар |
алогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу кува |
који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јерем |
ереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпут |
није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни кораци похити онамо.< |
што важно говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Ба |
<p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тум |
блачина Раде са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} Н |
сак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учин |
ћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и власт |
се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590 |
/p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави тр |
и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се |
е рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са н |
аветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад |
има против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Б |
ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, м |
пријатељ, душману душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитос |
<p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге |
војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да л |
у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се позд |
товица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отвор |
ој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не |
<p>Отац Харалампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће |
удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турц |
је.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет уважа |
фаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира Богородиц |
тина, добу бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за <pb n="544" /> краља силнога Д |
к не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потписао ти п |
ћи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слав |
— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се |
ћ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче П |
мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, п |
м утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешко |
мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли тво |
такузена кћи и деспотовица знаће Мађаре дочекати — одговори достојанствено Јерина, дигне се, и |
еда, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} |
замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и деспотовица знаће |
: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доб |
била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге њежне госпође које фина и |
длога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но |
е смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде |
не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на п |
под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb n="511" /> се по |
љубље.</p> <p>— Честити пашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио |
хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и о |
волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, тој нису опростили него |
ји ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од |
за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ зада |
их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он ј |
поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Ј |
да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, |
> <p>После косовског удара народ к себи дошавши само је једног честитог поглавара требао.{S} Ст |
тане српским средоточијем.{S} Са благом дошавши дољни великаши градили су палате; једном речи:{ |
пратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и |
ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан д |
нашање при нападању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверит |
хаљина, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> |
рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега |
>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пал |
, кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна награда за толика хрђава |
олуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Мили |
витељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време з |
ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изненађен, |
ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај |
г српског и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са |
, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић |
рича своје од почетка до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref target="#SRP18590 |
у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца |
желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му |
их страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао б |
једаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> |
баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потражива |
ду служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="353" /> робља ослободити, о |
ац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, чес |
— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмун |
урке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром н |
редао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} |
ђи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити не |
глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Нова |
рослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од |
Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се |
ети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се врати |
> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогн |
д силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де ка |
седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек зе |
ру разнео се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворски |
љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад ов |
се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако |
м утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калу |
м Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је |
јеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам |
поту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопствено увере |
везати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту корис |
дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако си |
{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јова |
Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад с |
оле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> <p>Ферхад-паш |
.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после |
к-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од десп |
о је Јеремија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови |
све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо п |
ђу јошт неки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота |
ки посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у дво |
не закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало разве |
јзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да Вука |
/p> <p>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђ |
истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљ |
му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци |
тала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина зап |
на се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог |
XXV</head> <p>Кад је Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка |
кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војвод |
дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш |
угове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду |
озвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош |
ући твоју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора |
а на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна |
срећа амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p> |
S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва |
ри отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману |
и научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Беогр |
радске часнике, који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о |
p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> <p>Ф |
оварати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло ка |
злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема виш |
се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава |
е младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} Светислава су престављали како за Милевом узд |
мија прослови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још |
Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} А |
дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> |
то им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још комад |
тријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} То н |
иста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на в |
те се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких питања и одговора |
еремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити |
огору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранк |
самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p |
, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што мож |
о сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зов |
а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране |
ог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, |
стале.</p> <p>— Добродошли, и све добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла |
има тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је |
умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступали.</p> <p>Особито Ју |
нопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p |
/p> <p>Приредили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИС |
р ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</ |
<p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКО |
др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИ |
n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам и |
рске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин р |
нувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој п |
’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукос |
желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу х |
русу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p> |
.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од |
ли се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p |
један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји |
шао, почне говорити:</p> <p>— Право има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим |
лажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све |
и, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши свог младог сина Вука, |
а установи.{S} Свети патријарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матером, нека привремено управ |
апита царица.</p> <p>— Та да — одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом |
народ док се мир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смирено |
рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.</p> <pb n="261" /> <p>— Мислиш на Бранковића и |
тамо догодило? — запита жалосним гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода Костреш прослов |
к заповедати — одговори сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у та |
то је први посао — одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ћ |
ојвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, који већ због |
се дивио умерености Стевановој.</p> <p>Драгаш реч прихвати:</p> <p>— Тек таковим начином можем |
ве теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ раде. |
мешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Рад |
ан, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говорити:</p> <p>— Право има Драг |
себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милев |
сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од |
му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћ |
њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, |
вши се заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви ст |
p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените м |
више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећ |
се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде |
у широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га |
То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{ |
им виси велико златно кандило, украшено драгим каменом, унаоколо опет сребрна кандила, и њихова |
тник.{S} На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његов |
турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим камењем посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их |
На њему је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у златном оквиру у склопу као токе поређа |
<p>Приредили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВА |
онда беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вра |
био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харал |
ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина |
има у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— По |
жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегд |
Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јабланови |
во вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићав |
рава него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би са |
к иште падиша данка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Коли |
док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p> < |
нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији бити, |
сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драговољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма њихови |
би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласо |
из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастир |
ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, |
д њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би р |
тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика |
нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то |
а и злата.{S} Свето евангелије, у самом драгом камењу, поклон цара Душана, светлило се као сунц |
с напада него пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Ми |
тићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у |
ри запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{ |
имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет |
му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтиј |
без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико ј |
} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све п |
м пределу код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са великим зданиј |
та разбарушеном косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читат |
еоград изгледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни |
, у ком израђено почива парченце светог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен |
житељ и посадио га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, просло |
ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена п |
он је створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје |
ећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на вр |
S} Једни мере земљиште, други учињавају дрво за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то твор |
уги опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђери моловали, п |
идао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидинама сведок велик |
ошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости |
, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они |
њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, |
аш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја запове |
снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ |
S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све с |
S} Треба сваком могућном злоупотребљењу државне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше п |
и онај издајица отаџбине и народа, који државну владу себи присваја, и који једну част народа о |
спространио и утемељио би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p |
теши, него из другог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, слатка мати |
је црвеног калуђера за обичног калуђера држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мисли |
је том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да Бранков |
та на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S |
ког страха, које из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русна, која као да се закле |
шка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Д |
.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у старо |
Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се кад за бољ |
ни који су били од старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна |
="329" /> поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p> |
а својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шев |
клони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нес |
и зетским властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш з |
у дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност прем |
изрекао, канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посв |
еко чарапа унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је негдар вој |
његовим војничким разговорима и гордим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им с |
Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу |
млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или поне да има у |
т му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који |
азар није увек правду наједнако дјелио, држао је да је право Немањића његова неподјелима својин |
/p> <p>Харалампије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степ |
у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужује н |
Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је б |
о му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, п |
их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, који после смрти |
м буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, |
ст, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само ика |
p>Стеван није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не може ни |
ржи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет не |
рата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, |
оље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb n="329" /> поред Ђ |
и једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; |
се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалампије са највећом радошћу прим |
аузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчет |
међу Бајазитовим синовима за насљедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским р |
вак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити.</p> <p>— Н |
лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великаш |
ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш опет тр |
цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што |
арко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га |
са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећу част српске земље, па кад је пошао на |
двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, подсмејавасте му се, |
ихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ је |
о сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право к |
д није реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене |
лтан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, за покл |
Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје, неко право у породици им |
Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — рече угрејано Розгоњи, који није рад да |
запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо п |
не, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да |
њу ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у |
шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и ње |
лико војске, против колико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести |
Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, к |
кле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јер |
тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели шт |
Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек |
по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарс |
ужи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се |
пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити |
о, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство виш |
и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам јавити д |
деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати против силе доникле, донде док се побрину за пом |
олностима, ово Милици, ово Вуку, страну држати, једну страну с другом слабити.{S} Турчин ће се |
собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје |
негињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта ж |
вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушт |
} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Не |
дајства, корјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад м |
као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чини |
е откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ |
а, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи |
у, главом маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говор |
закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде |
, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост |
Србију једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а |
во већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племен |
земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која |
а мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Не |
ти против закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} |
знаш, деспоте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Ш |
не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор ј |
ици не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, |
/p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би |
Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> < |
итисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</ |
<p>Поклисара пред отвореним чадором још држе док султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси л |
д покровитељством турским.{S} Краљевић, држећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару |
ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ |
му царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо |
ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на кра |
ребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, |
алуђери.{S} Који што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p |
и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то п |
на милост и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мо |
е тако красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, мекушно — но ј |
и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по мил |
Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду госпо |
биће Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако тур |
мље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски |
а ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „х |
даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кр |
сле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремиј |
м, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџ |
у се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Сте |
аја, који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да с |
ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију |
бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу о |
а.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање ш |
лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Р |
— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — с |
е, сасвим је задовољан својим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’л |
велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесе |
сном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и |
е, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у т |
ећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад ч |
лубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има неш |
мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јере |
неподјелима својина.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, |
о о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и |
рају.{S} Но уколико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш |
сти познају некадашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и дове |
Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То |
ечи, деспоте, мудрост показују.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, и све |
а сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који |
лати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се б |
ра се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А |
боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закљ |
је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p |
да чинимо што за најбоље, најпаметније држимо, да их држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их |
за најбоље, најпаметније држимо, да их држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне чув |
амо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од по |
, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан |
Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући |
ли, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после што му д |
а награду оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи |
и.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмуд |
/p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пи |
’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турч |
а све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Т |
.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, начини га т |
јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но до |
силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па д |
урака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља ко |
лоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугар |
репимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме заклет |
Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга п |
рчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то св |
d="SRP18590_C1.9"> <head>IX</head> <p>У Дринопољу султан Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду |
де све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стић |
е наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеван |
коња, пиштање рањениках, копите омотане дробове вуку, пиштање, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{ |
="427" /> понашао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно де |
служити.{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је |
ни како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, доклен бије |
же видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маск |
ао животиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{ |
азговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је ран |
, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљ |
друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зим |
Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српске не |
ибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов ј |
дећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска |
већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спрем |
задобила мисао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се |
дзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је |
како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам |
а се после несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се по |
праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити оно |
у.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале н |
а и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славн |
војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш |
:id="SRP18590_P2"> <pb n="375" /> <head>ДРУГА КЊИГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18590 |
l> <l>Једна пола узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Со |
леву.{S} Она је то сама својим дворским другарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{ |
се?</p> <p>Милева је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с |
тране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фратри меденим рјечма заслађују и обричу им на ов |
еједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="45 |
акојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{ |
ва удовица, царица Милица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од |
ост, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при ста |
никле, донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’ран |
Млечићи подбадају властеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име но |
и присваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече |
чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју |
о у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем и |
лазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима позна |
не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Ву |
к, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи привржени |
Костреш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звон |
асоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела кој |
кне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— |
Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, |
Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћустендил, румелиј |
p>Петошко, бацив поглед на Светислава и друге војничког реда госте, па стиснувши мало свој месн |
о би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочив |
оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но пор |
иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Мој |
богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и пат |
ељство и то докучити да српским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, |
је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампи |
ро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радоса |
рпски градови с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима предају.</p> <p>У таковом располо |
имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спас |
ебо натуштено, с једне стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од ла |
могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистр |
-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана се |
/> <p>Два калуђера, један средњег доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог по |
су деспота кривили због тога поступка, други, опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспот |
су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, д |
у, кидају из стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним пределима секу грдне столетне |
судба светска; у исто доба један умире, други <pb n="366" /> се рађа; један се мисли, како ће с |
а задаје посао.{S} Једни мере земљиште, други учињавају дрво за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} |
совима једни су децу, младеж поучавали, други су писали за народ полезне књижице, и међу народ |
ко боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто |
исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} |
ушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује |
Један вели, треба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се с |
партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, други Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, оп |
са свом силом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали да се почека док јошт помоћ како |
гог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности, па народ са |
е и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што доч |
S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та |
рјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичи |
оваче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислава — рекне С |
на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цар |
то и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} |
едначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најјач |
ива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда |
, насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго |
леологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз д |
{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног ви |
а Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да |
вашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто |
Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халови |
вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{ |
и морнара, једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој се |
како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, препо |
ушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошко.< |
је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблановић.</p> <p> |
вићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У з |
ан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, његова побратимска рука ће ме у гр |
Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце |
го другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Миле |
колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S |
оћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је уве |
тарце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ца |
у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394 |
поред Грмановог простодушија, тражио је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то |
.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је сл |
?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње д |
ело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла ча |
р, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами |
а своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до великог чина, без да |
о, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Свак |
аках у свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{S} Који што приноси Смедереву, др |
стала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, жел |
отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица |
а башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје |
и живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чера |
{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу ту |
<p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом п |
део све барјаке које је задобио Душан и други српски господари.{S} Јер из Призрена све се онамо |
Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви п |
већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар |
постати врло опасан по Турке, зато ови други план предузети науме за коначно развојевање Србиј |
њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пру |
Јеремија властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— |
ави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могућ |
а добио, мени припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, |
а у том више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оног времена особит |
ог њега проливена српска крв, па смисли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не |
пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, |
<p>— Тражио је какве вештице — одговори други слуга подсмешљиво.</p> <pb n="250" /> <p>Калуђер |
нда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што с |
као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Ми |
но би био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито |
о сада да се после несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те |
као и другима, уливена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ства |
на то пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голу |
<pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кож |
оже да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Ма |
т за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у двор |
дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар до |
ћим пријатељем показује, неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропа |
удни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику сл |
љда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има прима |
{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајази |
ах после смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског го |
пустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах |
оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна жи |
столетне ’растове за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} |
{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутно |
сли, манастир похарали, како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </p> <p>Ше |
а шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са с |
под руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као |
е опростити од женских лакрдија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се ова |
књижице, и међу народ раздавали.</p> <p>Други опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S |
о собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дат |
е ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} |
ако напредују, кад један комад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му |
осле руку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесм |
пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Карам |
други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалници.</p> <p>Деспот сазове сав |
ц седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његова једна реч све је на |
о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Новак са његовим војничким разгово |
зглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски је ред изискива |
ајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће г |
достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила си царску благонаклоност, кој |
л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима велику бри |
им синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>М |
и да у Дечанима куварком постане.{S} По другим манастирима кувари су кували, али овде нужна је |
Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у |
апред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и |
брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живо |
ије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и туг |
атству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и со |
ко пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али |
ји, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгл |
>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ ствари, а не с |
постати могао, својевољно је првенство другима уступао, задовољив се својим бистрим разумом, н |
му је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p |
ислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она се ц |
ј војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје |
и од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити |
"514" /> <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман |
н мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда ве |
ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свеза |
</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћ |
везде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, |
ход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије, та |
сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Ш |
ј почивки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а р |
мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се св |
ли?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и |
ио могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Дес |
то смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том |
е под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју да |
о целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њег |
о за се, опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног те |
да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку |
остињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног Светислава, као по |
првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ос |
речи настаде почивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} |
дато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јере |
> <p>— Говори шта желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко са |
ј кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда |
та је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, о |
ак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, пола |
/p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су де |
> <p>— То само бог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражи |
ако га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очи |
го.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам о |
примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голуп |
одара сачувати.{S} Деспот је морао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турск |
еје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам |
њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.< |
у и камилавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе прв |
и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе ка |
лшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова |
реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу |
јеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска тур |
е за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то |
дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S |
, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да |
јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, |
а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да с |
дсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу |
> <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевод |
навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} О |
p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да д |
{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, |
се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава |
еванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо пр |
случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, нису им могли из главе изић |
ио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{S} Или зар млади Светислав са својом младом |
p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца о |
су ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то шт |
вољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би оста |
на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је о |
ура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију |
а.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би |
њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у себи |
<p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; кад |
.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју |
д цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како |
ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па т |
пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, |
аши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стеван |
акав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а |
да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свем |
њи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била ј |
ликаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви неће |
Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми |
мањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушкиње, господар од слуге, све чуј |
ачина; под добром управом, кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син |
ни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} А |
ђу собом кољу, како властелини један од другог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је да |
једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> <p>Царица са својом породицом; пат |
соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> <p> |
рбија је покидана, њени синови једно од другог одлучени, одродили се од старе мајке, заборавили |
сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у |
"402" /> деспот Стеван нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђур |
Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} Царица, откако је цар на Косову |
дио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће кој |
добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> |
ево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, какав је ту био |
е праве у народу за узвишење једног или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, |
могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов б |
анастира, код једне хумке, једно покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, |
— Тако ми светог Николе!</p> <p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еван |
им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, |
да има млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека |
ојвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише сл |
т раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике наме |
ата пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а дес |
пада, Митре, тај црвени? — запита Петар другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велик |
зити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то н |
е пристајемо да место једног Бранковића другога за самцатог господара признамо.{S} Ја се ни јед |
.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па |
ластели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма сна |
кве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но пошир |
коб собом је донела да један противник другога не може да преломи.{S} Један јак, моћан као дру |
олико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек што се нису судариле — одг |
.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} |
</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} |
p> <p>Деспот са четир војводе заседне у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> < |
ошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој трапезарији ручају остали калуђери.{S} Меш |
огомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, |
бричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на тр |
алости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div type="chapter" |
на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме м |
ема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смр |
лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} |
} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не уз |
г’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине к |
вести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове дв |
о ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де гово |
и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом слободније у очи погледати, ако би нас подјармит |
преко неверног слуге отров даје, један другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе башти |
ао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван |
ијет је јако искварен, у властели један другом преко неверног слуге отров даје, један другом на |
дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све ки |
м се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану |
.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{S} Тако је већ ко |
нички нападају, судија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’д |
Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту тр |
ово Вуку, страну држати, једну страну с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија пом |
већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жички ар |
баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме |
н будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, а |
азују онда када се, опште користи ради, другоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у |
поред свог толиког стада, тражи да отме другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо |
дицу оружати, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја |
ринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја са |
’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступити и себе пред целим светом као какова ку |
ки поглед.{S} По његовом немирном духу, другу би какову струку живота изабрао био, која би њего |
бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та т |
ље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стран |
S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: |
кше град опасати.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласло |
мо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ |
е све красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи |
" /> понашао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно делили. |
што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем главе, и погл |
е брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек |
отарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траж |
гне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и ос |
/p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града, и донос |
јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, гра |
за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој прим |
е, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чује |
да на Јаблановића, и прослови: „Прости, друже, збогом“.{S} Јаблановић одговори: „Криви смо, нек |
акле тако, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који |
ли зар млади Светислав са својом младом дружином?{S} Камо српске војске, српских војвода, камо |
о хитајући — рече царевић, па са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са ос |
му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Мар |
је пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су |
а дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта п |
ши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпи |
љан, па прослови:</p> <p>— Начисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p> |
одма’ са Турцима примирије учинити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш так |
мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У |
посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јунака?{S} Онда |
ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</p> <p>— |
вића најизврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је |
ј отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла доби |
хад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш г |
/p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска се слабо ку |
{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак |
ли над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута |
{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их штитим |
делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Како би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и |
ану служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.</p> |
ато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном |
мија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у деспота |
, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла |
ом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугача |
ти трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, он |
еремија, Јаблановић, Харалампије, то је друштво састављено да у скупу заједнички грабе и отимај |
Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p |
} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије се ма |
еремија озбиљан и мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ј |
остреш војвода, као бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како |
ог цара.</p> <p>Дакле није нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Петошко...</p> <p>Петошко је |
ове пјесме јуначко чувство обузме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила.</p> <p>— Е |
, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје остављала, примјетила је да се нешто црно |
нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Ј |
о је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапез |
ели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, насмеје, и један зажели ч |
т њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} То је већ ш |
највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако |
аља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина започи |
да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отп |
ви смех забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — |
аже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује камење |
овске битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после и |
пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад |
ајамног запиткивања и распиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S} Султан прослови:</ |
д је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</ |
та је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада срп |
ка, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена |
ворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је теж |
гао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого |
е с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом |
акове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодушија, тражио је др |
{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb n="454" /> |
наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живи |
орчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно д |
заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече деспот.</p> <p>— Извини |
од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. |
не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали да се поч |
се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко |
ћи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, очитавш |
уснине речи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, |
е својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пријатним својим гласом коснуо се срца свију |
нити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти |
д краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и н |
ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчан |
им гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко замишљен стане говорити.</p> <p>— Одавна већ срп |
бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабу |
е пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота |
у насликане битке на дувару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душа |
ко јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити |
ће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвода Војихна.< |
има.{S} Долазићеду господа од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра |
Украсе донећеду из Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе |
ага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народ |
а лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велм |
ова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубровнички трговци долазише као у госте.{S} Београд и |
у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчане трговце разбојнички нападају, судија и злочи |
, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њихови синови, браћ |
натлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариг |
ћ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султ |
ски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат сул |
с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми н |
рђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" /> т |
друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту се види б |
ара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани бил |
а у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак златан појас показује да је на њој госпошт |
ерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>Пос |
<p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да М |
и калпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео |
уго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се бри |
војом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зн |
едну годину све накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, можда донђе нећемо живјети.</p> <p>— Јеремија, |
у је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" /> кратке ноге, кратак широк врат. |
n="541" /> деспот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поздрава и отп |
ге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући |
пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племени |
ји дан донесе. </p> <pb n="235" /> <p>— Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколик |
помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду б |
Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја јед |
ивлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После |
је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед баци |
граду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, |
док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту |
а нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци осв |
е самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем |
ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па |
је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S |
тислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} Материна |
езарији све их готово чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, ск |
није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и н |
/p> <p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</ |
да ослепити.</p> <p>Харалампије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до |
атлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војс |
уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оч |
т’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту |
ње хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше родољубиви старци, и тек доцније, |
е умерено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима док не дође в |
љски разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; кад |
ат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, < |
Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам људи, кој |
> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена наста |
н.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рј |
кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном с |
лабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Са |
ошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јери |
рестао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови:</p> |
ив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни |
чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душа |
бавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо го |
топот, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати, малочас док се путници прашине отресу, ту |
ранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се |
ију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и време је растан |
и, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани н |
зитови’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се прим |
, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно у |
p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> |
/p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напослет |
очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, |
а, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија |
<p>Донео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Мил |
има на половину зеца право.{S} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га |
у.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма ра |
се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако сил |
окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да |
су Петошка.{S} Петошко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но б |
пцом сакупила, град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још вре |
тела <pb n="245" /> патријарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а затим се да |
могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин |
о је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет |
ног разговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="245" /> патр |
а предају.</p> <p>У таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне |
том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег разговора растану се.</p> <p>Бранковић, Војновић |
лавом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n=" |
робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одговори озбиљно |
спот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му за |
а откину.{S} Одбрана домовине — прва је дужност, нека се сви противници Лазареве породице сајед |
ити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и и |
које су настати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама у |
{S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Мил |
а струка, синови моји, има своју красну дужност.{S} Само сложно, сваки по својој струци, па ће |
ела које је Русна по својој дворјанској дужности измислила да би царицу забавила, и тек последњ |
ст, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу би |
ч и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без |
ем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Не може бити.{S} Посјец |
а сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ о |
ам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не |
> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Харалампије мало п |
да плаћа харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога |
о, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb |
на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p |
лни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом пресече султан.</ |
нуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јеремији да преко мен |
} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има |
ли су дужни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад |
педесет, а Харалампије тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јереми |
хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јабланови |
у одговара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са јо |
м и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде д |
баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада |
годишњи данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербег |
редато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог ба |
вотиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму |
је сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се н |
’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је |
а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне ту |
<p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Т |
И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ нава |
с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики |
де се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са |
ш само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} Прот |
борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци н |
више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n="392" /> заиру вој |
д свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то |
тим ослаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и з |
Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ |
Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што п |
кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићем |
еремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда |
ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref target="#SRP |
а Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима |
шњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види прим |
били од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видић |
што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђује |
тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац |
опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљају, види се да Јерем |
кругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи н |
, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Ду |
пска слава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског |
тан може имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје о |
вореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је в |
ска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замк |
остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само |
м реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава подиже се градић, Ласловар, недавно је завршен, |
јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у |
рва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p>Јеремија сад се поче кајати шт |
мађарским рукама, донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и |
би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупљене делије |
ва богатог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народ |
спотовица Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту више нема |
ка од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупц |
{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се на |
пови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника за јур |
се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n="471" |
а се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За то време д |
оравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.</p> < |
адан потражи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, п |
реву прича.</p> <p>Кантакузену доважају Дунавом и сувим убојне топове, Кантакузен их понамешта |
је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> < |
запаљеним турским бродовима распирује, дунавски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</ |
А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут Маџарима да н |
за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одговори Лошонц |
напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе |
уљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела |
Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским средоточиј |
служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око |
учају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина не |
у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S |
пити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане ка |
бе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни |
да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем потајн |
то је најгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људске преко законитости |
а као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на |
пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмор |
д сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане г |
дника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељит |
че у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p>Петошк |
кушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> показујуће.{S} Испод високог му чела |
сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито када у уверењу |
вати почео?</p> <p>Има људи који велики дух показују онда када се, опште користи ради, другоме |
летећег орла, орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онде где ј |
ојој младости у себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој п |
двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред |
и оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{ |
S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити |
е сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји |
ма млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том влас |
S} Црнци калуђери тумарали су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је на |
и, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их |
ештенства није се слагало са ратоборним духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун к |
Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говорити:</p> |
је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горо |
сле толике несреће и челични Новак мало духом клоне.</p> <pb n="265" /> <p>Царица је као нема г |
и, сваки поглед.{S} По његовом немирном духу, другу би какову струку живота изабрао био, која б |
јног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди |
нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га |
адмашавала.</p> <p>Русна је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није воле |
’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и т |
то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Србији п |
о Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким |
о посље исповједи пријечешће које чиста душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивно |
— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгоне |
ман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велик |
божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког |
</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољу |
Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмун |
најст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствен |
а спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту |
племенитог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују га |
.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се у |
стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јер |
{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на згариштама подигнућеш многе кровове, даћеш оча |
тови водили, што је год од добротворних душа измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље |
уга пола пут Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страхов |
војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је |
ошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек ш |
красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако |
Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српски господари.{S} Јер из Призрена све |
ољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни</l> <l> |
крунише за <pb n="544" /> краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на |
су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим К |
вагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорно |
ије, у самом драгом камењу, поклон цара Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему виде |
у босанском походу под заставом Силног Душана — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама н |
а против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> |
пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после бој |
ша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам после очиног пада истражио |
це из Солуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и цари |
То изрече, ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане д |
Грчкога до Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди вој |
бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам |
сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стев |
зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није никад сјајило као тог дан |
ов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, ди |
ло у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а крв ца |
њка славно српско царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуна |
нога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l |
нез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то је |
ито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају право на престол, |
је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си |
божан српски краљ Стеван Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, дре |
S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зда |
ј старости јошт неколико песама, одзива Душанова доба, у једној пештери каменитој оставио је св |
и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанова властела отела се.{S} Од снажног српског царст |
пада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још комадић земље, та бр |
е његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, к |
а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспо |
ој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова тако покидане, да се в |
.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама турче |
право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у све власте |
српска проливена крв пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де св |
Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих доп |
властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчане трговце разбо |
.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман укл |
Једном народу треба да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине не треба да су ме |
ђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој |
ар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> |
ате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновило, па се и различне шале провод |
ра.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непријатеље био п |
тпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, душм |
рањен од гладних горских вукова.</p> <p>Душаново царство распало се баш онда, кад му се круна н |
поту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} |
под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од оних ретких ка |
о Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, који је после убијеног цара Уроша себе за кр |
ма тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма |
ав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, не једанпут су |
и по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом народу — рече тихим гласом седи патријарх.</p |
е чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но |
евојачко своје доба провела је на двору Душановом, у средини славе и величаства српског.{S} Овд |
Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <pb n="297" /> што видела.{S} Биљен |
ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и |
ђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се н |
ао кћи Дејановића, славног великаша под Душаном, презрително је у двору гледала на нижег порекл |
била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих области.{S} Од мањег пле |
круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског Шишман |
а, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему нап |
ти.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је ба |
пска влада распространила, нарочито под Душаном, <pb n="214" /> Прилип је био место дворског жи |
p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, |
амо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — рече Милица.</p> <p>— Где су |
.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило |
а војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од |
авити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, но засад пре свега н |
е гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да про |
о је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Видио је и |
Јеремија замаглушен испарењем нечестиве душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега |
ељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити чест |
<p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари |
и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за покој душ |
и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспотовиц |
сподару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо |
деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнате |
и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих об |
еском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је било млого на с |
увлачити, и да ћеду фратри православне душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хил |
/p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи.</p> <pb n= |
от је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, што |
у.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојит |
о причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранковић предаје Мађарима град, ниј |
ако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао |
споту, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, никог другог од д |
ји у том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим ко |
не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, |
извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Харалам |
вог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији |
молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну горњи поклоп |
, канда је хришћанин, па исповеда терет душе своје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да с |
е и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода вл |
дорастао, како је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећ |
енита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, |
се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерина ост |
подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, опасности |
најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг |
косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> <p>— Увреда мени нанешена — рече |
му је давала пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} Једни |
еће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико м |
арод сам себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тра |
Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког си |
но га успављује, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би |
уту.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са прекрштеним ногама.{S} Харалампије тако исто |
љају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, на |
луци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то |
ја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се |
иван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Вели |
путујући, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих има у |
хтео пред светским жагором уклонити, и души својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија ј |
а радила?</p> <p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забун |
г великољепија, но одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стању царске породице.</p> < |
у јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да |
ст одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако ис |
у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот |
о бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп |
ва, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буд |
себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплаше |
му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком |
, канда осећа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван де |
а и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке.</p> <p>Ове реч |
имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво |
евере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да д |
а и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, д |
о пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и бра |
што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма |
S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облаги |
о онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до д |
ч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему |
оје ће бити пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, |
нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p |
<l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за п |
ну опирати се, него народ против силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи тер |
ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска кошуља,</l> <l>Већ |
е вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше ње |
и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити, из |
јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душмана, но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је и |
мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој народ |
у и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> пошао да узмем Голуб |
може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадит |
’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе однесе</l> < |
христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" /> замерају, говорећи д |
ула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, |
страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при |
иђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако |
гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници мислио. |
ити земљу, народ, понос мог племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајиц |
изу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руко |
десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу |
у мог народа повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} Штав |
код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Фе |
један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} |
је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, н |
ранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је доб |
али колико има душмана, но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Новак — н |
је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису |
рку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски п |
.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти в |
ошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило |
<p>Марко кад види сина свога некадашњег душманина, као прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоћ |
зареву кћер за Муратова сина за српског душманина, да се тим начином српски род подјарми.</p> < |
ам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену |
е кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душманина љута.</l> <l>Сад почеше коњаници српски,</l> |
руби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадвије,</ |
све докучити, па и свом <pb n="341" /> душманину осветити се.{S} Па јошт где су заробљена хриш |
братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може с |
, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још им |
је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо |
аорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепа |
олази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда није повољ |
погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, |
и белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манастиру |
рство, које ће бити пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа |
им и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Т |
нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде |
у — рече стражар Сукало.</p> <p>— Подла душо, нама треба свјетлости и слободе, свјетлости не мо |
у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ак |
Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Хараламп |
мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, д |
један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посв |
ричешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како |
.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Б |
о и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како д |
Који што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и |
потово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их готово |
држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека |
ј клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твој |
да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек п |
могао противсловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и са |
у јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стев |
зрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за на |
ане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би |
едеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранкови |
ех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин одн |
е за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кид |
е пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е |
ерхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја |
не издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.< |
жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токам |
владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, |
ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватр |
амислила, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Мили |
ао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као о |
вољан што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај |
ти главу.{S} Облачина је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се и |
ши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваш |
оји сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни |
на коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма |
у закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.< |
владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, зава |
лопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мал |
<p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> <p>Срећа, нестало војводама подмлатк |
блановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ ж |
Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да ј |
им крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само с |
толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— |
ати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће |
, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> <d |
не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа |
душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p |
</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја с |
а да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, |
м се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру |
једи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, то |
на није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покос |
светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, превесело, гордо. |
p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане главе што мисле, збо |
зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и ђаволш |
е? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове св |
Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, какав је |
де у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад-паша |
<pb n="489" /> <p>Калуђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Пето |
бити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из ма |
а Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и |
јати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још в |
сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да т |
рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш |
не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ј |
на ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За на |
ми шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда |
олупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-паша |
него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то б |
ку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене |
телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главарима турским од радос |
аша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо нев |
ају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј |
ви капа звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, пеки, |
се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег |
{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; |
нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А В |
ија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељеног го |
У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим д |
ће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учин |
у речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо |
а Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а овамо на |
То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу п |
ећ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда с |
ом послушати.</p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, |
Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жиг |
да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на кам |
још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта вел |
подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да к |
ве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И |
и нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на ди |
о се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Б |
ахају.</p> <pb n="446" /> <p>— Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у |
стопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако по |
а, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Ту |
вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па |
и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у |
— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљ |
дмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јуришима |
!{S} Понећеш собом толико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} Поклони морају се од бисер |
и као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме |
ултан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбили, колико је крви проливено |
мо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да све што од |
то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</ |
</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Т |
старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен народ, у |
ам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{ |
и, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би |
не, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим вид |
<p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за ст |
рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападне |
Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши збо |
, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин |
а Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, на |
ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, |
и.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зову, даље млого |
за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш |
л кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили против Бра |
најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским ба |
си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и пашама угле |
прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} Преда |
ази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што припадати насљедија, б |
совска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје, н |
ашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко одавде |
паша прам Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га |
.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харала |
њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећ |
није да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша т |
а се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се ту |
ена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад |
ким рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на г |
позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке прим |
Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафи |
>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Ј |
није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ниш |
о поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Та |
ка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стеван кња |
ји ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав |
ј улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремија.</p> |
</p> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од де |
Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што |
уман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, |
ризнао? — примети Харалампије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, |
аво уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За наро |
ега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Х |
г’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свј |
е; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш м |
обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турцима п |
ред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га |
, корјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацма |
<l>Зашто зађе роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда |
l> <l>Ђе је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, |
слободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требује |
удим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смед |
и ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како |
о да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужнос |
војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз г |
и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарск |
тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврш |
/> <p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Г |
иши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ј |
} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Ка |
дерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом |
што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти — |
откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног д |
останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} |
ти не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама |
сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак м |
ећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И |
му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандрит |
дељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов до |
ћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, и |
вану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не |
се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турак |
бија Мусу Кесеџију због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште баб |
ад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке можемо српски вилајет покорити, без да нас крви |
а и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овд |
и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју н |
тими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече што мисли о |
емена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову. |
скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, држао |
ног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пи |
и богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад |
ву изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су т |
л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хриш |
н Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех с |
и ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добр |
вици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу |
дрији лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дије |
лова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља л |
млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш < |
војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме |
земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар- |
па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ |
.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати н |
, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала. |
и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш |
си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране гос |
ођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи:</p> <p>— Чу |
n="428" /> <p>— Како сте ми, кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем ко |
пци Јуде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо моја — притворним гласом то изрече и излази а Пајс |
уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора.< |
народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао н |
од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака одмах доведу. |
са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом пока |
му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном т |
"SRP18590_C3.36"> <head>XXXVI</head> <p>Ђорђе Кантакузен саградио је Смедерево тако, да се ласн |
зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгор |
p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цар |
ћио.{S} Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђурађ, по својој одважности, распространио и утемељио б |
XV</head> <p>Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голуб |
огодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао |
сљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове |
та Харалампије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још |
обри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако ј |
Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је кваса |
кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу |
око цркве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види с |
ерина воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вр |
} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, — <hi>прави светац, прости</hi>.. |
ни ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и с |
рав Русни.</p> <p>Харалампије отиде.{S} Ђурађ остане сам замишљен.</p> <p>Малочас, па пошаље по |
за кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па буду |
астелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, |
ког краја, који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти пис |
бо ће ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е са |
ково господарства насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се |
страну Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власи |
о се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с |
би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после косовске битке с |
јин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота власт над Бранич |
а, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’ |
="338" /> <p>Они су доиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ н |
о мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, ј |
рекне подмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунац |
јег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви великаши |
{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити |
ајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед п |
воре.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чув |
има горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени не |
урђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држ |
ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милев |
а.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и јунаштв |
рђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела п |
Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу |
трану.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Иску |
росе великом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и |
г степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга новом увенч |
ждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Ту |
оде код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, д |
у наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи привржен |
од Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p> <p>— Помозбог, К |
ошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</ |
ма на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на граници, |
а Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако |
е.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут јун |
сти, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, |
а.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија |
партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што против |
совац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у зем |
да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отв |
’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а пр |
, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Је |
а калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегледно м |
лужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало |
<p>У Београду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подиг |
сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга |
ем нечестиве душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове |
не чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће одељење-војничк |
нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два красна, |
<p>— Помозбог, Краљевићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добр |
, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе свуда о де |
а, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмед |
ратила.</p> <pb n="339" /> <p>Откако се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но с |
сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од |
ти.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је силан и го |
бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђ |
а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што доса |
а владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га н |
вом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растал |
Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познат |
био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, рекао |
елики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна |
пот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, |
у, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, |
рима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера з |
ћа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише.</p> <p>Патријарх, предвиде |
мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе |
јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, морјем |
скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против његовог |
трашна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши чу |
же.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака.{S} Да нема |
се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хи |
у, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофе |
ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у сво |
Section" /> <p>Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи про |
Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из |
лагосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{ |
властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русна |
Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Драги м |
ара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало ј |
ску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу стајали, |
татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове и |
хмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те с |
мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне пес |
Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њ |
ти шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Хара |
и су српски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом красном свитом.{S} |
"233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но |
ост и властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна |
90_C1.8"> <head>VIII</head> <p>Шта ради Ђурађ у Гургусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, освету смишљ |
ргуровим синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај |
ај други је војвода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети.</p> <p> |
т више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> |
о ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код горњег |
ду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде |
дар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је не |
ег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били |
и.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S |
са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет |
, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, којој се |
в силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p>На гра |
рати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit="subSectio |
и били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих пред |
начког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> |
е распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак с |
наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одба |
би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, први |
деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, ст |
још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, двоструко чуство произвед |
е јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мен |
аредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије подне |
и, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са |
ци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта |
лиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним би |
л’ Стевана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S |
млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, |
ји је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онда би даље д |
>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{ |
ке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господар Поморја и свих |
о се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злоковарство; он је знао да Ха |
ости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, |
авним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом п |
зровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— |
твари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у |
не:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских |
опот, тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспота, чује се глас.</p> <p> |
иза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави |
гу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да |
а олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је |
љски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га подбада п |
спотство ови млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнез |
ив Мађара.</p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђурађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се |
му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог м |
8590_C2.19"> <head>XIX</head> <p>Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војс |
а и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, |
скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намасти |
не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски |
ко је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта благо, ни |
S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао.{S} Деспот |
њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да |
српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све срп |
<pb n="373" /> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом с |
"foreword" /> <div type="titlepage"> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>ИСТОРИЧЕСКИЈ РОМАН</p> </div> </ |
d="SRP18590_C1.12"> <head>XII</head> <p>Ђурађ, од покојног деспота на самртној постељи за насље |
ака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се |
Поморја и свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, р |
е се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур |
ир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их |
то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да десп |
одама повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p>Ђурађ продужи.</p> <p>— Да, Јеремија, њега овде на свје |
постане господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота |
јер се влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусу |
е, поред султановог посредовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са скупоцени поклони по |
дити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах |
у рукама властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна изми |
да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Србији путем манастир |
његова госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, Јеремија му одговара, |
е из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану |
ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{S} Много је земаљ |
у живити, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге д |
а под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити |
с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са |
ује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе. |
љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје намере није се више вр |
деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом п |
а, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушев |
многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла |
на, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе |
а тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни младић.{S} Памети |
сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави му се разни |
оклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, о |
аријег брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, наручује Јеремији, који из Голупца Х |
="titlepage"> <p>ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>Приредио</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</ |
р БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> </div> <div type="titlepage"> <p>ЈА |
беним размирицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским зе |
"401" /> између Стевана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се |
није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђура |
одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез |
једаред га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опорочавао, што тражећи ба |
деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне ли |
о учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам |
остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ |
а.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката |
важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете си предст |
/p> <p>Русна са Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Харалампије иде потајно међу н |
ци, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, но з |
ајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије — |
> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у та |
неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак се она |
е не задовољан Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он |
ечице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бо |
прети — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском ка |
Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду в |
ргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у |
надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно пона |
и писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} |
Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђ |
м ти поздрав од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом |
ња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> |
е.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор закључи.</p> <p>Ј |
народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити може, него слепога младића.</ |
Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог Николе!</p> <p>— Један д |
Орловић; тако исто <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Зм |
вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити ј |
ез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом стар |
е у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај |
S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиш |
ли у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да |
ко коњаника под Гургусовац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је и |
} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земљ |
у се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кне |
алог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb n="405" /> <p>Јеремија тако доб |
за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежа |
у дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Ту |
рђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам с |
<p>Стеван није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> |
га је Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он ј |
’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Б |
> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и |
оде, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање д |
интригирати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> |
пот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братск |
p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма војск |
ети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, |
ачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту пок |
вета не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више ник |
изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду затворе.</p> <p>Није тр |
љма договори, првом приликом прогласити Ђурђа за независног српског господара.</p> <p>Док се он |
ицу, други Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било |
новићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ д |
днако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.< |
ути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је |
стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. |
} После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био с |
жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав ни |
друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над св |
да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећ |
угом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако |
ом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место м |
и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђур |
— рече уплашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру ј |
у.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће прос |
кује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем наро |
жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва |
чини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, пра |
ина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом |
>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо гостију, Јеремија властелин |
тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очим |
свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ |
<p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле пев |
рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови, пре неколико л |
ма престаћемо бити несрећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и |
е би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, |
инови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро |
итке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен |
{S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синови имали |
ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе |
и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом |
евском подвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство |
добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их тре |
ово.{S} И она опет негдашње приврженике Ђурђеве њему задобије.</p> <p>Русна је једнако Вука под |
да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани по |
p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и |
ласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи опет нов |
два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за владу. |
ише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; он се ми |
догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дош |
и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта |
тријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, свак |
ман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види син |
.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог |
Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се пову |
гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помирио, |
ма деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турк |
е опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђура |
преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласити Ђурђа |
ировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију уда |
тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, но знала је наћи друг |
>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђу |
Срби са својим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре об |
и ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица и Мара постадош |
и царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор |
наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису б |
ме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај |
у, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише мла |
лободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у |
Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де |
држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} |
и нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и овом |
а би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чекају са |
о својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држали се сад је |
исто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако |
мурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, мала поч |
и по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се з |
а чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доис |
путе дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шт |
се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом жен |
<p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с |
м у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Патријарха новог јошт ниј |
ама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чи |
идиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпо |
знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припо |
ти, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштин |
ду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта је ново |
ат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Тур |
же ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годишњи дана |
ке или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољубије.</ |
>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се |
ад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство му из ш |
пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклону.</p> <p> |
>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблановић.< |
итање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали Гргурови синови.{S} |
војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца. |
и?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој |
ву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу |
тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на |
ог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књаг |
сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у р |
те сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, |
л морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав ј |
метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске. |
ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има |
тељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одбла |
ити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиља |
екне Бранковић.</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо. |
љ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <p |
тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац |
чество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му б |
султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуриј |
с је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слобод |
сади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ крив |
слепљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинс |
се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би |
аузет, добро пије, добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешт |
па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шт |
згледа — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спрема |
продати — примети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли т |
трану и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, |
и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла ј |
, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене и |
д отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Бо |
ремија довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо |
а.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати с |
же.</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћем |
ао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, |
овић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, ка |
е састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајс |
Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ј |
и Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Ниј |
ула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди чо |
савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, |
вори јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што в |
p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, ко |
мо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушени |
рвне свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљ |
га само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као госп |
у; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповед |
ели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече П |
већу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, |
ре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p |
силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ић |
ику накнаду — одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опреми |
то не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије |
чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас. |
моћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жи |
’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и |
ви једногласно на то пристану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај пред |
покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, |
ура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад с |
— одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде |
/p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често п |
мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буд |
тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} |
е Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелази |
његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на с |
ље Харалампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега т |
S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разговор.</p> <p>— Тако |
њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија н |
град предали — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ |
у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном |
зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што в |
ишћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати |
нског мермера, сребра и злата.{S} Свето евангелије, у самом драгом камењу, поклон цара Душана, |
омажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, тако |
а Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Стевана о заду |
а столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченце светог |
у цркви крстова, путире, окована златна еванћелија и разне скупоцене утвари што су побожни српс |
и ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, па их |
ели.</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побр |
уше.</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспотовице Јерине.</p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S |
а, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци |
орим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује с |
{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један ј |
обру срећу донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог књажевића Вука, здрава читава.{S} |
ђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа десп |
зборити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, па чита.</p> |
бичне властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука |
осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај ко |
народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају |
би га и покаже.</p> <pb n="486" /> <p>— Ево часна крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст |
.</p> <p>Деспот говор продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градс |
а“.</p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јев |
имишћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је п |
ор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да |
е, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда |
е, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом св |
пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, половину сам за се п |
руку! — повиче радосно Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро |
стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љуб |
а, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, д |
оворити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико |
>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нан |
брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску кр |
мена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Срп |
ого о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побратимске, кад поштеније чиниш, као са |
доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Т |
ени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста је |
ша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Л |
оружја.{S} Деспот Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изи |
било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби |
овједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу |
осејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која је својим листима сјенку начинила |
силом и жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су с |
аје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истисн |
ћа Марка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стев |
p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам ј |
а и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а |
зводи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост таложи.</p> <p> |
<p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он је створио човека и сваку ж |
оштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад |
вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n="441" /> <p> |
ваку се суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} |
на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ |
је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењима.</p> <p>Властелин Прибац, |
} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачи |
у стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђе |
рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „жит |
се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је |
таковим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заиг |
Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p> |
оца Харалампију.</p> <p>Кад наједаред, ето оца Харалампије.{S} Његовом доласку следовао је изд |
сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Ште |
зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспо |
чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак |
тац Никодим.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето дођоше нам гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Во |
ота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с ко |
.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> |
, премудрости божја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим ко |
а и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што |
спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, |
вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Ја |
уповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви |
<p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато народ аргатовати м |
.{S} Није сваки калуђер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се ху |
о султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захв |
јака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па н |
на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, |
д мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весе |
чувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђ |
а убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан |
у могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а ца |
међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је би |
м отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови |
ије.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Беог |
вац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина о |
<p>Султан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбили, колико је крви проли |
јводама и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки свако |
ва мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и з |
овак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; |
им већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, па шта се од ср |
нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је |
војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има војск |
и ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не |
ати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потп |
де наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p |
е најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но |
, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу |
сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад ка |
бити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му јед |
pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, написати |
вори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогодишње службе |
ад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ф |
витом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор |
близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећ |
ешителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу служитељима, остави спавајућег оца Леонтија |
ко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли |
ру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богато |
о са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> < |
ости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпез |
b n="230" /> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих при |
отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, пози |
еки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици султану?{S} Мла |
Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонити, и души својој у светој обитељи олакша |
ставимо сад Крушевац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде. |
а и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с |
оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада |
p>И доиста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, так |
ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина |
варе и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради |
деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана |
чун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.< |
унд примио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацмански калуђер метне на |
у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} |
аки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већ |
собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад је чо |
ело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’рани |
расота у земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости. |
како то да се она на то склони — после жалосне косовске битке, после пада Лазара и својих најб |
и у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — |
ткрити.{S} Сећате <pb n="429" /> се оне жалосне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш |
ђеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно |
, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу с |
milestone unit="subSection" /> <p>Овако жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгл |
ркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гласом говорио је <foreign xml:lang="cu"> „наш |
И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{ |
нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода |
ру највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосним околностима, код толико себи противних глава к |
S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи распитују коме се то звони, а |
ће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори патријарх.</p> <p>— Дакле до тога см |
ствовали.</p> <p>Милица представи своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p |
ргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалосно Милева.</p> <pb n="302" /> <p>— И ја волем Свет |
узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво и |
ни, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачије |
Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сама себе сти |
арх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са свију страна нападајем |
зивају.{S} Један слепац проси милостињу жалосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели |
ч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дамаскинову „<title>Плачу и ридају</title |
утне свите.</p> <p>Сад калуђери започну жалосну песму, посмртно пјеније, одјек жалостан у срце |
иптар предао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне |
а на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који б |
p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин |
} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="262" /> <p>Упра |
в слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нем |
алуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их |
ја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, што човека мрзи из |
створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</ |
жио је војску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турс |
ситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. |
казао.{S} На образу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде ј |
вијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жали |
но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост |
задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут бил |
преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаш |
негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као |
њем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, |
усари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се зн |
, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, с |
а јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је плак |
први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на да |
p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Старији калуђе |
ма гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све н |
је за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита коњских з |
ђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на |
жалосну песму, посмртно пјеније, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу |
, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни |
на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили |
сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихо |
спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{ |
акше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са |
ло, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерла |
мена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног л |
ли, помрли су које од старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови |
ца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судбе!</p> <p>Светисла |
одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њем |
то си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта |
ку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева се |
сала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да |
</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају С |
пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жалости удовичке, камо мржње супрот Турчина, камо освет |
ас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотовица Јерина јеца, чује јако о |
књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место |
лого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но |
Христова стада вуци ће однети? — запита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако |
ој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто магновење дође му пред ш |
хово текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је несретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ств |
ану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зат |
им оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам д |
>Милева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њ |
пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш |
града издати.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са |
ну се замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сноси |
ђером поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је позн |
ећ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђура |
/> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао д |
се са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> |
на, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшен |
из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен |
о ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, |
никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу наш |
је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала |
рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И |
де у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав |
без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</ |
о, волела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распр |
ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја с |
укашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од |
а Крилат дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јунач |
ако Србљи Грке побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране |
ша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио п |
ко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је |
> <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грк |
/> <l>И војводе своје помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови с |
к у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка |
n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l> <l>Управља |
р од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек |
ни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега |
лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморен |
двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, <pb n="304" /> у мислима тражио ј |
е примати, путника гладног ће наранити, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, наб |
} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од пуног |
мунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује |
ју, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косов |
замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит |
јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> |
чили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се да се стога |
ати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим г |
ском стану, оваково што опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике |
S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доск |
се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драговољно допусти и, радујући се |
{S} Царица се са својом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока наст |
аник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, д |
о поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српс |
претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— П |
м.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драг |
ажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за прво |
тај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ниш |
турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му |
која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом |
доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство задобити — одговори Јусуф.</p> |
оњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија |
" /> састанак, с тобом нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Је |
орачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе |
ске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покаж |
утито Новак.</p> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се |
<p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавара српске земље.</p |
небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Мил |
учај немам од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с |
е млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породи |
држати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам |
.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к себи доћи мог |
Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би |
војујем, зато опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и |
ним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свеколиком српском народу могу до |
дерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не мож |
то подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p |
шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољк |
ио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Д |
Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p |
аве дочекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода |
м и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети п |
нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић српске земље, па му се |
је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} О |
у већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогла |
и и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало с |
се курталисати; а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом |
ака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владал |
на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма |
, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро доз |
елимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам свет |
само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео |
одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно шт |
pb n="403" /> није кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним синовцима.</p> <p>Кнежевиће |
ри поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгрови |
е, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од з |
бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог |
амо те једно молим.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} |
поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепљени с |
/p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранков |
шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој це |
<pb n="442" /> <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хо |
ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљин |
.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру |
о су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може дес |
не црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} |
тске, херцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као шт |
турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско подврг |
адаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћа |
миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама |
оја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радост |
богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти по |
султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа |
гу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њ |
је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки тренутак.</p |
ђу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да |
који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да гр |
{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у прија |
Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, |
ти.</p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то скл |
није имала толико силе да противустане жељи материној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} О |
м Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печ |
акан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не пон |
о Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што |
амо бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом |
рити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица п |
ела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће виш |
; отац Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код |
ради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а ко |
.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари? |
ели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у се |
примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац ми је ка |
равославни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" /> племени |
стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осиг |
се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И д |
подства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Ка |
благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља |
мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати |
н с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, |
прњавору једног доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је само мог |
курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да |
ра.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била су |
ће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срц |
де Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе на кр |
хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{ |
тка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог |
.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жен |
е?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике кра |
љи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ћ |
’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p> <p> |
расно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, |
урском адету за зета држати који, поред жене своје, неко право у породици има; за таковог морај |
</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене.</p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се за нас побринуо |
хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора |
етрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када с |
ане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, |
о.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те |
је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа |
фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на |
о; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора им |
.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, |
аше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју задату |
ерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко |
будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а б |
жена први твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је |
тити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема никаквог права насљедија. |
p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, бо |
рло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лаза |
ити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из |
ски народ сада нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синов |
ура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура |
р од великаша.{S} Заробљену децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и на |
лушати.</p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се |
аш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то |
хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да Милиц |
лужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер |
вајте народ од женског господарства јер женске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку ј |
Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред које блистати мог |
добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако допадало |
жда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ |
ј је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је забава |
женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> |
ма тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, ј |
.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо |
онити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати |
је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанском срцу, да о |
и. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, |
После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, посваде се.{S} Милоша назову невером, |
иће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и бољ |
сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо, слабо, снажно.{S} Гледао сам моји |
ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господарства јер женске страсти хитрије к пропа |
да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала |
ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb n="292" /> <p>— У |
, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Ву |
азита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су |
огдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не м |
и, но гледала је материну корист својој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које |
е жељи материној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствари |
се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После оваковог закључења, патријарх да бла |
а.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и |
pb n="217" /> но том је на путу стајала жестина Маркова који никоме првенства не уступаше, па о |
н Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану |
ија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одме |
ати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се |
бојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке |
а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кнежевић.</p> <p>Харалампије да знак стра |
мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће нападе;</l> <l>Крв облила Новакове груди,</l> <l> |
епио, то је највећа заслуга —- одговори жешће Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како |
{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска.{S} |
и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> |
S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљ |
; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мен |
нимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријате |
какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно |
, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојев |
ше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим ста |
тражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те по |
<l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног цара,</l> <l>Док је свјета, док |
на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџе |
ацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, |
за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране |
, а поред тога није знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и њег |
са друге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува р |
РАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> |
вредних родитеља, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> |
оса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p> < |
Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Ису |
а Христова појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши се |
једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће |
у свом показују, особито када у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} Марко ј |
ислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца себи |
казивати, или са мном као добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики падиша, — проговори Бр |
земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{ |
елики падиша, помирити и у пријатељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште падиша данка и пок |
нији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> < |
станка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не д |
ивот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напосле |
е, пропита, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање |
ува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, о |
атукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад поста |
м.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C |
султану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и |
који далеко од тих усхитителних ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда ни |
ма јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети |
а видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма |
ра,</l> <l>Док је свјета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l> |
не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја ж |
утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја в |
астира Радосавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А |
, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>После главног одмах је деспот за децу ра |
и потурчили, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био |
капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу бу |
овом намастиру под управом Харалампије живило, и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је в |
рода.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубр |
ци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним |
у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ни |
а срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој де |
ко бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, који је наше заст |
м и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету клетву са имена В |
у.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са |
ко себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо виш |
зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Харалампије, па ма патријаром постао — напи |
че Харалампије и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам |
авичан орган опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого |
је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом манастира Радосавом, и требало је да |
мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољ |
деспотом, по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковић |
у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спом |
замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господар Поморја |
’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p>— Зна |
јо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од ч |
ом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} О |
Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо го |
о Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ оп |
блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља |
са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда све |
Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком |
оћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад иска |
то му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада нема г |
а свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави какову Христос препоручује; ни |
ећили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султан |
уче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви сле |
тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.</p> <p>— Такав је живот |
, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе жи |
ао лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у ма |
p> <p>— Рок дугачак, можда донђе нећемо живјети.</p> <p>— Јеремија, предај града, кајати се нећ |
едили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БО |
шло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред |
да је дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он |
, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</ |
ом дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда |
но бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па м |
, могао би са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млец |
ити, боље славно мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао |
цима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос м |
p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га про |
д, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ х |
будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хт |
к примети забуну Светислављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— |
, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем |
година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изр |
ници.{S} Они су Бајазиту Миличино стање живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак |
расти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међ |
род подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни султану да са |
лију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турск |
ИВОЈИНА БОШКОВА</p> <p>Приредили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК |
>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>Приредио</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕ |
ВА ИГЊАТОВИЋА</p> <p>У редакцији</p> <p>ЖИВОЈИНА БОШКОВА</p> <p>Приредили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ |
II</head> <p>Сутрадан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са |
му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак с |
вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногр |
појено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Фер |
е девојке.{S} Представите си само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем ка |
рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која свој |
Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје |
ече огорчен Облачина.</p> <p>— Такав је живот Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је животар |
толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жен |
хад-паша.</p> <p>— То је животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, које |
ад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, |
је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при нападању задњ |
ени, покољ ужасан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у |
а њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и цар |
нара, једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у |
можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а горе слава; |
ствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовиц |
мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ б |
, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Изву |
мораће полумесец почитовати, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не |
тео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, |
ам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола си |
об.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код |
товици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И дес |
стари Муратов слуга, добро је познавао живот и одношаје противни’ народа.{S} Знао је добро да |
им да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, н |
а Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> |
р и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а за спа |
ишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p |
је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунав |
Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој |
хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад в |
оји га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника деспотства признао? — прим |
оји нису били у <pb n="266" /> стању за живота отклонити га, употребиће сада сву силу своју да |
говор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота продераше до Крушевца и све попљенише; а |
же; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није |
воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредно |
лим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта |
миреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српс |
предао град.{S} Само о кончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одг |
ци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, |
ији има млого такових примјера дворског живота, који је често и на цео народ од великог уплива |
> <p>Русна је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није |
убије није јој допуштало да се дворског живота мане.] Овом незгодном положају Милице и Русне не |
n="214" /> Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но посл |
е с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је |
ви јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад н |
аралампије.</p> <p>[— Нек буде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Не |
прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор де |
си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и та |
а би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни |
говремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к |
цима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те имену |
м немирном духу, другу би какову струку живота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{ |
бије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српск |
у.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, |
о што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре зубе, |
и у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје ри |
зана два велика ува какова су у познате животиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гор |
</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — рече подсмешљиво Петош |
у пустити; он је створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ов |
и Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре ут |
де, божја створења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, |
д племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" |
пи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, д |
и зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију звер |
с свог самовластија, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Пр |
е тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, |
не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљн |
p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.< |
светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се чује |
Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но |
вана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у р |
мет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њег |
.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и т |
шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де му се |
говине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би |
сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обуз |
/head> <p>Откако је Харалампије отишао, Жигмунд једнако напада на Голубац.{S} Војске му је дово |
то хатлија језди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да |
Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} |
аду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад |
ти и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељско |
реда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што |
Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића |
о је у заклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а |
ари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима |
знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} А |
за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот |
ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чини |
прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милос |
рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при бл |
а, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд |
<p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује |
право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на ми |
што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који ј |
бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под удар |
немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора држати ни |
вати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ так |
се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмунд користи.</p> <p>Деспот изриче, да своју реч пог |
се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота наговорити дао д |
и, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипут толико |
ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— |
ним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у |
збију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но |
о се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије о |
ице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим |
се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, како да ја нем |
и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су |
>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и поручи |
ад подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина представља |
пити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађара за нас, |
ти.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голубачким висовима |
поту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <pb n="458" /> <p>— Покушајмо, можда |
/p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи |
ра смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ |
унака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фра |
деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голу |
олили.</p> <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} Из гра |
е пријатељство његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме |
удар Мађарима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби п |
е и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија се так |
Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосна све |
је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, телохранитељи с обе стран |
<milestone unit="subSection" /> <p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</ |
си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом час |
м реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, |
гор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} |
ту Облачина Раде.</p> <pb n="414" /> <p>Жигмунд се светује са деспотом и војводама, како да се |
уд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не п |
ин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Розгоња самртан зној спопадн |
отпоручи, да града предати неће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу пох |
краља дочека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, |
се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродо |
стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> <pb n="469" / |
дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне |
бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће Смедерево град наперен |
ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} К |
х кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти |
лоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, |
устио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ М |
ужасан.{S} Јато хатлија језди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола св |
ка навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли не |
е Голубац као пограничну заштиту против Жигмунда — одговори Ферхад.</p> <p>— Голубац је у Србиј |
које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржавао Јер |
ти.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и појединце ут |
ов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоће |
ед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, шт |
ада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властел |
олубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад |
шили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би М |
да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла у |
имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на |
остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мал |
иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Б |
и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити |
танино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а на |
ре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац с |
ано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуг |
ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако |
ра, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари |
планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени припадају, па још и многи други, с |
шонци и Цецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним косама пада оц |
и сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одм |
мо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, нарочито ко |
, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Бранич |
а и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај |
о даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у великој дворани чека |
т, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да повеља нема законите форме, |
ао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-п |
ђарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити |
повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> < |
Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Т |
p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда је мен |
је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд |
Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта ће |
нато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, склопио уговор, по којем ме |
та зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да |
Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем турском нап |
Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан с |
м, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо са Турцима ићи |
Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чинити.</p> <p |
ти, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој |
ије накан предати град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса шти |
за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми |
ана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p> |
жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћа |
, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац предати неће, пре |
да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о г |
пити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Беог |
предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као шт |
ша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S |
цио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па ако д |
једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију н |
ерхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа хара |
ремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати против силе доникл |
мијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи |
е иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харалампији је сад жао шт |
што имати.</p> <p>Деспот поруку саопшти Жигмунду.</p> <p>Светују се.</p> <p>Јеремија има повељу |
по уговору са деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град ус |
и није <pb n="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџ |
е може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И |
.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом о |
предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једн |
Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, |
добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би могли доб |
репила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија одговара.</p> <p |
Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе |
p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, а |
па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{S} Покушава напад |
атери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свије |
есне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни к |
де на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без ук |
м, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђура |
бију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило над Нови |
>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће |
рју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су |
е Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели женскима кл |
на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p> |
жаве, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи |
уме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни и |
ампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро једе.</p> <p> |
и.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, |
те године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, као год Харалампије.{S} Постане |
све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да уж |
е одбављало; искушеници радо су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у |
} Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмон |
адосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодник божији.{S} Није више |
итати „житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита так |
им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових к |
бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљ |
риже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згр |
за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио. |
и.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{ |
едим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје |
са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад пом |
је са Јерином по Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву |
чати, преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, |
м као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, било је с |
ари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловач |
изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели. |
Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жички архимандрит Пахомије и отац |
стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад |
је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добр |
е, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја |
ао код куће били.</p> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су слав |
би смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинског мермера, |
авали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђери моловали, па светитељи тек |
кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећнија времена зидали, сва |
, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећнија времена зи |
Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилазио.{S} Побожан српски краљ Стеван Дечанс |
живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л |
луђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који с |
оред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} Кал |
n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, да |
.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свет |
упати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним очима, ишао ј |
едстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи ко |
утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне политике постала.</p> <p>Милевино са цве |
назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком рад |
узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, породици, принети се има. |
ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти |
овремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— |
борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и не убој |
м земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наш |
сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав пријатељ и з |
оду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се п |
не почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве |
знова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, как |
конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђелије.{S} У и |
а члана исте другоме у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов изврши |
је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при нападању задњем на |
раноје побједоноснаја</title>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— |
штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде ср |
е да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са |
амо, што нам је најмилије, најсвијетије жртвоваћемо за народ — рече деспот.</p> <p>— Само грабљ |
rget="#SRP18590_N10" />.{S} Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата рије |
ластеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Хараламп |
и последње своје дете на <pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори о |
говорљиви, мучали су, једва чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последње |
ешника <pb n="381" /> злокобу народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави |
ну да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у С |
га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који народима владате, |
љим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанства.{S} Из и око њега распрос |
г потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за |
асеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих |
ђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвујућу се невиност изјављују.{S} Она је била прекрас |
тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жубореће потоке, обилате винограде, и свуд природа пока |
, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па те |
урни под својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчекивали заповест новог султана.{S} Победом |
/p> <p>После ових речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милиц |
мпије и Радосав седили су у трапезарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, трубе и таламба |
нови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, наш |
љети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бр |
и сујета или жудња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањи |
то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не п |
жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би и |
.{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седели су у о |
господа изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска ту су се одмара |
е пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које |
рије доба, при бледој светлости месеца, жупанице српске са својим гошћама уживале су тајинствен |
отпочине, баца поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо д |
д, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале д |
лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га ј |
је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукос |
еља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— |
ину још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака |
уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напосле |
, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна ж |
овек преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело |
усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он ниј |
сим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа |
вши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде ј |
Цецилија, красна дева, делија-девојка, за великим топом провирује, гледи, промерује, нишани.{S |
ица је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милев |
ам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" |
тријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјан |
S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n="216" /> који је у једној би |
више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb n="408" |
и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, наручује Ј |
и за трпезу обично под звуком звонцета, за које је у једном углу дворском мали звоник начињен б |
садашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога |
ну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Т |
издајицу, његови приврженици, напротив, за заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с |
јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њег |
на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу |
b n="526" /> <p>Деспот и Јерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине |
арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</ |
само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића |
калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика госпо |
ук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним деспотом.</p> <p>Војводе, које су се |
Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, |
прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико војске ће се држати.</p |
> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш с |
ем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђе |
} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> |
цима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедере |
учим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено м |
тели делити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па |
} Деспот напред с Јерином деспотовицом, за њима доглавна свита, деспот при уласку озре се налев |
нимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер |
еха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово |
ати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, |
о по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама с |
Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта |
оје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.< |
моћи, наслова деспотских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве по |
иван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази д |
ново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с |
ранитељи деспотови језде, показују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разап |
потребовао је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="3 |
бље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће бе |
кнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се ч |
аје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама |
Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртв |
тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, мо |
о шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском властелину лана |
мља, — <hi>прави светац, прости</hi>... за њим целива Јерина и доглавници присутне свите.</p> < |
жене своје, неко право у породици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се б |
и и славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у |
S} Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се |
али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ |
Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном. |
S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дат |
кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је бил |
т и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећ |
код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ |
рад, код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а |
бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам мл |
управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, но засад пре свег |
зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све |
.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од с |
ији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља |
} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владате |
род роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје ду |
вом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржа |
е сви са својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Ч |
дељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ће |
ин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало г |
на? — запита зачуђен Леонтије.</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се. |
о градити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак |
узме чашу те наздрави царици:</p> <p>— За здравље цара, царице, и целе царске породице; мир и |
</p> <p>За њим се дигне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војске, која се сада на Косов |
о над својим странама владају?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, јер он само жели |
ајбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као прив |
јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврженика имаш |
а је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје |
о више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са своји |
одио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим |
} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је зна |
ћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац. |
, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турских Ар |
Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, ј |
ика као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, ни |
ам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, п |
Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Ср |
саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу |
вим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патр |
другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мен |
овању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге |
д миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати |
и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би би |
вују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине |
оја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранк |
одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светисла |
е може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> <p>Деспот поруку с |
а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до ну |
, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{ |
дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не |
е одма’ преправити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p |
ш памети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но |
казиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Мил |
хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори д |
знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ф |
S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова велика седа брада дичи |
двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као |
90_N10" />.{S} Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету на |
јемо да место једног Бранковића другога за самцатог господара признамо.{S} Ја се ни једном не п |
ањена, нека народ даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народ |
да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињ |
показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету кл |
, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крсто |
наду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједн |
{S} Који што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дођ |
p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег |
ашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p |
као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрека |
онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га п |
ови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследија одржите |
м дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Гол |
а дошао?{S} Зар није то довољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није д |
ара видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше непр |
ати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" / |
памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у |
} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није |
<p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор закључи.</p> <p>Још су |
говори, првом приликом прогласити Ђурђа за независног српског господара.</p> <p>Док се она у Ср |
врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p |
е толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, |
ства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вје |
јсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зла допали, ил |
огао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, бога |
да ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</p> <p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Ба |
ом главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окре |
S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са с |
/p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту |
сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,< |
Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, |
мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав пријатељ и заслужује д |
его из другог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та |
ом часу доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац |
овољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне Петошко, на које се сви |
зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но каж |
д беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то |
народа достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му |
ро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и овом приликом послао га је п |
су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одговори Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рам |
во, да је то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ |
о.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S |
држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак о |
не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазира |
Нема ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{ |
бору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника деспотства признао? — примети Харалампије |
објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо |
руде, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац п |
а скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигм |
ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђу |
а, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} |
ретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу језди |
му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — ре |
ајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душманина, да се тим начином српски род подј |
младог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће би |
, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину допрате.< |
ег кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све н |
> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја зна |
ћа немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n= |
S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би |
а ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранкови |
ријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти |
ужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што |
е преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислава — рекне Стеван.</p> <pb n="314" /> < |
деспот мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмун |
се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђера држала, који је мало понесташан, ал |
искивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све ј |
рече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не б |
ћу народу порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаре |
се се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатанина спрема |
о.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао |
нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе б |
потребити и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, |
е црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро ск |
S} Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему вод |
подбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном |
19" /> финим средствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те |
о што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При т |
памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учинити.</p> <p>Јеремија пошље гл |
> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Карамани |
ред означило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се на |
јанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, |
а-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима ве |
ста, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто после косовске |
је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово пона |
а љупко погледао на цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> |
потчине, и место оног да добијемо овог за господара — рече умерено војвода Радосав.</p> <p>— С |
сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војво |
у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У он |
p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Ту |
је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ов |
ише у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> <p>— Е |
S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша вр |
т хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити к |
и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се |
.{S} Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном војском која му ј |
{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живо |
бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастир |
аметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S |
Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и јунаштва у се |
лобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потреб |
ој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлости месечине — град ун |
/> се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његово |
који је после убијеног цара Уроша себе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српс |
оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и св |
ију.{S} Служитељи су свакојаке приправе за то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Ст |
рави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За к |
пределима секу грдне столетне ’растове за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе |
други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе |
</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па са |
је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се к |
то младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чинити почне, што није славно, силно и бо |
к.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељска вла |
светлости од драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изре |
ба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, т |
.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша. |
укашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале ка |
њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, н |
, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржи |
b n="372" /> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије н |
војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх да |
дите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зл |
p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S |
иког војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, |
ш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то |
тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господар |
јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат |
управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у |
ш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати |
и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и |
будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> <p>— |
рују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли |
су за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије влас |
илица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју ј |
ко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесе |
јег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, ш |
чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, рекао би да је |
р је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну и |
ључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског на |
треба да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна на престол диже |
сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељи |
оград ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати.{S |
ного шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, сп |
дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта. |
нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој пок |
љетни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар н |
ити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Мож |
ело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-Стев |
који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарим |
о је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда |
нас правите господом.{S} Господство је за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> <p>— |
не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога ком |
е га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали су к |
ећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, <pb n="304" /> у мислима тражио је оног ком |
а свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Деча |
ри Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе р |
е баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече ис |
аће берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било. |
потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу |
и мач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато |
а, јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и х |
најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> < |
рине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико |
српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, одважни и влас |
чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече |
о допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рач |
ро смедеревско вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} |
а Србима сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчић |
о би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескака |
у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш С |
ад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које |
икад <pb n="468" /> и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру |
д тако напредују, кад један комад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу |
ћа крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мој |
ог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете си пре |
pb n="392" /> заиру војсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у |
н Рувим и остали калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, |
илазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да |
и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, никог др |
ке, зато ови други план предузети науме за коначно развојевање Србије.{S} Они пошљу нека мања о |
и сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> |
хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</ |
лаго.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погу |
је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а |
ину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У по |
врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је био византијски обича |
ум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију |
та или жудња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв |
и тако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како ј |
био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам |
рси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног цара,< |
д се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало |
мемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојн |
е красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити паш |
ао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турц |
деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их гото |
н и мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам |
<p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда прен |
и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежев |
<p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакл |
олико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу само мог великог падише |
ог Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Бра |
гледати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму |
ним срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврат |
ере — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-па |
<p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харала |
ељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржа |
ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се по |
жене.</p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, бил |
лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, |
душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, |
оложаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И |
ћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај |
ца шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је |
о му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити времен |
се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у и |
ажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и д |
} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови с |
, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ |
вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не д |
би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</ |
господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду |
/p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу п |
о деспот одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо ме |
и бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали с |
, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли |
у већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством породице лако утаманити.{S} Сад треба, п |
ни, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запи |
и од другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на више страна |
ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, нам |
/> Марко оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стисн |
је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад |
гледа код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота д |
едовања Србије, и дочекао је да крунише за <pb n="544" /> краља силнога Душана, и видио је како |
на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја ми |
мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота |
ју.{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочи |
плео, опет Караманија турска остаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин н |
<p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и |
.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место |
е оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках |
е поздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и р |
задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу пр |
никакове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за с |
нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло м |
пред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђу |
нцеска рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког л |
и се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари о |
ну мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чи |
гама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранкови |
ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натова |
њаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјер |
ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим д |
атријарх даје молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће |
све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију говори |
питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли на |
нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили |
о не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју |
арави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда о |
е власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо им |
што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} Д |
е већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни |
p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо |
ан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који су се борили на помор |
ав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Фер |
ота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p |
е неће цариградских постидети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих |
а по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за |
не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене о |
/p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он цариц |
рбанашким и зетским властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би |
ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као |
ти, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида гра |
атара, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне |
ошење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред тога |
и гледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у |
атељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био |
беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по |
о њега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} |
јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку т |
или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ет |
јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Угарску н |
S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но код на |
иљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од ди |
мо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо |
у, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са дале |
ички венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и |
оже.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер |
и Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p> |
народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме неће да се покор |
ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бис |
ео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Имам — |
децу, младеж поучавали, други су писали за народ полезне књижице, и међу народ раздавали.</p> < |
војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини п |
ретворила истом онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад с |
ом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од |
досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово |
е седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> < |
од покојног деспота на самртној постељи за насљедника наименован, одмах после деспотовог укопа |
ма, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситн |
обро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и ш |
о гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у би |
ао Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Деча |
— Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.< |
плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није за |
} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад н |
дан показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође ч |
о бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо |
да отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{ |
еспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на |
р војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су |
рости, за њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на к |
Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} Онај, који је ср |
{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као ш |
утује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да под |
еваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећ |
ог сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, јо |
еси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, а |
што видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</ |
едном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се о |
д тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало |
<p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па з |
да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејда |
ао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко не примје |
узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир изм |
падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики ј |
нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не |
д народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S |
нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди |
’ после руку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Ниј |
ком војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо бла |
ије ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља |
еотео.{S} Патријарх даје молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ћ |
ђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p> |
пије, нећу много поучавати, имаш памети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те |
о памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седел |
е Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> |
Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сл |
Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где својим осо |
ах и писати српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то ср |
S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако |
рпском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за које је у једн |
де залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слобо |
ралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар |
еде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је |
.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска во |
преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска |
тати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени |
авити, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, д |
ачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царс |
друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријатељство признати, |
љини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљев |
млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је |
је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је ка |
једну опредељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и ње |
Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не |
Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору катк |
ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснути, о |
ј глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искрено по |
— Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се изрод |
им да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светисла |
чног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и н |
е зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове |
ић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} |
сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо |
оловине од откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p>Фер |
тео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову цар |
против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и |
о на коцку за несигурно метати, налазим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода би |
што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт |
Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са |
ности одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први п |
89-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили |
ог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Ка |
спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном часу добр |
ђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напал |
ати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, |
име благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био |
На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више |
от дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена |
све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Л |
видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га ниј |
="378" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да н |
нин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на |
ку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га ј |
ом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је |
еће сигурности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предат |
дан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Ту |
негињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица.</p> < |
и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако мож |
уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опе |
и да се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам |
висно господарили.{S} Вукашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — |
едати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на в |
у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли с |
а коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који ма |
жда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, не |
дни мере земљиште, други учињавају дрво за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то творнице |
рушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, к |
ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре уб |
и.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал мора |
је ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом |
Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p |
/p> <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Марко са остали претенденти није пр |
е.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шк |
и’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бранкови |
народ.</p> <p>— Деспот је себи задобио за савезника Угре.{S} Њихова судба је са српском скопча |
ке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили |
ује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се |
алампије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Ј |
м већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева ниј |
га би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ло |
ички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за друго не мари и м |
ошли.{S} Светислава су престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој |
аници, да можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почи |
турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам ј |
коју разним наградама можете после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.< |
и.</p> <p>Русна са Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Харалампије иде потајно међ |
сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за б |
ралампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро једе.</p> |
нути.</p> <p>У двору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} Служитељи су свакојаке при |
а какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помир |
ало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилик |
да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Н |
и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо |
{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би |
длеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има |
:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обил |
к плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошит |
његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала ј |
ихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не |
жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жа |
сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Во |
рица дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патри |
здигнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је |
— упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремил |
ти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико из |
је најмилије, најсвијетије жртвоваћемо за народ — рече деспот.</p> <p>— Само грабљивце, грамзи |
ек гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је |
онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Како право, онако здраво.</p> <p>Бра |
ку властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} |
ини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма пр |
а собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, |
се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{ |
те за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гр |
вако за се, опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног |
и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалници.</p> <p>Деспот сазове |
ћу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред свима гостима.</p> <p> |
е Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</ |
ио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да |
то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — |
ђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— |
у коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина |
огом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и о |
и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске ве |
{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звек |
и’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису ви |
је право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Ма |
Није сваки калуђер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари |
не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она ј |
житеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> < |
но нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, власт |
ашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, најпаметније држимо, да их држимо <pb n="47 |
ан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, |
азговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Ла |
у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена |
ли, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти |
м себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности.</p> <p>Марко их ј |
едногласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да и |
> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме |
цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за |
ом; Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Ср |
тво?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лаза |
чају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зб |
је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ д |
проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душманина, да се тим начино |
ј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десет |
лико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — |
ича.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губи |
био сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је красну.{S} Госп |
во, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако с |
у се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану своје домовине. |
да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рув |
ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, |
и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Труба |
ђарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац |
Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са |
а пространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робов |
а.</p> <p>После главног одмах је деспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и д |
не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па са |
ва у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није в |
да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз ба |
ледом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч |
о се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и нар |
ја треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нап |
о турској сили противустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики |
> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бајазита нами д |
, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника деспотства признао? — п |
прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њега |
S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде |
, истом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим војвод |
у са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред в |
ада по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланц |
ек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити. |
[се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјел |
> <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су об |
лу освету изрази тиме проти’ Светиславу за први његов познати смеј. </p> <p>При том Милевин обр |
/p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева |
не са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског |
шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију ост |
Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да |
ати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Они су искај |
ува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш |
аду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} |
доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бр |
{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ио |
запита деспот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, х |
аници, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, н |
рпљења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење једног или другог господара; да са тим и се |
рем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не |
што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће |
пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, п |
било је господе која су хтела да имају за луду онаковог човека који је доста мудар да си могу |
а не угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигн |
потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије |
су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљ |
Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро |
пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, вин |
> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и то турског султана Бајазита за себ |
.{S} Лазар наименовао је исту дворјанку за прво придворно лице покрај царице, јер ју је особито |
</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Леонтије.</p> <p>— За њену |
/> јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за опасно.</p> <p>Поред св |
S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи им |
истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, |
p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цар |
ао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на д |
ер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрст свуда |
ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао.</ |
ји сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а |
е спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли |
ога поступка, други, опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о то |
прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко пор |
/p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за свој |
ведали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’ар |
с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи |
отив силе доникле, донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад |
} Који нису били у <pb n="266" /> стању за живота отклонити га, употребиће сада сву силу своју |
/> исповедити морам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, |
ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} Она, истина, није још |
дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — |
оју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народ |
до пријатељство заверена.</p> <p>Сви су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њ |
јем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер |
изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаш |
ултан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му |
лановићем.</p> <p>Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше с |
доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у ј |
ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p> <pb n="515" /> <p>И кнежевић отп |
то код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био |
и.{S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најсп |
нела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје, неко право у пор |
ској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми |
против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, је |
ијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — |
осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједн |
ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, пр |
бине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} |
p>Харалампије, телбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био |
ли по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у |
јаше по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душ |
апред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, |
мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, који после смрти Стеванове са |
ад, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p |
ад, Србија им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјеруј |
ска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препор |
тези одговорити не може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> < |
о тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од д |
ћ.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Тур |
ожанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек |
равди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље |
ј отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он |
служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и |
ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А сул |
<p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и |
е властела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косо |
ј уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота продераше до Крушевца и све попљенише |
ње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњан |
Пред војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Б |
навом које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Ј |
и, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војс |
и „<title>Многаја љета</title>”.</p> <p>За њим се дигне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српс |
спот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњаници.</p> <p>Кад је десп |
подвикне достојанствено деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве |
забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> |
на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и ка |
ј често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, |
крв је племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду |
азговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="245" /> патријарх |
јанској дужности измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца јој се ко |
отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — |
егињи, која се са дворјанским девојкама забавља, па поред ситне тамбурице пева песме заљубљени’ |
и.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док |
н био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p |
>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац Пајсије оде.</p> |
еби познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног саветовања, рекне сул |
се Милица са Русном овако разговарала, забављала се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била кр |
м свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Новак са његовим војничким разговорима и |
новодошавшим гостима и по свом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p> |
тике постала.</p> <p>Милевино са цвећем забављање и Миличин са Русном разговор прекинут беше до |
таманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погину |
итно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листине потпис |
а су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала |
482" /> <p>Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не м |
е баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> <p>Један комад Србије откинуше Турци, М |
бљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето |
г младог сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар |
би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Мил |
даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса |
ледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Розгоња самрт |
а, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гл |
ка Јаблановић <pb n="465" /> оставио је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађа |
пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и |
као и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, |
мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила ист |
долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељ |
Скуп је сваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</ |
p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако |
мо треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се може |
ћу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од задово |
г одлучени, одродили се од старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатс |
арко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} |
скоро у харему султановом налазила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <di |
пије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Ју |
јатељски показивала.{S} Вука није могла заборавити, па је његовог сина трпила.</p> <p>Харалампи |
ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је са |
ок сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећу, седио сам после уморног лова на ову ст |
а ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер слуги ј |
ета Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се Харал |
Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти н |
ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Лазара, на његовог пунонадежног |
м задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори кроз плач и к поласку дигн |
— рече Русна — од моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше уколико ми се са свију |
могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслуша |
а бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња |
место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашин |
, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови |
Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су |
раће се закон донети такав, по којем се забрањује строго употребљавање такови’ <pb n="254" /> п |
<p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гл |
b n="416" /> <p>Јеремија озбиљан и мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми.</p> < |
>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било срп |
неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.</p> <p>— Сад нам није до оклевања |
о изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бит |
похити онамо.</p> <p>Он Русну прилично забринуту нађе.</p> <p>— Добар дан, госпођо!</p> <p>— Б |
ла бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чи |
ати могао.</p> <p>У целом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосним околностима, код |
тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих братија, који |
тиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве госте.{S} О |
било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— Како ти се доп |
ад Крушевац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </di |
преко законитости продиру, па у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и међу самим к |
они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбра |
pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Ми |
места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева |
крдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} Нова |
ио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за |
крип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.< |
ива румен обасу.</p> <p>И Новак примети забуну Светислављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма |
шевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим лицем ишла је царица са Русном н |
ту.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Стари |
— Та мој отац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си ј |
м као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан |
о би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који |
ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и појединце утамани.{S} Засад смо обоје смирени, |
, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку |
да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорч |
/p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака остали, бацили би на |
И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољети не би мога |
де неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски |
д, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом |
ађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто на |
а што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, показује <pb n="470" /> |
> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са великим господарем Мирчетом, и у |
је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разговор.</p> <p>— Таковог делиј |
ешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стева |
ег народа младића, у тврдо пријатељство заверена.</p> <p>Сви су за здравље ови’ младића купе ди |
акшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски’ р |
ремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи.</p |
то сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пи |
боље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов слуга, добр |
и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка частити |
сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Деспот погл |
крај Гргурови’ синова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен посл |
еља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико |
Русна је измеђ’ осталог споменула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску п |
.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започне |
и.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуна |
</p> <p>Град је опседнут, турска војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</ |
да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, |
90_N6" /> Сад од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудг |
добром управом, кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, пре |
противу десет борити.{S} Истина, млого зависи од <pb n="359" /> јуначке среће, али сигурно на |
ма полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и |
ма.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— |
њиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’д |
<p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу |
само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани друж |
ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара |
одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, пр |
ле кад се опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— |
са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ |
робље сам искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погријешили, то сам ја |
ачки’ ритара, против Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и |
игмундова војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да |
с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелц |
а.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су не |
о, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у |
ови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе ста |
т, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, св |
зоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном |
аљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико |
узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, |
јима ће повратак војске штитити.</p> <p>Завиша близу обале понамешта, разреди своје стрелце, пу |
из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушк |
и.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђаконије, смедере |
Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ће повратак војске шти |
згоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Б |
, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љу |
гмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Ху |
и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S |
се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к своме кон |
<p>После смрти деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у д |
е знао.</p> <p>У српским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} Владарска деца се међу со |
ра нестало; међу њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћ |
ио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар |
азара, зар би свеколиком српском земљом завладао био.{S} Ратујући противу Турака, погинуо је ко |
правца и мало среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану |
м их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би да с |
рбије.</p> <pb n="332" /> <p>Нов ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Бе |
град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Ма |
ребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је нетљено, руке м |
бом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјег |
подиже се градић, Ласловар, недавно је завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга |
ако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацмански калу |
.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани љ |
жу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је |
нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Леон |
му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Карал |
>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад разговарат |
и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њ |
рдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паш |
ране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет |
и није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, можда ће се |
е благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Харалампије |
Турака војевати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старије |
ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица |
, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не мо |
ратком здраве нађем.</p> <p>Харалампије загрли најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто |
на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши свог младог сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, за |
роду живети, _да га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнут |
ву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, што показује више нег’ |
Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, ј |
Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p> <p>Розгоњија уређује |
а кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома |
дама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кол |
атаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, |
аш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара |
деника, топот коња, и шкрип колах, слух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де треба показује се, |
рдије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти |
у и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — Леонтије.{S} Стражари зачу |
на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, властелина |
<p>— Ти си анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ |
ер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p |
дице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка |
не. — Затим мало уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си т |
један кадионицом јако димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано |
ламом задат, танке усне стиснуте, канда задављују плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда н |
рпским војницима последњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико |
ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали Гргур |
мљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје посао.{S} Једни мере земљиште, други учињавају д |
n="342" /> му јунаштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без д |
о сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је |
се цијепам од савеза угарског, погазићу задану ријеч, која је потврдила уговор Стефана деспота, |
стио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствар |
народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје п |
ам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Д |
собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши. |
шено показивало је румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, канда задављују плам.</p> < |
против мене била. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти |
у и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато и |
оваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, |
ам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно деспот.</p> <p>— Та т |
<p>Бајазит султан, син Муратов, имао је задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} Кос |
треба да напише.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p |
јвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату ријеч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајиц |
ма он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писменом |
адата ријеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу ж |
вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми п |
намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У |
по владалачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о |
p> <p>Харалампије од стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забавља, д |
лављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му разла |
тив Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви |
ађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја |
гледао на цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> <p>Поруме |
бљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане главе |
го кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима г |
ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал |
е ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но б |
а изрече, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле |
је, гледи, промерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} |
Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Ма |
/p> <p>Када је певач престајао, донекле задиркивали су Петошка.{S} Петошко није ником остао дуж |
већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, но преиначено име на К |
а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног кој |
ог задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме |
тво, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати |
> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћ |
треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, в |
ти ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се |
од њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет |
вати.{S} И његово понашање при нападању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Ра |
рду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим |
ову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може |
омотане дробове вуку, пиштање, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од |
време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене области, јер одавђе се шири турски дин.{S} Т |
о.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам после очиног пада истражио и задоб |
турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, особито ако Србима |
и и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски |
, наговарањем, ласкањем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па на |
је имао своје приврженике.</p> <p>Русна задобије потајно пријатељство Вуково.{S} И она опет нег |
ранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па |
уком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечастиви места имају, у |
опет негдашње приврженике Ђурђеве њему задобије.</p> <p>Русна је једнако Вука подстрекавала: з |
у у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег вој |
памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да с |
ко.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што |
нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} |
рад, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна |
зражава.{S} Она, истина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати као |
смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћанство ослободили.</p> <pb n="418" /> <p |
великаша.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грмана.</p> <p>— Свега се |
Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике. |
> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасв |
пна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српски господари.{S} Јер из Призр |
е, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака показао се н |
, њега сам после очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај м |
добротом и красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонт |
ководити народ.</p> <p>— Деспот је себи задобио за савезника Угре.{S} Њихова судба је са српско |
ез престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Татарин радосно се смј |
против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у сада |
није ни сам по праву насљедија царство задобио, породица Гребљановића насљедије изгубила, и да |
ранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је такођ |
у против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац за |
ним наградама можете после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> <pb |
о Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Реч |
еликим војеним масама и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким пре |
уби и уважава и жели твоје пријатељство задобити — одговори Јусуф.</p> <p>Милева није се могла |
г да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткр |
а блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, |
зар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задобише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l |
и, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у |
и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Харалампије мало промишља.</p> <p>— Ј |
ту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција:</p |
слушао све, и канда је изреком деспота задовољан, па прослови:</p> <p>— Начисто сам, друкчије |
извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се његова половина од ћара ње |
је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам |
што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, нећ |
Харалампије трепавице уздиже, сасвим је задовољан својим стањем, и држи да му награда неће фали |
ао они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да н |
им се заврши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Леонтије проникао у његову душу, а сад |
, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинст |
<p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти задовољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто да |
га известио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз д |
сле овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом до |
м султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори врат |
е као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћ |
.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог дела.{ |
ајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и |
м.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свеколиком српск |
тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака допали |
и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У једној двор |
војевољно је првенство другима уступао, задовољив се својим бистрим разумом, науком и чистом са |
ра бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга. |
одица морала се са неким парчетом земље задовољити, и то под покровитељством турским.{S} Краљев |
је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружа |
вник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ |
ље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да |
акве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, |
агновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном |
арх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете |
нпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> <p>— К |
вак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољна? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим |
лави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зидати град?</p> <p>— |
да коњанике, нек зида Смедерево — рече задовољно падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би треба |
ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и д |
љан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње чинише се такођер |
подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са задовољством гледао је на оца Харалампију, који је тако |
т-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима п |
лубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати гр |
тан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква |
нути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ че |
о не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окружни |
нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавају.</p> |
иви се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре п |
д Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније када се српска влада распростран |
гмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешко за |
е сигурности ради, морала се у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, |
да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић је |
<p>Они су доиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде ну |
здајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру |
рђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја не |
а Голупца, половину сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па |
аду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што |
рао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Да |
, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита М |
<pb n="245" /> патријарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а затим се дао сви |
оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом в |
косовској битки једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва с |
емију од одласка, једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, а |
иславе — Леонтије.{S} Стражари зачуђени задрже оба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде |
ну част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ов |
плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се до |
дари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, н |
јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонт |
а са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не д |
ају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— |
Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задр |
а рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је звршен.</ |
е јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри с |
о себи дере.</p> <p>Петошко остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је |
ривући, једно за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све до голости.</p> |
евиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив ка |
тељи олакшати.{S} Та Манасија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да по |
ближе, дивна околина украшава манастир, задужбину Високог Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече |
које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад др |
ушане, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца силови |
јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њено |
у им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за |
ари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.</p> <p>И |
се, поред све невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ј |
ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени |
м рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Т |
неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују |
једној дворани намештена трпеза, звоно зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{ |
аром.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</ |
д другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> <p>Царица са својом породицом; патријарх |
војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке |
атио Харалампија, а Харалампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија кр |
има за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код |
оброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како |
ију са хришћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затук |
ски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапеза |
ара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба убавес |
чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од кувариц |
хоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још већ |
се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у препр |
т, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врат |
малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види т |
ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту |
четокаицима, носе храну, <pb n="392" /> заиру војсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене |
рећена.</p> <p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се |
уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, та |
ивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уг |
слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— |
ти.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару.</p |
чима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— |
примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодушија, тражио је други пр |
ош то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Харалампије.</p> <p>— Лако је |
опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће |
рад да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> |
е драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па к |
преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се његова половина од ћара њему што прије пре |
обро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али с |
и на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи |
ти неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига пов |
је, то је друштво састављено да у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, оп |
Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да |
војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патријарха шт |
н — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Б |
да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срц |
рода бринули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће би |
хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, п |
е да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} П |
поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седели.</p> <pb n="416" /> <p>Јеремија озбиљан |
другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без п |
ђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто п |
уд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија обо |
ту, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећ |
е, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади |
Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још има заказати, да како се доведу деобеници, одмах да се наре |
сно и лепо, нека једна красота другу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет |
рухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, |
а не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђево |
му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела искоренити Лазареву породицу, налази се на турс |
миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Б |
да воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у |
р не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хте |
тву живити.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем да |
ти.</p> <pb n="344" /> <p>После овакове заклетве међусобно њи’ово одношење постане тешњим.{S} С |
ја и Мехмед положили смо један другоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао за |
Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест п |
S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство з |
ећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству |
ији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру |
p>Ђурађ опет продужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељем, |
от метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а |
, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт п |
довољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се закли |
а ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> |
ече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да |
— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, који |
и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искв |
им Мелентијем.</p> <p>Војводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо з |
тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се јед |
урађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у за |
ји пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, |
во ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити не може.{S |
м и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију |
емо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на путу на Голу |
ом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да се покуша прим |
мира ради, жертвују.{S} После оваковог закључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> |
пита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу забора |
ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји |
шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад на поса |
коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ој благослов привременом правитељству — закључи патријарх.{S} После ове речи сви <pb n="267" /> |
неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не |
мир између царске и Вукашинове породице закључи, <pb n="217" /> но том је на путу стајала жести |
клони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њ |
х, предвидећи неизбежиму пропаст, овако закључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између две ва |
в Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним |
тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу |
> <p>Диван је у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-па |
ван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јеврен |
а.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају |
ину тај ланац допринели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни З |
они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер оп |
м крунисаној глави принадлеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге |
говори — рече Новак.</p> <p>— Мораће се закон донети такав, по којем се забрањује строго употре |
ласом патријарх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који |
.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ опр |
ђери примити поштено, онако како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и |
89" /> прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Мој |
може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не |
p> <p>— Ал’ како смете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само |
овог расположења и установљеног строгог закона противу себични’ великаша, настаће опет старо зл |
нечастиви места имају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчане трговце разбојнички на |
чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев |
>Жигмундови фратори кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да је на њој логофет пот |
Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S |
себе и земљу упропашћавали, признао је законитост Лазаревог племена на српски <pb n="528" /> т |
код свију клонуо, страсти људске преко законитости продиру, па у толикој забуни и само свештен |
/> права од стране великаша, која само законом крунисаној глави принадлеже.{S} Такав закон нуж |
ајем.</p> <p>— Закунимо се свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метне руку на срц |
Љубав је његова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на— |
а, код једне хумке, једно покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже ц |
тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би с |
ји са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Турци дивље јуриш |
/> попадавше јунаке Турци на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, ле |
>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голупца н |
ицом договарао, а после тога остави ју, закратко, докле се дворски савет искупи.</p> <p>Отац Ле |
смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскуп |
вцама поученија давати.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посе |
ло је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но |
арка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у |
ад су се Урканови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био |
ника налазили, јер је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је сам |
са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де |
отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се |
ратску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, св |
ли на то?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи |
Прибац.</p> <p>— Остајемо.</p> <p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— |
е Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, |
вао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Го |
остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара пристала <pb n="543" /> је |
е са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Фе |
ад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут јако засветли.</p> <p>Деспот, када с |
стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у ћелији с |
ге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиља |
даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах гриј |
довољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па да први из руке |
у у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} П |
ђи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ра |
атријарха у намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у |
грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја |
ку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца. |
ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а |
мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет |
сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу |
ежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш н |
то више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, |
Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прог |
едесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд |
времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изиску |
следњи пут ђаконијама, пићем и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> <p>— Е, свршили |
па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за траја |
илеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за |
ља, па поред ситне тамбурице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако см |
вука лаке тамбурице, поред песме каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти царица Милица са |
ој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ |
<pb n="412" /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.< |
вке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића кр |
то мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен испарењем нечестиве душе.</p> <p>— Ил’ ће ме |
напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупчета на ужетима, коњи заплашени р |
n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.< |
би, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији сто |
добро чувајте кнежевиће, да какогод не замакну — рече Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та њи |
куварица, често је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко п |
се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један пр |
таве у крвавим бојевима побједоносно од заманде управљао, да мира донде тражити нећу, док не от |
о сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— Мач |
лико душмана, који ти то <pb n="280" /> замерају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, динд |
устезања говорио.{S} Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — зап |
да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стој |
доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопствено уверење ино, јер |
ралампије тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му |
о му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са |
у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> < |
е песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и сла |
ало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих град |
гама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} С |
> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено |
ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бран |
исли датом приликом од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У двору се све преправљало за ново уг |
српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитат |
рече Прибац.</p> <p>Харалампије се мало замисли, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам в |
ском принудити да преда Голубац, деспот замисли се, па тек после починке збори:</p> <p>— Тај Је |
говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, и својим мислима упирала је у душу и срце Ру |
ав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође з |
чути.</p> <p>Деспот неколико тренутака замишљен, прослови.</p> <p>— О твом пријатељству сам ув |
е говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови:</p> <p>— Сам |
равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, како би било |
зрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, с |
и није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре |
>Харалампије отиде.{S} Ђурађ остане сам замишљен.</p> <p>Малочас, па пошаље поузданог човека у |
ом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко замишљен стане говорити.</p> <p>— Одавна већ српски нар |
во пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> < |
ће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као м |
а мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи у |
свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причеш |
да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским властелама, кој |
узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намести замка српском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у |
нде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у ка |
иромашак путник похађао је властелинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали и |
о Јеремија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет |
пашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који би на |
/> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а |
ако уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у р |
да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Мил |
жен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обре |
p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази пла |
не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Светислава њу је стар |
нем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком |
ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани жи |
репи, немојте се дати мирним магновењем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не д |
етко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и богатством Бајазитовим, отпадила се од |
лане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњиј |
ла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војв |
ао Петошко својим шалама српску господу занимао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на п |
на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и мађарско бродовље з |
имимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, оп |
запита жалосним гласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска вој |
јице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{ |
{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, |
може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грм |
у против Турака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при стол |
м братијом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико м |
вљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у мана |
аз му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ треп |
у.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако остав |
ив, Турака успемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у |
вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p> <p>Народ аргатује |
Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане го |
.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, какови |
ори:</p> <p>— Величанствени краљу, дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријате |
импапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац |
ићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да све што од Мурата до |
Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе |
и на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво православни’, па толики калуђери, па |
/> града.{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађ |
именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу поп |
похарано, батал-манастир само што није запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе |
цем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу у |
ацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупчета на ужетима, коњи заплашени растрзају |
илеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико златом оковано е |
је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, дунавски пут је |
не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто шт |
ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути |
о тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут |
’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше д |
S} Против Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродо |
еља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљиво је [Леонтије |
онесе уговор.{S} Деспот потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ |
ер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео је говорити, но скоро се опет раз |
ремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам |
<p>— Београд, његов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије |
пушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезимица.{S} Сири |
Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{ |
сио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се |
<p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> <pb n="492" /> <p>На те речи устане |
<p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у |
глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — одговори Милица — само м |
игао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив га скупа са патријархом. |
ако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносим |
<p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не ди |
би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Леонтије.</p> <p>— За њену прађедовску в |
p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} |
дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но |
Је ли светла царица с тим задовољна? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем за |
<p>— Мислиш на Бранковића и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та да — одговори Драгаш.</p> <p |
л’ добити од султана Голубац натраг? — запита деспот.</p> <pb n="487" /> <p>— Никако.{S} Султа |
ђ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Харалампије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још н |
због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о |
да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се начини обрамбени одбор к |
и.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Ми |
>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у деспота доста новаца |
ко ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће |
р Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запита Јеремија.</p> <pb n="423" /> <p>— Немој мене.{S} |
p>— Шта нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, о |
, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет |
какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици |
инци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо гостију, Јереми |
> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} |
ко се теби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се т |
>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим глас |
и, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је ч |
гње из Христова стада вуци ће однети? — запита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим |
м?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S |
што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харалампије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не |
да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, |
е Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблановић.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>— П |
.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад опсаду напустити, повући |
ам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Мил |
S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — запита га поверителним гласом Русна.</p> <p>— О врло до |
го се непријатељски прама нас ставио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за н |
луђер, и како си калуђерство оставио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећ |
> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онд |
од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање |
Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју матер детињским љубопитством.</p> <p>— Сви |
/p> <p>— Дакле скупа ћемо у манастир? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње доводе; оружани мом |
ажио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве |
е тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти |
</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, им |
о, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш |
је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету г |
видео, какову породицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо с |
p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Имам — одговори поклисар.{S} Ту |
Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ |
>— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три теш |
у и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S |
у изгубили главе, кад су град предали — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како д |
о са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђ |
p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ ул |
еремијом, Јаблановићем и Харалампијем — запита деспот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајс |
тнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет синова.</ |
ш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су |
ца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запита Јеремија Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но шта је |
</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша не |
ојвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако је, честити паш |
— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам до |
оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђ |
е се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p |
ом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже права |
гне, канда још није начисто.</p> <p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина |
ема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу д |
>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манас |
ч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како мислиш Лошонција, можем |
погрешку поправила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми |
слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њ |
лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Ј |
могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} |
је.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако се к |
ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што |
ори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану нап |
прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати |
спот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт |
анда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђ |
и.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, који су га по |
{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен поклисар.</p> <p>— Говори робе. |
остољубиво предусретали.{S} Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са својим д |
ажно извршивати.</p> <p>После узајамног запиткивања и распиткивања, све дубље улазише у важнији |
у, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас |
шу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у |
ој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни |
уђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у сул |
ранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У п |
о да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да |
зана запаљена клупчета на ужетима, коњи заплашени растрзају се од својих јунака, измешају се бе |
д је отац Харалампије примјетио да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће к |
ниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прет |
елу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игуман пре |
е благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурском ма |
епила само зато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, царица се дволично прама Русни влад |
ђ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријате |
рождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућег деспота, гле |
у одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем риј |
ећма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте |
брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} |
везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у |
пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца др |
је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује потајно робљ |
>Јеремија војвода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке |
ји новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему |
емда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавала је ред у куј |
у кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда |
љма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — одговори сасвим отворено Драгаш, који баш |
хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Пов |
то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ћ |
шља.</p> <p>Ферхад-паша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаблановић |
Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>Војници во |
гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима пов |
се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Ра |
а предати неће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже |
још лепша била када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина к |
педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепити кнежевиће. |
а четир угља златним китицама кључе.{S} Заповедник града стане пред краљем.</p> <p>Деспот говор |
поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, |
ека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу бра |
ја ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послуша |
p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> |
не, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве |
рима пијући шербет, жудно су ишчекивали заповест новог султана.{S} Победом опијени и здрави још |
м паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{S} Харалампије није се дао д |
е речи слушала.{S} Материна воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и кат |
о било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n="241" /> <p>— Јер, кој |
рквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимбашу.{ |
ком неком господом — рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.< |
, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусуф.</p> < |
а дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспо |
ти има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад-паша.</p> <p>— Прозбори т |
ићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздраже |
слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. <pb n="399" /> Њему нитко не сме насупрот, к |
г, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, |
у за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима |
је шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове, кнежевиће, који |
има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да |
споту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да доче |
испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господару мој, што си се тако смутио.{ |
м и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у |
, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, све је тако свршено као што је |
е на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџар |
хад-паше.{S} Сви поседаше.</p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте |
е, а султан диван отвори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђау |
до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ет |
шевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твој |
задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} Косовска победа му је добар изглед за буду |
е заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при столу десивша се лица војничкога сталиша.< |
сломаном, синовима Бајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин н |
опустошавала.{S} Међусобан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} |
сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>По |
у час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља К |
задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, |
S} Најважније ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, |
етиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разговор који је Новаку годио.</p> <p> |
нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ј |
да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султану посланике, и с т |
пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.</p> <pb n="411" /> <p>— Та српско царство одав |
p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителнијим гласом:</p> <p>— С |
и свог народа независност докучи.{S} Он започне владу своју као независан господар.{S} Он прими |
.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгул |
рбију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онд |
разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задоб |
бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вре |
ици присутне свите.</p> <p>Сад калуђери започну жалосну песму, посмртно пјеније, одјек жалостан |
рцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од Милице; |
аучи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерености, дакле запрећен |
но је исто због нужне умерености, дакле запрећено је неумереним.{S} Који су добро Коран проучил |
ао непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са оним христија |
твор, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти |
.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас С |
та би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ наме |
сно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју |
ојводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити слава |
Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да одл |
аничарски. </p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари |
љи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао |
а деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква |
сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад |
да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом завладао био.{S} Ратуј |
еселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли з |
р ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костр |
е.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаб |
тим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гл |
А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То н |
е на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаме |
аном који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лаз |
а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-ба |
се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнеср |
бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни пед |
ећ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна награда за толика хрђава дела?{S} А |
Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{S} Или зар |
би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p |
рхом постати — одговори Митар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа сваком једнако служи? <pb n="247" / |
и у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и |
тране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — за |
у до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро да |
о, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет девојака поред ј |
ако ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} |
много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност |
он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико |
пасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико м |
о љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју матер |
баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те |
ман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена и |
земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Оста |
ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да с |
овак са својим старим друговима?{S} Или зар млади Светислав са својом младом дружином?{S} Камо |
није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навор |
ad> <p>Кад је Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез |
сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на |
.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После |
е дотакло којега госта, зато се постара зараније исте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли са |
Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком |
д Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег х |
и су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним с |
пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође |
ече угрејан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу пр |
И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава |
{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем о |
натити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумом који харем чу |
ушманину осветити се.{S} Па јошт где су заробљена хришћанска деца, која се силом турче?</p> <p> |
ше на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добр |
Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јабланов |
врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> <p>Бу |
Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охраб |
моје грјехе доброчинством, искупљиваћу заробљенике, бодрићу народ на слободу, борићу се уз нар |
урска војска сасвим уништена, почне над заробљеним свирепствовати.</p> <p>Малодушан победитељ с |
у нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главарима турск |
, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблуђења с |
турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Заробљену децу турче, женске отимају и турче; ако овако |
ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по |
Убојно обувени, чекају спремни док зора заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гривним |
ари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко верује да наступа |
моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље п |
од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се т |
ако за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава погл |
ско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палео |
шена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били |
да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем показује, неголи буди ко други.{ |
сад је да починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употреби |
ас после завади и појединце утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо |
словити? — запита Харалампије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морам |
Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад опсаду напустити, повући одавде војску у Једрене, |
кле, царица нема ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне Бранковић.</p> <pb n="283" /> <p>— |
војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стати. |
урчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким п |
говори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опе |
упца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подар |
морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се |
ши потомци изгубљено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да б |
други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — рече угрејано Розгоњи |
а душе падши’ такође побринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе |
ељи околност границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет |
— Доцније може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под |
о бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p>Затим ма |
.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеро |
/p> <p>Главарима турским од радости очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави |
а тек сунце при заласку наједанпут јако засветли.</p> <p>Деспот, када се са Мехмедом смирио, по |
клевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне у другој дворани, у којој су насликане бојне сл |
/p> <p>После поздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе м |
раћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о прошлим |
ворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали |
ушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратк |
је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у |
ем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени |
е једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот |
ивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио |
о муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће |
илом турче, друге фратри меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на др |
присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево б |
само надежда будућег његовог величаства заслепила, — одговори Русна, која није могла страст обу |
ша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> |
иш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми |
Сватко се правда да је издајство његова заслуга, и нијесу се могли подијелити.{S} Харалампије н |
> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори жешће Харалампије.</p> <p>— Кад је |
ког рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоњенија О |
</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, |
ајицу, његови приврженици, напротив, за заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с тим |
којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представљају.{S} Пр |
ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду — рече Харалампије.</p> <p>Тако их ухва |
p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри |
т није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — реч |
ије, дабогда, скорим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би |
ог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије |
о да и такав непријатељ поштовање већма заслужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста |
егово пријатељство.{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то ј |
’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ н |
ора допрати.</p> <p>Харалампије легне и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човека и наро |
в је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још после истечен |
ће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе в |
је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, разапети чадор |
град градити.{S} Туд пролетише орлови, заставе римских легијона, ту су остаци некадашње јаке г |
а седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, десп |
да мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојат |
ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у двору гледи на пла |
<p>На београдским кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> |
</p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш пар |
и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од заманде упра |
дић одликовао се у босанском походу под заставом Силног Душана — упадне у реч Русна.</p> <p>— С |
<pb n="465" /> оставио је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, |
младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица ре |
у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, по |
при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сва |
> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђера |
им гласом Милица.</p> <p>Милева се опет застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти с |
аки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности.</ |
ломи, опет плодну земљу мртвим покровом застре, кад Турци јадни народ растргну?</p> <p>Тако пут |
битељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па још |
p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за |
цима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p |
творити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду затворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ |
ва ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из |
{S} Представите си само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} К |
њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они |
адосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви би |
е, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а |
пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је ли |
х великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду затворе.</p> |
онуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као |
о познајем Јеремију, града издати неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велик |
дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју буда |
није посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски се договараше.</p> |
на.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, |
арске породице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<title>Многаја љета</t |
баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је с |
задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица |
ске подлоге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах |
у према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранко |
ивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја |
на Косову против Турака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели |
чио је да уме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у ре |
етеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу у |
а да се христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељс |
} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учини |
ом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лиц |
то рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније исте будалаштине пресећи.</p> |
{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је |
могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други план предузети науме за коначно развојев |
овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а |
обом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страш |
а, пратиоц Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харал |
су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство га |
ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> |
атичним интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђ |
ла у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде |
је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће д |
м веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да желим да у боју, који на |
гле, не један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је п |
и је млого добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у |
/p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се |
Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од саве |
деспоте, и велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која м |
едају Србију за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу |
ва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке |
ви млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш ст |
то мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански с |
увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан сам проти |
влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султану посланике, и с тим смо сврши |
зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, је |
кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После о |
султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син |
ља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са ја |
ам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не |
{S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и |
’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су |
еже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида |
ознаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ни |
калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласо |
оду мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} С |
74" /> Мађари и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести |
олико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S |
ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, бу |
донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није |
смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p |
ји.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збо |
ио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косо |
тијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са оним |
> имам људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари |
зим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.< |
јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— |
слагало са ратоборним духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особ |
том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже |
да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Ро |
јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој судби |
о што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Ј |
учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после |
ћев млого пута се опасности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је поз |
се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи ка |
једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смед |
ди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи п |
м од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени |
приврженик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то није |
се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} |
им.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је |
илно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светислава, она га је још волела, али т |
се могло на њему приметити да негодује зато што му је калуђер постао предметом неког смеха, је |
да мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и појединце утамани.{S} Засад |
ч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> |
и’ који су га издајством опорочавали, и зато после косовске битке темељније је стојао него Лаза |
т измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем от |
му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би |
да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хт |
<pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не м |
о је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и |
ог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Б |
држала да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, царица |
Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац |
ат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигму |
ла, уколико какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је с |
вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" |
, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душма |
краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена нап |
таложио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb |
ала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што |
и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак к |
пота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што |
осле због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" |
и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре св |
ју твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака оста |
/p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира |
ске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међ |
е за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служ |
с страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном как |
у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом. |
заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на слободу.{S |
а је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба погубити, |
од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} При |
лица попови, владике, фратри.{S} Труба затруби, капија се отвара, напред телохранитељи деспото |
екну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то је и |
зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав |
баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} По |
таје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакриј |
јска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска |
Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две силе Србија се борити не мо |
ти се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га зад |
се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне исти |
арице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вука |
ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу има |
пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујети |
бац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу овима и деспотске кнеж |
} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он и пра |
буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матер |
ако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро једе.</p> <p>— Е, честити паш |
је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, још треба Голубац предати, и то што пре да не |
поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим др |
султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи |
самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} С |
редељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, даље до патријарха с |
части, који се турским султанима одају, заузме сваки себи опредељено место.{S} Дозову се одма’ |
се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; |
дварили, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</p> |
еонтије по свом светом чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и у |
лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, |
ојске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да ув |
земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л |
овак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> <p>Патријар |
доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, и његова г |
о дворски станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселе |
ме обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод и Петошко своје, па су се ча |
ва, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек |
немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне ш |
и ово неколико година мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши пот |
ам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не |
мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голуп |
оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе краља у дворану, приведе га |
о, дивни богати манастире, ти си видила заходеће сунце српског народа, у коме си и зачета, види |
лтанима, сунце од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божја, неизмерне м |
от и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су обојица почивали, од одмора да се пот |
и мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовим |
нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излага |
деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде се мислити.{S} |
ио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта о |
патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ прим |
да, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до |
одеће сунце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, к |
је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто мест |
ек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправ |
езарију, праћени од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се п |
рк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара |
, цеви главу пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пр |
лаго донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <pb n="297 |
-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, |
вић.</p> <p>— Та је ли могуће? — повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја сам то мојим ушима слу |
православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Леонтије.</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да |
с дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама р |
божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити |
сту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, ни |
сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — одгов |
писан мир на пергаменту? — рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Турци уг |
чи — Светиславе — Леонтије.{S} Стражари зачуђени задрже оба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана |
вина.</p> <pb n="225" /> <p>Наједанпут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> |
> <l>Силан одјек српскога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српско |
ула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему |
тије застане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је П |
Куд однесе стару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно српско царство...?</l> <l>Ој Душане |
ића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кн |
<l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којо |
.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусар |
арица Милица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу, која |
зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати скл |
а одржати није могао, предао се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није м |
има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} |
д Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства турског као Стев |
Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене закриљава |
ки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над неким грчким странама господарити.{S} Турц |
ј, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира Богородице.{S} Преживио је ударце и т |
на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех пров |
ди, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попустиће, охрабриће се; но ти |
} Султан требује Голубац као пограничну заштиту против Жигмунда — одговори Ферхад.</p> <p>— Гол |
лим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан прими |
у се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по |
погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз |
зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом г |
Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је велики губ |
коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ би сре |
ица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је опет то |
ем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ |
се са једном женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако |
свим ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар? |
д њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, |
ет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несре |
<p>Русна је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца си |
пут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не |
с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе от |
адало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власт |
Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то |
ала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, т |
у кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије |
мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на |
{S} Вукашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мисл |
шио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ наде |
ака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скривил |
, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та бар |
че поузданим гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Са |
се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу о |
ин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Ни |
ва се зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њ |
та казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, |
роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их о |
тупати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавали су његову стал |
l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца |
ад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n="336" /> <p>Док се је деспот са нови |
ути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић |
p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је |
ева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима |
ђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и дост |
тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, но на силу |
на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости су с |
одошавшим читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, децо моја, откуд та |
а ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да |
Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прорич |
ве то извршити што је намеран чинити, и збиљски промера све прилике и неприлике.</p> </div> <di |
рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вука |
бију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да једи |
у двору цара Лазара као млада девојка, због које умало што није страдао Харалампије, када је с |
вити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ове, т |
> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су з |
.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, посваде се.{S} Милоша назову нев |
иде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога |
ору, проводио је своје последње дане, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} |
је поступао. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпост |
, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... |
ће после тога исплатити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, |
је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, с |
{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим др |
терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смед |
цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, та Б |
је, калуђери дечански.{S} Отац Леонтије због своје смирености био је љубимац и достојан ученик |
ли.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које пак због красоте вароши и |
се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослеп |
це, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој суд |
то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевст |
давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Нова |
у беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни верова |
колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја |
ластелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен |
<p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, други, опет, давали су му за право. |
S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Јеремија није на |
ла је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена српска крв, па смисли други пут пре |
нице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</ |
, које због сопствени’ узрока, које пак због красоте вароши и величанственог предела. [Какав је |
рзели које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Ма |
њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима ниса |
е лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио. |
крај царице, јер ју је особито уважавао због њене наклоности према Бранковићевом роду, који је |
} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу |
амо пара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима с |
сподара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је целом Примориј |
сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку н |
мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој |
Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с |
и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерености, дакле запрећено је неумереним.{S |
би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако позна |
био један од старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне терете сносити није могао, и |
нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— |
S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у При |
ез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх |
и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, |
ом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима подозрителан.</p> <p>— Де |
весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је с |
аблановића, и прослови: „Прости, друже, збогом“.{S} Јаблановић одговори: „Криви смо, нек нам бо |
то пољупци Јуде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо моја — притворним гласом то изрече и излаз |
Пајсијем опрости Харалампије.</p> <p>— Збогом, Пајсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма |
а се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам пот |
у, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба |
ловоза.</p> <p>Усијане главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен испарењем нече |
деспот замисли се, па тек после починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког времена шурује с |
и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше |
га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Величанствени краљу, дико западних влад |
ојим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пев |
ц Радосав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца с |
Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Бе |
у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом изг |
отив Мађарске, само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферха |
пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га |
рај толико наше баштине.</p> <p>— Право збориш, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у глави, та |
ољен — узврати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S |
арским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но ка |
ини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик |
>Срби почну се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне главе у |
.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго глед |
иге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и камилавку с |
е му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div> </body> <back> <d |
ма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И тво |
промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} |
p> <p>Харалампије канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збуни |
вак говорио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— |
н по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} О |
народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било |
редајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те доне |
арод потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти ј |
ро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p |
га, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ак |
, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како се само може.{S} Ниј |
су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јуришима уморени, неиспавани, не дајмо |
ознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам как |
су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су у |
S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не могавши гледати где ми моје очин |
Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месе |
чи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја |
жђу ударано, варнице хиљадама као ситне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот |
P18590_N5">На свих осам места означених звездицом у првом издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, |
јено благо.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде звека силнога оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко с’ чу |
гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспо |
адских бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочн |
и, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу сам |
ељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирк |
имбашу, продере се <pb n="462" /> чауш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> |
еђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине.</p> <pb n= |
увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини |
Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сретнија од |
рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Д |
у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати, изворе у ко |
тити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи распитују коме се то зво |
, не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} П |
њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена дв |
аћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима |
о зазвоне.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, |
за које је у једном углу дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничко |
но весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и |
ч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна та српс |
> <p>У једној дворани намештена трпеза, звоно зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ доп |
готово чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа |
225" /> <p>Наједанпут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске гос |
су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за које је у једном углу дворском мали звоник |
ала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју дворану |
ч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања р |
<p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је |
који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за |
> <l>Стаде звека силнога оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под си |
ствену сладост тихе нојце, поред танког звука лаке тамбурице, поред песме каквог заљубљеног јун |
упљали су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за које је у једном углу дворском мали |
јешаше с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету т |
урским рукама, села, вароши опустошене, згарене, лепи предели турском копитом потлачени, а ’де |
мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на згариштама подигнућеш многе кровове, даћеш очајалој сир |
огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> |
моћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна тур |
и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја |
ропасти.{S} Непријатеља треба гдегод на згодно место домамити, откуд га човек може добро тући и |
сителан виђао.</p> <p>Магновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није опро |
учају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n="39 |
земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметал |
во отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом проти |
опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим границама пружати могао.</p |
кој граници, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињ |
о? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се ба |
је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, |
се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну |
Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} |
ом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ар |
> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стај |
се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога вре |
ица обитавала, једно старо но пространо зданије, било је прибежиште царске породице.{S} Његово |
иди се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, С |
пани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} |
ијарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негда сазидано беш |
<p>— Добродошли, господо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго м |
ија и њихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком постао |
S} Ево довео сам младог књажевића Вука, здрава читава.{S} Царевић Стеван није хтео код мене ост |
т лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе преме |
шло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Види |
поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Харалампије загрли најпре Јована, |
дузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, |
алампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> <p>Ферхад главом д |
ест новог султана.{S} Победом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени жел |
су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противни |
живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.</l> </quot |
ме чашу те наздрави царици:</p> <p>— За здравље цара, царице, и целе царске породице; мир и бла |
> <p>За њим се дигне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војске, која се сада на Косову п |
и су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{ |
шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Обл |
у Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, |
пријатељство заверена.</p> <p>Сви су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’о |
’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здравље властелиново!</p |
знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, даб |
започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Т |
ј обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних који у |
луђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не радују се ново |
онопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — реч |
шће које чиста душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачи |
У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здравље властелиново!</p> <p>— У здравље Јаблановића.</ |
<p>— У здравље властелиново!</p> <p>— У здравље Јаблановића.</p> <p>— У здравље Харалампија и с |
<p>— У здравље Јаблановића.</p> <p>— У здравље Харалампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, св |
свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао. |
се новоме деспотству.{S} Напијало се у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ пријатеља.</p> <p |
авље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло зам |
га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побрати |
, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавал |
мо за народ.</p> <p>— Како право, онако здраво.</p> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу |
здати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им градске |
p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Ка |
дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Чест |
а извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успа |
шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} |
о-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и виде |
<p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем |
њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је поглед |
је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља главу приклонити. <pb n="276" /> Је ли право учи |
ного преко главе преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабљ |
дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја |
Србије, господар Поморја и свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> <p>— Ево [се] з |
оља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица мо |
мрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ великаша јер |
с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне патријарх.</ |
/p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти |
инути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себе оставили — одговори озбиљским |
па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и |
у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та власт тим истим путем ће ми |
ни.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари сп |
Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истисн |
их јаничара, <pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па ма |
са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се |
т своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео л |
е и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} Међусобан рат се опет за |
о да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам |
да, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот |
рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султа |
ара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо |
рпски, видећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, за |
и, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402" /> деспот Стеван нема деце, посл |
рпског народа достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не б |
рнице скачу, копају земљу, па растршена земља све пршти, грива им се растреса, главу горе бацај |
већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Харалампије трепавиц |
ут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом |
бац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се |
елима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земљ |
ево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођ |
њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка крвц |
астучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима тр |
акле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p |
поведају да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубило своју обичну сјајност.< |
о си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда |
пасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог |
p> <p>Чују се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са сво |
<l>Звук сабаља надалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма х |
ину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу? |
оји се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима служити?{S} Једва му остаде |
Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} Владарска |
као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда |
аду погранична града, како да ја немам, земље господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље |
прима краља као деспот, српски владар, земље господар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ |
круне која је све српске <pb n="523" /> земље штитила, и сад те земље саме себи остављене морад |
син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или поне да има у том више права него кнез |
а се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рук |
вио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог распол |
, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек |
ити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p |
оро скупити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе пло |
ка, кад тако напредују, кад један комад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на |
докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира вакуфе, па |
е.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не |
ст теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n="41 |
сподарили.{S} Вукашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су |
Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављати, хоће л’ остати двори наш |
ањића, <pb n="531" /> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, |
роливена крв пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспо |
Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породи |
И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си би |
цима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и не |
а, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православне изгубише се у млоштву џамиј |
и.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе |
ђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне владат |
народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио |
о, истераћемо ту поганију са хришћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе |
да га признаш за првог поглавара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народ |
ио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а има |
дног пастира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара. |
чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска |
ачином, да једну опредељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне М |
} Мој отац држао је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је са |
желио је само јошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата |
арод све изгубили, даде половину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница п |
рогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазар |
рчину подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем д |
ку власт потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер о |
Краљевић, држећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам проти |
вот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих |
<pb n="523" /> земље штитила, и сад те земље саме себи остављене мораду се појединце бранити п |
и слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у горе по |
запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне |
ему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ћ |
с деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у С |
м бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чу |
постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор |
Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оч |
у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарск |
а, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и |
p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што м |
света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо |
и садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све би се дало |
ш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у |
ва породица морала се са неким парчетом земље задовољити, и то под покровитељством турским.{S} |
љуби, овај покаже прстом на деспота као земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, |
д је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши |
моћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађар |
рво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у |
одар.</p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу м |
свију Турака.{S} Истина, понеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, |
анова Србија?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; од толико ср |
ећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одл |
ари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ |
ву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова тако покидане, д |
рана мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли |
ава, а да осушене матери <pb n="510" /> земљи главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, кој |
рионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му пока |
Харалампија.{S} Они су искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе |
је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са |
и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то |
мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно м |
име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју |
твар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски |
ито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и |
} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику |
, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко |
ајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја ра |
ики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} |
дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт пре |
алуђери тумарали су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стеван |
авету властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчане трговце |
вести, и партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може ш |
војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Патријарха новог јо |
, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мене |
ици седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити.{S} У земљи је |
и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљен |
била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође |
убац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Јеремија н |
ређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као |
сити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у |
ивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њ |
ић им свима задаје посао.{S} Једни мере земљиште, други учињавају дрво за грађу.</p> <p>Диван п |
цо, преметни, стрмоглави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да ј |
<p>Код двора ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте утркиват |
дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућств |
оликих господара један влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Ба |
цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом завладао био.{S} Ратујући противу Турака, погину |
на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје посао. |
не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им градске двери, тр |
се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да тако над с |
без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, |
не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин тање ж |
лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш поврат |
Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ |
Нека се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврат |
дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету клетву са и |
Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћавали, признао је законитост Лазаревог пл |
том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског |
мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} Душмани су изнијели |
оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој |
ену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од |
анити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква дв |
тргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда к |
/p> <pb n="339" /> <p>Откако се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан |
ку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада српске варо |
ледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уо |
ду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, |
о западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш против Ага |
лободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су |
и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи. |
Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по ту |
српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољубије.</p> <p> |
опитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земља све пршти, грива им се растре |
као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њега храни. <pb n="516" /> И н |
рајао, донде је деспот устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се ве |
бавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељ |
" /> породице својим пријатељима српску земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак |
са собом повукао, навукао је на српску земљу несрећу која је српски народ једнако пратила.</p> |
тељство утемељити.{S} Ја нећу на српску земљу никакве нападаје чинити донде док не покушам да л |
рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту |
урчин ће напасти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Д |
ће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом застре, кад Турци јадни народ рас |
гда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у т |
оји ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и |
ава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код |
ке цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили |
о што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, мл |
и сва живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ло |
сав предел канда је створен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот наро |
е разглеђају Смедерева унутарње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане |
је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вје |
ска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p> <p>Деспот погледа кроз прозор.</p> |
изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Тат |
м да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Тешко му је |
сти изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава црнином |
ужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, канда би ре |
загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сп |
кују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби га и пока |
ладати.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби |
данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих с |
а.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје, неко право у породи |
азних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са |
финим средствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му |
укашина син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговори горким осмехом Марко.</p> |
S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолош |
тке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што |
а те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, |
а руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоћ |
, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да у |
, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да сабер |
над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турци |
p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским властелама, који би за срећу држали да добију т |
S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узео због |
а, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му ре |
Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком господом — рече Русна.</p> <p>Заповест се |
, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи |
} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт некол |
ај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, |
два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прожд |
ог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај д |
пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наиша |
па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он с |
и да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{ |
другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината договоре се да на ме |
браз и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет про |
исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед така |
о им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао гра |
дереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, |
аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу |
, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече задовољно падиша.</p> <p>— Све је |
рима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће Смедерево гра |
, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја мор |
нам Смедерево, и тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко глед |
деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљ |
нети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће |
ад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Шт |
Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} |
шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, |
су српски господари у срећнија времена зидали, сваким украсом и богатством напунили.{S} Не јед |
<p>На све те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са |
и, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и пот |
на досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам катка |
савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих |
олма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и српски господ |
>— Увелико ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију |
ило је по мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оновременог срп |
је и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подврг |
л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим |
е прибежиште царске породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, ба |
ине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне |
исно казали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са ост |
дерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима |
ора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидат |
треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ћ |
, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, как |
Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме ку |
рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</ |
га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад пра |
ава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај гра |
то мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} |
тити.</p> <p>На красном узвишеном месту зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимг |
маћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попустиће, охрабри |
вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен јаје |
чани, древни манастире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих грехова!</p> <p> |
јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија ниј |
џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S |
} Сво господство Јерине сабијено је међ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>До |
ма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се нећ |
к мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Сад |
одска свадба догађала, и слабо украшени зидови одјек су давали некадашње јуначке српске веселос |
Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако |
рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце заб |
ва пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљиво је |
какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозг |
год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од пуног стома |
— запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ |
ограда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> није кадро би |
да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај угов |
ства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угр |
храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спа |
у Спаситељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да |
?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Б |
нути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма’, неке паше са |
је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога не м |
жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја |
сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обичн |
што су преживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> < |
е потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који ми ј |
S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што |
т прича.</p> <pb n="506" /> <p>— Покрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Ис |
скре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе ј |
во <pb n="403" /> није кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним синовцима.</p> <p>Кнежев |
једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са л |
да угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце м |
а калуђере, који теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и |
а челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог само францеска ру |
код римпапе да подигне христијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почивк |
тра цела од латинског мермера, сребра и злата.{S} Свето евангелије, у самом драгом камењу, покл |
итеља, тешка кандила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су |
м, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога |
уље руку, и прстима довати, извуче мали златан крстић на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видите Фер |
ва црнином ушамљена, као у дувне, танак златан појас показује да је на њој госпоштина, и како ј |
а белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена |
а изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом чел |
црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као |
шли су у цркви крстова, путире, окована златна еванћелија и разне скупоцене утвари што су побож |
сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на којима су урезана дивно мученија Христова.{S |
у виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена сабља.</p> <p>Деспот по |
бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена |
к, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села. |
е, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу искићен |
оло позлаћено, са висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Заповедник града стане пред |
ве су увезане у кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети |
шу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с див |
вима ће се лов ловити, утве шестокриле, златних пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да |
ћа, двоглаван орао, над њим виси велико златно кандило, украшено драгим каменом, унаоколо опет |
> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задобише орден.</l> <l>Нека пију весела и |
елика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, на глави му црн сам |
е писана на пергаменту, великим словима златном бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, |
ма позлаћена, пуцета од драгих камења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, н |
, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ |
весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l |
љеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на којима су урезана дивно мучениј |
падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоце |
м узвишеном месту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{ |
запаљене.{S} На столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива |
аралампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већ |
погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} |
главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, ви |
кав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је |
ошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борб |
одољубља.</p> <p>Пију на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као |
" /> спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог века |
обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У |
ин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После см |
такових збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерст |
о.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале т |
ају уступање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит у |
хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје |
с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Срб |
зника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом |
ош да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за |
и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од |
евим метежима потајно гласове шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли су |
ви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што им с |
ише стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих л |
ему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске велик |
у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> |
спотом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад |
о бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p |
ша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а |
је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гласник |
д Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, с |
ају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше ма |
воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе |
поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти |
.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пр |
је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турц |
о досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толико ц |
ма, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду о |
тевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство |
, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Хар |
ја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опомиње |
манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ф |
ма још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу в |
е крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло исправљати.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом из |
беду, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оск |
е зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда.{S} М |
дара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза |
ријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад ка |
о да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Ја |
у себични’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српс |
и.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку бр |
околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најг |
ћ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу и |
гу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима |
> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем |
</p> <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, п |
и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p |
{S} У винограду господњем влада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готова је турчити с |
ука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па в |
иле из чистог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством |
вориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да |
авала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћ |
и лакомисленог грјешника <pb n="381" /> злокобу народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро ч |
награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злоковарство; он је знао да Харалампијеве услуге нису и |
га — није раван добром христијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани к |
<pb n="287" /> Српски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је предниј |
све исприча, како су хусари напали, све злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и они |
Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотребљењу државне власти пут пресећи.{S} Ми се мор |
а се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало |
трговце разбојнички нападају, судија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт |
вим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам |
може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита |
есте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било с |
.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се |
.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, |
та, деспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о ју |
јводе, свештеници, попови, калуђери.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу |
гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огром |
еду исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно ист |
могне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом |
су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправнос |
астану се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци |
<p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић. |
помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз |
за и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то јед |
ишици утростручити мора — рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте ј |
идети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе и |
пророкова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се р |
е коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турског</l> |
ут, турска војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци в |
шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смиј |
ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућ |
удо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да и |
} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што не мисли |
н чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисат |
рано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио |
ли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша |
кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и г |
ора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, о |
спотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињам |
одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити н |
ште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-па |
едупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа |
судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још |
та за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд |
нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хоћет |
раћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, |
гог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма |
Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да ка |
е и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од |
ри познаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и ук |
оже временом великим постати, јер такав зна сваку дату прилику на своју корист употребити.{S} И |
p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> |
S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети чове |
споту да употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедерева, јак |
ене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не з |
а јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</ |
очи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, |
а.{S} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на |
ултана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши с |
и да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила. |
Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, и |
е пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија про |
деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде ј |
а и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ ту |
слиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је ко |
о што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада. |
дше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бр |
оком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре мл |
дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог |
и слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од к |
S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њо |
лавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Пе |
а и Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику вој |
млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет |
сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} |
е, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша ве |
е.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме как |
код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да ве |
Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су ј |
ам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p |
не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Т |
рбо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је з |
ераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се стан |
сет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} На |
љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} П |
је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је теш |
ен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо |
је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, дес |
на шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизил |
о био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их примор |
нило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак |
ња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изис |
је, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде |
н потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би л |
уначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београ |
ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га пи |
паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да г |
ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим |
невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утеме |
.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће |
еспот не побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста |
{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <m |
.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милос |
е, Јаблановића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узр |
био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не сп |
важност и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи |
на ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <milestone unit="subSectio |
ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу ј |
тевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, стариј |
Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљ |
а дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије |
дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили |
јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и |
, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> тај |
-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзн |
груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голу |
свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским конацима те |
мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ак |
рђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељ |
што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ |
еме издајства, корјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а |
ао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га доб |
/p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене |
тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска |
о пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћа |
о у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и |
обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га као свог род |
ер како се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим повери |
едан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крил |
о Јован Кнежевић.</p> <p>Харалампије да знак стражару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнежеви |
мо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. </p> |
у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и стареш |
ија стражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимба |
овори султан достојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уг |
<p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и |
II</head> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале б |
им ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија води |
ник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелеп |
у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао б |
софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом |
удалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе |
пут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у |
пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспото |
су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи с |
ика, покрила му на прси крст, мученички знак распетија Христовог, ког већ он од много година но |
ње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па бр |
нке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} По |
да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па упра |
а је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд маха |
Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> |
биљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, примам га |
> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За |
<p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи с |
се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне с |
а и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може |
живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} |
уману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се вла |
што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би с |
ад Милица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се |
може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303" /> да младо створење да се и на ону с |
е ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, |
и горе скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитим |
непознатим чувством гоњено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да |
р Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног Светислава, |
иле.</p> <p>Милева се зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турског |
Са Ђурђем није могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>В |
ру особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није м |
и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харала |
уђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково доб |
био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Мили |
овући.{S} И Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био и |
д то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал |
српску владу утемељио.</p> <p>Турци се знали употребити на своју корист и ове претенденте.{S} |
рбин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака по |
и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворј |
еспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је бил |
> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју |
ше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искре |
је тиме заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Д |
он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турск |
вачему од турске стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је |
ешће Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Фе |
а.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова п |
јер над добром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то |
што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрица |
о, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се пре |
ти будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дво |
стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са м |
воје чуство искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклон |
, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај красан приједељ, и зидај што приј |
стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ћ |
ије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а |
Лазаревог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал |
м ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу |
тао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се |
о ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светисл |
а поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p |
ла нанео него прави Турчин, само једног знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је мо |
Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p |
кати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.< |
лужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чаш |
ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме у |
то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} |
ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако би |
о?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам з |
из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци |
рци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да |
ђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како |
твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <ref tar |
ију обично помилованије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити послед |
му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих области.{S} Од мањег племена узвишени, обо |
b n="486" /> <p>— Ево часна крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{ |
а.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p> |
> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без |
већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гла |
Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио |
ада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот |
ворио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му |
за себи опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће с |
ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен |
оља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати.{S} Дај, краљу, т |
екује одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} |
уке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да м |
ати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама с |
тана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде п |
за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стиш |
још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријат |
шао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине о |
, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то си |
рама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који |
анковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити |
а увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнежевићи спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Г |
довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, ка |
ажени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај гл |
тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе |
у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја сам и |
> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће |
о.</p> <p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{ |
налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју |
не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петош |
о живот и одношаје противни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јо |
е већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би |
итом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па |
Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јави |
ту свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи |
ити дао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу свом много пута с Турци |
војим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лал |
стодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у п |
к, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом за |
скује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну |
ерство оставио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништ |
је познавао његово злоковарство; он је знао да Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог из |
ј одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело |
Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже |
на.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код |
>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу и |
е нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „зива, |
ованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јо |
нији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне м |
на, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским земљама одавна завладала је боле |
стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како |
двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се по |
осио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне |
ство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу вод |
за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море |
срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војвод |
ојединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог н |
у поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био го |
има.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто вел |
оморју весело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскалашним пјесма |
Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збу |
Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> |
ње и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаро |
на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам пос |
нства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му |
ита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са с |
ложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који |
доброчинством зло исправљати.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као син |
се мало замисли, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам |
и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p |
доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S |
поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било н |
високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковић |
му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника до |
турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана |
<pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ з |
у а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија |
бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се |
бро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула се застид |
> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— |
нуо победу и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]прија |
оред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љуб |
ралампије, који је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харалампије д |
овог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви г |
бро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бо |
љати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има истинит начув. |
м ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег разговора растану се.</p |
главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и превар |
аспослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p>После ови’ Баја |
књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па |
је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и |
лава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <pb n="2 |
да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме |
ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не |
дости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву гра |
и била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете |
дети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и |
</p> <p>— Кантакузена кћи и деспотовица знаће Мађаре дочекати — одговори достојанствено Јерина, |
п.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац |
:id="SRP18590_C1.6"> <head>VI</head> <p>Знаће читатељ где смо Милицу са њеном породицом оставил |
, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагд |
чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, већ и што ни |
онтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност деспотовог говора, па ће му на то разборито |
ећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од царске породице.{S} Како ти мисли |
кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војск |
поручити да се Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свеколики народ подјармити, и изгле |
у.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва н |
астиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за |
сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш пр |
еди, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p |
Колико је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред |
ш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него |
и, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе |
амо мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт не |
а више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати |
ики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се С |
Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и шт |
а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило |
брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, |
ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који су се борили н |
> <p>— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља, на које с |
богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <ref target="#SRP18590_N7" />< |
таш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан л |
господа, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, к |
лампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одма |
од какве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне |
<p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји |
сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску в |
ити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред кој |
S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.< |
особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на г |
, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— К |
ад зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми |
ад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} |
што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Т |
је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче о |
.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми ј |
p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће с |
а владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском п |
лији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас |
у твојима који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p> |
ши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} |
p>— Покрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферх |
не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету |
онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничн |
нту? — рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хо |
а од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је п |
у у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје ду |
на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено |
калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манас |
да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили ст |
наш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Што |
о оставити царску породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — |
анин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости |
ак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемачкој |
тру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугар |
олубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Десп |
<l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војск |
мунд Розгоњија погледа, Розгоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба |
ди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} |
е кровове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су вел |
Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње ј |
што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} |
ас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости ј |
ђусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски п |
тни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци |
о чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војв |
тљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и унут |
S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, зато |
српски <pb n="275" /> владотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Ср |
ве војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија се тако не предај |
е да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да и |
сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој |
су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и |
н ђаурски шејих-ул кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су го |
шлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини угов |
рпској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> |
еко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се ста |
> <p>Убојно обувени, чекају спремни док зора заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гри |
p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко верује да на |
То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ б |
војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силн |
<p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи |
готово искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге |
даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жагор у ма |
емија ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јере |
ралампије.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сре |
Радосав исповедити и причестити.</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Тур |
буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Х |
ницама пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспо |
рина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у по |
шт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грч |
остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар см |
добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} |
ла написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> |
стима сјенку начинила, да христијанству зрак сунца не продре.{S} Једрене је корен турства, сила |
Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јар |
рн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта |
авише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан хар |
/p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су ве |
ead> <p>Леп летњи дан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плаветно, само над главом Београда в |
о, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, |
дсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја |
{S} Једна животиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто |
вороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике |
ловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам доче |
ма као ситне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух |
и празником после вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе ду |
стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна као млада с |
зазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, додиркивајући |
.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, што љ |
е где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млог |
тни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку побуђивао г |
лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна |
ост своју изгубити, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосн |
очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и |
ове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, |
, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећу, седио сам после ум |
турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душанов |
l:lang="cu"> „нашествыя иноплемениковь, и междусобная брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци мол |
о да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да м |
удрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова р |
, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина караманских валија |
ију „<title>От јуности мојеја</title>”, и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицо |
Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто |
ити.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само ш |
p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуд |
подбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синови |
ан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком уг |
<p>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је ман |
ији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснут |
и глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то п |
арена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну |
аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да |
ота да му покаже сву околину Смедерева, и унутарност.</p> <p>Деспот дозивље слуге, да коње дове |
у Голубац, ’бићеду господари Браничева, и његова госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђурађ му пору |
S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус |
траже изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, српски <pb n="275" /> вла |
тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао |
ећи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби |
бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} |
земље откинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије |
али већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је |
итивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Беогр |
лију.{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ кро |
ен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четр |
ци пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, |
правда да је издајство његова заслуга, и нијесу се могли подијелити.{S} Харалампије неће да бу |
да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом слободниј |
а с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист пос |
{S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слог |
не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи |
орану, а оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено |
p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре саветнике |
т је још у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот, српски владар, земље господар |
чују да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете почини |
ђарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предост |
рцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се |
ко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, река |
ад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се |
бодимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p |
нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му |
ито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био |
едан оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драговољно до |
а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао пр |
ли, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједн |
велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десн |
S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патр |
е, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главним војводом српске војске.</p> <p>Но |
Ја те именујем деспотом српског народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Ве |
се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол сто |
ли прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње п |
посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна веч |
, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи |
евана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народ |
и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашт |
Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си |
Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</ |
рода, који државну владу себи присваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав |
изрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, |
опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћ |
н, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде |
посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и Харалампије мирно почивају, ван манастир |
твовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме |
родице, о срамној погибији Харалампија, и издајничких војвода, којима свемогући Бог нек буде ми |
њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет прослови:</p> <p>— Погледај ме добро, Харалампиј |
вако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, |
лисијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису били у браш |
а, која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот |
ајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовал |
оре, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, величанственијем изгледу.</p |
пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико за |
Раде са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави |
зиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, р |
место, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место зас |
добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чек |
од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, у |
су га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, |
града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне разв |
иш два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, |
х као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, у |
на учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипу |
лица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство |
а га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које |
ио како је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени ка |
арском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има так |
и по ’декоја господска свадба догађала, и слабо украшени зидови одјек су давали некадашње јунач |
ма не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки песама срп |
ски град, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а какви с |
Смедерево, да још Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, |
Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати |
ра се преправљала, трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Мест |
ве сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и бран |
ој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, |
досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако с |
љ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бр |
збиљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењ |
родица Гребљановића насљедије изгубила, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе |
жности измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> |
каменом, унаоколо опет сребрна кандила, и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Ман |
.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко |
Милица је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчи |
која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову вој |
тала; Милица, пак, сасвим се замислила, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> |
како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом ди |
ве српске <pb n="523" /> земље штитила, и сад те земље саме себи остављене мораду се појединце |
Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет изр |
састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коња |
е победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ ниј |
је, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју з |
, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жел |
показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по ред |
род ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубров |
разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — р |
рушевачки лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Мора |
илићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар |
блановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и св |
едно стадо једног пастира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име је |
крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалам |
о је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да |
кле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљ |
алампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија |
т дуго преповедали о прошлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава д |
ој и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику ј |
несложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљс |
ојци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе |
се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је |
мија од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад с |
реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</ |
истова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је била онд |
ајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њих |
в Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S |
све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S |
за <pb n="544" /> краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну С |
и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, д |
ти оче, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Ис |
е било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били свако |
оност, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти |
задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска |
канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомиње |
<pb n="388" /> спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део |
е, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да иско |
а му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Ри |
ограда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која јој такођер грози само у д |
ло проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла п |
ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, |
појас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне |
>— Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори |
pb n="330" /> <p>— Поздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистри |
су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код с |
од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гл |
Но госпођа Ирина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ћ |
а оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није мога |
је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове слуге, прихвате оседлане ко |
свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда |
војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледа |
уја, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’д |
а приближи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се |
и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласо |
е било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, као |
p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и ја |
много о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побратимске, кад поштеније чиниш, као |
е кроз танке редове мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом |
авна нису признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са св |
ротиву Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку в |
и издржали су последње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом ту |
брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе |
е било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна д |
и да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морај |
ану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост дух |
ије отпраћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао |
квим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очита |
ти, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за |
едерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, ве |
да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, поро |
а чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја з |
Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, а |
се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може подниј |
ред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и |
нео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога д |
а харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шес |
жни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не пр |
рака.</p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, |
>Деспот прими листину, отвори, прочита, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— |
бе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопходимог граха, са финим улцињским уљем, така софр |
челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дјела — рече пр |
к-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> |
еду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриже |
огатства доста, гостију свагда подоста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај |
о сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад |
ад је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јери |
, Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић М |
ти.{S} Јеремија погледа на Јаблановића, и прослови: „Прости, друже, збогом“.{S} Јаблановић одго |
јма педље земље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати мога |
се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и |
ни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, |
ра за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости таков |
га.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до |
диша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује в |
не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голуб |
јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="383" /> и слав |
едрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се ла |
зеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба |
Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу образ мог прађеде <ref target="#SRP18590_N |
но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранко |
— Одморите се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Мили |
презреног Светислава, као потурченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, н |
ралампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, |
ном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково с |
<p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке и |
држи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на сил |
у клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед См |
е.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама би |
а, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном |
ердар, па ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара б |
у, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије |
ах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, бла |
н Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш |
Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћ |
мија је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гл |
којима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} |
и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око м |
ољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, |
} Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} |
сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све и |
и.{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда |
<p>Исак-паша разгледа предел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мис |
е треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем |
тефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира Богород |
ом ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо в |
том и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јереми |
се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Г |
нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да |
лукави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад |
д-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљ |
до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ће |
ати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица ја |
p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на д |
тове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија се тако не пред |
л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, |
им рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јуна |
волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато |
ћ.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</ |
снаја</title>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Р |
тли падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од в |
м ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извором добродјетељи.{S} Но |
ву подигне, сад одобрава махањем главе, и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико пра |
н из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковање проводи.{ |
женим деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, |
ободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то изрече, погл |
а баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Гол |
е.{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком деспота задовољан, па прослови:</p> |
мо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па ка |
може да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем п |
се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са остали |
и, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га г |
тане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ћ |
еко жубореће потоке, обилате винограде, и свуд природа показује свој весели облик.{S} Какав ће |
у, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p> |
одмах <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поз |
> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лаз |
чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он је био |
у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољу |
и да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кне |
а Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од силне марве, к |
будити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избав |
м војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обрати на десп |
ротивустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говори |
} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро |
к се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман |
ева.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и ју |
д наједанпут опет турски посланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао |
S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може и |
поручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је дес |
о доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поус |
град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</ |
уђива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> |
о таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће ј |
изриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Бић |
јер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер |
пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је в |
авом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дун |
’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој млад |
уде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> |
јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што ј |
ању миром, све околности добро познаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, биће испу |
ад улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо |
Жигмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати |
и, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ф |
ју плео, опет Караманија турска остаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин |
>Друштво се, поред све невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е до |
лутина, добу бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за <pb n="544" /> краља силнога |
, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смед |
је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ф |
и побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром |
ске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина прот |
турско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> |
као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на предају.{S} Јаблановић дође са |
рима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо |
лавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самов |
ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира до |
— рече шапутајућим гласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Фер |
ара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити |
сти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред б |
лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су |
еби вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} |
Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Б |
S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије мора но |
с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што ст |
} Зато одма’ послаћу султану посланике, и с тим смо свршили накратко најнужније што се чинити и |
ном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ов |
ија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет припра |
а то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић. |
ни се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално с |
орити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјери прор |
рхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је |
и одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштени |
напуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> |
ој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну о |
есело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла |
ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост. |
она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занаве |
од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати, изворе у корито мраморно стиснути.{ |
ш стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченце светог дрвеног к |
ћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добије |
име остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с |
задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Каж |
пот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како ст |
вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се жи |
м канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а друго о |
а мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници |
S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја по |
егова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прам |
е Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} |
и извршити, расећи па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију с |
е у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, |
има разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку |
p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај изб |
ија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који |
ило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша |
погледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, вој |
ју, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си на |
урци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Је |
уг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и ве |
јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује |
је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, |
<pb n="515" /> <p>И кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У |
лонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за господара — рече умере |
чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су в |
р времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјето |
ње бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора рад |
по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта |
мо о кончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> <p>— А ш |
одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ва |
елио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему п |
нуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео у |
еће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустиће јогунастог властелина Јеремију.</p> <p>Јер |
е старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур п |
аг је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цари |
еде на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџ |
<p>Отац Радосав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог |
говори достојанствено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господственим корако |
ремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио |
о крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> < |
</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо д |
млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водит |
но договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу доша |
о отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега |
Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старо |
ду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у |
тора ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводама пи |
спот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, ш |
а од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голу |
ању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-С |
ати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша од |
гућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалити.{S} До |
се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из о |
елике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, |
јетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунаци |
је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је |
</p> <p>— Одавна се познајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, п |
зе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти |
пији налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и |
p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, |
, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ ору |
путицом продре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заир |
уги су писали за народ полезне књижице, и међу народ раздавали.</p> <p>Други опет упражњавали с |
ди у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста |
јом, утискавају се у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас |
/p> <p>Радосав донесе ракије, мученице, и поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, |
рици:</p> <p>— За здравље цара, царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — затим с |
ико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Та |
Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњ |
ницима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{ |
да ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, |
вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.< |
т.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — |
стина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца |
у.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског |
сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
оље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су |
ојска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу |
у, да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејме |
> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један м |
тану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанск |
већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, |
пије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто пре |
или, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави |
гаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца расп |
ају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели |
видеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Је |
реба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чиј |
е баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена |
Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де ва |
како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у |
дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом |
.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак д |
<p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша |
имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, |
<p>Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb n="480" /> <p>Бим |
устошава; Марко се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер с |
сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката |
двогубо несрећни; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа п |
ег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не |
иље поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе д |
ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не по |
ја властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, з |
ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — ре |
да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам |
потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се |
р од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се |
како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим |
дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако на |
та деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голуп |
е донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њим |
</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у чел |
ко превиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљ |
Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, |
иди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ |
а.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба так |
жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прв |
у лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Ис |
ута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и |
ечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, |
е ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступ |
успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас ш |
ало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће ј |
повуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију |
у видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у |
е стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер как |
слима престаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског нар |
скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бит |
тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунд |
они’ који су га издајством опорочавали, и зато после косовске битке темељније је стојао него Ла |
а, који су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, |
ошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба ка |
су се такови потурчењака одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт |
ар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која |
<p>Турци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља |
ља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> |
нске и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оруж |
само за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, |
рекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули д |
и, како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира |
уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</p> <p>Фе |
много штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ ка |
.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благ |
би опет какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу |
рили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без |
рци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са нек |
> Турци једном приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у срце Србије |
атоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, царица Милица у сво |
ашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја |
у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Наста |
астир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p |
тву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла ч |
а онда све остале.</p> <p>— Добродошли, и све добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти о |
не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице |
а предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ г |
увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се |
.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву |
тумарали су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђ |
млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске р |
реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како мислиш Лошонција, мож |
дно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{ |
да их држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јер |
н у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигм |
После велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и М |
нтакузену, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље град у |
ати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у др |
и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуко |
у Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патар |
са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опе |
ити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Су |
деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени |
а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма |
и нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улак |
ла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад мес |
од свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми |
</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> |
ота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија |
а, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени |
са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> |
засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одго |
лади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед бац |
пот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Бео |
о две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је |
што и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="4 |
ост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем |
положити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних |
</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богоро |
клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, кр |
мо ли, морали би Турцима града предати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издават |
новати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину в |
ђер заузета, још треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода |
изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота вла |
дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје р |
ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} С |
рци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле |
мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голуб |
ли, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Г |
<p>Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јере |
та ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће |
је, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— |
трасти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и те |
ки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, |
Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мора |
случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина |
је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља |
дати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћа |
а убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</ |
огао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не м |
нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се |
нде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она |
како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљал |
Србима нисам никад хтео раздор правити, и <pb n="281" /> тим себе узвисити.{S} Мач мој никад ни |
свим струкама за будућност преправити, и овом приликом послао га је поред посланика своји’ Тур |
мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог грјешника <pb n="381" /> злокобу народа |
изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми ра |
ом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђа |
> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки бо |
елила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, |
и спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедерево, да саградиш онако да нам н |
етим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, ко |
и, можда ће се деспот још предомислити, и обвезност испунити.</p> <p>— Само нипошто на вересију |
се са неким парчетом земље задовољити, и то под покровитељством турским.{S} Краљевић, држећи д |
је из руке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> |
кроз раздор свеколики народ подјармити, и изглед Марковог господарства уништити.{S} Како би се |
еспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда |
све то извршити што је намеран чинити, и збиљски промера све прилике и неприлике.</p> </div> < |
S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.< |
се хтео пред светским жагором уклонити, и души својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија |
моћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бит |
е.</p> <p>Срби почну се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне |
се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би с |
разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.< |
чити, и покрај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, в |
нав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а |
ћи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље за |
жни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} |
љ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне душе покуповати, од тог не |
огу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше |
Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако д |
e>”, и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицом јако димећи смех свој задавити је |
вуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да |
у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представљају.{S} |
пот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог |
ерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије |
Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, |
је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем х |
.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој леж |
у Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахомије је уважавао Леонтијеву на |
свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p> |
еспот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Деспот погледом мери Јерем |
ба онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао. |
, но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канд |
р њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради. |
док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су |
је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољет |
еда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{ |
урђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака.{S} На <pb n="376" /> туж |
овићи, Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српско |
опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што го |
већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро. |
тана [мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Р |
еван, и поклони је манастиру Студеници, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт ди |
а су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би |
уго јошт разговараше родољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули |
ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{S} Одвед |
е нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један |
рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве т |
ти насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за |
труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Так |
увају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке |
соким Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира |
распуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је тур |
но одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стању царске породице.</p> <p>Призрен је био |
лица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали |
ђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> |
у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, |
даље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div ty |
.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зат |
p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме |
е свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати |
да се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.</p> <p>Рус |
ца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле |
наје, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики гр |
рина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато у |
Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном стању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени |
су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је |
бљановићи, пак немају право на престол, и тако нити Лазар нити његова породица таково право има |
Знам Смедерево, и тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гл |
и, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— |
спот.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, |
знамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му г |
дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Харалампије загрли нај |
осте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да |
ита Новак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне |
били.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добије |
маде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из |
мање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, |
{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и д |
а Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по ри |
S} И тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивал |
ијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе |
исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним Мелентијем.</p> <p>Војводе по |
абирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе прија |
иже, сасвим је задовољан својим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад |
и читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и ос |
еспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали |
м, бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама у |
рска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пр |
живио са игуманом манастира Радосавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово б |
својом млађом ћерком, красном Милевом, и дворјанком Русном и служитељском пратњом проходала се |
ане жељи материној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствар |
а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па |
и му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта б |
Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што |
био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{ |
за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два ду |
учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет стра |
о о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је |
одама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигм |
ује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, кој |
н држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу |
е, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледа |
> <p>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са |
е под деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за сп |
софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћед |
се светски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад |
.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — ре |
тељство са великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слободне части Србије.</p> <pb n= |
, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, |
Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да опе |
и да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот |
, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се сврш |
да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами ч |
е дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ |
балио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да још |
гу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је манастиру Студеници, и књигу Светог писма |
средини, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремиј |
лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, |
, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро уп |
ати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом нава |
и уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у р |
мањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жрт |
је на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајта |
овек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора |
Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србија што је у м |
требало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ је |
ро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек и |
Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису мор |
еше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер му се гл |
азговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша це |
ју, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгам |
ремена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зат |
.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу |
круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, |
племена на српски <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призива |
вореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србиј |
ак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот |
род, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин |
ке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} |
је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, че |
д га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли |
Српско хришћанско робље сам искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погри |
ивлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самр |
абости ратне терете сносити није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору |
је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да |
у Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот С |
је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свекол |
оји се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из чистог уверења прам вери |
и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост врећа, прем |
ката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браниче |
Не једног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је Харалампија, садањег Каралампоглију, та |
<p>Деспот је то достојанствено изрекао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот р |
Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p>Служите |
праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се |
уље и повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман |
л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњ |
адесетогодишње службе пашом сам постао, и уживам пуно султаново поверење.{S} Теби сам често у В |
мпије, дабогда, скорим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта б |
те, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах з |
ао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} |
вања, морам се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама гор |
Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас |
> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, кој |
и код римпапе да подигне христијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почи |
ошиш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре не |
свију страна, честитају му деспотство, и траже пријатељство његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, |
рада.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Та |
том да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ће |
м вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити |
о сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако па |
стане пред деобенике, исправи се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у |
и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} |
је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви |
е можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Н |
ан је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати поч |
је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали |
оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то |
укашин, који се силом на престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба |
ет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му измен |
ити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добр |
} Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.< |
ону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, телохранитељи |
ремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може и |
, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом |
говог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало |
ер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, в |
новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Ср |
рене стигао, одмах се султану пријавио, и о подробностима га известио.{S} Султан је са нацртаје |
ти је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је с |
а угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеван |
ушта истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако |
ио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за |
у Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</p> <p>Ис |
из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот при |
особито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Др |
брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побр |
па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; |
о.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турци |
е весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћу |
ду роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне шир |
} Петошко се одавна са мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пош |
је Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.< |
, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се |
-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— |
спот је то из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонти |
мантије и калпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац та |
сиједа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паш |
унав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамеш |
ликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да пом |
ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да шт |
ња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Краљ |
пца. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> < |
/p> <p>Диван је у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад- |
послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег |
своје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да |
ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лаз |
десет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb n="408" /> <p>Харалампије у |
Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грч |
S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а гос |
и нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Нов |
акратко најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове бесед |
син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="2 |
одама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и с |
срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и к |
ра Лазара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је д |
мастиру под управом Харалампије живило, и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S |
ош се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да |
о су подробни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>После главног одмах ј |
о цијелом извијестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p> |
родужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у ту |
а <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не |
опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, |
обринути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу п |
ку да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си |
абуни и само свештенство је усколебано, и међу самим калуђерима налази се подоста, који су на с |
о мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оновременог српског гос |
на освету позива; пустити их слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гр |
> <p>То изговори султан достојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја |
n="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљад |
е приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоно |
па, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има |
а такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљеви |
ло.{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи |
им гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера |
<p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуд |
рмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим про |
ије било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> тр |
е показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укин |
токлацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не у |
да, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити поштено, онако |
аш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била |
је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и т |
p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ његови’ молба и из |
ста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први п |
вору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ |
Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита Новак, који је |
ара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта |
арски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљен |
хад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће |
>Деспот и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђе |
шно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Кара |
жати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> |
то за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, шта |
мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и з |
ом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започ |
дајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот |
у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде п |
>Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} |
рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ |
отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељс |
ад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, |
укује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу глед |
ила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлуш |
<p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа р |
т хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јеремија почине, бац |
и оштар миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{S} Харалампије није се дао двапут нуди |
та у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и сви |
дем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.< |
вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој |
ако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин п |
p>У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ио |
њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком |
аках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id= |
уга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради |
српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, |
ним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ком се н |
о је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и при |
p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Д |
ода Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у з |
ича им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено |
<p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искук |
> <p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Фер |
и руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— |
Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду |
рко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог |
ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље |
га.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Кр |
ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особ |
а које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извич |
што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, |
о кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра з |
.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом д |
олаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи |
је, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао |
Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} |
јек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Са |
спот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војводама и саветниц |
ја отворена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb |
репоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар |
огу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакам |
бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци иск |
ана навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ак |
ут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац |
ојводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Срби |
имати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре по |
p>Ферхад-паша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побр |
е претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Нема |
уше оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомака |
штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако нап |
нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, к |
испод руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гл |
ио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азиј |
се мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, |
ће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих нек |
ао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гос |
> <p>Јерина да опроштај градоначелнику, и свој госпоштини, стане насред града, обазре се, срце |
оли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} К |
ије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Т |
онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, с |
} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот |
спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали златан крстић на сребрном |
ати.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове |
је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је |
донде је деспот устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — дат |
S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да |
вио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ гос |
{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име |
алампијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни |
знато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, млого тисућа сит |
имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— |
сле поздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и |
клонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт неколико песама, одз |
’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора |
Сад Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспо |
ли, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, |
те и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски се договараше.</p> <p>Стева |
лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с |
ши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} |
А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди |
и одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још по |
мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа |
младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} |
да донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седели.</p> <pb n="416" /> <p>Јере |
своје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту |
однијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, и |
ришћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као кл |
ну добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике там |
едина разбибрига у невеселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца |
ти, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко до |
на, понуди своје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им |
> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао прот |
> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог |
о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти |
ри, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И с |
да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша |
{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову |
ао причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се ду |
раје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се |
ад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, ко |
/p> <p>— Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, |
и хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по старинском српском обичају.{S} Он је сад до |
, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код |
се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостоји |
вар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а |
а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба |
се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би т |
даље опет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих ко |
.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити мог |
е му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру ос |
ији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца |
ad> <p>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Иса |
е за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, ч |
не требујемо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не до |
у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили сте од о |
нако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Тура |
о.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у н |
ле што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу сам |
аралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — р |
расни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу |
— од моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно |
у нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог пр |
харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се |
орио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колик |
> <p>— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим ка |
.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још с |
стало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека |
о проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал |
за награду оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садаш |
од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар ста |
<p>Хафис <ref target="#SRP18590_N1" /> и Марко!{S} Персијанац и Србин, мухамеданац и христијан |
, па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска |
Мој брат <ref target="#SRP18590_N2" /> и поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је за |
се пустила у тужан плач <pb n="263" /> и јадиковање.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гле |
е долине су им у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања. |
Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак н |
матер, која њега храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад оста |
у тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан п |
l>Куд однесе стару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно српско царство...?</l> <l>Ој Душа |
тели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирну |
вакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег на |
ефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигму |
отив Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сум |
усједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — рече озби |
селост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао ј |
које је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до велик |
рећа је до садашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну сироту девојку доста је, кад је могл |
а врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па |
илних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта |
наштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви н |
год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n=" |
лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспото |
ол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> </div> </div> <div type=" |
донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог |
се прославио против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, б |
рне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Десп |
’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Дан |
еспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био доб |
вом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је |
мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одв |
алампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад по |
р, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола |
а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-дес |
тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа ка |
Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војник потресе се у срцу, др |
турском царству паметан турски паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несрет |
у тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ф |
је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с |
еју, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од г |
Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у ту |
место мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста |
в преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русна задобије п |
стиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, |
у за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на от |
Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно д |
et="#SRP18590_N5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хус |
да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p |
да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман |
{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете |
шао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и |
од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцниј |
оворио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} |
Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и |
јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко |
авна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, |
естало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше |
а се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш св |
рчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта |
замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте угово |
међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због харања, спаша |
сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш н |
се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије |
ло што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви |
а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело в |
ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још |
е главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ хаљина распознавао се његов вит |
судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју ви |
подарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за други |
нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прос |
.{S} Постали су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удо |
Турци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка л |
су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чуд |
какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су жив |
груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није ду |
душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан па |
да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n |
а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, |
овића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару |
та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’м |
веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при нападању задњем на манастир, доша |
дважност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на к |
давна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене позн |
ерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир |
раво међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, |
т у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе. |
гог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војн |
прилику на своју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад в |
еоград, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, |
је морао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} |
— Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође ст |
се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се св |
е Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазр |
р с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми |
ало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је б |
овчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством |
н пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, д |
не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Кра |
а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начин |
бзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонт |
ого, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га сви |
оже здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и |
ло, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети |
ри после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то. |
доцније дигну му каменити споменик.{S} И српске <pb n="273" /> попадавше јунаке Турци на истом |
опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су |
док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам |
себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповед |
није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како ми |
рст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобуче |
оба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, к |
ић Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот |
а се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу |
ли.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га п |
чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, н |
етитељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две так |
да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца |
адобије потајно пријатељство Вуково.{S} И она опет негдашње приврженике Ђурђеве њему задобије.< |
сину Јовану припадало господарство.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади |
ве у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, |
сао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и |
да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам |
и хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видети један већи број смирени |
це, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом |
ет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у Херцегови |
е у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задр |
владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су |
јски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност допадне, јер ниже к |
ајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад |
спот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и |
искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде д |
мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом |
само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек до |
у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прор |
се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се |
огази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n= |
ет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња има рог, дру |
е ријечи, деспоте, мудрост показују.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, |
иком, преко њих читави се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред |
т’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од |
уде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су хри |
а ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке |
е војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца ру |
еме за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од тв |
опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и др |
р Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} |
новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с т |
ом постане најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је С |
Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и |
ажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика између <pb n="451" /> Петошка и Ферхад- |
p>— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом |
жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад с |
ати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро |
Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким влас |
жалосно Милева.</p> <pb n="302" /> <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже |
— рекне Стеван.</p> <pb n="314" /> <p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И |
.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У |
удим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа с |
. — рече као из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само |
д ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се мо |
се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро |
>— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и |
ристјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p |
ти може, него слепога младића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити |
о дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили и |
таково пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачу |
</p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</ |
на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — |
ужио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо н |
е задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу |
одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а |
рекне тихим гласом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли |
смете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на ви |
> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још н |
вор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су са |
узина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зида |
/p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</ |
тошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита |
о да се после отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треб |
е озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-п |
<p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћ |
ном постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном он |
p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћустендил, румел |
лаве доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Костр |
} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненада шт |
добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држа |
и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Ту |
вно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синов |
<pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој мо |
ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Хараламп |
т сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева вла |
днем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ |
упрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не |
ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смеде |
и брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код с |
де и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, је |
ани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и м |
рица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара нестало |
а дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Че |
} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара |
бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па ако |
се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ в |
Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охра |
Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба |
отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но калу |
и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p> |
ли су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица с |
ла да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, |
оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не забора |
ко близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ |
не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други |
е његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који |
пот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ с |
о, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Та |
’ речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не просло |
јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, ко |
<p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није ве |
инити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову |
сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ |
има покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Ка |
мо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него |
ци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћем |
е то сама својим дворским другарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам г |
ска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> |
реба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед |
<l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ |
араманији <pb n="473" /> је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспо |
падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p |
р ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе |
да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба настојавати код римпапе да п |
ма никакове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за |
луђера унутра, поред сви’ његови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали |
честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства |
ву службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и |
врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и уст |
битељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су поб |
p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам мог |
обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турч |
раљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то ре |
ош друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаш |
="225" /> <p>Наједанпут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске г |
Он доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство задобити — одговори Јусуф.</p |
но, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, |
а нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло |
<p>Петошко, бацив поглед на Светислава и друге војничког реда госте, па стиснувши мало свој ме |
еду, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешнији чинио.</p> <p>Премда ста |
ајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сваки помислити, како је т |
, већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од в |
једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у |
е имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравит |
пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и |
ор беше приређен.</p> <p>После поздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето и |
м се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{ |
јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима |
/p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је п |
мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности |
о оружје, сабље српских краљева, царева и јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики окр |
ору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске |
разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} |
роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им ни |
до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина, ту су |
S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, д |
, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за бл |
огућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тумачиће народ тако, <pb n="385" /> канда преда |
де, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има дос |
вори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тв |
{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад |
је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати с |
бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанства.{S} Из и око њега распростире се аромат |
ојска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у за |
даје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је т |
ворила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је |
ко мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским |
гао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и б |
Многе старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и власте |
еди, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> <pb n="486" /> <p>— Ево часна крста, у то |
о упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — рече ра |
ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту |
лија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких велика |
вога нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} |
<p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, |
ека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, д |
змогу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то |
еш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепо |
штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко п |
а малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види |
о што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— |
</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> < |
Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је |
ранцеска рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког |
вативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> <p>Пос |
томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог к |
краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми свето |
преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће до |
м побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно |
о је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтиј |
есто тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је смешан изражај |
ојновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила си царску благонакло |
већ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у |
за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p |
ори се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари |
рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако |
и да српским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је |
ом удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ства |
чепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината |
атријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а н |
ру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није |
ђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} |
ги курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он |
онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који |
довољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, предс |
а, ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане |
ртаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, |
му за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо. |
немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенст |
и ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако ј |
опствено уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужује него хрђав |
Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} Посл |
у с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пр |
је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p |
ку војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако |
атовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се биј |
вони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краљ |
љи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега д |
е то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољ |
предати могла.{S} Милева је била млада и материном упливу неограничено подложна.{S} Младића ст |
сле њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспо |
обично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је |
зују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је сп |
сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија ј |
апредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме. |
ив Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, |
окаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне |
шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> |
рније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n= |
зио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p |
правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па прослови.</p> <pb n="452" /> <p>— Доста с |
ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е он |
губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке |
иле су две такове точке човеческог реда и сталежа, које су себи противне неке црте и поњатија у |
ио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица |
ети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и |
ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај |
ћем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— |
еђао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина |
и никоме првенства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, застаде |
те после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> <pb n="371" /> <p>— То |
тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике сил |
, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет |
p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на |
само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанова власте |
ецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљ |
закопати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка |
ило те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то |
алуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало |
и на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, који у овако опасно доба изискују да се н |
— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо |
а, који сам није био властелинског рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> |
е очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава |
ти.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> |
у је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али |
че; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола |
.{S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све |
мре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Царигр |
за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надеж |
тан Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да ј |
ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да |
ина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и |
није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера пог |
ш међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне наде |
. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> |
<p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више м |
а вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне |
би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме заклетву да нећемо |
се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том ха |
све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> |
нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из |
ити, написати, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те с |
у помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта н |
не трговце разбојнички нападају, судија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, об |
о мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферхад има прав |
а Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код |
е изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а мн |
това, путире, окована златна еванћелија и разне скупоцене утвари што су побожни српски краљи, к |
мала почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно лице пок |
ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се |
о, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја |
> <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, после издајице. |
, синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одв |
ђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превла |
" /> ил’ слабијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, шт |
атраг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је до |
донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака |
и, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и |
да Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, кој |
блановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и Јаблановић одвели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић |
све у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у |
мирно подносио чекајући крај искушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржат |
рцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је |
397" /> на деспота, деспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиш |
пијало се у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, оче Хараламп |
помену, честити деспоте, да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S |
речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх ни |
ановића.</p> <p>— У здравље Харалампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, |
итељима, остави спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли |
архом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели |
сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> <milestone unit="subSection" /> |
добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p> <p> |
помагати снагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искор |
нковић, деспот Србије, господар Поморја и свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> |
целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није н |
све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ рад |
ерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, какав је ту б |
т виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му ј |
да служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запет |
вом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново царство, које ће бити пр |
арима.{S} Долазићеду господа од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је деспот муд |
ти се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све |
> <p>Ферхад још промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан кр |
у капљицу пустити; он је створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грож |
>Около Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурат |
широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуби велик |
, међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Ж |
лосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Бе |
осле смрти деспота као овоме насљедника и деспота признати има.{S} Турци су тако на Србију наср |
ио, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умир |
ечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим је онда други живот био. |
патријарха и неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио |
Млоги рекоше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада |
деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и а |
ске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, навра |
пасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затвори |
као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањ |
какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме красоте Буга |
а, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од велик |
p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</ |
икад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се уверити ји, да |
лету српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да |
пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и |
у јестива и сваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красн |
врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> <pb n="225" /> <p>Наједанпут зач |
ра Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опас |
ца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се д |
чекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из дале |
рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је са |
негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и с |
ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је |
Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> <pb n="309" /> <p>После разних, мање важн |
S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког |
Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска господа долазити да се огледају.{S} Облачина |
а разлика између <pb n="451" /> Петошка и Ферхад-паше!{S} У српском царству Петошко српска луда |
="265" /> <p>Царица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову реч.</p> <p>Патријарх се к |
онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео |
неку башту, која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у ста |
<p>И доиста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, т |
давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско било |
а је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубију њеном на |
>Овако се Русна са калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p> |
ог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ |
е у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију познат био.{S} П |
ику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Милица се на стра |
и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчил |
триженом братијом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на нек |
/> показујуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су |
Бранковићевом браку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим |
божан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и з |
лима, будућност се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њо |
омовине тражу, одавде се разносила сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град |
су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У г |
на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубило своју обичну сјајност.</p> <pb n="362" |
’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу вели |
>После ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, |
помоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турч |
путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника |
и јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и р |
спот их пред двораном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне десп |
те целог његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Њего |
е ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb |
успаљивао је чуства дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и рас |
мљи главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек |
де дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и бра |
.</p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и постарији.{S} Стане насред трапезарије, главу горе по |
а [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова до |
амлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што |
ије ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Те |
о други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јерем |
о, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути |
шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бранковића |
ало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата био је к |
Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S |
у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <pb n="219" /> финим средствима правио си |
Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ |
том.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу да ћ |
е да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерла |
и.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободн |
бим гласом пред околостојећим војводама и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота |
/> <p>Сад ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, написати, деспот и |
навали деспота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео пог |
из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити |
ворио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но кад паде ца |
могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили с |
аклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си пу |
з рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да |
беду косовску са великим војеним масама и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са Србима |
шима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паш |
није, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озб |
стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и |
ако је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је |
анковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, |
</p> <pb n="506" /> <p>— Покрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша. |
ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пос |
p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црн |
чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не мо |
наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави б |
лун, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи пр |
заузео прво ослободи сужне, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље с |
се битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p> |
је, дунавски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају |
сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега |
ваков син Светислав, са својима млађима и неколико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ |
е ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно др |
.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и раскалашнијима постали, па су радије слушали љубавне |
да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанском срцу, да |
ите народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се с |
међу Немањићима као год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна |
све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душ |
атко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође го |
Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци д |
Новак са његовим војничким разговорима и гордим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије ч |
ке састајали се са новодошавшим гостима и по свом обичају забављали су се, које у шали које у о |
{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не |
в, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска |
образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет п |
днако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И к |
н дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдан |
се са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчин |
смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Т |
рци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> |
делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силн |
од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} |
хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у |
стрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије није п |
о је своје последње дане, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} Премда стар |
за његове младе године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности |
уке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота. |
/p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија |
атном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, |
са неком приликом убије брата Мусулмана и постане султаном свију Турака.</p> <p>Сабере силну во |
у тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач престајао |
тив мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војв |
ерхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне |
м свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Ту |
нда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колик |
у масу Турака.{S} Сва својства, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца |
манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били б |
била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло |
њезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти |
гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сва |
мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо то |
њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка |
м да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уговорена.</p> <p>— Ја се клањам свев |
а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђ |
У његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара на |
ац, прости</hi>... за њим целива Јерина и доглавници присутне свите.</p> <p>Сад калуђери започн |
и ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их |
шевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђа |
ђу којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је |
ијеч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојан |
ео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вје |
нез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе. </p> <p>— Чујте, војвод |
а два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџ |
подстрекнута с плачем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго траја |
турску крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хр |
халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупчета на ужетима, коњи за |
благословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудем |
н.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајиц |
из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала запове |
.</p> <p>После ових речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Мил |
вери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису мировали.{S} Потајно су били у сајуз |
магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећн |
S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војво |
слим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоност према Милошу једини томе узрок б |
ати.</p> <p>После узајамног запиткивања и распиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S |
и.</p> <p>И деспот после кратких питања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свј |
српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готов |
цар Лазар умре без каковог расположења и установљеног строгог закона противу себични’ великаша |
сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> <pb n="225" |
у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима к |
у, путови загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} |
анде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> < |
е поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone unit="subSection" |
> <p>— Деспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и бег |
Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат |
изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака |
, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није тр |
рила, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у |
ака код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Млого |
ош промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска |
та ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се |
, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ н |
— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад нала |
оваца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога т |
обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S |
Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, |
, харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених |
Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="341" /> душманину осветити се.{S} Па јошт |
е.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека |
прађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— |
аније кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И з |
времене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци ч |
нту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити |
{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњ |
а остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем г |
гли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и врат |
ли, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, |
рата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи д |
па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си он неку важно |
у разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост |
м може себи господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта |
и је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима познавало се да је господара нес |
мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{ |
Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Вел |
ра нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном ру |
ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је |
примети лукави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, а |
p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} |
крдија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хо |
лонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе тра |
брамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Драг |
и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако |
не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губи |
мљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепа |
едерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је С |
аках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ ј |
п и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном |
лосне косовске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жалости удовичке, камо мржњ |
p>Призрен је био престоница цара Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном в |
му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели ж |
јер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том ј |
ње.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патријарх, пр |
е са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ |
стит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то н |
а и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљ |
p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што |
дети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруг |
варима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера |
већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише.</p> <p>Патријарх, предви |
е он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом |
е то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сва |
нутра цела од латинског мермера, сребра и злата.{S} Свето евангелије, у самом драгом камењу, по |
етитеља, тешка кандила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту |
, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађарима толик |
не.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ о |
</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје посао.{S} Једни |
ли нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је |
то је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на т |
отврђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се из |
ном, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђур |
њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову |
тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин тање жице навући.{S} Но само ун |
ад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма |
ливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду |
е, из овог сљедовати могло, него распра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође један непознат чов |
калуђера, па са страхом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да је она |
ити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што |
морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету тражи</l> <l>С |
луђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лиц |
Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p |
есница правде сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље у |
оје од старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срби з |
жевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију в |
и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света |
и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе ро |
нковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати |
у хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите |
авом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му с |
де све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Т |
елију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у |
али су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, |
ви побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при ч |
ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковањ |
е је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад посту |
вако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунча |
ледњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и ко |
средствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару |
а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памет |
ојаше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети мо |
тене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Ст |
боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се оста |
јводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање |
Лошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота |
а осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p |
о, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе кур |
кузен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.< |
.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у манастиру гд |
це интригирати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p |
{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем т |
све даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно |
ако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нис |
ине? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове |
а су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог |
ким рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S |
p> <p>Дозову Радосава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив задато, |
епо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ |
а не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крс |
ди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад јед |
смеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озб |
S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Ме |
Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на неср |
ашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што |
зара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Л |
pb n="261" /> <p>— Мислиш на Бранковића и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та да — одговори Д |
а.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у при |
да се покуша примирје између Бранковића и царице, поред султановог посредовања.</p> <p>Ђурађ и |
ед начини крај распри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да Србија, ср |
била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а |
очитај молитву за Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Они су искајали на овој земљи своје г |
тво, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у подземним стајама скривен |
да позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радос |
ородице, издајице Јеремију, Јаблановића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми |
мија почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То |
ађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седни |
ар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову |
руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева |
родољубља.</p> <p>Пију на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, к |
а се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Кру |
доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито С |
ца није хтела <pb n="245" /> патријарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а за |
тке косовске поред себе само патријарха и неколико стари’ саветника и војвода без војске имала. |
ого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољуб |
и, да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас |
капија отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи за |
света завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега ј |
су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света завладати, а поред хрђ |
ао два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су дв |
за живота деспота продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, |
љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Уг |
проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазар |
ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванре |
о четрдесет година стар, смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, д |
е красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, в |
т већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу у |
Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица и Мара постадоше турске удворице, па им морају помоћ сл |
арство <pb n="327" /> разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Ср |
тлују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} |
дише над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су зап |
ом лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње чинише се такођер расположене.{S} Млађи, кад |
ам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, чести |
, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зел |
ог њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би т |
смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но ос |
д Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезар |
горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот.</p> <p> |
д пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора б |
ци долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферха |
адај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и везира велика је, може султана опет на рат навести, ј |
је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зб |
ац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег о |
<pb n="484" /> <p>То изрече Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта |
Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је бил |
манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру до |
, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти |
е је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па |
товић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је |
ника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ ш |
вода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде |
[Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} |
ру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са оним христијаном, који оно чини што ј |
, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрек |
ега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ приметљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, к |
одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесетољетни стар |
римају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот обдари манастир, даје поклоне, кра |
јег му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>О |
ковог закључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука |
ислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ |
ад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га као сво |
оњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ет |
терећена.</p> <p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру с |
одговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донес |
вом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртил |
поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као |
јати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању то |
ав прама сваког љубећег, странствујућег и страдајућег.</p> <pb n="279" /> <p>Хафис <ref target= |
јмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурат |
свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служић |
дговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не м |
S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити може, него слепога |
са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико је се |
<p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо |
а радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе |
се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је до |
ји.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Н |
ук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба |
који изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, к |
но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог д |
ри том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалам |
састава, јуначког но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић |
ик био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи |
ош овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би |
ацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њен |
, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време када је величаственији од паметних и |
одише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и слабо украшен |
<p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— |
јом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, п |
нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} |
ује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ха |
се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због |
помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме |
се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ н |
уту, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турк |
деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навук |
е потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађар |
за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n |
крај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити |
рговци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог |
турским нападајима изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао ј |
кој, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p |
си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма |
деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избег |
ли, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Пр |
игмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, зава |
свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно |
коглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђа |
л’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је зал |
та се опасности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово |
n="492" /> <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</ |
змислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, |
постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како |
не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султан се ов |
угој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет |
а ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми |
ио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан п |
а подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бранковића.</p> <p>Харалампије п |
е надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађа |
ат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-б |
{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S |
гу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре осв |
аклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот |
ог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна |
} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одгов |
и, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами т |
илно мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутр |
.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, п |
којешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду |
е одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем саветовао се са п |
, гости опет заузму своја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обед |
на своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до великог чина, без |
о деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши, уважи |
кла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасв |
ћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету клетву са |
ту немају места они који су издали род и часни крст.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и проти |
.{S} Харалампије иде потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — ве |
ни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед |
о, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије |
ркве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацр |
подмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунацима су |
иш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> |
ед султановог посредовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са скупоцени поклони почаство |
укао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многи |
састављено да у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привућ |
вану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да |
предељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци |
и Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћавали, признао је законитост Лазаревог |
е ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је нас |
и, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Б |
у у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као ш |
претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S |
чистог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамз |
да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ |
и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани др |
ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати, малочас док се п |
и радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад |
са твојим зидинама сведок велике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манаст |
је на двору Душановом, у средини славе и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n=" |
стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} |
но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, који по |
је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, |
а остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, сам |
} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и хр |
свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се |
зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb n="278" /> породице својим пријатељима с |
пског народа.</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p |
Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из ман |
и сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане |
овор Стефана деспота, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник пр |
за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је руж |
граду су српски господари красне домове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, ко |
и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му |
а ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском |
еби овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерин |
у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну б |
алост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у |
је властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p> <p>Царица с |
Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријарха као свеца неког поштоваше, п |
свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао |
и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоњенија Обилићу.< |
ш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису |
очинили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђер Харалампије.{S} Е |
е ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчекивали су неизвесну судб |
сави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању |
логе добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разр |
, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрављају се.</p> <p>Ј |
p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јерем |
е у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дош |
</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> </div> <div ty |
пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Св |
а очи ископају.</p> <p>Међутим престаде и увесељење.{S} Почеше се из трапезарије разилазити.</p |
му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам дане провео, Јерино.{S} |
устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у з |
ере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се. |
ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог |
не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнеж |
е твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и пра |
јска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и |
кира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом б |
а провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манас |
доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што |
имаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу |
све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако |
брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житељ |
ранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе |
>— Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — позд |
у као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у з |
запи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви чи |
гданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} |
шана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају |
су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је з |
мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј |
у кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Срби |
тро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако р |
ног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} |
еле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да |
S} Опће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, ш |
ашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је било мл |
не, покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато |
ан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Ср |
пски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку ње |
реварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио |
па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, |
аша дозива Каралампоглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у |
и, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, морј |
Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Мил |
p> <p>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула про |
</p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се во |
Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>К |
ану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> |
силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и |
који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира уте |
био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ.</p> </div> <d |
против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари |
ељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, своју власт напу |
р бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлаз |
сни повући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг |
гавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокр |
а се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода |
околна сиротиња, просијаци овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела |
, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима |
<p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге |
епријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке |
овукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шт |
н Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са |
ај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не д |
Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Д |
их синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак |
Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех |
ротивни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт младо било, и да |
а руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао коли |
немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ диже |
земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара |
најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, |
, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек с |
ачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство |
неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на |
е учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена с |
p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, |
{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је красн |
</p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами из |
у је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Д |
тир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног Светислава |
и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— |
ти неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот.</p |
како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о |
зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерев |
о, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега ост |
тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, и |
већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао |
висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, |
ригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранко |
ности према Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но |
о хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје |
ћином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на ма |
мо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} |
предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и др |
оје поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Ср |
ћ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приме |
ађарима, са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха |
езне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко |
ло отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједн |
ађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и |
много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се |
се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспо |
да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} |
луђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузро |
астајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, п |
Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора н |
о како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она |
о је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из К |
е од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сја |
ако Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабраних војника, колико се само у граду |
Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и нова |
на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад желе |
сам му до насљедника дорастао, како је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа! |
ти.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манас |
Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> <p>Срећа, |
је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је |
рзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p> <p>Харалампију морали су за коц |
пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани б |
царици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не |
човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша |
ер постао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двор |
њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb |
ист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану |
о је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од св |
ан дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, |
био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је |
добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој см |
ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па |
е и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како |
ује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље |
Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије |
з дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и |
ав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и |
веди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дакле, |
војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
расне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву |
дови тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Петош |
е, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане |
, узме перо што му један калуђер додаје и потписа име своје „<foreign xml:lang="la"> Georgius D |
гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство з |
ителних ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен |
S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Дру |
са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову заметнути. |
0" /> <p>Бранковић прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог |
ветлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чува |
зили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазаре |
це српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу |
Харалампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ бац |
алио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p> |
ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад с |
трополит, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници.</p> <p>П |
о би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задов |
ало се ослободе, па се почну слободније и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме н |
аре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака показао се |
чити није могао, нарочито код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Рад |
д-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезарији жудно ишчекују Јереми |
стелина од Браничева — рече Харалампије и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој |
кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као |
јводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, |
p>У чадору Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, с |
вира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па с |
на, радије би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ б |
ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу |
измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџб |
ваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намаст |
{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Ср |
талима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери дечански.{S} Отац Леонтије |
и чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахоми |
ити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш М |
p> <pb n="348" /> <p>— Како би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате |
ља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даљ |
к, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишт |
ет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачува |
год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељство Мари и њеном сину, а то п |
на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стев |
е памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине башт |
водом Радићем, великим челником, путује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, |
ло се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедерево.</p> </div> <div type="chapter" xm |
у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђед |
ље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би |
рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на истом лиц |
н чинити, и збиљски промера све прилике и неприлике.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
умири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као |
је даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагл |
ле и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џ |
усном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним |
анића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S |
уман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија |
еспот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је брат |
ац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако |
ри ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по м |
ња док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ |
Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно изв |
Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку с |
унак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Ј |
се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице закључи, <pb n="217" /> но том је |
треба, њега може употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке |
је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} |
ојединце бранити против силесије турске и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, |
ородице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њ |
два мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{ |
жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S |
ије деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Пи |
после Петошко прилике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им ј |
да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се бе |
је ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је же |
урађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се |
може, које су домовину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на не |
е речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећ |
се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема |
еда <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гр |
има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војводе с |
пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} Једни партаје прав |
ала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју ж |
<pb n="435" /> града.{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предат |
<p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харалампије.</ |
у Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађ |
им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они су доиста |
ије се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале.</p> <p> |
На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи |
ску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која |
’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од силнијех топова ш |
акве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота, руке |
е може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, |
дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пре |
S} Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке |
ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред |
астира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но |
има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољ |
ла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правит |
Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може по |
от је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска к |
о, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милев |
.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито ј |
ар, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо у |
гори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у |
су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне све |
родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претвор |
ни деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> |
без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} |
ји ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца |
то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и соч |
ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапеза |
илица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских |
ико ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма у |
блачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушине.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог из |
је све тако уређено, листине потписане и распослате, султан шиље војску у Караманију да угуши |
b n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град |
им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство |
арко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде ре |
</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, на |
преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p> <pb n="395" /> <p>— Витешка лозо Немањи |
а постали, па су радије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, него громовити |
авни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и |
адора допрати.</p> <p>Харалампије легне и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човека и на |
са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су |
салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај |
.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примит |
</p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, тре |
че царевић, па са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</ |
ије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферха |
и десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри |
каст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} |
брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледат |
етовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви, и то |
ија против њега оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у |
акон да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који државну владу себи присваја, и који једн |
Било је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубровнички трговци долазише као у гост |
ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не је |
астој Морави, масна поља, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа |
} И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени пр |
столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, кој |
омаках у свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{S} Који што приноси Смедереву, |
вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне околности, које су настати морале, наметну |
, стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу |
во, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу |
даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Је |
треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим изв |
а мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Ко |
.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти о |
а живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p |
о моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гледа мраморно тле, |
ла.</p> <p>Милевино са цвећем забављање и Миличин са Русном разговор прекинут беше доласком нов |
уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао |
<p>Милица представи своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх зам |
ером, Милош остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турс |
га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе. |
па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, |
"516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од |
, обична струка, узане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, племенитог израза, но |
ао мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Ту |
врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчи |
намешта, разреди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњ |
</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма вој |
г погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{ |
ко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, |
ер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор по |
пало видити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство заверена.< |
рана видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру је поглавар архимандрит Пах |
д Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Обла |
и за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{ |
свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, |
рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу до |
мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па чак до р |
о сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се |
ражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је си |
ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је м |
оворити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он |
>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље. |
преокренула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја п |
с ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог нато |
<pb n="303" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер |
.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умере |
устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, ж |
за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам |
ми се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, |
то са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи |
да се Душаново царство обновило, па се и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, |
дрит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство и |
Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, |
био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се |
оворити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим поме |
бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане освета. |
злази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампије.</p> <p>— Збогом, Пајс |
одарства насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догоди |
рапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>О |
ра је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а п |
не, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима по |
о, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> < |
ја чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађа |
p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша ј |
ући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се п |
<ref target="#SRP18590_N5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади |
аца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спа |
вењем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња д |
<p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се |
</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p> |
и, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко до |
.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе з |
са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је пл |
а Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да п |
од већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини покло |
ла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не ди |
а сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, са |
н Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има |
а српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватк |
Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадит |
емији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви поре |
двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу к |
идевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посл |
видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђу |
агодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти с |
јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год ж |
на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи |
а Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај |
у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа во |
е распетију, стане, уздане, причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, |
љена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко с |
540" /> распећа Спаситељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} |
неки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Он |
лепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу у |
</p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Го |
авде, после неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и |
деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на м |
жу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да |
ато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад с |
откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; неки |
ажи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" /> Мађа |
деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради |
ушман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, |
ом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српск |
народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину- |
трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја бри |
Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечит |
ћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код л |
демско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, |
а грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не један |
</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се |
трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опе |
ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, |
е орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио |
упа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана служит |
Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испа |
зда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота г |
ит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Ј |
прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вј |
и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим |
ада сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога кој |
во у породици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу с |
осподару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут ку |
вац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби пред |
га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће с |
да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пр |
ви за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити из |
p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом |
ти.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварим |
те ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им с |
пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увид |
рхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва ту |
бали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се |
талежа, које су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело свеш |
тклоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једно |
/p> <pb n="222" /> <p>— Да красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ д |
несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде са |
султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети хра |
сеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића дол |
иђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер |
ђарима турској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче |
, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Хараламп |
ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам |
е све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој |
амењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поз |
ају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће |
ажена божанствена питомост, чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рам |
огради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де |
етлости месечине — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, |
је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару |
рјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов ун |
тријарха бацио.{S} После толике несреће и челични Новак мало духом клоне.</p> <pb n="265" /> <p |
рестану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јереми |
реба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово |
лупца.</p> <p>Харалампије дође.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-п |
ртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калп |
ћ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман |
агомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет |
нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за о |
било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џам |
идање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага д |
верила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винц |
шње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужнос |
седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело повеће и |
ава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале с |
дице, издејствовао је мир између Милице и Вука, таковим начином, да једну опредељену част српск |
а мане.] Овом незгодном положају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји им |
мо да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патриј |
удостојили га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне један мл |
како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управ |
стира Богородице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радоса |
смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранко |
сле ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу |
вићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварил |
ред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане |
да српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи |
, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> |
побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро |
ђецо моја — притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем |
ом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђу |
и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</ |
о!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег госп |
, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.< |
шонци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно ју |
уче Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-па |
силну војску турску, којој се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опу |
икаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале |
ити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да |
ранковићи признати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом С |
ко разговараше, донде се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је св |
н започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S |
редељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извр |
> <p>Сутрадан султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван |
а њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јах |
ке војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једно |
шеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, |
ection" /> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревно |
урат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним ду |
Патријарх даје молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како |
пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{ |
ке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима |
је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави о |
а судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се десп |
аше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезари |
<p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Позн |
, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ |
битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на друг |
ги има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље |
љевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице закључи, <pb |
у жртву српства и христијанства.{S} Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би да |
ти.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном во |
му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— |
остао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здр |
је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Мили |
ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни па |
противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије за |
да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати д |
ре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту |
ијатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством шкодио.</p> <p>Фе |
љевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас |
} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против си |
423" /> <p>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког |
жао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србиј |
ва јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њих |
ика при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо с |
ким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа врем |
мовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље кв |
ијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су |
</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство задобити — одговори |
чинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињавате, а овде један и |
ећао свештенички дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити хтео, тај ј |
е мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] |
од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произ |
ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и поста |
ра Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским средоточ |
чинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не м |
ило.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се |
м рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а |
S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која |
љензуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> <p>Милица је би |
ала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка |
у, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе |
а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Лас |
српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доб |
га смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но т |
да се после несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се |
ора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> <p>Сутрадан |
игмунда откине зато да нас после завади и појединце утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ ка |
у земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово паз |
толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан |
манство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава |
па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера. |
} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бр |
ад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му |
е Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота |
мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Рад |
недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, |
у нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманд |
можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, а |
ећ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издал |
>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донд |
а.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био |
н све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију гово |
се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том мл |
оји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако |
</p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферх |
жати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христос прописује.{S |
ане пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живо |
реме што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су ис |
и одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењима.</p> <p>Властелин Прибац, војвода Ја |
Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реци |
се од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту |
јводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукаши |
а.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p> <p>У дв |
ојима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> <pb n |
дента.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара |
бом имате — рекне калуђер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова |
дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђ |
гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао д |
све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две такове точке човеческог р |
и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем |
де белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој б |
са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> < |
ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако ј |
опоравио.{S} Међусобно су се посећивали и саветовали.{S} Но најважније ствари међу њима отправљ |
били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке М |
ва.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе |
је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, |
/> поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна ј |
ећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости |
<p>Кнежевићи су после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије |
а на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам н |
а удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи |
сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак з |
били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе грије |
ојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га остави |
Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је д |
њавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех |
још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.< |
> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер ам |
а право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија |
д’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p |
ка свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети |
ој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што |
ек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у времену скопча |
синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, |
ли.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И с |
ти.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак |
чи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, |
ео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи да отм |
ма до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ |
обуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за |
S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пријатељ |
или такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ народа показивали.</p> |
и.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су |
ц Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара |
српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да |
стала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и ж |
да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је д |
ријархом.</p> <pb n="442" /> <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити |
.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини |
Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <p |
ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чу |
ареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела |
са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.< |
ма, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећ |
ne unit="subSection" /> <p>Пролазе дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуз |
ија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, мо |
у велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодошавшим гостима и по с |
рчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријарха као свеца |
ан и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђер |
евићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене |
о добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели |
како седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. |
оти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Че |
овест новог султана.{S} Победом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени ж |
би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи:</p> |
бречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> < |
јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јанича |
иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери говорила.{S} Штавише, она му изјав |
левом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{ |
, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{ |
што сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас нес |
тјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употр |
ко мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја с |
ане закључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бранковића и царице, пор |
Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке |
, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на св |
ну одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како |
битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S |
n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не тв |
Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води деспота |
еревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу искићени ножев |
евац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div |
аконитости продиру, па у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и међу самим калуђери |
имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства засл |
силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господ |
пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градоначелн |
им очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна ху |
јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином бимбашом о |
лима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд |
пе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у цр |
лазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан |
Овај младић одрекне се светски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба саста |
Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она |
собито ако Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Срб |
уговор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S} Признао |
времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави |
још што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све до голо |
дује и обрече своје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у том, д |
а у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> |
адиш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште туге и надњ |
кнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично није стало, почне |
88" /> спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог ве |
ту обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p |
год да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, |
својом породицом; патријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су н |
, не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, а |
који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо |
д уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек |
Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даљ |
изрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебап |
аходеће сунце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, |
одар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p> < |
а гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, ниј |
ура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејме |
убац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, ч |
че, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да будне |
ле отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Ту |
њатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У св |
нас напада него пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори |
против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да |
S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се |
прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с в |
о силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се |
су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као |
би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може вре |
вету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође |
а да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је опет толико, као пр |
ли да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који |
ни.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити |
могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај См |
дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом ме |
ници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} |
будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар. |
а повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију кази извр |
држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је дес |
сав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p> |
— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Од |
м морао донде молитве велегласно читати и осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако |
у се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и д |
кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, д |
рчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p |
нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту |
о својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би мо |
о имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну |
Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особит |
уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе наглед |
пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јере |
косе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може |
>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Фе |
пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— Само њега да |
ака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — |
америо добру прилику за себе употребити и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зат |
S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку н |
али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и |
канда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Ара |
поноћи њега ће отац Радосав исповедити и причестити.</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се |
на се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је м |
е биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајућег непријатеља.{S} Сино |
ићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја пти |
ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаш |
ом да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У о |
а на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко је од мене, но са |
Србаља равне пределе Румелије освојити и победу косовску са великим војеним масама и грдним гу |
.{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су ве |
д знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији |
л’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, |
опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном месту зидаћеду с |
а Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} |
> <p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он б |
с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек она |
битка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} М |
та хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Баја |
опадајуће очино право другоме уступити и себе пред целим светом као какова кукавица показати.{ |
му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n="336" /> <p>Док се је десп |
би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште п |
ких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду затворе.</p |
естићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су |
јави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мир |
ови били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше б |
ити; један ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, |
ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити |
сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш |
ивост, <pb n="532" /> непоштовање части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте |
<p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а |
/p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго |
та јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао |
абин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Со |
ду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и |
разговор, у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо предст |
м свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским конацима |
у свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно очита предвечер |
е и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} |
<p>Сваки је у помешаном чувству радости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли гла |
.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као шт |
и Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су сед |
би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла па |
боде.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, прол |
<p>— Подла душо, нама треба свјетлости и слободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар |
ни да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчиј |
ише душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење |
желео.</p> <p>Милица драговољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама |
Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и п |
амо још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао |
ајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упом |
.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је |
а то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, |
т без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, мож |
дише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне која је све српске <p |
и раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропаш |
и, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ с |
оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског народа.{ |
рани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и деспотовица знаће Мађаре дочекати — одговори достојан |
па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, дес |
чине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није мог |
„от јуности“ нешто претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овд |
омамити, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има |
свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су |
евић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, |
{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако |
изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски је ред изиски |
ина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српск |
<p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим пут |
штркају се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови го |
атлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама м |
довима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Ц |
е су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> |
ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана приво |
, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — о |
Завадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату ду |
ељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да |
град, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет она |
тац Леонтије, премда је по својој науци и побожности давно већ владиком постати могао, својевољ |
вог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светислав осећа |
ово остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па с |
и земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врат |
тевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се |
м велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, |
цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудр |
Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} |
нтије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{ |
вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пе |
и’ узрока, које пак због красоте вароши и величанственог предела. [Какав је онда био јошт Цариг |
ије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија п |
изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, в |
рхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb |
народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који на себе прим |
о ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има и |
зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливат |
ико силе да противустане жељи материној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одре |
класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиш |
т започе. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато нар |
тва установи.{S} Свети патријарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матером, нека привремено упр |
гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у |
едеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошко овако разговараше, донде се остали смејаше и |
> заиру војсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу д |
е главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и прев |
ика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне |
S} Тежак је по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо |
о вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене |
ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо. |
ном, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар нос |
са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести |
рбији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S |
је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафис |
ра и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искв |
.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски посл |
ти скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против његово |
деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да пок |
е владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспотовица познавала је н |
отови језде, показују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те |
игмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе од |
његово пријатељство.{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то |
вити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> |
какав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> |
{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, |
.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и посадио га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осе |
свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног пријатеља |
тим златним бојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотворни побожни српски к |
ад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења |
морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, п |
p>— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, кој |
ијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин о |
и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне в |
, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити |
к нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима |
пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару |
ме заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго ј |
задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улети |
ранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га пр |
м светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367 |
у за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добр |
се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Ју |
али потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ |
алуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, с |
, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Ј |
грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нис |
већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Об |
ш усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет до |
ве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по св |
гим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те пост |
ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у |
е убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу. |
народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p> <p |
а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и |
мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како |
пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога |
оту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онам |
ина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двор |
држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису били при |
евићу добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка стран |
дам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник против Турака.</p> <p>— Прошао |
Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар |
, где својим особинама, као оштроумијем и памећу, далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору |
едереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отп |
, са далека пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево |
ну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских б |
> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и |
к прави селам, погибне се са поштовањем и прослови српски:</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ј |
е је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове п |
ла и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако |
новић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим |
еће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер право је да се Турц |
бом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће |
амештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељен |
шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем — запита деспот. — Јесу л’ добили наград |
оделити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још има заказати, да како се доведу |
астир Богородице, скупа са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, |
ја у дворани светује се са Јаблановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Јеремијина.</p> <p>— |
ет се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код ј |
Јеремија седи у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Светују се.</p> <p>Јеремија баци пог |
Јеремија негда световао са Јаблановићем и Харалампијем о предаји Голупца. <pb n="500" /> Тек шт |
овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> <p>— |
причешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Как |
} Јаблановић дође са својим оружоносцем и подворником који је на јастуку од кадиве носио кључе |
арском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима д |
> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не |
ју лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српс |
људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, ал’ |
племените породице са свим њеним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу |
Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом |
осле косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу |
о поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим метежима потајно гласове |
Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с |
излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је |
аш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, м |
гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пријатним својим гласом коснуо се срца свију старијих |
</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским властелама, који би за срећу држали да добију |
ти забуну Светислављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, |
еднако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад |
Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за |
јим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно |
, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли |
једног или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опаснос |
азара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне с |
деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у разним рато |
.{S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех покајао са |
ишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <pb n="467" / |
војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами |
метан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хо |
ко диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" /> мос |
ча.</p> <p>Кантакузену доважају Дунавом и сувим убојне топове, Кантакузен их понамешта по бедем |
>Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што |
худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S |
ремији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Гол |
> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, представи Бајази |
е може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Г |
ци приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се |
Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал |
им нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да |
своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешк |
велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблиз |
н?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тр |
н на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати не |
и, исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у крвави |
а два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, као два славуја којима очи ископа |
ађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако |
а се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне |
кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој догла |
а то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скип |
и, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На |
м примедбе правити о растројењу српском и непослушности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана |
онак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У |
вољив се својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ |
деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце кану |
<p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат |
од племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539 |
несрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и богатством Бајазитовим, отпадила се од Светислава, ми |
тан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар за обра |
војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај др |
ци овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела околина зуји од гусала к |
као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народу добр |
и.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се о |
му је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што с |
S} Срби са својим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре |
женио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Дан |
рци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица и Мара постад |
урски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и пашама угледнији.</p> <p>Ферхад једнако понуђива Хара |
аре српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од |
ле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и велик |
довести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове |
то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де го |
p>Остаде сам Харалампије са властелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше |
<p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показуј |
вољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Једно магновење отрује човеческ |
м, красном Милевом, и дворјанком Русном и служитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало |
ма Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници |
ису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у |
овац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске |
жи, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, какв |
соки Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанст |
у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n="340" |
но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} То није било оби |
срећнија времена зидали, сваким украсом и богатством напунили.{S} Не један се српски краљ ту кр |
д Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се започео.{S} |
.</p> <p>Они су носили красне са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит |
пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на предају.{S} |
дити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њ |
ступи и Јерина деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота |
4" /> <p>Жигмунд се светује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе још једар |
училе су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме он |
знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће |
р је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима |
лне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборисања док се св |
S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ |
’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара пристала <pb n="54 |
.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говорити:</p> <p>— П |
га радо прими, начини га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампи |
од оних ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, |
управитељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мис |
среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па |
страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши |
p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Мар |
држе.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака.{S} Да не |
ја се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет |
ељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики лого |
је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у с |
p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле п |
, синови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наско |
ubSection" /> <p>Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи п |
ри рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови, пре неколико |
и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ |
лађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му |
о.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу |
> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом |
одно стадо деле.{S} Како је млогобројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви велика |
ијатељством својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ |
</p> <pb n="416" /> <p>Јеремија озбиљан и мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми |
своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправљати да се датом приликом оп |
тина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И В |
да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао |
оше се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у |
и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми |
ставило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор |
кла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар би |
тијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи наши затиру, |
го, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, н |
ијатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p |
ити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђур |
ам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, како да ја н |
е шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знаде |
ремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је И |
изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Не |
ој намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбиј |
видео све барјаке које је задобио Душан и други српски господари.{S} Јер из Призрена све се она |
ли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе и њи’о |
љу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе |
лади Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крв |
вагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама ч |
град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србиј |
<p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота продераше до Кр |
ш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедер |
раља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина столица, нису од нападаја турског |
оши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места српске славе, већ се са мунара |
је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако |
Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим м |
мао ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачува |
ао сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву |
а, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> |
Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био |
плива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчин |
Новак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Цари |
не нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да |
та може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па |
ама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер зна да с |
и.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, |
.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем показује, неголи б |
н је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви |
жи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:< |
благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго |
инства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити |
Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p> < |
к понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад |
т у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље брату |
а јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти прес |
ила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и |
теваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца |
ише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да |
смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Р |
јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ ш |
игмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану предао.{S} Држи д |
што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то по |
телесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се |
очима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар |
<p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ ствари, а не |
се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му ни |
p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а |
ем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти |
рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толик |
котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, тр |
ј вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — |
која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је |
та Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањи |
Деспот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерев |
.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ н |
е владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ни |
дика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је о |
немо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> |
ио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје |
о властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русн |
с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотел |
и цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломано |
} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Драги |
добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је с |
би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} |
то се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, његови приврженици |
о војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао сво |
сам се победоносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо |
олазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кр |
у весело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскалашним пјесмама ус |
може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге ме |
Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако |
твари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p |
са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они |
д јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Ха |
или — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — р |
у, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати, изворе у |
дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p> <pb |
пот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспо |
ите народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследија одржите, цео ће народ уз вас прис |
ао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га |
Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве |
е створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино |
погазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија бу |
пљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> жртву принети.{ |
ћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу |
зјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да |
ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у ти |
p>— Штавише, можеш чрез то пријатељство и то докучити да српским оружјем друге хришћане, да и с |
има виђело неко особито благововјенство и смиреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао |
.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивал |
Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благ |
е од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами та |
, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не |
н нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чини |
амо не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти |
био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео пока |
ене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења |
p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, в |
рка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити |
ело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније када се српск |
Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак |
види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори |
ко се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петош |
} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке |
ападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обн |
х речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ |
ђоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим с |
народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, |
ђ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову |
већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p |
дри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} |
ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но и |
лика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока ви |
е да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </div> <div ty |
ејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начин |
лио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Харалампије, па ма патријаром постао — напије Јаб |
сан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и |
у.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Н |
сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову б |
не с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље отпојао сам |
ни, њега сам после очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај |
!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па за |
упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом ср |
сову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма’, нек |
г жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, |
властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки власт |
г колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као |
т.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта |
ађ, по својој одважности, распространио и утемељио би изнова српску државу.{S} Они су били два |
то сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако це |
Нов ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к р |
е он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дош |
и могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину |
м да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудн |
акви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене с |
ојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турци |
жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта же |
дић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао. |
} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.< |
{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још орди |
је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после опет допушта |
и, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурн |
да да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у |
гао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад с |
> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику наклоност, кад је, као што си са |
ем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књаг |
долази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда није пов |
нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда |
и новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила.</p> <pb n="300" /> <p>— Дакле могу су |
дрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— |
{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, |
, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиш |
жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није |
да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко т |
поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о с |
мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А к |
једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је |
стане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, п |
оди од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад с |
и Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и др |
сти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, |
сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не д |
, над својим матерама господарство неко и преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког си |
пљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лаза |
кавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да |
текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад б |
о ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> |
е хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота |
ат дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</ |
бљи Грке побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже |
{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p |
такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли |
и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у о |
аралампија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађар |
узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао |
анастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паш |
ви.</p> <pb n="396" /> <p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изглед |
а није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Б |
p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братск |
ић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пал |
био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на њего |
ладотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре |
било што се тако из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било |
како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ о |
ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од ме |
а и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер сам |
мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, |
S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свез |
турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне |
е капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу |
јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској. |
оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Ту |
вне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо и |
је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> <p>Харалампије к |
животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је с |
а, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом слободније у очи погледати, ако би нас подјарм |
лико, све окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, |
је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусил |
па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијел |
џаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац |
нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац |
презу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на пос |
дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натра |
пцима, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет н |
ци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S} Кајицо |
ац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек ко |
нали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин с |
ли да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303" /> да младо створење да се и |
<p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, доб |
о красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени |
л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> |
.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не б |
зга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да има људи на којима се види да |
а и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако с |
n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се ср |
и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} |
огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ |
ори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И ч |
тељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бра |
{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кн |
му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена |
ити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску бу |
ти могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете |
икад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до на |
понудимо.</p> <p>— Свакако.</p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек |
ити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје |
<l>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војв |
и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Слу |
руго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам |
а ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себ |
, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се повиновати |
{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато |
кључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јереми |
осле твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но |
у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај д |
писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе на кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферха |
лица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему |
ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари су страд |
то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.< |
било за сто опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Ма |
у.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ст |
е на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p |
је.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, престав |
тке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> < |
ју кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавиц |
угу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; он је јошт дању приметио |
рци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду |
но чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Свет |
ић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, |
нија од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, него нек с |
анију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су |
бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег ве |
рава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна |
Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедст |
ић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Х |
воја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опоми |
на манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} |
т и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div> <div type="chapte |
иљато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> показујуће.{S} Испод високо |
а је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и неп |
ам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да |
рађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота сво |
мет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Нем |
зговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није м |
моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се то |
?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, је |
е у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и цео с |
ови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био |
ићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу |
не један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави |
p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигм |
згоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњи |
сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л |
} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је крас |
ишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори |
> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb |
осову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, мож |
аше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у |
ко бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо |
</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а |
p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом |
у, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јере |
а предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјен |
примјера дворског живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, |
већ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видет |
приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прича.</p> <p>— Јадно |
мија како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђ |
пот потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи |
>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало |
ку снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга |
а, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, бр |
гвожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душек |
си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; |
сто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити суд |
млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотребљењ |
ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ниш |
ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступ |
абавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у к |
и да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани |
зрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убог |
ждиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, |
Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности. |
но што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} |
цима служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу |
ајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити |
јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не |
/p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мере, тако исто |
о је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при нападању за |
ника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропал |
квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред спашавао је манастир од беде |
њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав мора |
да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> < |
у, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задобише орден.</l> |
н дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином |
ра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су |
иру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они ј |
он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне п |
оја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти ча |
децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p> <p |
ћи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" |
ала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, ко |
м досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам п |
овор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војс |
ра, царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<t |
у преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, па онда све до |
ице у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и |
ало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала |
и све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се њ |
ампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак клами |
p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не |
прегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио с |
тељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине |
еспот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд и |
у проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог бра |
Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде вољ |
зидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{ |
без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јест |
рхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, Србија |
султан скончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међусобни се рат |
би са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Н |
откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му об |
аха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, |
приметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили |
шао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, к |
ерсије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво |
аници својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице |
е управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала |
S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманс |
Муратов слуга, добро је познавао живот и одношаје противни’ народа.{S} Знао је добро да је и с |
S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир вој |
т и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно с |
За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својт |
ојску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу стајал |
во татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове |
руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се |
Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те |
мештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и д |
е катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Т |
јављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су |
ивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-па |
ило, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота |
Тако се растадоше.</p> <p>Најпре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут |
<p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник |
н Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Може |
т земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да |
пело пева.</p> <pb n="526" /> <p>Деспот и Јерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и оста |
<p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају на Ферхада непомични, као окамењени. |
S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за з |
от, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану пред гробницу.{S} То је гробница од |
да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, т |
Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани |
ји му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насус |
стити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одсе |
ругом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих ог |
држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су |
и све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија |
ли су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја им |
ају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S} Деспот промишља, могло |
а путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот ми |
рци се знали употребити на своју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској им |
отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспота.</ |
почну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица |
даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непоколебивост деспотову.{S} Најпре на леп начин, наг |
мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих предака.{S} Младић, истом од дваје |
у господњем влада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи ба |
страсти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије није га оставило, но поред тога био је ош |
овор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко рув |
а као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, по |
, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није |
чио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист великаша, видио је ’де народу прет |
је уважавао Леонтијеву науку, смиреност и родољубије.{S} Благополучије српског стада на срцу им |
} Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом ј |
у Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила. |
="525" /> тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Десп |
јошт најбоље у калуђерству; решителност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, |
ој је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има мло |
ече Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако |
њу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.< |
мија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у |
ао пустиник провео.{S} Наука, честитост и смиреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Н |
још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од |
роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ |
еља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опасн |
ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша |
ијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, |
а крсту распетија прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а к |
а, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено. |
да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ф |
, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само |
о примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Гол |
ако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, р |
и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заш |
ленке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како |
јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђер |
ани. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити |
ећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица чи |
тим спасао једну част војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је била |
од мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, |
пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као |
и гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапе |
пти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке л |
о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се. |
човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени у |
а њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако по |
у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука |
ио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе по |
а мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дак |
, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити о |
p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, покл |
моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радо |
ити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Деч |
еде.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије |
се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци н |
одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у |
живањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје |
вити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више поврат |
еба Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу |
ећ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од силнијех т |
а је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио |
ућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, посваде се.{S} Милоша |
ти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни |
еђу собом дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам доби |
их.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблановић и Харалампије —- рече удивљен деспот.{S} То су издајице |
од деспота.</p> <p>Јеремија, Јаблановић и Харалампије светују се у дворани.</p> <p>Стари двор, |
о се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Харалампије остаће да се проразговоре код пуних пе’ар |
гостију, Јеремија властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.< |
ура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и Јаблановић одвели су к |
ремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Ето д |
астира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и Харалампије мирно почивају, ван манастира, код једне |
<p>Јеремија мисли се.</p> <p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усн |
о су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправн |
растану се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Тур |
p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јабланови |
а помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; у |
е мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне п |
има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранков |
вало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече |
дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, те осло |
, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ пред |
риклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с |
и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гриј |
унак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ |
асан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и мл |
ек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитова |
Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе |
ема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се противи ране, убијају их.{S} |
зним очима очита благодарителну молитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане |
вај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петош |
надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт |
даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треб |
дати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га з |
а Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиш |
д је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стев |
мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке |
чени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како |
толике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш |
све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бац |
остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза |
с моје стране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, шт |
естише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намешта |
, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на |
/p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> < |
краљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше ру |
о уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војвод |
је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, пред |
абраних војника, колико се само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже да је к |
богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема |
, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јерем |
било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер у свету ув |
стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео |
видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да |
јводама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли |
и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви |
копчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на до |
а времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оновременог српског господства.{S} Соба било |
н Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљав |
да.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад сед |
Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа |
биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Тур |
/p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од |
ире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распу |
, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да |
жагор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митро |
манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> |
отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бац |
кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми |
е извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пут.</p |
не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми жив |
ећма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се н |
осно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута. |
ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} |
имо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наш |
урци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јун |
</p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад се решава |
усари опкољени, покољ ужасан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа |
S} Заробљену децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и правосла |
опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Ву |
м срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки |
калуђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по с |
делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и |
чекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n="462" /> чауш, звекну талам |
го сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави чине — па видиш како с |
је са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на с |
е срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — С |
ече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о |
а има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао |
рисати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћ |
оник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на о |
ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по кр |
исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стевану је ве |
ајближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да |
са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошл |
мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независност докучи.{S} Он започне владу с |
г лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се |
, друге фратри меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјет |
а их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не |
у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Мил |
/p> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад ниј |
уза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војн |
а плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег бро |
р, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводили дани у дво |
Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати с |
т и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{ |
ага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим пох |
ане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, к |
ини један од другог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње п |
.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— |
е успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
ску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Милица се на страну са Ј |
о, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— |
ијатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је п |
неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико |
ољени, покољ ужасан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу |
аштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом б |
е. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јер |
смртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе п |
пеза, звоно зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном ч |
ребаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часно |
те; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немил |
а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два приј |
се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено |
апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и доб |
ајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челен |
уке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И српске <pb n |
м ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са |
ем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зи |
реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело |
Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски |
сте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио |
з руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мо |
по.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, о |
во са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати |
није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> |
и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да |
нак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, мо |
Краљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да |
одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим в |
аје.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер М |
Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад с |
а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и |
ле ове речи сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Ост |
.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић б |
’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину |
-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуро |
криве српске велможе, које су домовину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили |
е су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напреду |
да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допратити?</p> <p>Т |
своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике |
питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се |
калуђера својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} |
<p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Старији калу |
де за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити |
— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш |
по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на сваш |
Други опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђери моловали, |
ено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје у |
крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} По |
</p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онам |
елили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и пева |
је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо |
мјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради |
вао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при |
у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанск |
пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толи |
еспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље |
аклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч и закл |
ећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} |
љеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег |
сад Крушевац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </ |
а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли |
м људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење у |
зидане грчке палате дизале, у којима су и српски господари не једанпут време проводили.{S} Обал |
пред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.< |
уте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења о |
{S} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S |
ичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане сок |
и.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом, к |
могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Морал |
ки’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и раскалашнијима постали, па су |
калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, |
лаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као |
p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Мили |
гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што |
стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од си |
се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зла д |
обито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да |
о већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Гол |
Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p |
остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигму |
народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро познаје, и нај |
да као жртва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси до |
има живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мир |
ад једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију |
ски поклисари, који доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, сам |
даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов |
Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа ха |
спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати против силе дони |
раши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смире |
ад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне |
.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код |
други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— |
ра.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— |
оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране |
{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима |
омким гласом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S |
ака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважав |
тој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних који |
де и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте громовитим гласом.</p> |
њаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то ј |
задата ријеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу |
јепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, |
а, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци |
негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском двору, провод |
, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао |
дити, ослободио сам; оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш |
је царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.</p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољуб |
држао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више го |
е личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве |
нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} |
а што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске н |
жалосну песму Дамаскинову „<title>Плачу и ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери.</p> |
евцу, који искапивши једну подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.< |
о, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их готово чека. |
аку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и |
свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети |
дајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.</p> < |
ила, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са |
ору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </di |
укаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ остав |
жавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма зло узжив |
ота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Фе |
донесе уговор.{S} Деспот потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на |
</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ва |
игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем |
то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сн |
зљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подеб |
као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобн |
.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник тре |
их нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових по |
Високим Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што сам в |
реме када је величаственији од паметних и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесе |
Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи саста |
ћству и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жи |
падао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који |
млоге господе да поред сијасет познатих и непознатих јела човек гладан остане.{S} Главну част в |
еле се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које |
желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противус |
stone unit="subSection" /> <p>Патријарх и Новак спремили су се на подворење царици.{S} Царица и |
оћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и његови калуђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу |
у реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, даље до патр |
им понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито када у уверењу живе |
то се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> <div type="cha |
ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се б |
b n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> |
тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И д |
о, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те глед |
је због своје смирености био је љубимац и достојан ученик патријархов; отац Харалампије морао с |
рко!{S} Персијанац и Србин, мухамеданац и христијанин, па опет прави побратими.{S} Један је изг |
#SRP18590_N1" /> и Марко!{S} Персијанац и Србин, мухамеданац и христијанин, па опет прави побра |
се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> < |
ло.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је би |
лазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним деспот |
нскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се |
заборавити нећете — одговори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој б |
је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, н |
и’ и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и арнаутски војвода, који су на |
е изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад |
љству живити.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем д |
је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест |
пије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милев |
арцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу |
Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико |
је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лаза |
ести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, се |
узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му |
гурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске |
дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива са |
доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприч |
S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако с |
тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" /> замера |
ц, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве х |
ајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који су се борили на пом |
мекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску |
аш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.</p> < |
акав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ф |
ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова |
авде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, |
е дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се |
А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспот |
у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се |
.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само пос |
у оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек ула |
еђу твојима који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> < |
тајно гласове шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што |
аблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харала |
раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту ку |
о кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану |
нике, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да |
ко са својим искреним будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се |
м оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но п |
Жигмунда добио, мени припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, ми |
владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца |
ађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски се дого |
љи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, |
ким рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, |
а Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Г |
у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његов |
оследњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Мили |
ек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} М |
ити.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако д |
о остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца |
и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’н |
рије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна М |
спота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> |
у награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војводе своје помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода |
> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина с |
<l>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом |
<l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут |
<l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призре |
<l>Жарко уби једног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога |
<l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем |
а?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро гов |
>Стаде Душан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога |
>А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l> <l>Управљати љуте коњани |
заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и М |
а делије станови.</p> <pb n="515" /> <p>И кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онд |
месту ишчекивала.</p> <pb n="257" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, |
крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о с |
ју си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p |
му видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно вели |
ћ издајица, ал’ искусан војвода.</p> <p>И Харалампије изређује своје припреме.</p> <p>Тиха ноћ. |
гновења престала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене неви |
} Тако мисли деспотовица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан |
ледају свој посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и Харалампије мирно почивају, |
Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави |
јузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом |
она овде имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у |
.{S} Утишава узрујане кнежевиће.</p> <p>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна |
ле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече ј |
чину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких питања и одговора отпочинуће, па |
се неће цариградских постидети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њи |
а, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава |
а се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом ж |
<p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и пору |
о пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, |
у велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда б |
ићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и |
е, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђавол |
нда није њиховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилик |
се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђур |
езарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезариј |
обичне церемоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ ј |
оји се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је |
ца боре сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јеремији набора се чело.</p> <p>— Од калуђера м |
ити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватр |
> <p>Кајица ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p |
образ нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак примети забуну Светислављеву, па мало живљим и |
према се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радос |
што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, к |
ко штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци |
а је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије није јој допуштало да се дворског живота |
ћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, |
рског имена деспотско носити допустили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропуст |
ad> <p>У неком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и красна цр |
дети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на |
сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слу |
S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омла |
перем клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба |
</div> <div type="titlepage"> <p>ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>Приредио</p> <p |
lepage"> <p>ОДАБРАНА ДЕЛА</p> <p>ЈАКОВА ИГЊАТОВИЋА</p> <p>У редакцији</p> <p>ЖИВОЈИНА БОШКОВА</ |
водили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} Царица, |
гур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста б |
} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, додиркивајући је својим нежним прстима, а очи к |
ислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се |
е Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде коп |
му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је |
двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србин |
ти.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, С |
с праотац Ноје са својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољнос |
о договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим јо |
биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могли.{S} Испод бедема |
а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом |
тњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводи |
је деспот у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, |
сије постаће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то |
деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, |
тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезар |
пот и Јерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине припреме за госте.{ |
а разиђоше се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одмо |
очива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} |
ам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се ве |
ћно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако псовати, но све је б |
кама, мађарска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, |
ра читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} |
ди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дакле, п |
договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како |
то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој трапезарији |
н манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, п |
ј век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску |
и Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико брат |
и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Тео |
и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бист |
опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да |
шено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и |
си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намиш |
осле деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке |
нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у слу |
у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, д |
ан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од он |
желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман |
ало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замол |
S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех покајао сам |
у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом манастира Радосавом, и требало је да добро жив |
ци, доцније под деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и моли се |
Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо благо |
навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред |
S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша |
Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег |
ан остави књигу, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има |
стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једи |
спушћеним косама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зи |
одар од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговори г |
аво на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, из |
ашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако ос |
д са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не |
ко да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је с |
јом у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прослови:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем а |
оси благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај до |
војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} О |
ече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како с |
чење противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Х |
једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он |
за Ђурђа по народу мути.{S} Харалампије иде потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</ |
ипреме.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајс |
</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао |
реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Пет |
доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо са |
ви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, |
ш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу |
г’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голуб |
митом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p> <p>— Жалосна |
аха на то пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, |
ежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле |
поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш |
или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задо |
> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, ко |
покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и |
ј жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, |
ије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је |
а Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се |
p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вран |
.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на више страна народно стад |
опет нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да му царство <p |
могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од села до села, од вароши до в |
к, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од |
оме једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалост |
шње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са неким достојанством.</p> <p>— |
> <pb n="372" /> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампи |
ти.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе |
конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, која се са дворјанским девојкама забавља, |
у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.< |
/> <p>Пролазе дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.< |
оког Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивши се, помол |
лим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријар |
рсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо г |
помени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја ме |
де немам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисе |
сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бе |
на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад |
, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, в |
ромко прослови:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем ал’ ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед |
судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запита Јеремија Јаблановића. </p> <p>— Може |
/> После млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, мож |
>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} |
верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је |
ве мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, вол |
</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће ос |
; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме |
љда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" /> |
море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужује, |
је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n |
Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски’ робова ослободим.</p |
војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу |
ије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма |
ко израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати, ч |
Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, је |
бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљава |
ја, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи |
оцније рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу жи |
S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по ту |
а, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са |
/p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспо |
p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблано |
<p>— Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а |
ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема н |
мо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Воли |
га камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све |
знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе з |
другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељ |
ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, |
оворити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вук |
тписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијет |
обојице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај |
Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док |
својим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се вој |
од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, им |
<p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не м |
, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, |
че, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно |
и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} |
ач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и н |
њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> |
осовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути. |
те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого |
атељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцеговачке властеле.{S |
, судија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог |
лтан Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дрино |
и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер |
агови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Ж |
изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту с |
стољубна домаћица, дарежљива деспотица, из њене руке сиромах <pb n="518" /> милостиње ће примат |
скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, до |
јске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и међусобни рат?</ |
<p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг изд |
јаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и неколико |
<p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му леж |
нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и и |
и су господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која је свој |
вним голубачким висовима, види турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици |
до почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га |
нели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Граб |
ам пазити, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ |
p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва два |
ог уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и властољ |
иву предао, и ком се истинито посветио, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је |
како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S |
Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице сла |
рива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују дол |
није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно |
и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг бо |
ође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику м |
дао у жртву српства и христијанства.{S} Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би |
еди на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво |
а коњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излази Облачина Раде са телохранитељи, да краљ |
ајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} |
ени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече деспот.</p> <p>— Изви |
такне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> < |
кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава црни |
асловару, пак избацује камење као глава из гвоздене цеви.</p> <pb n="432" /> <p>Потресе се кула |
вали да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с ј |
те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа |
дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де би |
сада Смедерево мора народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а |
ест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допа |
ију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази |
, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p |
обузме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када с |
е.</p> <p>Преко, из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, |
блановић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седај |
слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православне изгубише се у мло |
је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Ср |
у је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, поту |
ова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се за т |
Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомил |
Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— |
у више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота дозивље.</p> </div> <div type="cha |
во деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S |
Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџар |
абудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утв |
онтија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно договара |
последње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга м |
у.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку изврш |
лије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не вид |
нитог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују гар, се |
друби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот |
бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> |
l>И Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку |
арима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се |
.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу |
чи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> <p>— Увреда мени на |
ну.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће м |
ић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само |
падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Кр |
је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако |
узео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за прав |
го којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту |
стира Богородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађарски |
пот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га при к |
ам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао сла |
бро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, |
S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} Царица, откако је цар на Кос |
а. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Г |
за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путуј |
не, нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет |
у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јерем |
великаши, које од турског страха, које из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русн |
важавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’р |
исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да |
овић се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао |
о да Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} |
огао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић з |
у невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, доклен бијесна властела од народа робље п |
емима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве |
унда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крв |
е и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делиј |
ком срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да |
тупаше.</p> <p>— Дакле, најмилије јагње из Христова стада вуци ће однети? — запита жалостиво па |
отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме. |
а да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и мол |
утим престаде и увесељење.{S} Почеше се из трапезарије разилазити.</p> <p>Остаде сам Харалампиј |
чве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малакс |
у себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити х |
p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког |
у је противна страна пребацивала што се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је као п |
{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све п |
p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шур |
<pb n="543" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вин |
примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и |
од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с н |
ео.{S} До распетија је икона Богородице из Солуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у рук |
оклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког ј |
вједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће |
ну подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају |
који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — |
главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ хаљина распознавао се његов витак |
бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлазит |
Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{ |
све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оч |
пружати за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је |
адне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписа |
ашање према кнезу Стефану не произилази из недостатка учтивости, но из његове ватрене нарави, к |
ађ, неспокојан, наручује Јеремији, који из Голупца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевић |
уговима и девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Ка |
били би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си представе могућну међусобну опасно |
стром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извором добродјет |
не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на о |
и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чув |
.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, д |
љинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра б |
— Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч к |
} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују за |
ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ћ |
продужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то се није |
битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога |
брн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и |
да што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефенди |
раљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару |
ве што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу |
вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи. |
је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ј |
и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира довели какве лијепе две цуре, да их мало р |
ле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, које |
S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душа |
се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после |
икона Христово распетије, што је Стеван из Цариграда донео.{S} До распетија је икона Богородице |
ио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, |
у са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим бул |
дирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> |
чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драговољно.</p> |
, тог грјешника, исповједио. — рече као из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелит |
прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сје |
као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је она држала за своје понижење.< |
ође горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер |
<p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не |
страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва |
</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је т |
p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци н |
нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече љутито Јеремија.</p> <p |
нити има право својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би |
>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, |
могућну међусобну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p>Сад су начис |
луге нису излазиле из чистог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ |
произилази из недостатка учтивости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младог |
је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стев |
огу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="353" /> робља осл |
м скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то |
шим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао би, |
и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и |
вај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке куварке сест |
ј, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се је |
манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељи осветници се рађају.</p> <p> |
Душан и други српски господари.{S} Јер из Призрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, ис |
р чудно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мис |
опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринуће |
ати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> < |
— Идем ал’ ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, м |
у у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио |
атре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа от |
је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем Маџар |
цир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не је |
о припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и |
е их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав |
чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, м |
јд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} |
Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним |
и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније |
ијатељ народа, донде садашњу своју силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Ст |
добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још л |
већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — реч |
ја се да по старјешинству деспотство му из шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с |
оснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срца деспота протекле.</p> <p>Деспот прослови.</p> < |
, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од |
{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом |
ријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мис |
што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Уга |
и.</p> <p>— Чујеш, робе, примам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ |
отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.</p> <pb n="50 |
/> племенити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а б |
ка, онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда пр |
нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Ср |
ог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова велика седа |
је место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер теш |
мо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку слу |
ном духу, другу би какову струку живота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{S} Но н |
у, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Свака струка, синови моји, |
, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни м |
одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе бранити |
страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} |
{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Харалампије остаће да се проразгово |
се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb |
у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — викали с |
аш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, но зас |
је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску земљу пустоши |
дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује камење као глава из гвоздене цеви.</p> <pb n=" |
крв пролива, Турци које потучени, које избачени, калуђери моле, преклињу, код уздивљаног коњан |
дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану предао.{S |
мије подигле, не један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архиман |
ад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је |
м краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се помало крепити, и доиста |
Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу |
аже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сив |
је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси вели |
нез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је ле |
а бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог |
>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекш |
а, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вук |
у сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, |
мбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполо |
под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> <p>То изг |
{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Како |
p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> <pb n= |
је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само |
м руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" /> распећа Спас |
од — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је |
ош коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо |
дговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе |
ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.</p> <pb n="506" /> <p>— |
</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно договарају.{S} |
и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад |
о у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њ |
ко не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубор |
а, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабр |
путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицом б |
ком издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанс |
иње, господар од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, када ј |
видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико |
мог некадашњег господара.</p> <p>Деспот изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним |
ао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је смешан изражај калуђеру дао |
е браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} Све си као у неком божанствено |
ас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне околности, које су настати морале, наметнули |
транствујуће мисли нису је могле на што изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да га мил |
} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се |
д послао јој деспот потајно улака да је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с |
и, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се |
султану пријавио, и о подробностима га известио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и ст |
ћ отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује |
ређашње доба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те |
у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вуко |
<p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.< |
им катанама треба послати до Голупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чи |
пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с |
калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Ха |
да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> |
е искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом ст |
раздражена срца изрече деспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта. |
сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђер.</p> |
и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који св |
ђера унутра, поред сви’ његови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали д |
мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред |
цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на које служитељи слабо слушају.</p> <p>— Н |
есто пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} Можете м |
јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, |
вића Јована, старијег брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, наручује Јеремији, ко |
.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископ |
ампијеве услуге нису излазиле из чистог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} Некада, к |
езде, градити куле, и градове отварати, изворе у корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар. |
ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерске мучен |
и из главе, и да му срце постане чистим извором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били иск |
истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пи |
скушеници, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркав |
Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лак |
јела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то |
ро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао у |
леди га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-до |
, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све на |
настир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хил |
припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} З |
био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но |
емијо, после тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.</p> <p>Јабла |
{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражен |
диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног запиткивања и распит |
очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на страну.< |
.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам |
мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> < |
жевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голу |
деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, |
ринудити, а на Јеремији најоштрију кази извршити, расећи па на четири стране, и тако удове му п |
Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође напре |
Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S |
се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљски промера све п |
p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете |
{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и |
старјешинству деспотство му из шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразу |
ти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, |
а је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепити, ца |
није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њен |
} Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе забора |
а, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали златан крстић на сребрном ланчићу. </p> <p> |
неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> <p>— Дакле, смије свашта рјећи.</p> <p>— Св |
мах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим виш |
реба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котар |
— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још гор |
м.{S} У свом роду што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он |
а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем |
то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки |
нуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну |
} Највећи приврженици Лазареве породице изгинули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их |
Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ |
ике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} |
и ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се |
му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му је |
а, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Тур |
, на глави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, |
шкоћа, решио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његовим разумом и војени |
уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S |
одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старији |
ежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава саставља |
оз раздор свеколики народ подјармити, и изглед Марковог господарства уништити.{S} Како би се мо |
ајвећег српског јунака.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год у |
апочели.{S} Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном војском ко |
видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту трећи план, кој |
чи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца |
се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу станка |
="496" /> његов патрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> |
S} Ферхад-паша не пријави турски селам, изгледа као Србин у турском руву.</p> <p>Поздрављају се |
е, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Голубац преда, већ |
њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на св |
сима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, на |
а.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велможа, |
{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и суд |
преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да сад не гу |
да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој |
рци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге |
у годинама, али озбиљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економиј |
јуначког но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно |
арко, оштар поглед бацајући на јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранко |
жи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде р |
ко је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгле |
пасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{S} Камо среће да је ко |
осести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и предат је на милост и немилос |
ли би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p> < |
ежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{S} Харалампије н |
н нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата син |
бава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Светислава?</p> |
мирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што противу деспота произвес |
га, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај |
мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забринуто:</p> <p |
деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p> <p>Деспотови |
ало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи кр |
тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежев |
ељство признати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тич |
ује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а |
’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремиј |
о појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу |
ква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} О |
јводама види се брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да |
адесет година, које као једемске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним <pb n="320" /> с |
дити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на |
виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и запи |
рло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је <pb n="365" /> као каква госпођа, премда в |
диви, са драгим камењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога жи |
а будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други |
S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јунака?{S} Онда нисмо пит |
рапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, као две ка |
са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ гледи <pb n="397" /> на деспота, дес |
дбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од д |
да била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, ражали |
редстављало као светиња.{S} Калуђери су изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем к |
/p> <p>Истина, у Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква |
дао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко |
ом шатору, чудно је усред турског стана изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисли преметале.{S |
гово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све крас |
он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на св |
шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапију чувао. |
еле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао б |
Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе |
лна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сил |
сад, опет, представљало јој се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње мисли умножаваше |
у неком тајинственом, величанственијем изгледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се в |
у вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачи |
као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Са |
оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Харалампијем једнако за Ђурђ |
да држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих владати мож |
тане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу утемељио.</p> |
ли би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, |
месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Изговори све.</p> <pb n="330" /> <p>— Поздравила те Рус |
сли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем |
а се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора пр |
ије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспотовице Јерине.</p> <p>Јерина, красна |
} То ће он објеручке примити.</p> <p>То изговори султан достојанствено, и мигом да знак да је с |
.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p |
<p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно ј |
д таково што случавало, што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такови |
о јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Изговори све.</p> <pb n="330" /> < |
е, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па |
дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; |
о, батал-манастир само што није запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велик |
ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати |
Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ пос |
е кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на |
војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то дос |
ке, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међути |
ла, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју ум |
е делили.{S} Царица, откако је удовица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} Да је од |
адобио, породица Гребљановића насљедије изгубила, и да то принадлежи оном који је част српске в |
суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима све њихово ос |
беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље брату Вуку да онде |
пот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака |
а сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт |
рти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђери с |
е се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад су град предали — запита деспот.</p |
мрти његове мало земља потресла и сунце изгубило своју обичну сјајност.</p> <pb n="362" /> <p>С |
ињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду — рече Харалампије.</p> <p>Тако |
Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробил |
> <p>— Није се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је и |
ружаном руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само |
н, па опет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у неср |
Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стањ |
доста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба |
потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p> <p>Х |
изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба ос |
ерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта т |
тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p |
а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу |
ој сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју |
о, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе влажним оч |
о турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душу окаљ |
урчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце изгубити.{S} Но послушајте још последњи мој савет.{S} А |
и, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" /> Мађари |
одно говорити, пеки, морали сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, д |
ко да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голу |
а трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари |
поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити, као год што је моје Зулејке красота у земљи и |
што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашо |
говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријат |
а из далеке земље.{S} Цркве православне изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и ко |
ко да останеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, |
ичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голуба |
</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма |
допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако |
кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам |
исмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет |
ет Караманија турска остаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао |
год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мене прима. |
Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, оп |
о него Лазарева породица, која је после изгубљене битке косовске поред себе само патријарха и н |
упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако о |
ме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> |
кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно |
</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војвод |
е време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, д |
садање доба што их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада претенд |
еремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, по |
<p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фет |
оведати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у |
олупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта |
и у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, |
кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Нов |
предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати. |
ави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у |
исао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им |
у, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не зам |
свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности |
ства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер |
нтија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Ко |
био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним пријатељ’ма пр |
ка.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајт |
ке сам дане провео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голубац Турцима, Мађари потучени, но бриге им ни |
и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што |
а удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам остав |
Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет к |
ad> <p>Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} |
е да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије. |
ву и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштењем покр |
е чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и ру |
т народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак.</p> <p> |
и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ био |
е долази светлим веселим образом, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме н |
>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који државну владу себи при |
доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица |
а, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу образ мог прађеде <ref target="# |
бе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука к |
су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић |
на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војвода.</p> <p>И Харалампије изр |
а о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако |
лим веселим образом, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>К |
d>XXIX</head> <p>Кад је Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује де |
ицу да подели благо, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак- |
тиснуо, спасао манастир Св. Богородице, издајице Јеремију, Јаблановића и Харалампија посекао.{S |
издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што бр |
о.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим |
сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у |
штење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нужди теш |
ановић, негдашњи јунаци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну д |
м једног таког Турчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријеп |
е, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом изрече, |
пот.</p> <p>— Само грабљивце, грамзивце издајице мораду се искоријенити.</p> <p>Тако јошт неко |
агаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, коју с |
утим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду |
ки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— Видите |
ампије —- рече удивљен деспот.{S} То су издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.</p> <p |
л столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, пока |
чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу |
раг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, његови приврженици, напротив, за заслугу су м |
лас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, |
досав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и с |
римо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухват |
дице, о срамној погибији Харалампија, и издајничких војвода, којима свемогући Бог нек буде мило |
а, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе тре |
> град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је |
спот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са |
не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад |
им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, |
више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његова заслуга, и нијесу се могли подијелити. |
наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и зато после косовске битке тем |
оштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Го |
и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом |
Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p> <p> |
љиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, то б |
седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издалека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.< |
покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се катка |
штроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу служитељима, остави спава |
лампије.{S} Његовом доласку следовао је издалека неки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда |
ија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигму |
и с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</ |
њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> |
ода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглав |
наци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском |
ренети, јер ту немају места они који су издали род и часни крст.</p> </div> <div type="chapter" |
осам места означених звездицом у првом издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, од 21. V1/3. VII |
би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побрат |
ају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Т |
е мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајиц |
дговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћем |
нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са с |
ром. </p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је о |
аблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас |
ма, ал’ колико познајем Јеремију, града издати неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, |
иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са војвода |
ј излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да а |
Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем. |
и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код |
са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац др |
S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађа |
ити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа дес |
а ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <ref target=" |
закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати |
благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име дес |
отребно.{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за владара С |
</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер ина |
S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранков |
м као да помири две таруће се породице, издејствовао је мир између Милице и Вука, таковим начин |
асљедника дорастао, како је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је |
горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} |
ити.{S} Чудна среће промена.{S} Но Срби издржали су последње нападаје Татара, и са тим спасли с |
евоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само |
светити.{S} Напослетку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене |
та овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим |
pb n="250" /> <p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео је говорити |
где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога |
на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак био је лаком |
е врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га у |
н једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код горњег моста |
једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, дос |
од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби. |
имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, |
народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показ |
се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изла |
нда ћемо говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, |
фана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} |
<p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и |
ор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре |
чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнег |
одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драга |
ред собама Харалампија који им насусрет изиђе.</p> <p>— Добродошли, господо моја!</p> <p>— Здра |
ких лешева.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацим |
вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, поло |
буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да |
Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако п |
Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војск |
глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним мостовима, град је већ за л |
ти, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетај |
на да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укр |
о су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа |
стина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време |
старијим на срцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> < |
ређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на |
а би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу де |
њи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранк |
и властелина, који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се |
морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њима доп |
нути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају.{S} Неће |
девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као младић, |
о Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и т |
Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице суко |
ивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро наквашени, истр |
било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног вл |
S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да |
чане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви изм |
е тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, |
алуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> |
ородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађарских стражар |
они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би |
уману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе скочио |
е, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити |
тазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђер, који је једнако |
то ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по баш |
малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Ка |
о брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрст свуда пружајуће |
ити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадовољство према деспоту, пусти се у та |
ве, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу |
ст обуздати, да своје чуство искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — рече Милица — теби ј |
ној намери говорила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сам |
и.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све представи |
S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— Десп |
ти хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јул |
ди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га као свог првог јуна |
лампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првенств |
а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам |
и.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство |
ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уред |
аклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>С |
добије неба, које жртвујућу се невиност изјављују.{S} Она је била прекрасна као што само једна |
<pb n="495" /> <p>Отац Радосав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, ка |
и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се |
јазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласно војевати к |
p> <p>Милева се зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара |
са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане д |
ане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други се сме |
ник Бранковићев млого пута се опасности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но |
игмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео б |
ше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бр |
ги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут опет турски |
.</p> <pb n="526" /> <p>Деспот и Јерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђе |
страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је |
својим војводама, својтом.{S} Из града излази Облачина Раде са телохранитељи, да краља дочека, |
цо моја — притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем о |
ула, једна од куварица, често је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрч |
он је знао да Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог извора, но из себичности, злобе и па |
м деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима издати град.{S} В |
а је знао чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетв |
вој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, безевен |
граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку з |
тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају оба замишљена.< |
ли су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из |
добио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт |
но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њ |
ам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места |
{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем турском нападању. <pb n="363" /> Па а |
ом времену гди је сам Призрен опасности изложен био, царска породица, по налогу Лазара, своје с |
рпској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према сам |
не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да н |
жно лице, како седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља |
pb n="452" /> <p>— Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето |
ер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни с |
отив трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари до |
ушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, не ран |
чи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог споменула, како завиди Мари кнегињи, што |
} У братским размирицама <pb n="401" /> између Стевана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек с |
имао своје царство?{S} И каква разлика између <pb n="451" /> Петошка и Ферхад-паше!{S} У српск |
везе са Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте зна |
кључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напаст |
примирје учини и да се покуша примирје између Бранковића и царице, поред султановог посредовањ |
рци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити. |
њен Харалампији, ипак није се прам овом између четири ока као такав <pb n="427" /> понашао, нег |
таруће се породице, издејствовао је мир између Милице и Вука, таковим начином, да једну опредељ |
Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице закључи, <pb n="217 |
а није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије није га остав |
> <p>У граду мађарски војници српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На се |
тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам |
јане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p>Фер |
делијским дечацима, ма јунацима, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацат |
тни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова |
а дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше |
} Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у |
и били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а калуђер з |
вор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочек |
ика, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено ми |
а и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не мож |
аплашени растрзају се од својих јунака, измешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно |
ало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, а |
овић преко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си |
уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У велик |
и.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и да је ме |
то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба |
уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p> |
да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја са |
је Русна по својој дворјанској дужности измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињ |
пије, никад још ниси таково што паметно измислио.{S} Остајемо, дакле, при том — рече Прибац.</p |
То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на вели |
дати најпре на муке, какве само Турчин измислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом |
, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да |
водили, што је год од добротворних душа измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из ве |
Турци комад по комад отимаше.{S} Народ изморен није могао као у старо доба толики отпор дати.< |
сна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бо |
Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Светислав, сад |
нако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са својом друж |
авати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро |
е му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, к |
ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о |
хад-пашу, Петошка, који као Турчин није изневерио Христа Спаситеља, који га је под својим имено |
чин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турск |
е Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град |
ремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— |
ди су у великом почитанију, особито кад изненада што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ го |
опаст народа.</p> <p>Петошко је оставио изненада дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у |
је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{ |
равно, не.</p> <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— |
о улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изненађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао — ре |
Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи |
истала <pb n="543" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па |
дма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душа |
народ, понос мог племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је из |
одважности, распространио и утемељио би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једном |
Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, у |
в цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећивал |
аква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинског мермера, сребра и злата.{S} С |
трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, д |
а, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испу |
аћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне |
за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и б |
што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не мог |
/p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Јед |
тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.< |
од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од пропаст |
расан оклоп, каквог само францеска рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме де |
<p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само најбољма може, а код кућ |
ти и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и Ре |
приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника користити се |
промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> |
си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p |
проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, п |
златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченце светог дрвеног крста, на ком ј |
а красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђ |
ак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} Она, истина, није још с тим задобила мисао |
Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре метохијке, а |
ј је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупкост која је обично само младости ур |
а ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут |
мало изванредан поглед такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седил |
Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ хаљина |
, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу позна |
} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић сн |
т лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело повеће и борама пре |
итати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гл |
це, опростити, ако моме мњењу слободног израза дајем.</p> <p>После ових речи Русна је мало узда |
лика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ с |
стве.{S} Лице њихово, глава, племенитог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као |
Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за први његов познати сме |
</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се под једну г |
ежала је нека сакривена освета, која се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Све |
ле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли виде |
е онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанов |
мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оновременог српског госпо |
ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, д |
</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни столице, с |
</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје |
адар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ.</p> </div> <div typ |
рцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, том би се и са |
ити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.</p> <p>Теш |
’ искусан војвода.</p> <p>И Харалампије изређује своје припреме.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампиј |
м бојама намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у познате животиње ве |
би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост ода |
у саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, нарочито код Розгоњиј |
а снага.</p> <p>Леонтије достојанствено изрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен погле |
0" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на Фер |
<p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнути, што се држало да је он |
стао, како је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} |
ити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророк |
ивота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</ |
нет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изрекао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p |
— одговори Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, кош |
ми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може |
но мало после, следећи својој страсти, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко |
е само Турчин измислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, |
ну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Сла |
анију, особито кад изненада што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам |
родаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јере |
во је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком деспота задовољан, па прослови:</p> <p>— Начист |
ај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема |
ш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је м |
ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дун |
га војском принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити да преда Гол |
ад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече деспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти христја |
бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет засед |
еспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до окле |
е.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсм |
ти као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба |
ска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђ |
ијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Во |
остадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који |
о, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и |
земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јеремија |
видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ |
богом, ђецо моја — притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с П |
ма и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој |
<l>Управљати љуте коњанике. —</l> <l>То изрече, ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде |
поткријепити.</p> <pb n="484" /> <p>То изрече Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на |
ећ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да в |
едаћемо да не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на Леонтија озбиљно погледи, чека одговора.</p> |
ећи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опасности одма’ и прогла |
е Србије Жигмунд користи.</p> <p>Деспот изриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака |
му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мис |
окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хо |
м мноштвом ползују.{S} Битка се страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у ју |
није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, који Турцима |
постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дал |
то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да само општ |
> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти д |
из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то |
уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове |
мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати. |
крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка зв |
Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђакониј |
ипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, п |
утра, покаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом до |
ати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Ми |
м је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царством, |
и копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми т |
иног који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту приступи, дес |
деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдо |
смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, |
иве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увешће М |
свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} |
ом чојом постављена, о челу виси велика икона Христово распетије, што је Стеван из Цариграда до |
из Цариграда донео.{S} До распетија је икона Богородице из Солуна, аманет спасителан, још од Д |
м послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и заку |
гледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгл |
е је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и |
, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од сувога среб |
рним кандилама осветљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике чине се |
моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у |
предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет да |
еремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили и |
савезничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, ју |
н поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије |
ји би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и |
еремија чека добру отпоруку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се све |
, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме в |
л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одск |
е да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити? |
p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им в |
то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накн |
цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је све кра |
— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадор |
ао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силним, страховит |
по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и |
предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту |
који теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p |
ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у |
, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, |
ести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће |
ребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако у |
огрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло исправљати.</p> <p>— Знате да |
ма, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Так |
че који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за влада |
ак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распр |
’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели- |
тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац |
ог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда |
рате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен |
опустити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема никаквог права насљед |
оковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од к |
} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се пр |
ај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, |
твари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умере |
и не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће |
от.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пе |
има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити |
војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер |
краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац |
драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? |
и издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да прос |
о каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил’ слабијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опре |
д чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турс |
опоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освој |
мо нешто рукама савезничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— З |
p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусу |
казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од |
le>Возбраноје побједоноснаја</title>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p |
ушен испарењем нечестиве душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, |
</p> <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и но |
ојвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не |
ивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p> <p>Народ арга |
л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао |
{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српск |
се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна ј |
е ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати |
е се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њег |
, против немачки’ ритара, против Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне |
обратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече што мис |
е уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог д |
оспода, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> < |
благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржа |
здалека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу |
.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено патријарх |
ремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал пос |
, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n |
е бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’а |
то да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} |
обри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{ |
улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо г |
ра се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се |
но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете |
скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна |
ећ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписа |
о Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а |
гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила |
и, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато |
који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије рук |
ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић |
душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и |
аре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај |
, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих братија, |
турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душано |
дао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па |
, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако он чека |
<pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, |
то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не |
праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његова једна реч све |
ојвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих владати |
заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> |
> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</p> <p> |
како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је из |
о хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљевићи |
жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво прогово |
о ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на |
ини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</ |
и, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држали се са |
е већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силним, страховитим очима.{S} Брци су му се |
како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат |
Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султ |
те јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то б |
а безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи ос |
рајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће |
јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо ј |
, држао је да има право на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или д |
вић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p> <p> |
према мене [не]пријатељски показивати, или са мном као добре комшије живети?</p> <p>— Славни и |
ајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> |
буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ |
има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранк |
алуђерства хтео <pb n="318" /> оженити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> < |
х, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење ну |
а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогу |
деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник |
на љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће |
а има у том више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оног времена ос |
, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да преда г |
је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошко.</p> <p>Новак |
ада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ |
може.</p> <p>Петошко на његовом трону, или столици, која је била подоста велика тако да се цео |
а ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу |
ри Новак са својим старим друговима?{S} Или зар млади Светислав са својом младом дружином?{S} К |
поче:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да преда град Ту |
родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — р |
и, незадовољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши н |
ило то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв |
мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, ка |
ажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи |
и.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му ник |
ртаје праве у народу за узвишење једног или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, о |
свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са |
н из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју |
, да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су |
ног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, ал |
ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго |
дао је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да |
ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно |
нако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судбе!</p> <p>С |
="322" /> довести; хоће ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом овладати.</p> <p>Откако је Бајаз |
и нису чезнули да што пре архимандритом или владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но |
пском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} |
ладиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мор |
уни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар |
су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђер |
Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па он |
него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити. |
моли, преклиње, показује <pb n="470" /> им прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривен |
<p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбаруше |
на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и та |
оји могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину |
— одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све до |
ба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаз |
љу, па растршена земља све пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар |
думи се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако ј |
растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, |
ти.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страхо |
на кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгуб |
упили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је |
а Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићим |
ина, а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је |
} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и н |
ама, би скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутов |
или за узрок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један в |
наче испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, ко |
ље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да |
а, племенитог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују |
увати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан |
коније, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време |
угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њим |
а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљу |
а царица има синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} |
се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побрати |
пријатељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турц |
ристи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог |
икаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако |
у до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код |
уком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и пог |
продру, пушкари тако су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јури |
старији нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су |
уле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угр |
дице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Го |
> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припа |
ји су на сваку промену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ |
д Турака долазио.{S} Турци га позову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом |
{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури |
е Турци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор |
чви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, |
кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ п |
<l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде зве |
енути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред |
е што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац |
царицу да се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у с |
лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису |
онда су служитељи највеселији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта сл |
одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се |
убље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји. |
и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патриј |
S} Они се међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</ |
чни са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујн |
пцом, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
адују, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напредују, кад један комад земље за |
задобише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад |
лили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ ин |
ћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, ниј |
подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обич |
ипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од |
ир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се к |
собну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p>Сад су начисто, могу сас |
већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Б |
ца и Мара постадоше турске удворице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турч |
д онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање |
екинувши, шаљиво, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет д |
; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, Костр |
изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што н |
еле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича. |
раду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо шир |
, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и м |
је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану |
нда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, јед |
тако онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разабер |
рпски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом |
ци да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} |
амо се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему |
но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри гра |
се Русна са калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједа |
ни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.</p> <pb n="411" /> <p |
убац Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ страна |
азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа |
ди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Харалам |
штеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину |
икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им п |
х пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Јеремија, Јаблановић, Харалампије, т |
паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве де |
рочад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од гладних горских вукова.</p> <p> |
ашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледа |
ичким разговорима и гордим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав |
дереву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих |
, спремише се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапре |
а одбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлов |
около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица |
{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђако |
аном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поно |
</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву |
, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем ул |
при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља |
гу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампи |
ад мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ћ |
ти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура |
већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, што пока |
ада би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и п |
већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> није |
ашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} |
т такову једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} О |
јском погледу, дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена |
е спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред које блистати могу, па је онда с |
атити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о отк |
упили, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким |
оказаше се пред собама Харалампија који им насусрет изиђе.</p> <p>— Добродошли, господо моја!</ |
но гледа један другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{ |
еспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду м |
дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> |
е ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забу |
држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кнежеви |
ма.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p |
да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ |
кајали на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остав |
<l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу ју |
и; рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један |
жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да града. |
у највећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара |
ржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — р |
е им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе леве |
pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље |
држали се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се д |
њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} |
јмени када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би таман био до |
<p>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стража |
ачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је |
понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се пр |
јуришима уморени, неиспавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им от |
мке побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себе оставили — одговори о |
бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јабла |
да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p |
ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета ш |
да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече сво |
сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира довели какве лијепе две ц |
ићи, једног стражара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, |
и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у |
д видом пријатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душ |
зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, с |
шт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> |
оверене им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе од |
кве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу |
стан татарски.{S} После победе, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли ц |
а реч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана |
} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још |
.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже ри |
ти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје посао.{S} Једни мере земљиште, други уч |
з кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, |
> <p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са пош |
жни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, |
<p>Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се неср |
на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Хара |
одари од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опа |
војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држ |
на нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ народа |
чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли. |
као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бр |
својим друговима и девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка виде |
атом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са пе |
у ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све |
владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја |
ити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом |
{S} Благополучије српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа брин |
ратри меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи р |
жиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им градске двери, тражиће султан покрај султанке мираз, |
као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигм |
од деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар |
ре једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се он |
рамзи за светским уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне |
ку.</p> <p>— Свака струка, синови моји, има своју красну дужност.{S} Само сложно, сваки по свој |
.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници. |
а међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака учини, па ј |
а има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају, Харала |
три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљад |
рхад позове оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а посл |
е цуре, које су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, доведених.{S} Има их које су у хар |
руги’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо <pb n="299" /> срце усхи |
ости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислава — рекне Стеван.</p> |
Турци до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има |
су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доб |
човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тм |
.{S} Има их силом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, |
није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— |
рукчије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у деспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, а |
и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све |
о, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све т |
ма ђаволштине? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су к |
им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се |
пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас |
.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њој предат |
} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отвори |
од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч п |
такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему |
ује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зец |
утио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Ви |
кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта м |
обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас |
, колико различити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим м |
мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се сно |
сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци б |
е, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, |
и их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет |
пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перив |
лавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гор |
да једно стадо једног пастира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у и |
о.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или поне да има у том више пр |
гу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцим |
а има право на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му |
кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а д |
ељством турским.{S} Краљевић, држећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и |
у пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га |
рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштај |
ог смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз |
а сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља, на које се деспот |
ање славни’, па опет напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упропаст |
са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић |
нду.</p> <p>Светују се.</p> <p>Јеремија има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, |
дну реч прословити.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког |
ној струци што велико видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било |
и, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оста |
ича.</p> <pb n="506" /> <p>— Покрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-п |
сле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је |
-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и |
увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, |
а.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан до |
е.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је |
овек је као животиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лу |
ате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> |
стрму, шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри |
ад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} |
реба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице |
ј ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску им |
проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} |
спођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од м |
ати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, |
је.{S} У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са ди |
тако су млоги мислили.{S} Милица царица има синове, али нема војске да им противу властољубија |
но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет |
ј Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује д |
паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да |
у и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедере |
е — рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вуког |
Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно |
удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у |
, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је |
терати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један др |
ора ради.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и |
гу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Ту |
и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече љутито Јеремија.</p> <p>— Честити па |
>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно |
великој слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све јо |
у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и |
овједам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да |
а Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог д |
Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S |
баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Је |
е.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца |
>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и ђа |
ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду |
м сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.< |
кла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље њего |
тиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били |
лон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже |
?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У |
еваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, |
е одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се |
<p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’ |
та патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— |
ој, онда кнежевој, породици, принети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ и |
еће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари пор |
3" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} |
да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све предста |
ма таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба ка |
како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па тек онда |
и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад је |
живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па |
ћа, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треб |
Новак — није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али ца |
се нико чудити, јер у светској историји има млого такових примјера дворског живота, који је чес |
и.{S} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску вл |
рио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и |
Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} |
>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’д |
а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ један |
Милица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има |
амо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко |
Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек ј |
исмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, бо |
олубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потражива цену Голупца.</p> <p>Ф |
ре нек се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску вл |
као овоме насљедника и деспота признати има.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама пр |
да се о важним стварима разговор водити има.{S} После обичног међусобног поздрава [рекне царица |
> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још |
вна насљедник престола, па не може нити има право својој породици кормило из руке узети и Бранк |
, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одго |
онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје по |
поред жене своје, неко право у породици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако |
и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у умерености сетити, ј |
укавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је бо |
два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу кур |
је жалосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буд |
SRP18590_N5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и |
но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината дого |
слушао, почне говорити:</p> <p>— Право има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је са |
есни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Н |
урчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који ко |
Лазар нити његова породица таково право има.{S} После пада Вукашиновог, кнез Лазар, <pb n="270" |
ло млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> |
је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља |
о сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и |
ако Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале |
би, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођ |
војој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе о |
ови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душмана, но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то |
вић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би ради над какови |
се знати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора об |
користи ради, другоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, о |
лађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла пад |
добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде св |
ђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампиј |
шње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да |
свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било |
тове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кор |
е ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, |
} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би |
су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, |
p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај |
да, на то треба гледати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од с |
две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ |
намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет дос |
шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, н |
еш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паш |
анковићевог владу утемељи.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а |
вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи не |
помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, |
спотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини |
могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Д |
{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави де |
о и Харалампије добија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb n="405" |
е, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крва |
су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте с |
уфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— |
на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— |
осову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, |
ћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и |
вишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који јошт с |
иди богате неопустошене пределе, каквих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младо |
ом, Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још има заказати, да како се доведу деобеници, одмах да се |
ји комад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви л |
видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском об |
вљено царство утемељавати почео?</p> <p>Има људи који велики дух показују онда када се, опште к |
без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој ве |
е ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, би |
а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ћ |
и и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству |
шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на св |
осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, |
ћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, како да ја немам, земље господа |
и и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или |
одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурност |
ку ићи.</p> <pb n="426" /> <p>Кнежевићи имаду свега доста, само не светлости ни слободе.{S} А к |
гу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци рава |
Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубив |
а нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будим |
та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који су власт и пр |
Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушч |
оћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам |
сподарство.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади кнезови, него деспот Ђура |
данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог човека који је доста мудар да си |
пкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, п |
и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он |
е.{S} У савету властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчан |
а се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владат |
еду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голу |
ултан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња |
/> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S |
а, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше турс |
а и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно |
тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња им |
вници као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазит |
пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта |
едњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ласка.</p |
е тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну |
угог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одважности да би се на свашта преда |
Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи материној и благ |
илева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико богатство видети, можда би срећниј |
о стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себ |
ловина однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употре |
ут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p |
дњи српски град, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а |
невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</ |
да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју само зато воле шт |
{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубију њен |
ваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не |
} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о свету, о горњој |
етковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар |
ђ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султ |
о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-помало све ду |
кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> <p>Јеремија |
воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене |
господари красне домове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопстве |
имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни ср |
ат, па по праву насљедија његови синови имали би насљедити господарство.{S} Но госпођа Ирина, в |
енте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Ту |
моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба д |
јмени изиђу.</p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода доб |
овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} |
рети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабиј |
оња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од |
ршили накратко најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ов |
твом Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Сам |
је.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онд |
ац саградим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам људи, који ћеду аргатов |
и иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живи |
невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми зави |
инити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испу |
уго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђ |
ђеде <ref target="#SRP18590_N10" />.{S} Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је |
је то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима |
S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си |
ве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Имам — одговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади |
ко си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве? |
нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508" /> град нег’ што |
ама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом |
арод, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровни |
е, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђев |
мпије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Харалампије лакомо пру |
во Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад бис |
ваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n="369" /> Браничевск |
одавна са мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је |
зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а |
рем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли |
ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> |
довољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не |
се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар с |
е.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у сво |
а доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Час |
о, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паш |
хом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би |
и.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Мил |
споштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити |
, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба је чувати.{S} |
а би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи |
да одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити м |
ижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што иш |
о да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} |
пријатељство признати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што |
оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име просл |
је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од племена Немањин |
зговор.</p> <p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред |
ијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и слаби |
а нашом силом засад само Голупца држати имамо — рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји п |
овала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стран |
па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим мес |
ече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је најмилије, најсвијетије жртвоваћемо з |
че? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо гостију, Јеремија властелин, Јаблановић и млоги д |
нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са ту |
ћу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо |
азар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у стар |
ла.</p> <p>Бајазит султан, син Муратов, имао је задатак онај довршити, што су му преци започели |
и какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, |
е когод овако старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га |
а, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног доброг пријатеља, којег жена |
пример, калуђер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз |
е и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био |
ђ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову службу, за к |
о ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да |
е битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умло |
асли као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да мн |
е и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се |
ти.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p> <milestone unit=" |
хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, при |
вне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што противу деспота про |
шту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, ц |
што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, |
ке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком |
ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцим |
господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Призрен и Приштина, ви |
на, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика између <pb n="45 |
више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му |
и себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мал |
јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb |
мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русна задобије потајно п |
урађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале |
ва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} П |
смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцим |
Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне уми |
head>XXVI</head> <p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је из |
ом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; неки великаши, које од тур |
очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца |
, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који су се |
ска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јач |
се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само |
рца свију старијих, но отац Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чист |
ара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пец |
будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су б |
се људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито п |
адика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље |
остима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косо |
огао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер т |
ад и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољ |
.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патријархом насамо го |
млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећу, седио |
ња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} |
светити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледа |
престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народ |
могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као н |
и боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави |
признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је красну.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, би |
којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, ко |
ати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је |
а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених в |
гло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све |
p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер онако својски и умиљато, као да н |
За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господарства је |
време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толи |
како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у |
шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од |
ерио, тај је морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} |
ла мисао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатс |
ом испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Милица ће |
бе какав харем и то од турских девојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кне |
Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше |
да Турци више жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тр |
пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити |
дарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедере |
к се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S |
се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да |
ље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то му н |
ветац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десно |
.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог свата!{S} |
аур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако |
оље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тоб |
пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колик |
осле другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће прав |
Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко |
и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима посла, где мло |
јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књеги |
зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могуће? — п |
сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунак |
.</p> <p>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао |
донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је |
војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> <p>Деспот поруку саопшти Жигмунду.</p> <p>Св |
а код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће |
ти, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хи |
де на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Ту |
неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у с |
ош страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{ |
Тебе Харалампије, нећу много поучавати, имаш памети за три патријарха, а лукавства за седам лис |
земље господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се д |
предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се в |
убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што |
може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици и |
сио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ион |
српске земље прогласио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ у |
, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја призн |
у тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је |
Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш |
а однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То сам |
S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p |
м, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти так |
м се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" /> з |
новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крв |
услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и бога |
а.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар с |
цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и пост |
рави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног пријатеља мора у народу остати.{S} |
оз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.< |
воде Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека одговор |
а до Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l |
о што му један калуђер додаје и потписа име своје „<foreign xml:lang="la"> Georgius Despotes </ |
е је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт |
а лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам |
ва оружија спомиње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с М |
25, од 21. V1/3. VII 1881.) налазило се име <hi>Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је |
ина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало. |
ио, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу |
} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици |
још доста српски’ јунака који ће српско име прославити.</p> <p>После ових речи Новак једну чашу |
можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију |
гљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, |
вао, и на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли није могло сакрити Харалампија пред |
гов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дј |
атељством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у име султаново, често је деспота посећавао.</p> <p>Он бе |
ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над |
амет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове |
ја налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb n="405" /> <p>Јеремија тако |
get="#SRP18590_N4" /> како је понудио у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремија предао г |
и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагат |
ске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у вл |
pb n="539" /> да оперем клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но |
} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође |
теван књаз, коме су Турци место царског имена деспотско носити допустили, иако је Марко оцу му |
ког.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог Николе!</p> |
знајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно |
лад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и неколико година стар, |
Христа Спаситеља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и сво |
<p>— Ја опет, зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви |
n="244" /> на искушенију и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже |
не, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је било красно, ме |
заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, во |
партаја деспоту приклонила.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја! |
Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом српског народа, и препоручујем те вољ |
не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета пр |
ост, <pb n="532" /> непоштовање части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, |
о пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да само општу цел пред очи |
од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у |
а половину зеца право.{S} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га онда |
да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упоз |
ти нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> |
амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ће |
а.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и |
оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело |
се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p> |
оручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Ј |
алампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива |
да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком |
рке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро су |
ком не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог |
а то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су б |
времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Б |
коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се |
рхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни с |
м је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил |
тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до о |
Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли изме |
p> <p>— Исто мислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигму |
шмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, о |
е жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> |
од Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>Свет |
ма, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако |
је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а |
моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да види |
то пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>П |
редајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се |
/p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битка т |
ада, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држ |
о, поштовао је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већ |
о је <foreign xml:lang="cu"> „нашествыя иноплемениковь, и междусобная брань”</foreign>.{S} Од т |
да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија |
штоно у садашње доба зову дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај пос |
х мера не може да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харал |
ет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу |
ласкати.{S} Сад почну около ове двојице интригирати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђа у Цариград |
нава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се |
емати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене |
редаје Мађарима град, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што нам се |
ега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот сти |
нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотске дворе.</p> <p>И десп |
а није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако слабоговорљиви, мучали су, једва чекајући да жрт |
који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што |
кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмет |
мали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и |
мо тек мађарску властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију п |
е да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити |
на?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћ |
о.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и |
ају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро јед |
г тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p |
а.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора |
нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва |
едан другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се |
и јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Мар |
н царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, |
а ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који су |
грехе кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети |
а мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити, кад му је разб |
рбију, да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта |
знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} |
дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана с |
ам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Т |
сије, мада је био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између четири ока као такав <pb |
ада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb |
е јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предострожна.{S} Чули су Мађари |
сам себе да <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео с |
је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се |
зим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем |
с.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у |
љства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда |
и трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и а |
е, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде |
А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тражил |
сао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са о |
алампију, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрис |
, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до сам |
Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да позна некадашњег Петошка.{S |
обито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n="221" /> му Светислав |
би, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар |
се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон |
и насљедити господарство.{S} Но госпођа Ирина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду |
те.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог |
лињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш |
из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман христјанства.</p> <pb |
упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи нару |
задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још је |
о откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме |
ав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се његова полови |
от да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу |
шено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S |
Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће |
опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта И |
се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> |
својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до |
од Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Б |
само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају. |
Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклон |
иш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> |
Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— |
иван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, |
аша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задов |
еди султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели- |
Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк- |
х сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј сво |
Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија |
њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа |
отив силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се војска о |
удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и сул |
ји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и сп |
гмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепил |
Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то ост |
после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ј |
ло Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ |
онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита |
подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад |
и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како он |
овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да с |
воје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу |
хад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће дон |
е говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> поша |
брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо |
се изброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, окупи још |
ак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Ист |
ма у Једренима, твој самртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да |
све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не оста |
то добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је |
ш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с |
паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот расположио је војску п |
-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> |
х дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у |
еду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донде дес |
лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Фе |
би ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а пр |
војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} |
е подијелио, једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам н |
нужде вије било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад |
="SRP18590_C2.31"> <head>XXXI</head> <p>Исак-паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ |
Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би |
на од ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољ |
ипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, |
.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а |
/p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Кру |
Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима |
лтана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко м |
све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрен |
, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вуког |
ори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у р |
о зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетк |
рене тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша разгледа предел, унаокруг, и надаље, диви се |
инили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалил |
ећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манастири јако н |
оиста диван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, црно мр |
е, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком |
заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турств |
н дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n="510" /> земљи главу |
иди и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме |
Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Нов |
силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће проти |
већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по л |
е тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем хра |
и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султа |
логај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се в |
не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не с |
кви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се |
ворити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добр |
/p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петош |
и о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако путу |
А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— |
штав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред т |
смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће в |
неправду не трпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси пријеткова.{S} Искајаћу моје грје |
у, Јаблановића и Харалампија.{S} Они су искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на другом |
крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази дост |
ош искајавају се гријеси пријеткова.{S} Искајаћу моје грјехе доброчинством, искупљиваћу заробље |
ц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и Јаблановић, негдашњи ју |
} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека В |
</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но калуђер га од |
е буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровит |
и, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Ха |
и и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жи |
и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта. |
од Браничева — рече Харалампије и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој стари по |
ију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и погладивши своје бркове, |
и Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошко овако разговараш |
{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо моја — притворним г |
н је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л |
ме једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели један другом преко неверног слуге |
ода?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна н |
{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено х |
арена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, |
рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта б |
ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу |
ни су носили красне са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на |
сребрни пехари, красни, сребром, кошћу искићени ножеви.</p> <pb n="396" /> <p>Прима се јело и |
ати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и имами.{ |
оњи разљућен рече краљу да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд |
јадиковањем, као два славуја којима очи ископају.</p> <p>Међутим престаде и увесељење.{S} Почеш |
ли младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав п |
ко добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— П |
тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, з |
снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се |
у.</p> <p>Русна, која као да се заклела искоренити Лазареву породицу, налази се на турско-српск |
рбије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта |
грабљивце, грамзивце издајице мораду се искоријенити.</p> <p>Тако јошт неко доба разговарају се |
ебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука |
} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он м |
ремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије с |
подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде госпо |
двргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пр |
У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, |
не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли |
м против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се б |
унаштво, којим је негда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, |
здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задоб |
г, он неће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустиће јогунастог властелина Јеремију.</p> |
наштвом заслужити.{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а ју |
> <p>Краљ достојанствен, отворена лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Дес |
у на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, д |
традалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових братија, |
ост.</p> <p>Сад су начисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет прослови.</p> <p>— Сед |
} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било |
>Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије глав |
ију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи м |
хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.</p> <pb n="261" /> <p>— Мислиш |
лица је увидила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама још и тако што рећи што би се до |
у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, што показује |
аздравици исприча’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно ви |
оју честитост одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све |
.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила |
у Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да Србија, српски народ, добије једног в |
е богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{ |
та истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако ка |
p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђети |
рекне султан деспоту:</p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сај |
и, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари |
бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— |
могла страст обуздати, да своје чуство искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — рече Мили |
у син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстој |
да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је она држала |
раљевићем поред пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пи |
мпије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколик |
оњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, |
д што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ |
јски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија рас |
Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то |
Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побијени |
ви ју, закратко, докле се дворски савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује новост дворску, |
агледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за осл |
првијех.{S} Српско хришћанско робље сам искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су |
{S} Искајаћу моје грјехе доброчинством, искупљиваћу заробљенике, бодрићу народ на слободу, бори |
о Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, доклен бијесна вл |
пље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтиј |
дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с |
долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> < |
том постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности |
ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војвода.</p> <p>И Харалампије изређује своје пр |
о.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао за |
и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље |
ер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би |
о се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турци једном |
це у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под добро |
де; осим тога и у свим другим приликама искусила си царску благонаклоност, који ти је стару бољ |
синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзил |
емо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, реците нам бога |
шао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га |
м света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене варош |
лије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу с |
Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити може, него слепога м |
је своје последње дане, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} Премда стар, |
у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једре |
ина, горд, но његовим разумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак њег |
<p>Сад је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим реч |
Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ |
о непоштење не требујемо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом т |
ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен народ, увиђев да једнако натраг уступати мора, |
сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам мо |
нежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не |
, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре п |
ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушеније смирено подносити?{S} Тако је отац Герасим и |
анастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног доброг |
узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста |
ао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки поморац именом Јанићије, који је био |
ина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мут |
ије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</p> <milestone unit="subS |
рено подносити?{S} Тако је отац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> н |
трапезарији све се на краће одбављало; искушеници радо су читали „житија свјатих.“ Братија су |
одјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у том бистром извору купати. |
асла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија |
еси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{ |
ин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p> |
има, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Срби |
свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу пора |
за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли |
она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је |
све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрен |
ећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војни |
е.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кнежевићи |
помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла добити; изгуб |
<pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад д |
та.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је |
боре.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен испарењем нечестиве душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ са |
те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек |
дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми |
м за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и нос |
ти.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> <pb n= |
и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огри |
којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прич |
си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, д |
озове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Ферхадове |
љу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прич |
искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље ис |
а лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p> |
досаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n=" |
сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — |
<pb n="450" /> <p>Харалампије, телбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, к |
<p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј с |
при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на |
ти, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Харалампије.</p> |
м реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мир |
д предам град, у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због војне није му новац при |
ац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисара понуђа |
спот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не про |
држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо |
ша, канда снева, канда је хришћанин, па исповеда терет душе своје.</p> <p>Исповест је тако сврш |
губити.{S} Тело ненамирено, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану |
е треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српски народ под м |
тац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га д |
против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћ |
p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то |
чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} Савет |
>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији.</p> <p>Ф |
римети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној про |
гарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> |
је од мене, но само оно <pb n="220" /> исповедити морам што на том убеђењу за право налазим, п |
а.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповедити и причестити.</p> <p>Зором телали, чауши вич |
га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији.</p> <p>Ферхад прими п |
ић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалампије. |
н, па исповеда терет душе своје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаж |
Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако поз |
ђају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Ми |
Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не има, све се |
отив Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да ис |
там, искрено по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену |
издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи мор |
винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста душа свијетим чини.{S} |
а нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече Јаблановић, нешто као шаљив |
S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповједио. — рече као из шале Јеремија.</p> <p>— И шће |
ча’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог п |
оје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— У Турчина ј |
да, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, |
ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали златан |
елики дух <pb n="272" /> показујуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два |
ре, шаљиви мејдани, проводити могли.{S} Испод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, |
на је довео један служитељ и посадио га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ |
ође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује све отете црквене утвари, што су хуса |
у баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срц |
заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се чес |
се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу |
пско хришћанско робље сам искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погрије |
д стане, обојици у зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> <pb n="486" / |
мично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуч |
емљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сје |
це.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покв |
е ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
о си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако |
ша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, па после да буде сма |
а. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, исправи се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, т |
м јунаштвом, љубављу према своме народу исправио.{S} Но Марко није никад противу Србина војевао |
ра, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао |
вљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло исправљати.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом измири |
, а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP185 |
/p> <p>После ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зат |
Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрти Стевана деспота, |
p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и ред |
тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесре |
/p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те в |
; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајућег непријатеља.{S} Синови православног |
рба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки тренутак.</p> <p>Пију, д |
ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарским сабљама, демишћије варнице од |
ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истин |
це ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је Харалампија, садањег Карал |
ад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о |
ме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, исприча своје од почетка до краја, како је дошао Харала |
пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђу |
епи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац Радосав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако д |
а се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако с |
авио.</p> <pb n="474" /> <p>Радосав све исприча, како су хусари напали, све злоставили, харали, |
кве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све т |
, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт нео |
ља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио |
а свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изгл |
p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јеремијом, како га није пусти |
дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодник божији |
ве поваљано, покидано.</p> <p>Ферхад му исприча како су хусари на манастир навалили, Турке исти |
>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша |
з очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и |
поручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до |
{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд |
т и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њихови синови, браћа јуначки влада |
е испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја |
л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи.</p> |
а Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе ис |
<p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити? |
ен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато |
ио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је |
љен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац ми је казао д |
и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео |
се деспот још предомислити, и обвезност испунити.</p> <p>— Само нипошто на вересију — рече Јабл |
ити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе |
> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљају, в |
а му страна, то јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест деспот |
роз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда |
аде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} |
гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се |
донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који |
> <p>Бимбаша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда б |
тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> <p>Срећа, нестало војводама подмлатка, да |
емија.</p> <p>— Сад је бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам |
једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што же |
ушмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Хрис |
тови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n="369" /> Браничевска област мора |
арода, донде садашњу своју силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је |
и ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблановић.</p> <p |
нке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бит |
м двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и к |
мо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада д |
и поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљанов |
оси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог |
е изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително пост |
ш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у преправности против мене била. <pb n="288 |
ему Милева тако допада, каково створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане |
породицу оружати, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу д |
којега госта, зато се постара зараније исте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро б |
једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове нес |
ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би с |
ед Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од т |
господства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарев |
> <p>Деспот проучи поруку.{S} Јереминој истези одговорити не може.{S} Треба новац за војску, тр |
а је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу |
је опет толико, као пријатеље царичине истерати да се непријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, |
а, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен П |
бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту поганију са хришћанске земље.</p> <p>— Ту |
ећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам са |
са бедема Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаблановић <pb n="465" /> оставио је заб |
си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те пред |
се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом отклонити.</p> <p>— |
на.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном ч |
е и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S |
га је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа к |
е већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги. |
p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда д |
покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше |
је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот ве |
Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војнов |
у земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача г |
<p>Ђурађ такне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђур |
наву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још |
да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на проти |
сом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту по |
еђује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео |
рата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, |
Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — |
а земаљску власт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Л |
чају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па би |
поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпак ме |
рително поступати.{S} Српска се војска, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт |
у за нечим хасновитим изражава.{S} Она, истина, није још с тим задобила мисао да би добро било |
ије славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светислава, она га је још |
зара.{S} Његова удовица, царица Милица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим он |
његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што |
више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије корисно бе |
S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуством ма |
Што се даље његове саме личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи са |
не пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди ка |
бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста р |
{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранков |
ве се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — али ниј |
обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије |
</p> <p>— Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то |
постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, понеки комадић земље присвајао је, но то више д |
ојске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битк |
бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, млого зависи од <pb n="359" /> јуначке среће, а |
рав мисли, царици је говорила:</p> <p>— Истина, светла царице, није лошији од Бранковића Обилић |
е опростити — па онда продужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом п |
јој страсти, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би с |
м се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору греха и |
ад при наздравици исприча’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити |
у наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} |
и озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана Илд |
прам Светислава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност |
Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разгов |
мо гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Новак — није се онда питало, колико ји |
виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену дов |
били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, |
p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и |
великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све з |
у је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Дани |
нати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазри |
шом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из чистог уверења прам вери којој ће |
о изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак- |
у кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кн |
х, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио с |
оже мој — одговори Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек о |
рати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе |
ило, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек |
као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био |
о су хусари на манастир навалили, Турке истисли, манастир похарали, како су их опет други Турци |
Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавник — рече поуздан |
дну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати |
ци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом слободније у очи |
и у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, нове планове правити, како би |
укашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, |
кршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво |
е је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Караманије не |
руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} |
вити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S |
ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, није на ино, морам се судбини п |
ад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити |
повједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <p |
страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомага |
евачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона ж |
"275" /> владотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, |
да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерености, дакле запрећено је неумерен |
ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb n="408" /> <p> |
Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они |
каша за себе, како у старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна |
ло одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и |
ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прича.</p> <p>— Ј |
>Јеремија како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је |
војник, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p |
} Деспот потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— |
ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су својим мнени |
едитељем Мађара, худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у цело |
а стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су се увек држал |
p> <p>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} |
велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого |
погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јабланов |
А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су ма |
ре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као заков |
у ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и |
ушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а овамо највећма гријешите |
прекрштеним ногама.{S} Харалампије тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба |
ане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком |
смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-па |
Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> < |
ти, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от те |
; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира |
с свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{S} Који што приноси С |
ао непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обречено |
Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док с |
Стеван.</p> <pb n="314" /> <p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то и |
пасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке |
логе друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућн |
а себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица царица и |
екне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на |
.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} |
кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све |
негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да по |
адиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb n="366" /> се рађа; је |
овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи |
дати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јуна |
права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бит |
онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога с |
рити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драговољно допусти и, радујућ |
— рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја |
роде себи присаједињавате, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма |
ћ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се |
кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни с |
подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</ |
сле, следећи својој страсти, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољ |
уги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> |
који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p> |
млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без |
од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, п |
орити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p> <p>Нар |
и царе, султане над султанима, сунце од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, премудро |
иву Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, |
је кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним синовцима.</p> <p>Кнежевиће је срце вукло св |
да кћер?</p> <p>— Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу само |
, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су |
властољубје својих предака.{S} Младић, истом од двајест година, па свуде већ за првенством теж |
велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и з |
Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> |
изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине |
pb n="273" /> попадавше јунаке Турци на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и вл |
о_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му око |
тито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се стању налазили наш |
сле ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено бу |
душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, |
да се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у |
сне неће се нико чудити, јер у светској историји има млого такових примјера дворског живота, ко |
="titlepage"> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>ИСТОРИЧЕСКИЈ РОМАН</p> </div> </front> <body> <div type |
овидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерске мученице.{S} |
сана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Х |
задобивени, њега сам после очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити |
се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма |
еђутим, Петар и Митар, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Кал |
ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</ |
з сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у препра |
ротивници Лазареве породице саједине на исту одбрану, па када је домовина одбрањена, нека народ |
стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту дворјанку за прво придворно лице покрај царице, је |
а понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јереми |
аља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</p> <p>Ми |
иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску која је |
вој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} |
рсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује потајно |
<p>— Ево [се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни наро |
ео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живје |
{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изговор |
} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу со |
тија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стад |
буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарев |
лопљен погазимо, онда морамо са Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм отворит |
лињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Сул |
опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по свој п |
и Харалампије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — |
ши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и јо |
мирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Ср |
анастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па |
к-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал |
, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и |
ед.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако подбуњиваш |
ти.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има |
Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и м |
в“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заи |
чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> <pb n="426" /> <p>Кнежевићи имаду свега доста, |
е потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p> |
ндом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Д |
ти, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два |
ко рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на час |
сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију |
l>Војску силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити |
погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он |
чи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црве |
деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што |
о тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има |
и и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, показује |
<p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв про |
ласт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је |
астира довели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турски |
и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша п |
/> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију |
пан, удови тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p |
од мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, који после смрти Стеванове |
што за најбоље, најпаметније држимо, да их држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне |
да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> < |
блачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће треб |
и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{ |
гли би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{ |
следње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{ |
, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Тур |
да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу |
су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Харала |
да, прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет |
је ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њ |
држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија |
танише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> < |
брзо не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен |
ите далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Фе |
ако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ |
ге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Кал |
ивота.</p> <p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Хараламп |
епе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ |
и да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, |
и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напредују, |
ићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их |
ре, које су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач д |
ци до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и н |
Има их силом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турс |
ви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему под |
дији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S |
Нијесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, ј |
међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патри |
о да се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још п |
и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом |
ли су се на подворење царици.{S} Царица их је такође спремна примила.{S} У једној великој соби |
у.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави |
ну земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</ |
одгонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу |
ем посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се а |
адости очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је на |
а лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђ |
Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправни за |
аша ишчекује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и |
и се српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о том |
, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу |
ијарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју за |
иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом нев |
/> <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Фер |
и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их готово чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у |
је народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Један слепац проси милос |
аке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблановић и Харалампије — |
еђу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, шт |
новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, оп |
сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то |
очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они који су издали род |
је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p |
лагом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се. |
или и растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у дв |
притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. |
{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглав |
и инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло иск |
ан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спа |
ајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија |
ора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник |
ки, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Сол |
у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули |
укама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S |
Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгледа, |
ора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <pb n=" |
о од тих усхитителних ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом |
<p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту |
>— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити не мож |
неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и |
еника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома г |
очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако тр |
ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не |
рани коњаници, да можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па по |
почетку Угрима што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Беог |
кових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових |
чалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали б |
ад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш |
обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јо |
рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> <pb n="309" /> |
има вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се јо |
{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетск |
кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за |
ни — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја сам их дао осљепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да мене н |
луге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори жешће Хар |
вићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао |
а се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође старијег до |
>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њим |
ру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што са |
време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не иш |
мењен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, б |
е у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да г |
> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду |
проведу до султановог шатора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p>После обични’ почасти, који се |
навом и сувим убојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, св |
одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени гости.< |
а чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, показује <pb n="470" /> им прстом ће |
и душмани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударце |
како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од ст |
за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи |
да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекуј |
, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и |
, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То |
пад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђ |
да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у |
у мазду — рече Харалампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак |
ћ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви м |
е од сопствене себичности.</p> <p>Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као |
а Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћ |
је било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су ка |
љи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисал |
могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ били, и |
деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, друг |
еду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремиј |
шака, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима |
ијатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убил |
они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— Наш к |
е и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се п |
/p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет прослови:</p> <p>— |
ћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови |
браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова |
е <pb n="463" /> од силнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја |
ико видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о |
њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, н |
из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем |
и си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а М |
Небојши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други п |
љу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краља и понуди му место у |
узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који још |
о својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд |
ност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог им |
сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ |
р ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам ко |
ов стриц.{S} Властољубиви великаши могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспот |
и буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити поштено, онако како божији |
ала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити.{S} Јер |
зго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Је |
ама робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо д |
отимају, који се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ |
отови војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војск |
> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће п |
тиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не |
апита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p |
з леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим ч |
робаве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво предусретали.{S} Они су Србе запиткивали |
рке истисли, манастир похарали, како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </ |
есно уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као |
госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи |
озлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет |
<p>Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није |
, но од смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако |
договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот пон |
ван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обоја |
Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и па |
е он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са др |
лесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се у |
бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла |
Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} |
уђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао о |
рушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се |
деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, м |
удби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брат |
теља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити |
јећи своју забуну, са полувеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.< |
да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај |
, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо укл |
и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к ње |
торицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; свак |
и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div> <div type="chapter |
> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци, гледајући н |
али били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ народа показивали |
да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} О |
да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер са |
астири јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што |
обро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао н |
могне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не прко |
корити.</p> <p>— Турчин — рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на на |
и.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ак |
асиље запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину под |
одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да |
сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града из |
тељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико му драго, само да се |
аво на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа |
промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној н |
у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води и |
д се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био кри |
упца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара Каралампог |
ч ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је в |
ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, |
Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је |
знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи. |
да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и |
ба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто |
а невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот |
ам? — рече деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи вла |
сти!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми н |
љма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, |
доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати последња сенка српске слободе.{S} Слободни с |
иња.{S} Матица је давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није |
, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душ |
</p> <p>Капија отворена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, пр |
265" /> <p>Царица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову реч.</p> <p>Патријарх се као |
која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb n="257" /> <p>И калуђеру је мило би |
у свакојаке приправе за то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш |
екоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство зап |
ариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји великаши српски |
на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> <p>Капија отворена, калуђери пазе, ишче |
својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчекивали заповест новог султана.{S} Победом опијени и |
је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундо |
је противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар народа, па д |
том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни по |
се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ствар.< |
никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје о |
има суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Хараламп |
гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> < |
сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p |
води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турци виде, стан |
е смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана до |
му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као бу |
не служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и св |
јицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не |
ост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да с |
њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, |
су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бран |
е гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспота.</p> <p>Јеремија, Јаблановић и Хара |
ad>XXXI</head> <p>Исак-паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропас |
ру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам по |
у.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— |
и Радосав седили су у трапезарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, трубе и таламбасе, ни |
ле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце пост |
д Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари д |
испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог осећа |
оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.< |
ара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми |
њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник д |
, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, |
чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо |
ди.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће |
ски:</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом |
а то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Свет |
не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Хараламп |
<p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај |
јетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори |
рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским наро |
ују; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се у |
вић.</p> <p>— Сад нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p |
ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем читати бого |
слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуз |
и ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем л |
љ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се су |
ви Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n="230" /> <p> |
удостојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир |
за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све |
омкну.</p> <pb n="493" /> <p>— Деспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паш |
убац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оч |
S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према к |
клетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и п |
т’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала |
поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати и осушена |
евиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њи |
вог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као |
олупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подј |
ам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, |
Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко |
лонила.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} |
можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду |
оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p |
олубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мо |
p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> < |
бац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, |
лиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, |
ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" |
Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и друг |
аро среброљубље.</p> <p>— Честити пашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ |
били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма отк |
у бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се узбудило старо среб |
ј је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами |
p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет |
урату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Каралампогли, први савјетник на дивану код Јерем |
квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’ |
ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати |
Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да |
ш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску во |
да им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој к |
е, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати |
опет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ му |
ити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи |
а то ћуташе.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима пос |
давде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и |
<p>— Не толико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.< |
и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубро |
д је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Срби |
јд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не |
а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Свет |
бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, |
стар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпа |
аве не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ |
та турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доис |
е, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора |
рчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу слу |
овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу |
т.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не |
је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао |
Мојој жељи околност границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрт |
, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о к |
лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, а |
о да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у |
ече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против т |
се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе признаје, а који пр |
</p> <pb n="423" /> <p>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Ис |
, браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, |
последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна з |
богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио <pb n="228" |
дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да |
сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као др |
p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да |
о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то з |
<p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, |
, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер на |
повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена |
у ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћ |
оји су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије на |
нину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан |
уга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове |
дног пријатеља мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад за |
ок сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против |
стиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам се сприје |
Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, |
ни највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати. |
нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="35 |
ма странкама пријатељство утемељити.{S} Ја нећу на српску земљу никакве нападаје чинити донде д |
манску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распача |
а.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде. |
а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у |
, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} |
и султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Иса |
Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био |
кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} |
не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја жели |
та.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом српског народа, и препоручујем |
с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта |
} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријепити.</p> <pb n="48 |
одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњ |
сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељс |
и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а мо |
е Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а те |
е је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и код Новог |
гога за самцатог господара признамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини |
елика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузе |
је мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не |
ада се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам |
ко ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге вољ |
калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за |
е град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедерево, да сагр |
ковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, је |
ошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и |
Витешка лозо Немањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћанства против Агар |
зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече |
/p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да т |
акле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђур |
ош немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био п |
Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на |
ће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу |
ј мили Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам Петошко — одговори Ферхад, па уставши пође к дес |
онде да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са они |
у на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.< |
баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p> |
азати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђ |
сле обичног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробу |
ослепљени — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја сам их дао осљепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да |
маном — рече угрејан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, |
ити неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шу |
дем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оставити царску по |
но, но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, |
а и продаја Голупца уговорена.</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом св |
душманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара |
и на јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и сви |
? — рече мало жустрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобеди |
к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов привременом правитељству — закљу |
и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с вој |
Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, |
оклисар.</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда. |
ти да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Ст |
рече не задовољан Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има |
— повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору мл |
Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и |
исправи се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин н |
се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу ре |
си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војв |
иви, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло д |
{S} Марко га не хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребуј |
есама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда |
тим задовољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се |
од садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога |
равив га скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре |
у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p |
оди ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, |
ти, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог патријарха, као што ме видите; не |
S} Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} |
е? — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познај |
уда море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужу |
нетне смешећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините |
нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори же |
ене баштине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије пот |
и кнежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити |
е подјелимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу |
пропусти — примети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора |
Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p> |
задовољна? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на м |
народа тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам томе противна — одговори царица.</p> <p>Овако |
сна на то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити не |
речи прослови војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити |
добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та неш |
А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млог |
> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куд |
и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спа |
о.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити |
обног поздрава [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша прис |
p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео. |
ране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима |
мо предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтиј |
што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> < |
а Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда б |
не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и |
</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и |
роћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Ву |
ажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и |
било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, Го |
мунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султан |
лава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио? |
кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и |
е им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац па |
царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на |
та-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт ј |
нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <p |
, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— |
још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њи |
јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, бо |
оше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Фе |
/p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та нем |
ти пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} |
ор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено.</ |
земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно на |
потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је |
невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада к |
} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти |
д иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде |
ам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли в |
ма право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо о |
народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не м |
ити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник купови |
ожда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија |
дно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> |
ко и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га н |
о је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491" |
Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног дру |
беглербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p |
и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове кр |
се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми ј |
аклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе б |
три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за р |
<p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро |
да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код |
од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник ме |
.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог |
ри Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послат |
Србији имаду погранична града, како да ја немам, земље господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш |
тар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима ниса |
аблановића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупц |
и жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу |
ажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— |
ити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да м |
алампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Харалампије лакомо |
мија довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Ј |
> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да л |
мијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару |
и круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику наклон |
е ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био |
Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патриј |
S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, |
, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за ј |
Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад |
говори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватр |
и са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са некол |
ом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја ни |
амо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му гов |
сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падн |
<p>— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какв |
е прославио против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, бли |
медерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турс |
есто мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста х |
} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{ |
орио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Д |
Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма |
Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође стар |
а је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам и |
ријечи, деспоте, мудрост показују.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, и |
лосно Милева.</p> <pb n="302" /> <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{ |
рекне Стеван.</p> <pb n="314" /> <p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И м |
ио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ник |
екне тихим гласом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли и |
озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-паш |
ем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар |
редствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару да |
ио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— |
збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{ |
већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклони |
ко бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</ |
јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити, |
дао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио |
нковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га прво |
уђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви |
, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по свој |
усулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то |
вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти с |
владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси |
ост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Т |
ни наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А как |
Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе. |
="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећ |
} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнез |
ер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера |
у собом дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије |
ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са В |
још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне н |
.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— С |
} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима ва |
пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, |
Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто маг |
динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја им |
ућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи |
ови. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.< |
признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> |
спотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћ |
иста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Тур |
и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је нар |
утито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> <p>— Неблаго |
осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и |
.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пре |
ост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе уту |
рцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да у |
а су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Мож |
Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад |
p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде виш |
>— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада |
видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко уклони се. |
и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одгово |
ио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јабл |
</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја с |
p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јести |
престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога прим |
ко калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрека |
може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пад |
/p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p |
слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јад |
вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти моли |
ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладно |
Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни б |
је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљан |
ажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти |
ачинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом неприј |
је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити |
мана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па зашто с |
ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини |
ао.{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, |
ојту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара |
град и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова У |
предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи |
не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде |
о, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> < |
о не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нар |
и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, кој |
ђу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био са |
реба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упа |
> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ет |
му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљев |
се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспот |
и оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран |
истајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} При |
из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто |
ти.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево |
Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па |
а оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свеколиком српском народу могу |
прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владао |
па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} |
ричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лак |
та ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија наго |
Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје с |
Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме заклетву да неће |
слав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? |
p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог с |
нији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог грјешника <pb n= |
град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Тур |
с Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рек |
стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p> <p>— |
Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> |
а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја |
p>Харалампије упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и с |
јете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту |
онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скуп |
ој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман |
д ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Кр |
И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима и |
ији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у |
l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А |
ица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јереми |
мијин даје им шта мислити.{S} Јеремија, Јаблановић, Харалампије, то је друштво састављено да у |
S} Познаде их.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблановић и Харалампије —- рече удивљен деспот.{S} То |
у ишчекује од деспота.</p> <p>Јеремија, Јаблановић и Харалампије светују се у дворани.</p> <p>С |
ни дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му |
, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не |
ору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Харалампије остаће да се проразговоре код |
анас имамо гостију, Јеремија властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговор |
ље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на доб |
ремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлости месечине — град унаоколо облећ |
блановић одвели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели |
на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринут |
и прослови: „Прости, друже, збогом“.{S} Јаблановић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.< |
Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, |
леће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војвода.</p> <p>И Хара |
се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене ц |
утак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, |
је, и позове Јаблановића на предају.{S} Јаблановић дође са својим оружоносцем и подворником кој |
залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити |
изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу |
xml:id="SRP18590_N3">Погрешно.{S} Треба Јаблановић.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP1859 |
еоград, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, |
о, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јереми |
емије добити може, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежевићи управо њег |
ењима.</p> <p>Властелин Прибац, војвода Јаблановић са својом пратњом показаше се пред собама Ха |
е срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упут |
жевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и Јаблановић |
мо војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера погледа.</p> |
оји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њ |
одаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, з |
и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло д |
се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> <p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у |
<p>— Тако је, сабља дели правду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад сам начисто, сад можемо даље т |
ати, и оно говорити што не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то. |
ца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаблановић <pb n="465" /> оставио је забодену белу заст |
Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у о |
та ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађ |
ац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблановић.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>— Па знаш |
се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из свој |
је рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могуће? — повика зачуђен |
лак радостан натраг одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац предати.</p |
мпије, па ма патријаром постао — напије Јаблановић, бацив намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>В |
елу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија прослови.</p> |
от-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи по |
о нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.</p> <p>Јаблановић увидио је куд Јеремија св |
ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад ј |
је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа з |
не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и преклиње |
-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо |
p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш |
ије, да нас исповједи и причести — рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи |
е би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Висо |
озива.</p> <p>— Ваљда се покајао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, поклони се.</p> <p>— Част |
много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо се држати, донде ћ |
аш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, п |
ија.</p> <p>— Дакле не оклевајмо — рече Јаблановић.</p> <p>— Тебе Харалампије, нећу много поуча |
p> <p>— Само нипошто на вересију — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се предајете, пустите ме |
а куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичивост |
сао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и Харалампије мирно почивају, ван манастира, |
о ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и з |
ла почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно лице показ |
’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се б |
само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с |
<p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, после издајице.</ |
рима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада |
/> ил’ слабијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит |
онео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака од |
а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жи |
ановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и Јаблановић одвели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић не |
ве у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у т |
{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека до |
а Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жал |
ја како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен |
ен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војно |
љети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за |
код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да м |
> већ га тако налако пропусти — примети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вје |
вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — рече Јеремија.</p |
ђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град |
/p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти иде |
о ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Јаблановић.</p> <p>— Не предати, већ продати — примети |
што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.</p> <p>— Сад нам није до оклевања, ја мисли |
ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, |
мало.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отвор |
Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама |
ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног дана, да обмане улака, ве |
ни, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремије војводе, обоје су б |
вац пре свега — рече Јаблановић.</p> <p>Јаблановић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, д |
провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почивке рече:</p> <p>— Св |
у толико дати да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то пристане, само Харалампији не |
море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’а |
у.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајн |
е ружичало, очитај молитву за Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Они су искајали на овој з |
е се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у подземним ста |
еди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с иг |
стир Св. Богородице, издајице Јеремију, Јаблановића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Пе |
мислиш, да идем тамо — запита Јеремија Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харал |
ремију погубити.{S} Јеремија погледа на Јаблановића, и прослови: „Прости, друже, збогом“.{S} Ја |
</p> <p>Јеремија почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи. |
новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили.</p |
верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да му ш |
а са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на предају.{S} Јаблановић дође са својим ор |
дравље властелиново!</p> <p>— У здравље Јаблановића.</p> <p>— У здравље Харалампија и свију кал |
тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Фер |
о питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се |
сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави чине — па видиш како су |
потство му из шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо их н |
.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем — запита деспот. — Јесу л’ |
аго које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још има заказати, да ка |
вом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом у манастир Богородице.{S} Тако |
је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о отк |
ad> <p>Јеремија у дворани светује се са Јаблановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Јеремиј |
живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p> <p>Харалампију морали су за коц везат |
е наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.</p> <p>У дворани се састан |
мију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Светују се.</p> <p>Јере |
орану ’де се Јеремија негда световао са Јаблановићем и Харалампијем о предаји Голупца. <pb n="5 |
ик куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће предао Јер |
Остаде сам Харалампије са властелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше се |
" /> <p>Јеремија тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном баштином.</ |
ји налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и т |
ви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене ско |
буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем |
, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јеремија почине, баци поглед на Јаб |
екрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, и зап |
ћи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са неколико скока |
и.</p> <p>Улак радостан натраг одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац |
ио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито |
ада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо |
сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ |
амо мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође. |
p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом |
се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим го |
ненада дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са |
ти.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „ |
азгрејани били, дође један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има мло |
доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поуста |
p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ћ |
свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.< |
а јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> |
вак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица |
но да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са |
и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бац |
очнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна |
ерет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, |
кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да ч |
</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужи |
да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако |
n="330" /> <p>— Поздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије |
ештери каменитој оставио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загу |
потомству</l> <l> Гласом моћним гусал’ јаворови.</l> <milestone unit="subSection" /> <l>Вино п |
има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај |
не одступаше.</p> <p>— Дакле, најмилије јагње из Христова стада вуци ће однети? — запита жалост |
ео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стр |
друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му по |
ког стада, тражи да отме другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редо |
невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њ |
p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и |
војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кне |
од све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је за |
ити да с лацманством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране |
о.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба једа |
е пустила у тужан плач <pb n="263" /> и јадиковање.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гледа |
ише.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S |
ијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</ |
за остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, као два славуја којима очи ископају.</p> < |
м отиде на свој конак, међу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим |
рка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да в |
ив Турака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тоб |
ачни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те под |
иш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблановић |
земљу мртвим покровом застре, кад Турци јадни народ растргну?</p> <p>Тако путујући, деспот озир |
{S} Ферхад к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турц |
ари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Светисла |
вао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, |
не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину утуче.{S} А без саве |
ва до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име спомиње се.</l> |
ћу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, |
рсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и д |
к сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Па |
војих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће |
ољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погаз |
г и проклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, |
пот хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се |
ољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки |
би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у го |
аге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао |
еспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи т |
упца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и к |
креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић |
своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и |
о у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори |
ри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Ново |
ик другога не може да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукаши |
них јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад |
pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још неколико оружни |
ти деспоту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре не |
ељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Ни |
ма вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="50 |
а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и |
имских легијона, ту су остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да од |
стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним п |
на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, |
мград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу |
, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре |
поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском дв |
ари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим |
мпији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад налож |
равље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јади |
ута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро једе.</p> <p>— Е, честит |
такође још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да |
битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително поступати.{S} С |
дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ов |
ужитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе у |
Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Ма |
Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим |
не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер им |
</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро |
смехом Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђурађ.</p> <p>— Ч |
у у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели један другом преко неверног с |
о да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S |
огружено, деспотовица Јерина јеца, чује јако опште риданије, негдашњи Стеванов телохранитељни х |
р Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план |
рене и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га н |
ам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} |
ако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне пот |
се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <pb n |
вода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи |
ко Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду им |
бе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{ |
родере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако до |
</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па так |
оград са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град д |
што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трај |
ван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђурађ, |
> <p>— Право говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер |
ком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бра |
>Леонтије стане.</p> <p>Леонтијеве речи јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота из |
знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уве |
енит’ Душанове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве |
разликовало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне са злато |
орали се смешити, и не један кадионицом јако димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јун |
служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} |
нски’ којима се власт, слава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она |
јазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству. |
нешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуња |
мо у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда |
</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу.</p> <p>Јери |
пену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућно |
ан, па тек сунце при заласку наједанпут јако засветли.</p> <p>Деспот, када се са Мехмедом смири |
криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада с |
7" /> <p>На све те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно бил |
ИЋ</p> </div> <div type="titlepage"> <p>ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>Приредио< |
pe="titlepage"> <p>ОДАБРАНА ДЕЛА</p> <p>ЈАКОВА ИГЊАТОВИЋА</p> <p>У редакцији</p> <p>ЖИВОЈИНА БО |
{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, |
пот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек шт |
личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве п |
тив Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могл |
, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да |
пита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и д |
стити Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запи |
Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће о |
/> на искушенију и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на м |
пиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако б |
д, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи обра |
.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, ка |
ерим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту |
јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска господа долазити да се огледају |
аном се хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем д |
рјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треб |
е баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Мо |
<p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке к |
ство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе ј |
на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла |
деми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> <p>На кр |
је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, ка |
у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале |
па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од мл |
д, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Му |
.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако псовати, но све је било бада |
Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмо |
ударцем уништити.{S} Тамерлан у својој јарости, што није турска војска сасвим уништена, почне |
ежевић стане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока |
ако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’д |
иморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је род |
и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ј |
им оружоносцем и подворником који је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша п |
улази заповедник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на |
Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће |
стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још н |
у сјајност.</p> <pb n="362" /> <p>Силно јато црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, |
дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљам |
ророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти за |
/p> <p>Разилазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављ |
кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђ |
> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</p> <mi |
једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном |
а клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није зна |
у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ком се налаже, како писмо |
ада се видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно бо |
ма врате.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај м |
а је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир ск |
291" /> Марко оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, |
ив Турака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при столу деси |
{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препоруком да их као о |
?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао |
ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" /> сл |
и.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољства Ма |
се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ |
очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава |
у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Београд, најбоље н |
грима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцим |
Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до |
и Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Там |
>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, |
к’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко замиш |
ој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш |
њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад |
Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Ка |
не неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага. |
то га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’л |
о, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.< |
сна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољм |
ма, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ио |
ља, после толико проливене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да ви |
ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалосно Милева.</p> <pb |
једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видиће |
уварица Варвара пристала <pb n="543" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се мећ |
осилити.{S} У Караманији <pb n="473" /> је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би б |
је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот уплетен, онда кнежевиће не може оставити у ру |
ва, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за про |
горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његов |
земаља главу приклонити. <pb n="276" /> Је ли право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о т |
то ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била пра |
ву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар |
дјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде |
обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још |
е скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Тур |
.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — запита га поверите |
омишља.</p> <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти задовољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но и |
им реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опре |
време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољна? — запита патријарх |
како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска |
г повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди |
S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци о |
е јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу |
о млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, |
оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Т |
довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} |
е од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати |
у Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је пр |
омаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Канта |
тевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном |
оследњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ласка. |
тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А |
де се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се м |
т благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На пр |
можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго још |
му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S |
је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мр |
ја.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они с |
p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда н |
пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављен |
ће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно |
земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и вој |
верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да м |
p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, к |
ти које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од кар |
химандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> |
Ђе је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјев |
и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне |
није био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу |
ван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук |
орити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је |
аш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара |
веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb n= |
обио за савезника Угре.{S} Њихова судба је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду |
подигла над турским царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови |
тражио.{S} Коцка се преокренула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турчину клањ |
мамо капију против Мађарске, само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прос |
ив Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и ст |
вке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам |
тати више није могла.</p> <p>Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој |
њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, је |
ит жели, онемила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и |
d> <p>Отац Харалампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да |
и се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и материном упливу неограничено подложна. |
међу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридањ |
та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Послед |
љала се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава |
а какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, |
кове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је та |
ко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један |
еонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Ле |
и се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од лати |
Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјен |
продати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, ст |
milestone unit="subSection" /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатс |
S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе по |
една је била једно властелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у н |
опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је |
p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње време шт |
ла, да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бри |
ба, пакост и освета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје ди |
Реч се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</p> <p>— Непријатељ је Србију опасао. |
рева откину.{S} Одбрана домовине — прва је дужност, нека се сви противници Лазареве породице са |
аблановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Јеремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и |
деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосн |
олубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Кр |
p>— Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, још треба Голубац предати, и то што |
.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна ка |
искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Ту |
, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прослави |
велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства заслепила, — |
ив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ б |
, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је |
вске битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, његови приврженици, напротив, з |
није зато још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{ |
е на што изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, |
лтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не б |
ио красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мр |
противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је ве |
озна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је шта ви |
овићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку |
би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, |
жај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо б |
нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим г |
ише издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p> <p>— Предати, продати, то је скоро свеј |
рењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено |
ји ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи пос |
ије изневерио Христа Спаситеља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хри |
ар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са |
убац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за |
/p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљ |
ало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и ог |
ић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p |
{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме народу испр |
е био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хр |
и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, странствујућег и стра |
еван Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си |
т преправити, и овом приликом послао га је поред посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а |
адне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот |
онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак н |
т не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није |
да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава |
штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p> |
је било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p> |
ом, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разно |
и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на ра |
оц Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.< |
} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у ша |
огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, |
жавао Јеремију од одласка, једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, |
осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику стра |
уби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да л |
ојвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леон |
зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не |
о Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овак |
рит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића д |
е један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од |
.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском властелину ланац, десет |
е, самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S |
да, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене |
ео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} О |
ивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само |
није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад |
Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рач |
сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за б |
ару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће с |
да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер си |
итивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да |
л’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су в |
вео, а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао ј |
рукчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је |
земље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то м |
јечано носим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S |
вист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ |
е такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу оде |
ед свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расл |
колове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову п |
а је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био изда |
снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сно |
кори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа пор |
ква глава, какво чело, какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с такво |
а, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стр |
треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И |
у му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци |
вргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, ка |
ли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим |
спотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, тако |
њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром спојити. |
е.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S |
стив, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се |
ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље |
једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог ро |
ши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје |
Дакле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — о |
вар хрђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p |
немо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, |
агодарним срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину стра |
ост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи п |
S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Закл |
прљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни с |
кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народ |
и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Јерем |
већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И |
аде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам |
јуначким народом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаје |
а с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} |
ју.</p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу |
деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И најв |
Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочин |
имо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је |
леко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} До |
ља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к то |
>Јака својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот |
на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгуб |
ма је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" /> |
едовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ |
је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вук |
ати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљ |
а чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа по |
Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, |
јешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше |
ја знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће |
а.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као |
е, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенка К |
ата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мо |
а леђа султанова.{S} Смедерево треба да је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој же |
к не ишчезну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине |
ад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад тр |
а плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати |
имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у М |
то више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његова заслуга, и нијесу се могли подијели |
њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омла |
S} Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слобо |
икад послао јој деспот потајно улака да је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако се крену |
а збрисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господ |
еђу њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двор |
су ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву парт |
дела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била та |
купоцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у |
ет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене. |
м виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прох |
а Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјат |
у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и |
жање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и |
кав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, ју |
ви тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли им |
без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнат |
есео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски је |
д њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опрости |
отова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који св |
жу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} |
на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да |
<p>Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И |
ам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако |
рици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће н |
ао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био |
ло их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се |
.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују |
био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ |
стити може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, |
ква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, |
м маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си |
с о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за |
то је само разнешен глас; истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама цари |
ју сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба |
деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се |
да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, ск |
паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, |
ек правду наједнако дјелио, држао је да је право Немањића његова неподјелима својина.{S} Марко |
ампије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијере |
љује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, к |
напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко |
у дувне, танак златан појас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је в |
урчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Д |
Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари |
ма <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранковић |
апита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред |
а је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са |
лили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да н |
аурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, не |
и на самим служитељима познавало се да је господара нестало.{S} Постали су смели, безобразнији |
изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу.</ |
ви врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p |
S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргн |
ео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са десп |
дважни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важниј |
а ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој ту |
у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут |
ући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а аду |
ти од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на више страна разде |
у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за т |
још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са нов |
за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му ј |
<p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не пи |
ш остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и |
српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, Алто |
је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет |
/p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ ца |
Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале бил |
, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је зб |
божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољети не |
е свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко |
а ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирила с |
што се тако из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} |
е фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне к |
Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни л |
аше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој Срб |
искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да ниј |
дине величаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се ј |
изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, |
>По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са сво |
ло и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у њ |
ицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде х |
p>Улак радостан натраг одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац предати. |
ко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изненађе |
говарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поустају.</p> |
</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Д |
</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јерем |
<p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да п |
во.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа д |
оњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да пре |
сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — |
лима својина.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да |
су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ак |
да.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> |
нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије в |
p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика д |
проговори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то |
мог племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на |
о по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове |
, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне предел |
а своју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим поста |
запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари |
, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне в |
једном остаје, почне јој пребацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не |
био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију оби |
издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својо |
у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто |
и сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао ка |
си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се |
данпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} |
ада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсми |
шћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незре |
ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уве |
лтан достојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уговорена. |
д турске стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушиј |
мо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p |
си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у нокти |
ом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да |
Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, д |
овако закључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин |
опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, |
жустрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоност |
е и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку и |
ћ, којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, |
ријарх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који државну |
није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не може нити има пр |
n="256" /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност и бистар |
Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би |
враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега |
српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навука |
војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Ка |
докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би бољ |
то доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као з |
о лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време када је в |
који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер |
лавара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па |
ости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, |
о по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећни |
ног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, бан |
на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар з |
нема законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Једа |
ход, једном речи, све је показивало да је од красног племена рођена.{S} Девојачко своје доба п |
канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, ка |
<p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до |
> и без рата, особито када се видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми |
у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги |
не.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да т |
служити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p>Јеремија |
ас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шт |
ије могао противсловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и |
лио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су с |
от потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проуч |
штићавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Марко са оста |
е противни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт младо било, и |
ћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, је |
заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним р |
о да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао к |
је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга |
а колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови П |
рцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на грани |
и.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сино |
ло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мурат и Муст |
> <p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то |
тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да зау |
а, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S |
споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чув |
пан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу саве |
обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам С |
ер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспо |
> <p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и м |
блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он х |
спитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког |
стир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не г |
цу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет С |
асти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија |
.</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме |
.</p> <p>Облачина представља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд шт |
/p> <p>Облачина Раде примети деспоту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд п |
озе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али |
пшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> |
је немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ д |
а, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи н |
братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и че |
ења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не т |
оспоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се све |
ш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде оп |
д нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратим |
>— Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаш |
; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјет |
унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му б |
опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумња |
то увеличателно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и |
мало што није страдао Харалампије, када је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје д |
на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> |
а су увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир о |
да он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да |
војвода Костреш прослови:</p> <p>— Када је свети патријарх војску благословио, све је било у на |
одице саједине на исту одбрану, па када је домовина одбрањена, нека народ даде круну ономе кога |
азати да каткад и лудом дође време када је величаственији од паметних и силних.</p> <p>Костреш |
ове земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо па |
на и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач престајао, донекле задиркивали су Петошка.{S} |
луђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће госте приметила, променила се у лицу |
а, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на њену бе |
есник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор |
реме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и т |
битељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} |
сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом изм |
лио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је су |
улама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n= |
унд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе м |
а и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајта |
од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живе |
не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте да |
ма, али озбиљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собн |
е л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји |
ћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> |
Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се |
о га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ а |
ео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљ |
Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо |
малити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем |
лађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред |
ву људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој науци и побожности давно већ владиком пост |
ко и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великаш |
о један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да |
допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и т |
па преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и вели |
едње мисли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, |
да није турски паша, канда снева, канда је хришћанин, па исповеда терет душе своје.</p> <p>Испо |
тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парнича |
им прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђери клечећи мол |
о збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обој |
> <p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Хри |
властеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као од чел |
све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ дес |
очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{ |
м Ферхад-паша.</p> <p>Харалампије канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паш |
жљиво је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком деспота задовољан, па прослови:</p> <p>— Нач |
д.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде |
лази да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот уплет |
не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је |
ад имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, |
продаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се |
ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је вој |
а то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ |
о било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утаман |
, само обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залог |
о отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — |
је да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код |
у искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ш |
оди, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Чове |
о; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ |
јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{ |
е уплашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турк |
-паша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства |
раго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, нем |
бија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџар |
ад срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскр |
унд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребуј |
да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јерине сабијено је међ зид |
јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песма |
лаворике са круне српске.</p> <p>Србија је покидана, њени синови једно од другог одлучени, одро |
дним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за |
да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај- |
на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, |
д твојим очима право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако |
еремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <p |
адржи и послове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро |
оком био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом манастира Радосавом, и треба |
и Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољс |
е кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремн |
у се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="42 |
, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је дол |
и тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приб |
м се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и постарији.{S} Стане насред трап |
е над својима господар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну |
леди оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек прого |
светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сло |
шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</ |
ван из Цариграда донео.{S} До распетија је икона Богородице из Солуна, аманет спасителан, још о |
ла се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> < |
уке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди |
да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекива |
е грана турства у Европи прорасла, која је својим листима сјенку начинила, да христијанству зра |
ку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због кој |
дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ |
је стојао него Лазарева породица, која је после изгубљене битке косовске поред себе само патри |
Он није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </ |
ена да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклони |
шко на његовом трону, или столици, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгуб |
с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот благ |
> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсј |
инуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи |
ека путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицо |
а угарског, погазићу задану ријеч, која је потврдила уговор Стефана деспота, да предам градове |
се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје |
и Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" /> земље штитила, и сад те зе |
ко да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока видела се |
љавао придобити управу над војском која је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и |
, да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голуба |
а јој опет изражаваше неку љупкост која је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас, вел |
ре три дана сам благословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да ко |
а и његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађарима толику погибију нанела предводио је Ферхад- |
навукао је на српску земљу несрећу која је српски народ једнако пратила.</p> <pb n="339" /> <p> |
зетске, херцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као |
вар по владалачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, |
новим силама битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азиј |
те, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њег |
ка за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у ре |
а чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дак |
д са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — |
заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би пр |
пске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, поп |
{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштића |
уђери чине припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’м |
ах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате |
ако је, узрујаност паша и везира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то жеља св |
d>III</head> <p>Сутрадан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се |
ак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалам |
читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко |
се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од д |
ојем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова пар |
овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> <p>— Мој брат <ref target="#SRP |
аслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} |
ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно |
ти, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али то је била само војска ца |
о кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци мо |
би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејма |
од Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили |
користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доб |
копа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, |
а стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још млада, половина јој још није била у боју. |
по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско под |
д га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га |
паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, |
оведајућег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењима.</p> <p> |
световати.</p> <p>Деспотовица познавала је нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу |
ица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин |
штином.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, |
> <p>У српским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, |
крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој жертвовати.</p> <p>Мара је би |
јела потребују.{S} Јула сама изгледала је <pb n="365" /> као каква госпођа, премда већ мало у |
’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогл |
Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена освета, која се изразила у његовом по |
шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и власт |
бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут опет турс |
нила се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је |
ворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и |
ђем није могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, де |
што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у |
српска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше |
то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, |
се замислила, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се |
ен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана служити.{S} Чудна среће промена.{ |
а се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливен |
воје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наско |
евиности.{S} Од овог магновења престала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах |
ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У в |
S} Још за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и ко |
рођена.{S} Девојачко своје доба провела је на двору Душановом, у средини славе и величаства срп |
о Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља |
мене, ’де свака деспотова победа донела је српско <pb n="524" /> робље у Скопље, некадању славу |
отом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жал |
ељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварен |
Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно |
астане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су |
скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним |
о главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао |
Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку сре |
ачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, великим словима златном бојом, |
ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њег |
проводили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је |
{S} Царица, откако је удовица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих завис |
је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} |
р мио, својом финоћом у почетку гладила је речи царичине, но мало после, следећи својој страсти |
чно гости примају само са Русном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то |
} Испод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези с |
ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турц |
е Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ј |
, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне же |
сто друштво своје остављала, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није п |
ише у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па т |
ета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослоб |
после, следећи својој страсти, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био само |
у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот о |
своју забуну, са полувеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.</p> < |
ећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном мес |
ланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} |
бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Гол |
уке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у |
на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости |
емљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светис |
јати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, о |
материне речи слушала.{S} Материна воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошка |
трашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су |
дити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти |
Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са н |
рчину се замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сн |
је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србиј |
ећу, далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ и |
’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности могли би се с |
па са страхом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је |
самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна буд |
обито откако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа би |
наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацма |
еле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом ј |
<p>— Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, вол |
о они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је |
вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" /> прави ј |
у о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом |
вански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Т |
ог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би р |
заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за п |
ули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и посадио га испод једног повећ |
{S} Предаја Голупца са условима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Сул |
ро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p |
ролисмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат бр |
} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је била онда у Срба |
екох, у неслози христијанства сакривена је турска снага.</p> <p>Леонтије достојанствено изрека |
емија тако града предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је |
ам, патријар’.</p> <p>— Нема, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелен |
тирима кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, |
и још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са св |
ским бајкама преповиједати.{S} Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш ве |
са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-С |
их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се п |
о луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као год и дана |
>— Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сам |
могах за те изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је в |
и.</p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од с |
амо немој ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на |
<p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч |
заузела после и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скака |
пропала. </p> <p>Јерина се станила, она је опет гостољубна домаћица, дарежљива деспотица, из ње |
, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ |
рота царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом младом б |
књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборев |
из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, укол |
дити красоти скупоцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где басн |
вора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и ка |
окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгледал |
<p>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђера држала, који је |
узила, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици немају толико снаге да мо |
ише смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> |
Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта |
г књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву рол |
с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију често откри |
ена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узви |
посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским другарицама а и самом Светис |
жртвујућу се невиност изјављују.{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бити мо |
p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да |
дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се послед |
хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода ј |
није била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачег |
> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} |
аборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као |
.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљнос |
<p>— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већ |
љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb |
о је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} |
аза дајем.</p> <p>После ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милица, пак, сас |
цу оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју |
илић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На |
новић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђур |
ике Ђурђеве њему задобије.</p> <p>Русна је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчиње |
речи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог споменула, како завиди Мари кнегињи, |
а свој положај преиначити.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је |
била наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, сл |
познаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње исп |
оже оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да с |
чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за |
ећи приврженик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то ни |
нава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, ко |
а му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ћ |
ско одело разликовало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красн |
ао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</ |
чека се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанов |
атријарха као свеца неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и |
сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и |
одова, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе он |
> патријарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се |
вала.{S} Вука није могла заборавити, па је његовог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ догов |
тан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба о |
на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била нак |
Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тра |
блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то о |
два двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено о |
ви.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи с |
ки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у |
познајем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу |
о светлост поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ћ |
ли.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је кр |
тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} |
на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да |
{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио ј |
антакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и |
агуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p> < |
ерхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Ву |
ој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером? |
ан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све в |
је стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у |
а је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај |
у корист својој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се |
е може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из м |
м властелину ланац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Је |
начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жа |
ле за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је Харалампија, садањ |
нама још већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро у |
д свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премд |
би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Фер |
временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</ |
и краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријатељство не шкоди.</p |
л’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Коми |
ч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све изручи |
Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске битке ум |
’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— |
ствари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне пат |
урезана дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно власте |
е, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете сп |
м имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могуће? — повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја |
ојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је р |
, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се |
л’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца |
т започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пруж |
погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати н |
жији.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве ду |
мо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{ |
, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткри |
је.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами |
роду је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставим |
И доиста, за једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком по |
во рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као |
.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита |
вом удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Т |
општи.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром м |
— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млог |
и издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то кри |
Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле за |
жити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао |
— Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе |
ежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом |
ори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— |
, па можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици влад |
важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но |
и на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што ј |
мастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног Светисл |
ки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој души ос |
не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом стреља |
главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један им |
пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да |
рх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријарху с |
-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да |
, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушениј |
Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми |
да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p |
ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, |
пота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p> |
ја Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је |
е пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле |
/p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам |
има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехо |
ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, а |
за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари |
будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том полож |
су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на та |
лама српску господу занимао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара врем |
т српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и међус |
>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љубор |
са оцем Харалампијем проводио, и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша вој |
победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у о |
пију често откривала, па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну с |
владају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да о |
арати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то |
у владу распространити могао.{S} Милица је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да |
је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазар |
јој материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо |
то не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је м |
чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранк |
је љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како |
е пливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ |
срет патријарху и Новаку.</p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Ру |
им гласом седи патријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко са својим искреним будалаштина |
српски народ сада нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Си |
хом клоне.</p> <pb n="265" /> <p>Царица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову реч.</ |
ilestone unit="subSection" /> <p>Царица је чекала Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала |
} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђура |
ена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака. |
а сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије ни |
ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанствен |
алима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Харалампије једнако зазир |
покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га гла |
клисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ |
е те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода |
а спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, |
није, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да |
која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом во |
а рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је |
би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах бић |
.34"> <head>XXXIV</head> <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> |
је његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше |
р о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Х |
са, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед в |
ши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се његова половина од ћара |
то је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео |
итара, против Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту |
ва војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, |
и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила |
инама трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не |
знати непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом |
их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> </div> </div> <div type="group" xml:i |
убеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави дише; |
је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спо |
ни’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућност |
веселог народа, можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле нево |
p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, бољ |
воде.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут |
Мелентија за патријарха.</p> <p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави пл |
о, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако ис |
амо не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били мл |
помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над стол |
од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан |
овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је гово |
е се неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици султану?{ |
вароши и величанственог предела. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна велики |
мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— |
деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети |
— рече огорчен Облачина.</p> <p>— Такав је живот Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је живо |
га и његов мало изванредан поглед такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трп |
ли сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S |
оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n="450" /> <p>Харалампије, |
сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на |
њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирити, њихову будућност у красној боји предс |
друго којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још |
ко смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не |
Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских |
и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема |
еснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ са |
да му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет ле |
у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то би |
, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} |
здати неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот. |
е, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к својима.{S |
лони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити |
е био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је |
е из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружа |
ковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душа |
а у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо не |
је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и с |
какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде св |
вом земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма |
ја се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмеш |
ат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт к |
али ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погр |
јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Мили |
пота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место ос |
те како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворит |
да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смеде |
, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, |
е лозе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био |
сподари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која је својим лист |
аља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n=" |
тошко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и ув |
траву гледали.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледа |
чности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао ниј |
ду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око |
о сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пр |
исли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куц |
кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} |
/p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то |
.{S} Сила турска навалила на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још за време Мрњав |
о, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ н |
, за једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S |
ат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, поштовао је у њему с |
<p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то |
па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор |
Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер пок |
деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у |
о и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде г |
кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песниц |
Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би з |
т ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном ус |
, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем |
’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би зг |
тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погл |
>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како вла |
ad> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни пос |
емена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика између <pb n= |
роклињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају д |
, није знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ да |
а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Нов |
о и сад показујеш толику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најбла |
p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече дес |
пасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут сил |
е ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не закла |
против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се војск |
га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— До |
турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па |
приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потај |
родаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре ун |
јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселији, јер онда |
.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало |
ве.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јеремију, Јаблановића и |
анастира Богородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађар |
је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да |
нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</title>”, |
-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Бо |
у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не б |
спода и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили проси |
ким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћ |
то се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војск |
е озбиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и п |
већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Руси |
дговори жешће Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То |
ог војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му |
лејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против |
/p> <p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, мор |
гдашњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га |
о несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчина цвет |
дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазив |
ад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решава |
овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу |
} Не једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље |
у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се |
е био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију |
ао је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се |
е пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, |
Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оцу Ге |
p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут |
ранковић.</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А |
ад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну ваш |
, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Го |
дважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може |
грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо |
грешници добију обично помилованије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад |
до Харалампија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснут |
и ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Ј |
пећком.</p> <p>После косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бра |
ло је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину |
е против турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p |
>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И ни |
акве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за оп |
и, дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а |
се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и |
а је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и |
игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе ско |
љевићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуна |
тако је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеш |
/p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задобијемо |
то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребља |
уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудн |
старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог |
ро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} |
м једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже |
ремена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш |
P18590_C2.35"> <head>XXXV</head> <p>Кад је Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{ |
P18590_C2.29"> <head>XXIX</head> <p>Кад је Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет р |
</foreign>” „Деспот Георг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука к |
седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су обојица почивали, од одмора |
ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновењ |
па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-до |
ијом стоје спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружије на |
уку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јаблан |
ао најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосн |
, и с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се т |
одвећ поверителан показивао.</p> <p>Кад је отац Харалампије примјетио да Јула заплашено унутра |
а не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листине потписане и распослате, су |
био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота |
ију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води |
Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, |
какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода |
му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Хараламп |
у из града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звек |
оће л’ остати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, |
а турска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска завија, обвија се као змија, |
прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст С |
ими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се |
егоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, д |
војници српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда ви |
Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Ј |
ма Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је дес |
</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, још тре |
Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Ис |
рчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве правос |
већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се |
еремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је |
хад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало |
>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градск |
ара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је З |
затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су м |
абијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана |
д против силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p |
пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега |
бити — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећ |
ити? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћ |
њеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Х |
никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Са |
је, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџари притискују; Јеремиј |
ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што |
отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од де |
[од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, в |
орено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, у |
ало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читат |
} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам бла |
си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још |
рској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турск |
прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори |
нестане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери се смирише, па гледају |
ломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавал |
д мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, |
наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до |
ве извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејат |
и Србије.</p> <pb n="332" /> <p>Нов ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и |
уђера је тако испрескакао, и не једаред је Харалампија, садањег Каралампоглију, тако шинуо, да |
учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, |
и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању |
да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му |
и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена |
ба и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успје |
хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под ј |
е народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако т |
право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, ди |
рив се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У |
а два господара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу |
>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови вес |
на ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добр |
био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло |
Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни |
бучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјел |
ле тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет |
о је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољено ша |
ђе, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и |
на који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад |
ио и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме |
после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после косовске битке са смрћ |
/> <p>Они су доиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде |
/p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капе |
а свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава са |
стићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити |
мпије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродст |
ако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, рекао би да |
ад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злоковарство; он је знао да Хараламп |
ојску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отима |
изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сро |
ладалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{S} Много је земаља прош |
заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступ |
им намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стева |
стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Не |
деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га пр |
удила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господари красне |
ужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S |
све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Не пома |
Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова |
ост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и |
лши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало косну |
рицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским земљама одавн |
p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај раз |
ју.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаб |
пије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у двор |
> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак |
есе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од закл |
говорило; када је дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Пе |
има се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} |
оћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједит |
еђе очи, племенит ход, једном речи, све је показивало да је од красног племена рођена.{S} Девој |
та, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се потк |
стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као |
свети патријарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војв |
раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је нај |
се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раск |
.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> <p>Царица са својом по |
уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом |
се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотовица Јерина јеца, чује ј |
е међ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јер |
а са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбада |
ри гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показу |
горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало пот |
И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} |
ог поља долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и |
ога дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, |
о — рече задовољно падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — |
ркама и служавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је |
аље.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} |
е би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да и |
акове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини |
се, па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да до |
цу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају |
веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо |
удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дв |
/p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div type="ch |
Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стиг |
најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и |
ио одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, н |
</p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео |
го, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} К |
остан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко |
у не стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све доб |
лабости, са светитељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин б |
јим кошкати почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели ж |
ећ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -< |
упцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпут |
које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; |
ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено.</p> <p>Дозову Радосава, протумаче му шта |
манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у |
ампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> |
под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у |
свечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферха |
S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом < |
и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светс |
рака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јереми |
се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније де |
ад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама српску господу заним |
коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, ј |
душе ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако грувају, |
новог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p> |
и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београ |
ри побунили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом |
урке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} При |
оди га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонт |
му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прослови:</p> |
полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, ч |
ини славе и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лазара, |
то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правит |
на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и сла |
рпства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт о |
S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати? |
аву.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати р |
тање, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да |
ци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је в |
акузени и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане |
бе са својих девет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p> |
па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде конаку. |
знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победон |
детинству, по високим горама, онде где је после светског потопа свију нас праотац Ноје са свој |
ворите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак. |
бацио особито на манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек доб |
амоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште |
змишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени |
а ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се |
а и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме к |
д двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару |
је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пу |
.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао своју земљу, и народ се већ почео |
е Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Патријар |
</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пру |
рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гоми |
А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јере |
оуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамер |
ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Фе |
лак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремија.</p> <p> |
уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, |
треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Хара |
Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјети |
иче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турцима прес |
Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је |
Зашто зађе роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сје |
да робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Пет |
на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу |
дају.</p> <p>У таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} |
а Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку моли |
питали колико има душмана, но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Новак |
никаквог права насљедија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздованом који је младог цара Ур |
рошлости, и образ кротости.{S} Пахомије је уважавао Леонтијеву науку, смиреност и родољубије.{S |
ризрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, |
илић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића од |
, и зато после косовске битке темељније је стојао него Лазарева породица, која је после изгубље |
блановић.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да и |
можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, н |
авао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други |
су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћив |
војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Н |
езу обично под звуком звонцета, за које је у једном углу дворском мали звоник начињен био; а ка |
мети врзле, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанској дужности измислила да би |
Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се са н |
ашњој незгоди црвеног калуђера, на које је после смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случај саз |
ољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српски господари.{S} Јер из Пр |
вољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице |
рез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе |
то од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари |
осле изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително п |
угушили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били б |
ерхад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род к |
се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и |
рече подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојак |
о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радил |
је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагоди |
и.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспо |
еци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зн |
дале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јереми |
ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошк |
гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити |
шао за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} |
а звала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{ |
.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам упра |
ана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудруј |
ужби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плашило, у међедовој кожи |
ћу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код |
p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу |
</p> <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кн |
ба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и но |
доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — р |
рајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јер |
дити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан |
ити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због др |
реповедали о прошлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе |
не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најне |
ог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, |
ањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> |
те ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђура |
ного важи.</p> <pb n="380" /> <p>— Лане је деспот склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику |
га сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, |
г народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требал |
својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте н |
1" /> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са |
, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душанове зем |
миру и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зат |
а сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно деспот.</p> <p |
анству зрак сунца не продре.{S} Једрене је корен турства, силан дивљи корен, који домаће питоме |
Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, |
тупа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, |
То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним к |
ање призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опорочавао, што тражећи бабине баштине предао се Тур |
ке код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Нов |
дици спасителан виђао.</p> <p>Магновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још н |
твори и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетије |
Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се |
од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мо |
ве то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који |
еву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На Светислава ниј |
са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћ |
а збацити.</p> <pb n="336" /> <p>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, и н |
</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је сво |
ане.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, код |
да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ниш |
јим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове реч |
ерхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показ |
тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Јо |
ањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Ма |
и, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто је код н |
а од које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам |
дру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пош |
ку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да |
истокрвним синовцима.</p> <p>Кнежевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их |
свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, властелина од Бранич |
е.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Ј |
мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица с |
ем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и осим то |
а свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћ |
ог Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, црква великим сребрним кандилама осветљена, ви |
ацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p |
ух народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут донесе |
спасенија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{ |
"335" /> <p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није |
воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Свети |
Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништ |
ућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај п |
ини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и |
ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ |
те, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Царица |
>— Знам шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истин |
аш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амур |
от?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем турском нападању. <pb n="363" /> П |
а, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што |
царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, т |
о исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми |
ска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен био, царска породица, |
јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} Над ст |
тане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмен |
p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Ј |
гу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} |
се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ |
да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изг |
интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бра |
стелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Баја |
Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вр |
у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да |
дства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељс |
гмунду града издати.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де ј |
ралампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у |
ара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у |
ри зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни к |
же управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је зако |
во, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се мо |
оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијск |
луђера за обичног калуђера држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њ |
књига светог архиепископа Данила, који је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, |
итар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајн |
е кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског |
бичају укопају.{S} Мурата султана, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцниј |
јај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш т |
ану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србиј |
такових примјера дворског живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Н |
у, више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер |
стрићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га |
Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком господом — реч |
е син Вукашина, војводе Душановог, који је после убијеног цара Уроша себе за краља српског прог |
ј смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, први пут је у сво |
писао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и |
е.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати јер је близу патријарха б |
.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајн |
ју и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па ј |
о срце несретног младића.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева, зан |
луђерство оставио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио н |
ег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу за |
имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јерем |
соношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два чове |
им богом и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од зама |
— одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне го |
ш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт |
ке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се |
же.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Х |
им постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, бу |
ече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бо |
кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега |
о прохлађивати се — рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покривао да га не познаду. |
етљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна |
Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подигао против свог ујака, |
<p>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се |
ого посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, |
клоности према Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, |
народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да |
о је Светислав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> |
твом гледао је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући |
{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царство утемељавати почео?</p> <p>И |
ојег српског и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се |
њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и н |
ећа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко за |
је, осамдесетољетни красан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на пос |
а војводу Војновића,<pb n="216" /> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} |
то благововјенство и смиреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух, кој |
ола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, б |
— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно |
нај треба да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна на престол д |
а да имају за луду онаковог човека који је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре лу |
а не сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315" /> но као сродника млађе |
ој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство |
и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p> <p> |
, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јо |
р.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом |
за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, |
у на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и де |
сам није био властелинског рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Мили |
богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио |
ће после смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име пра |
са тим се онај први смех забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како |
мач од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те мол |
в, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је о |
а својим оружоносцем и подворником који је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад- |
е је то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Нема |
изгубила, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле |
морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са гласо |
сузама орошено показивало је румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, канда задављују п |
ским рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> < |
и, па су започињале такав разговор који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који с |
роту излити.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’р |
але, како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава. |
д самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима |
у, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да |
за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се |
ле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за |
молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт пон |
S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и прв |
ору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служит |
одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — р |
били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовал |
неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико није ни речице прословио |
спасти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?< |
гзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на кр |
јглавније питање.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несре |
гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо |
исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном чувству радости и страха чекао да види к |
води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије |
</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђав |
и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све |
љи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у |
’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— |
опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, д |
у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће |
другим старијим на срцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити |
велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази ов |
Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војс |
ни, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, како |
лости.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, с |
рађ са пријатељством својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај |
није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.< |
Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{ |
ао што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, |
алуђером поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је п |
десили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с |
и партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што про |
ругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на |
а? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и |
Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код |
исира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била |
вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија по |
од свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом |
мда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од цар |
> <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војв |
Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то |
ј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом |
код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p> |
него пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани сре |
једног доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно бил |
таним.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала |
ажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, с |
свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке |
м у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кр |
има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна |
вој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, нес |
рци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало ви |
какова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави ју |
Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати |
ма, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљава |
прави Турчин, само једног знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>П |
— Гори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам к |
ој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај м |
тријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада о |
у кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одгова |
а једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми к |
ов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен поклис |
д Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин. |
вој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико |
аним народом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и |
ио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове одан |
едити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, каза |
јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, п |
је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смут |
ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Је |
ече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S |
м моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми |
ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— |
шао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад леж |
како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори |
е бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одгово |
ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед б |
овић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из д |
’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој п |
, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хри |
тово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уз |
е већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђ |
ободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то |
свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— |
т Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе |
и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, |
је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече десп |
"485" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задоб |
” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо мо |
на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слоб |
Другог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и |
је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи о |
енова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некад |
борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, |
аковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ |
ио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителн |
ј вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се |
о ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији |
у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} |
ти, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева |
ве.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд |
едно хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби м |
10" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветова |
од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извади |
Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се бо |
.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не |
о у насљедство деспот Стеван, и поклони је манастиру Студеници, и књигу Светог писма Стеван је |
ог дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допуш |
у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него |
би на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрс |
у за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево т |
о доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, |
дао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар |
граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само доч |
некадашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики |
аља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори |
већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на |
у корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата |
чити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учи |
<p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одг |
ба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији |
на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Др |
римаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам |
усила си царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од с |
Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помога |
јим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија |
еља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој |
ише ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан |
а си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигм |
калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство остав |
јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију |
и желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вуко |
р ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена била и гле |
ијеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човек |
роти’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу с |
баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковиће |
ко Харалампије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</p> <milestone |
био је двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке |
дионицом јако димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајућ |
било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним |
м насљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га силно м |
ара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> <p>— К |
урађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одважниј |
ке душе; велики духови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> < |
Он је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослеп |
ишћанима као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе проти |
осио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војводе. |
а му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести |
су му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако поб |
срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је и парт |
/> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад ј |
д мене са тетивом играла, додиркивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Н |
оро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој |
еду односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила:</p> <p>— Истина, светла царице, није лошиј |
и благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили |
не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуче.</p> <p |
готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у манас |
своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнут |
нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, било је све ве |
ца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери |
} Султан прослови:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — показујући на младог Бранковића — син Ву |
тасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш |
рављати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек к |
це усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај |
ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, који далеко од тих усхитителних ствари |
и гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи опет н |
гријехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешн |
о си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџ |
е могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од |
пре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ст |
и се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једн |
ма слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било ви |
еликаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као |
} Коме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство н |
дала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам |
>— А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тра |
жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ н |
ти, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио б |
о, само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — рече ц |
{S} И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није до |
е једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> |
ченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје |
</p> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том да јо |
атријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?< |
арвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, и што пр |
дашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко б |
ј се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} |
сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да ј |
етољетни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лаза |
Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, |
pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и то ј |
апајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светислав ј |
еселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га о |
кву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то |
војој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер јој се др |
поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновењ |
редњег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љ |
Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под ви |
е.</p> <p>Јеремија има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи ниј |
која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића |
задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па да први из р |
вству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пријатељски говор калуђера јошт у почетку на срце па |
је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— |
ше?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ ства |
ост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патријархом насамо говорио, па се и |
почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврженик породице цара Лазара, па је з |
у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутре |
јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њем |
лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска |
заплашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко о |
</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, |
ора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </d |
ко се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а |
а посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предострожна.{S} Чули су Мађари да де |
пских властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле о |
ао нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре |
ластелин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> |
га.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} |
т већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опасности одма’ и про |
Вами, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имаду се |
, унапријед пијем наздравицу, којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали |
тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његов |
адским кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цр |
слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Пе |
аралампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке пле |
/p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места непоми |
.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам з |
обра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му |
властела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ з |
и српски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет н |
стане сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао сво |
јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, са |
риградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> < |
цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке.</p> |
рима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но те |
м царству паметан турски паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, ру |
а.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати |
какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у |
е оданде опет повратити морала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика |
ив остао спомен силног цара,</l> <l>Док је свјета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а |
ргусовац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у |
да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну |
а ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, |
намеравали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке |
против Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, м |
арско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; п |
што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије корисн |
и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и то |
а би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ о |
из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио |
су ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није |
а је реч деспотова.</p> <p>— Непријатељ је Србију опасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села |
рхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваља |
отиве, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, упражњена |
с дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јер |
наци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила |
и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљ |
је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у срп |
је.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести |
сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни паст |
деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, град |
јелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— |
и буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Баја |
Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да |
а бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће |
и смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља. |
то.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи п |
м породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Ка |
лине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S |
знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим поб |
Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица |
па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} |
е, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} |
ено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан |
своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспот |
орамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се упра |
, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у |
Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је најмилије, најсвијетије жртвоваћемо за народ — рече |
, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.</p> <p>— Са |
веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је |
ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и п |
м он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбо |
же пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад |
би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро н |
{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић н |
на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога |
и се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је к |
{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховит |
кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити |
е испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који |
арији нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се |
већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покр |
рицу да се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свет |
е, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} |
Они се међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</p> |
са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујност |
дићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај |
и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Ј |
ки’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом св |
Русна са калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпу |
да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији |
Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се |
>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара |
ане, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јабланов |
миреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у по |
рене им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах |
ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу соб |
ан татарски.{S} После победе, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу |
ад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кн |
} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпа |
м и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перја |
Благополучије српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули |
мо Харалампије трепавице уздиже, сасвим је задовољан својим стањем, и држи да му награда неће ф |
војника и морнара, једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеоло |
мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба |
је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} М |
им истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако н |
да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето |
е изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он ру |
<p>— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовач |
не предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је своју ц |
рбију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стева |
сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој р |
ба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога не може да преломи |
ачки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој |
а провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} |
оше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини |
јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <pb n="297" /> што видела.{S} Биљензуке, разн |
в, и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, |
му са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по св |
има предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и |
вода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчи |
еђу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење поклонио.</p> <p>Султан је |
еру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој |
а парченце светог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоносне <pb n="377 |
им забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</ |
n="304" /> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га. |
и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а |
Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но пространо здани |
ремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла си |
атријарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, ка |
д преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Па |
оиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и |
вог народа.{S} Његовом кривицом потоком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер |
ска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода, |
каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту |
а увек од драгог камења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда ј |
то претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> |
руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворки |
аго Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Тур |
у лежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио |
вног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу |
породице закључи, <pb n="217" /> но том је на путу стајала жестина Маркова који никоме првенств |
се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> |
ампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и |
не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га в |
вадбе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна про |
ог честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни бр |
Студеници, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метн |
урађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ |
ода, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан владар.{S} Цјела земља з |
ма својски се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова во |
ће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу |
ет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему напредовао.</p> <p>Но док |
{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспот |
Неки, безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу |
анин, па опет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у н |
упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако к |
ен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио |
глави принадлеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер мл |
њима утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотворни побо |
од њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена |
ји запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаш |
има му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, |
е овај план произвести?</p> <p>Сулејман је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци св |
Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Пет |
о, и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штави |
о изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се читати м |
ошко најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђа |
н, он се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачв |
иша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му |
, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а |
жио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака управо побратимски љубио.< |
о, и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њим |
његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафис |
управо побратимски љубио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт |
песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег |
аш краснијех увеџбаних соколова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, |
ва.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то посла |
о подробностима га известио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек ф |
споте, никакве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних |
манити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непоколебивост деспотову.{S} Најп |
своје поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} |
ан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита коњских земља се т |
поплашеним народом управљати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић ј |
му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту о |
л паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључ |
у живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Ву |
о чело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-С |
анеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који |
ар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђу |
службу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n= |
ло; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на |
о.</p> <p>Харалампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се |
>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше сав |
м стању царске породице.</p> <p>Призрен је био престоница цара Лазара и право место дворског бл |
заслужити.{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима |
<pb n="443" /> <p>Харалампије отпраћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп |
ири, некадање Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабр |
Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван |
ли, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, |
аша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој |
на за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хаб |
рктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју двора |
Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке плове по кривудастој Морав |
не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи н |
о је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић |
елом] независно господарили.{S} Вукашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто |
ужавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која |
опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега |
</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јед |
пије долази светлим веселим образом, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многом |
p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђ |
је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо |
ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свет |
лити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитаб |
ечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске. |
у Турака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу |
изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, н |
се немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као пок |
етислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него друг |
ује новост дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалампиј |
у срце може едемску капљицу пустити; он је створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чо |
ао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Х |
тајно и поверљиво проговорити могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образа који су |
рађ је познавао његово злоковарство; он је знао да Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог |
никакве промене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Х |
Светислава.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Кос |
’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао |
У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљ |
е.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили противустати, па |
ст јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у < |
ја је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} |
ш збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју ка |
у од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепити |
ћа дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p> |
ао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву породи |
ли Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо |
ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату риј |
ке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, |
у речи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за пр |
преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам б |
а се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно д |
да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилн |
сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилазио.{S} Побожан српски краљ |
и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота с |
да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у турском руву |
воје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага д |
ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га с |
ен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турч |
о се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолик |
та ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом с |
о јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуг |
ио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као П |
.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у у |
султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре |
сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под ц |
дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и |
ба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, понек |
пски народ турском ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су зем |
, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Тур |
д је патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p |
ли тражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству жи |
себе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше |
већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао пр |
валити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Бого |
, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену кр |
је по старинском српском обичају.{S} Он је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, ун |
усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампију.</p> <p>Кад н |
јарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову војску купио, но слаби |
ењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} По несрећи по |
ем је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник пров |
ашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш |
, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот ба |
p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, |
о.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хас |
против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин дело |
за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузе |
Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, |
шу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је |
у је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле |
p>— Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а ос |
Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још српске |
ија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове. |
ко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русна задобије потајн |
} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбад |
ришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини |
и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n="534" /> мир, |
му се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио најживље, што му је Бајазит на |
дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код |
.</p> <p>Деспот сазове савет.</p> <p>Он је свакога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држ |
аник дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану од |
оре више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n="392" /> заиру |
ту очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и наро |
и лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава саста |
мана, које су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за |
се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачај |
ојничка не повреди.{S} При том познавао је доброту патријархову, који, познавајући светске слаб |
у, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао |
дар и поглавара му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено п |
мало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари кој |
да се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искр |
есто потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} Београд и Смедерево, |
х, који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворк |
од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Па |
плашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, П |
Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски |
Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар народа, па да би после |
и.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим ш |
, Мађарима, са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог усп |
кадикад раскалашним пјесмама успаљивао је чуства дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су |
љубезне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју |
ио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје до |
аго на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од |
ри две таруће се породице, издејствовао је мир између Милице и Вука, таковим начином, да једну |
аралампије.{S} Његовом доласку следовао је издалека неки смех дворских служитеља.{S} Они се, ва |
у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту дворјанку за прво придворно лице покрај царице, |
рху се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Ц |
а кормило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и та |
<head>XXX</head> <p>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и |
м овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је б |
већеник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспо |
S} Један очајни и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други план пр |
ца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p |
био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом ста |
н што пре архимандритом постане, гледао је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста |
о је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, па ће са |
евом браку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у |
леп начин, наговарањем, ласкањем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњ |
S} Особито, пак, са задовољством гледао је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљив погле |
у потуцао, као сиромашак путник похађао је властелинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој в |
урне биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, г |
епа.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пен |
давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или поне да има у том в |
ије увек правду наједнако дјелио, држао је да је право Немањића његова неподјелима својина.{S} |
>Харалампије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена ар |
е што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с |
инило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S |
дељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, |
Истина, понеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ |
пот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци |
исто исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед |
Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} |
идио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира Богородице.{S} Пр |
бу бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за <pb n="544" /> краља силнога Душана, и |
аме је демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу несрећу која је српски народ једнако |
гор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао че |
о најважније ствари међу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење покло |
абљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који је као син војвод |
добротворних душа измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљу |
га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у старије д |
p> <p>Бајазит султан, син Муратов, имао је задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} |
од овако старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видел |
ер, калуђер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбу |
ке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, |
} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p> <milestone unit="subSe |
проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна к |
огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак |
вију старијих, но отац Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто иск |
а титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</ |
е каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после |
ат за деспота свечано.{S} Породицу имао је красну.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је |
адало отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду нај |
Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ |
> <p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Ја |
от и одношаје противни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт мл |
Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би ради |
ом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна |
ао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шу |
да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се де |
S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величест |
искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцн |
има себе и земљу упропашћавали, признао је законитост Лазаревог племена на српски <pb n="528" / |
друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати |
ма као буром усколебано море, проклињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињ |
е родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећим се срцима спој |
ђе у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђур |
ечат царског великољепија, но одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стању царске поро |
далеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зу |
Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Ниј |
ко подбуњиваше против деспота.{S} Морао је једнако четовати против њега, а с тим против свог на |
н светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к де |
има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак |
не су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати предају града, а благо тек за ле |
ко матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почн |
е, који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим да |
тио да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи. |
<p>После ови’ пророчески’ речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао |
ргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнеги |
е, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од благ |
ен, тихо међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ обр |
ва блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу |
од смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је б |
аревић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан |
калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проу |
у већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{ |
ага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, |
шност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли |
ре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт |
ам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онам |
ста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјан |
при нападању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може |
, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Ш |
твовала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђ |
еремија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочн |
е настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони |
т неки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет |
а, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи |
чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће д |
сли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мор |
жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се гово |
Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са |
њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресе |
у више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош |
то од турских девојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p |
решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије мезимче.</p> <p>У дворани деспота свету |
ећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком деспота за |
данпут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочит |
да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S |
је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут |
и своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паш |
поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још |
је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом |
ете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, х |
ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од |
м Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што им |
ике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, |
е цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мањ |
био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, о |
сад нас правите господом.{S} Господство је за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> < |
па у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и међу самим калуђерима налази се подост |
ек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога |
сан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији ме |
, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стева |
њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>На |
— Можда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда |
град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскије |
ећ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, ск |
, принети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређ |
њег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмаш |
ћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србиј |
ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дан |
е много преко главе преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка с |
још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, к |
о је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови:</p> <p>— |
е је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија.{S} |
Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило над Н |
кама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са ч |
ним Бајазитом, победитељем Мађара, худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Рад |
и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, |
познате животиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљив |
его све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао. |
ико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему |
и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством |
очитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахомије је |
сти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, п |
.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> |
боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља главу пр |
исао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће |
и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изу |
ву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео |
т већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Би |
какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови греш |
овак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврж |
сим што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му |
спот, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земљ |
вао, па са честим запињањем гласа почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам |
е дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је |
на ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, поче |
приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана п |
Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изметнут |
а владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана |
ен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек мало |
спот, познавајући турске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бри |
пима крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад и |
спот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је р |
>Светислав у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо би |
о, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, п |
нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела |
шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мере, т |
зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} |
јета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоц |
негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом и ср |
тупи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био |
рења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком.</p> <p>После косов |
Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гри |
тац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки поморац |
Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био |
био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и зв |
том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре д |
ије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чу |
едно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао |
еста нађоше. </p> <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело |
авате, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што |
таје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали с |
ен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио |
а цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове |
ије и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене приметити није било; |
d> <p>Године 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султ |
Отац Леонтије због своје смирености био је љубимац и достојан ученик патријархов; отац Хараламп |
ад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пош |
општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на л |
<p>Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуман |
нај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургије на |
аса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} О |
ело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштв |
совске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, који је после убије |
ћ и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворе |
својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано власт |
одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих области.{S} Од ма |
никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго пос |
ност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Н |
ише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у т |
руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава с |
енија давати.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Пр |
дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, |
иче.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p> |
рока Јаблановић <pb n="465" /> оставио је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још М |
оба, у једној пештери каменитој оставио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане сл |
штиту манастира Богородице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо ј |
XVI</head> <p>Ђорђе Кантакузен саградио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедер |
била када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу |
сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих предака.{S} Младић, |
брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо |
већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, које од стада Христа от |
ст и грабљивост, завист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на све стра |
мају, напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>П |
и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, |
ље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист великаша, видио је ’де |
ного је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом и |
које од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда |
="544" /> краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, н |
и поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И |
видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећ |
че Јаблановић.</p> <p>Јаблановић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевића |
е тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смот |
ђарима толику погибију нанела предводио је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натр |
, у Призрену, у царском двору, проводио је своје последње дане, а због разума и искуства свога, |
Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, |
ију страну кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад |
ао поред Грмановог простодушија, тражио је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све |
га мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — одговори други слуга подсмешљиво.</p |
светом, <pb n="304" /> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милев |
бовца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било ника |
ралампије, приближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.< |
ти.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, п |
мере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту.</p> <p>Његова партај |
-паши.</p> <p>Међутим деспот расположио је војску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му |
, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим син |
било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић српске земље, па му се то дат |
о поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар |
љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, <pb n="304" /> у мислима тражио је оног |
лампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја кр |
рчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан |
налако Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабраних војника, колико се само у гра |
ије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом |
у сузним очима, жалосним гласом говорио је <foreign xml:lang="cu"> „нашествыя иноплемениковь, и |
ом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађарских стражара, и док се скупи |
заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науц |
властелинске породице произишав, носио је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Ње |
е жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у |
Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност деспотовог говора, па ће му на то разбори |
друге људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотреб |
цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, п |
т, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завис |
а и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као чо |
и глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу тел |
за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и н |
свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампије н |
какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном |
већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари |
<p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к ме |
тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То ј |
ма, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком В |
често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу мет |
ошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски х |
ртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату рије |
а прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу |
не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у деве |
ражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утр |
жност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му њ |
S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов |
он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин делом противу воље највишега — није рава |
ковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, св |
забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном нала |
аше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаш |
<pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Де |
мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је ут |
} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то |
покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гле |
доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Ту |
ша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он је не |
ло царство?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кн |
љевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима ка |
, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот ката |
да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни |
о је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет |
ао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад ж |
и се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових |
да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ ј |
ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да |
у над Србима пут отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се |
но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи |
имена деспотско носити допустили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити д |
уги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; |
ати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а пок |
исприча своје од почетка до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref target="#SRP18 |
весела, плачна — како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у хар |
ио у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог живо |
до.{S} Турци насред пазара телале, како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на |
н нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по п |
алих.</p> <p>Може сваки помислити, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} П |
с и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвени |
ако сам му до насљедника дорастао, како је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђур |
жете.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је право, — прослови громким гласом Јеремија.</p> <p>— |
буђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, |
га Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с пре |
рдо, <ref target="#SRP18590_N4" /> како је понудио у име Јеремије предају Голупца, како је Јере |
уђери појединце на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији, како ли на бденију! |
поред свог побожног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце н |
више страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан и снажан српски народ, кад га не би влас |
остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но са |
ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте п |
и да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да |
итимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Те |
.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигм |
га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb n="474" /> <p>Радосав све |
пет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с |
pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у турским рукама, лако се мож |
иће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, |
а друго што.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а н |
добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријав |
> <head>XIX</head> <p>Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче ја |
онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а |
> краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу |
је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, кој |
оказује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на среб |
дробни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>После главног одмах је деспо |
Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{ |
пита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, исприча |
новић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, |
.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигм |
егову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, |
не, да падишу о цијелом извијестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша раз |
њаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружије наперио, окрене и ободе |
им нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех прои |
ише млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је |
p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што |
ј.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђе |
како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се оде |
о би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што са |
ројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах |
с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу |
се на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, изгубила је пред њима полу своје важности.{ |
другог произилазило.{S} Царица, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, |
а партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није и |
је посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги |
ви ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме мат |
и чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, |
и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа завладала |
8590_C2.25"> <head>XXV</head> <p>Откако је Харалампије отишао, Жигмунд једнако напада на Голуба |
нковићи Србијом овладати.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силн |
ити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Г |
е — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори к |
ве? — запита Харалампије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, не |
е смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћем |
да, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи |
о прњавору и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег пола овцама поученија давати |
е на турско-српској граници, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није м |
ојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у ма |
о сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, |
ди, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, посла |
Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити |
ћ.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвова |
су се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор вес |
, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапију чув |
и.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од друг |
запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збо |
n="275" /> владотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољн |
рати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, потомци, познији нараштаји ћеду то учинити, сад сам |
м султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је |
еремијом у манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прв |
цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и покл |
да науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је |
едати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онд |
и искушеније смирено подносити?{S} Тако је отац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном |
разговор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо? |
е с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турч |
разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> |
а звониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан красни |
о погледи, чека одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима по |
ада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад с |
могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, |
а Голубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у наш |
да журно очекује одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом |
од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> <p>Сре |
/> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад |
о; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора |
сле јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два |
ек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол. |
м трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p> <p>Харалампију морали су за к |
е ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша |
ли у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да љ |
{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамен |
само је одгођен нападај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и везира велика је, може султана оп |
и и пристрасна за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="220" /> исповедити морам |
нали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника |
авина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{ |
удби.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ |
о ђаури колико су јуриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају. |
Вукоглије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јев |
шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су били Ком |
ише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Тво |
њима пријатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством шкодио.</ |
деспотовом савету, одмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{ |
рестане напастовати деспота.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га по |
јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, од |
све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{ |
лач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Ми |
и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као |
правичан орган опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло мл |
предао се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је |
ас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтома |
је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, |
а.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски покл |
урско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да |
ну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <ref target="#SRP18590_N7" /></p> <p>Де |
једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, п |
или, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко |
_N3" /> остаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари |
а, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за |
т једва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал |
Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак |
држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Ка |
ишћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га је лацманство, |
је чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима |
ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупљ |
док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски |
о чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје об |
ет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем |
да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њ |
и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S |
<p>Јест један Петошко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грма |
а почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је оставио изненада дворе царице Милице, ником се не ја |
вац за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лаза |
до од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири н |
и Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} |
игуманом манастира Радосавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на са |
а је та неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би |
ино фино лице сузама орошено показивало је румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, кан |
емон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, |
м старим војводама мерити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> прецен |
зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни |
оло, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта кој |
авлада.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли шт |
" /> <p>Силно јато црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље |
ом завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија прекрш |
ткако цара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, као год у кући где господара нема и |
аном Турчину.{S} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв. |
га поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је п |
једно старо но пространо зданије, било је прибежиште царске породице.{S} Његово зидање пада у |
а су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> |
, но у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог чове |
го смутније изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту |
ак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопх |
од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под |
а, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману |
авити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није допуст |
аквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само |
а њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они |
, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не |
У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубро |
еменог српског господства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раск |
о.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити |
та се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лак |
Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман. |
састављају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунан |
л’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p |
је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбура |
мљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечан |
ове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке претенд |
не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико |
мести замка српском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски’ вел |
д да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити |
же време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим зем |
српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и весели |
о богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архиман |
није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Де |
ац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану предао |
џамије подигле, не један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архи |
<p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е ве |
није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и |
совског удара народ к себи дошавши само је једног честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у |
атица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора |
ао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и |
ена — рече Русна — од моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше уколико ми се са сви |
ава подиже се градић, Ласловар, недавно је завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и дру |
међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање круне, скиптра.{S} Отимао |
не проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено |
рхад к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Ду |
у.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} Царица, откако је цар на |
сала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ п |
одном оделу, па у турском шатору, чудно је усред турског стана изгледао.{S} У глави му се свако |
није је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И з |
ката.{S} Сво господство Јерине сабијено је међ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p |
је дође.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује |
обију наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац. |
ће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерености, дакле запрећено је неуме |
због нужне умерености, дакле запрећено је неумереним.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и |
ци царици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш |
Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чув |
авног великаша под Душаном, презрително је у двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, |
већ владиком постати могао, својевољно је првенство другима уступао, задовољив се својим бистр |
умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што п |
мо Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храм |
стали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанст |
ла је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу в |
но, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запи |
S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко |
ед свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуно |
улејман, као стари Муратов слуга, добро је познавао живот и одношаје противни’ народа.{S} Знао |
вину сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си бра |
’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревеље |
о онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, |
ре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калу |
што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћ |
рађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне ко |
н арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпуст |
само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Новак — није се онда питало, колико |
и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у |
} Јеремија, Јаблановић, Харалампије, то је друштво састављено да у скупу заједнички грабе и оти |
ске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пр |
стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим мудрацима.{S |
Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се по |
{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљда т |
ед главином пољана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> |
разумео.</p> <p>— Предати, продати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p>— |
и, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш |
е може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана мора |
ове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је оч |
> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брд |
{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</ |
енту, великим словима златном бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској |
није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак |
у се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што л |
} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, ву |
Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим краје |
лановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори жешће Харалампије.</p> < |
се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и д |
ском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски посланик |
обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и р |
погледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо г |
катана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</p> <p>З |
у и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећ |
а, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— Е |
он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискив |
својим погледом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Пе |
т и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као |
р Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против |
који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год |
ниједног госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истин |
Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаурина. |
е начине за владавину неспособни.{S} То је био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и |
елика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљиво |
зворе у корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ |
красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погле |
?</p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велик |
да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампиј |
јаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспот прими листину, отвори |
деспотовица стану пред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб Нем |
владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Пл |
р, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре |
, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будала у двору цара |
ци поручити да се Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свеколики народ подјармити, и из |
та уклонити.</p> <pb n="371" /> <p>— То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се нар |
ослободили.</p> <pb n="418" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Урк |
овори као кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће н |
Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве ср |
који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе д |
ћавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је опет толико, као пријатеље царичине истерати да се н |
о, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав п |
’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ |
а чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од |
а га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</ |
Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то |
кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ ха |
жиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити |
би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака уч |
чан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, зн |
лудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Пет |
одговори озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султ |
отиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} А |
рпске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} |
оже.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па |
ко је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер |
животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем јед |
дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има |
емо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Но |
свету позива; пустити их слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур ј |
гур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Т |
ти.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу |
тању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што тр |
се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303" /> да младо створење да се и на он |
Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.< |
војска је на Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, цар |
ишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толик |
то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Ду |
рам свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој противстати више није могла |
праћени од деспотови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду |
а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и |
спотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити |
већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео младост под цар-Л |
спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, наро |
дор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је архимандрит отац Харалампије.</p> <pb n="436" /> </d |
љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена на |
о какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са в |
ар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да пос |
анији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза ма |
ана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ |
о није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камил |
p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, |
ам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове реч |
аветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} |
еч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се |
међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и простра |
чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним ст |
<p>Ферхад-паша, у име султаново, често је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које |
ао.{S} Поред све телесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n= |
зити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</ |
видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира у мед |
сим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id |
Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне |
скрено теши, него из другог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, слат |
т нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турс |
св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>По |
рахом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац |
си велика икона Христово распетије, што је Стеван из Цариграда донео.{S} До распетија је икона |
спрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људс |
правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све |
и, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени припадају, па јо |
{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа измолити могао, шиљао је у |
азнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој |
с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S |
> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда |
о, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су |
а овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих вид |
скварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од власте |
к треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служ |
цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p> |
о и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, т |
идати јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићиф |
Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се ср |
Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, |
е пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због |
А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекн |
ли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова |
ће се султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам |
ска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пеш |
ругу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од с |
т, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што |
пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она |
њу светлост своју изгубити, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко мој |
ом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно |
у се у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једној ве |
даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће бера |
сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Д |
ји још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не |
ља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, к |
нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима жи |
е, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа о |
од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад |
прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наишао. |
је преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рук |
ми је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игу |
у жалосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног к |
са оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почи |
ши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у |
</p> <p>Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како б |
ривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне политике постала.</p> |
, промишља, како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљски промера све прилике и непр |
мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на сл |
ећ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гле |
да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор |
ве за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусу |
дариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висо |
за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклон |
азговор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радоз |
о од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег |
оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да |
сљепити.{S} И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у |
ећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би д |
во, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два |
доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, |
Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би |
у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве буда |
ј сили одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми ј |
бовао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија ино |
терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} |
а нема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ |
добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допал |
лом тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда |
рпски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, |
ко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, |
у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много п |
<p>— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и са |
ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном |
гарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само |
ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би имала |
ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском а |
и имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је неш |
де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-п |
м оцу Харалампији није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то њег |
до видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За стару |
о Угрима руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи |
свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, |
еспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из о |
већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код свију клон |
атка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да опет |
ато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и стра |
{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Ла |
вића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако |
аралампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то |
шта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да |
би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно |
Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш с |
атељ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обречено је и мом |
и је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева по |
на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрти Ст |
давна мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он х |
.</p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и |
ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ вла |
моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што |
мо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног о |
Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица |
је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није у дво |
прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори |
ио.{S} Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је за |
или у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје у |
рске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти |
чито под Душаном, <pb n="214" /> Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у заборавно |
исли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Ја |
је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Т |
казује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам |
1" /> му Светислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога |
амо кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војн |
могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Н |
крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с |
бопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју матер дети |
е Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] В |
велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под заста |
реба.{S} По служитељским конацима текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су |
највећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а о |
ам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, т |
а купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђе |
ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, ј |
роду на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала |
до највишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга |
склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, које се |
тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном стању, страшан |
аби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а |
ко и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са |
луђер постао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у д |
е, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи |
а душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је |
им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би н |
он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заме |
ку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важ |
држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме не |
осавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав по |
и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учин |
ћани и великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла во |
дало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног к |
да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови кр |
акве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налаз |
уго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, п |
малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника користити се.</p> <p>Деспо |
леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега још |
в утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан против покидане мађарске вој |
> <p>Стеван није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не може |
, може султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био |
а и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за |
, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слоб |
није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да Бран |
да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом |
поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело деспот |
је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но с |
представља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а ова |
е, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том мн |
p> <p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма |
} И највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доб |
аћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у преправности против мене била. <pb n=" |
од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није |
оји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од |
и хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ с |
Дубровника да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Баг |
ни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Ка |
који је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харалампије добије пози |
на му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> < |
у носила, то опет није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} Материна воља је као запов |
>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце. |
а зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на потвр |
ад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без |
су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђе |
мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај |
начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му |
што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој д |
ра Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове |
ле смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Гр |
м бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на б |
д по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па |
ђати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу с |
упа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред б |
би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, |
на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су из |
удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне вл |
зети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ |
— одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што |
ствари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — о |
вог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љуба |
но, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца распрштана [ |
S} Сад изгледа као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји |
Кад је Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Х |
е сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а |
поред Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се |
ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љуба |
ваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако в |
лињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели један другом преко неверно |
а узвишенијем месту, на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије. |
окори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себ |
{S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све т |
урака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, а |
стијани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште |
а му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки подносио.</p> <p>Милева једнако јеца |
е намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђ |
је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да м |
у сабију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђур |
<p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне |
тара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па ж |
мећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да Србија, српски народ, добије једно |
у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у |
а као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце д |
Мађари деспоту нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, |
и српског господара сачувати.{S} Деспот је морао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац |
еоград се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S |
у деспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњи |
хоћу руководити народ.</p> <p>— Деспот је себи задобио за савезника Угре.{S} Њихова судба је с |
мао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме |
.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још бл |
ану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе |
сли деспотовица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је по |
имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним |
о да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пре |
ијарха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпе |
ину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачин |
ва која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови д |
љ Жигмунд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима краља као |
ала је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, послао Јеремији повеље.</p> <p>Јерем |
противника користити се.</p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p |
ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао |
д мојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће |
је желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ |
зак калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но би |
отови људи примају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот обдари манастир, даје |
о се унапређивања тицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S |
а тим се заврши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Леонтије проникао у његову душу, а |
еби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изрекао, и што једаред рече, то се |
што Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S |
чешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији.</p> <p>Ферхад прими причешће, |
оведа терет душе своје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пр |
р, смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније прис |
е, освету смишља.</p> <p>Његова гордост је понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p> |
ојим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се ње |
укне глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио |
ле сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који |
е сасвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Лео |
Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Че |
а чекао час свог самовластија, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема. |
рским бродовима распирује, дунавски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лошонци |
> <head>XXVI</head> <p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је |
ан кад је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није зна |
је побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели |
ки’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јеч |
и.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што не ми |
н, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, |
тије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> |
.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ не |
гаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који |
ражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи ни |
ше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и |
са, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико во |
н, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стр |
ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непријатеље био побједио; сад му је већ ла |
Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће п |
те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p> |
ловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигму |
се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</ |
ин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није доцн |
де закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спуст |
су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спав |
требити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону |
<p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а |
у.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Обла |
јане главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен испарењем нечестиве душе.</p> <p |
.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јере |
хад исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити нам |
намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде |
у, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за |
вак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Срб |
партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаг |
се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни |
у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и трид |
м никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стев |
а се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па преж |
ке босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је к |
и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет св |
а, желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, |
била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је манас |
.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма |
а бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајно улака д |
се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска |
осле њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> <p>Радосав донесе ракије, мучен |
несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си |
ова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао |
да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{ |
а своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова |
реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb n=" |
у чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У ста |
ин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар |
овао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од |
а не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју само |
а мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере била |
во придворно лице покрај царице, јер ју је особито уважавао због њене наклоности према Бранкови |
једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у г |
е, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује |
се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита |
остала сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно збори, |
чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездам |
са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и |
ут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака |
држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, |
ао је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" /> а |
та ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, л |
ске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете до |
— дода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће |
ви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баш |
„Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Ос |
и посланици су међу туђинцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ препр |
из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Бо |
ко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="2 |
оли опет уједно ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му госп |
г војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не |
о народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и к |
ке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне подеб |
ма двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто мл |
ио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> |
таје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша по |
есна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да не б |
обоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и |
м ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до |
мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па |
нли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу уп |
Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо засле |
слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; |
у преци започели.{S} Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном в |
брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу улила за с |
да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкују |
рено јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша |
чита тако напрезајућим гласом канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним о |
S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Ју |
важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и чове |
авала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, није се могао одважити на већи к |
мају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу |
млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би с |
био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је |
познавала је нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, в |
.{S} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар славан вој |
режуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде |
> <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још к |
ио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где својим особинама, као оштроу |
е.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му д |
S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад своји |
десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} |
ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранко |
ј пређашњи суров поступак, на свашта му је са највећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од |
јег за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде ш |
огао сам против султана учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде су |
што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати пр |
јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} |
трашње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости |
о што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’лада |
то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не мож |
ио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуство |
ио би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот к |
план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турск |
т, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу |
рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добр |
једнако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспот |
е је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садашње |
ако путујући, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих им |
м који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ против сил |
ада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зел |
је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар предао, к |
ко на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n="241" /> |
су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марк |
ратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Т |
и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е до |
ко исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна пребацивала што се из косовске битке |
као да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опорави |
војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима |
оучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава |
кло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је несретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари ниј |
коран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му |
је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве |
Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислим |
и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игуман |
ма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да |
подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштин |
дости.{S} Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније |
Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи |
па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма тук |
Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p |
има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур ка |
ао свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љу |
Зато Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора |
дар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати |
Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су |
своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите |
ковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, ср |
ао старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећм |
за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо |
ти од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисл |
p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце с |
инуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} Мар |
не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не мож |
стољубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искус |
што се са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</ |
еде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју |
ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше пис |
го добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој |
Милици све представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће |
осле на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређе |
њему приметити да негодује зато што му је калуђер постао предметом неког смеха, јер је и сам у |
а је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече |
{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба поч |
мо у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не у |
/p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p> |
приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је |
азноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо. |
да се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног |
ли ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> <p>Турци спашавају п |
као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били |
анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одава |
же.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће г |
.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић |
анковића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турс |
мерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — |
ез Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} |
арица, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одм |
бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта |
хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи сил |
ко распетије дивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} О |
ђен за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у златном |
м свитом чека пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена велика зл |
Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Београд |
д-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му би |
ода корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозре |
побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео З |
себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} М |
ја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свет |
воме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао јој |
раставила.{S} Присуствије Светислава њу је старим љубавним чуством напајало, али како га не вид |
ка и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се н |
ан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да |
ивала.</p> <pb n="257" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је |
тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао |
ће калуђере и посленике.{S} У намастиру је поглавар архимандрит Пахомије, осамдесетољетни краса |
лазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране |
ним стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше г |
о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, јер оданде је могло добр |
изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S |
ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зн |
на.{S} Младића странствујуће мисли нису је могле на што изванредно побудити.{S} Она га је само |
цманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатл |
кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де б |
, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегледн |
чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, ср |
де, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта |
од ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, |
н Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман |
м је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, ка |
асан од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} |
ркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> <pb n="414" /> <p>Ж |
инити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у |
чекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша са |
могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог С |
учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и гр |
Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су д |
вори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су са |
зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, |
S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонт |
-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчи |
.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак- |
а из дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот |
од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростит |
и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турски |
Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би |
head> <p>У Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе. |
е и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зау |
досав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде |
ка.{S} Лошонци продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, н |
Та Манасија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег |
лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству зе |
<p>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути а |
ко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као не |
ји све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S |
смо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, који је сретније д |
завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пр |
лепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и |
и.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против ца |
мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом в |
аша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као вез |
аповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дак |
/p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрав |
мо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не д |
вора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије ст |
се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
авих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> |
ку Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на по |
.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товар |
Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпође |
то иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвра |
рима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био |
у крв пролили.</p> <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S |
у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све погрешке и страсти ср |
удба многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге |
убровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту |
са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} |
, красне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедер |
е у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима |
та се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није |
е деспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> |
у Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском |
а дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задовољ |
па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш |
мија тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном баштином.</p> <p>Судба |
е Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну |
, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек |
ожда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад |
, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним |
Један се од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У јед |
ајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} С |
p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; |
тац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао ду |
дица живила.</p> <p>После главног одмах је деспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре |
скоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски коњаници,</l> <l>О |
, удови тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Пе |
јесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једн |
су се на подворење царици.{S} Царица их је такође спремна примила.{S} У једној великој соби где |
оздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на |
њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што с |
ом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} |
ушмани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем ј |
не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.< |
ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мад |
ило у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви мора |
д сопствене себичности.</p> <p>Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да |
било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као ж |
Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, |
ло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ били, и ко |
пот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, други, |
деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се поту |
видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том |
’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не б |
бојши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут |
војој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, д |
еђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет ув |
заслужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ неста |
о због његови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није био луд |
добру <pb n="226" /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно лице показивао, но није се могло на њему при |
која са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} От |
њим мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молит |
дговара.</p> <p>— Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић |
у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским рукама, мађарска војска распрштена, ђе је |
и, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте и |
нда — одговори Ферхад.</p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато ј |
бије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рука |
, нитко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отвор |
и деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђ |
лубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па с |
епријатељ је Србију опасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, згарене, |
е био место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Ву |
апита га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова |
и.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p |
Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мора |
, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су |
гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства ј |
ај, дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ мн |
е сам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{ |
ака определила.</p> <p>Но деспотова реч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— |
свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, иша |
Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, који већ због своје с |
гусларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна у |
>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале |
ивље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да прист |
треба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зов |
S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад један од д |
кав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p |
ило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му |
<p>Чују Турци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не м |
о је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужу |
магали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери. |
све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Меленти |
лињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега |
ните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним Мелентијем.</p> < |
:id="SRP18590_C1.2"> <head>II</head> <p>Јеврем, патријарх пећки, Новак, старији саветник цара Л |
царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу час |
малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — одговори Митар.</p> <p>— |
.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Ср |
ребало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бит |
а платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то главом одобравају.</p |
одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија ута |
ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезари |
ио.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, један средњег доба, други још младић, тумарају тамо-амо |
м кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зову, даље |
д им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на о |
другом преко неверног слуге отров даје, један другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе |
дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{ |
<p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, с |
</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> < |
ио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, к |
на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад |
ан умире, други <pb n="366" /> се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранит |
ње од Кантакузенове и Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су же |
ко ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога света сласти и красоте, а други у |
силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигмундову војску код Голу |
су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору |
надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао је постати врло оп |
сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушкиње, господар од слуге |
прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л |
руга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта |
ристијанин, па опет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па |
ротивник другога не може да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против |
гледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао |
се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, |
ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен пред градом на пољани, коју с |
се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом с |
од је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, други Мару, трећи Стевана, четврти |
против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Војновић, остао јој је |
од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад ме |
ада, заврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књи |
ода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Један слепац проси милостињу жалосном песмом.{S} Једно |
p> <p>— Тако ми светог Николе!</p> <p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако м |
елимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грув |
у, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па једа |
{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb n="366" /> се рађа; један се мис |
и, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у |
било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога не може да преломи.{S} Један ја |
{S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па |
а дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријар |
вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст |
се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, |
пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султа |
ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} |
д другог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо как |
и боље било да уместо толиких господара један влада са српском земљом, био сад тај један Вукаши |
ме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више воје |
рашна јуначина; под добром управом, кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И В |
есела им мајка, кад тако напредују, кад један комад земље за другим добијају.{S} Где год видиш |
вни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајв |
, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велик |
ије народе себи присаједињавате, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима поглав |
И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ва |
или, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми његови већи |
д су сви највећма разгрејани били, дође један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лу |
ра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође један непознат човек, који му од непознатог Турчина дон |
овића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са млади |
и нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на ј |
е ишчезну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине не |
ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима |
ара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па уто |
кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, нестан |
ежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш |
м и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину да му са мрка че |
штало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би му мозак што [су] њега њег |
љним српским местима џамије подигле, не један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир п |
а спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша |
вицом потоком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат дон |
ог су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Так |
им украсом и богатством напунили.{S} Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна ви |
има иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не мож |
улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S |
и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицом јако димећи смех свој задавити је мора |
децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампију од к |
лазио.{S} Турци га позову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом војском к о |
ери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне један млад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на исто |
тра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христ |
шатора.{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Баја |
Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспото |
Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, млого зависи од |
посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, |
е не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Х |
христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n=" |
руштво се, поред све невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добр |
дарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим |
су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог п |
p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами изма |
ани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употреб |
же.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу |
Но свијет је јако искварен, у властели један другом преко неверног слуге отров даје, један дру |
нца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем жив |
де.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Хараламп |
новићи међу собом кољу, како властелини један од другог отимају, напослетку и Турцима служе, ви |
И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође старијег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако |
оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и знаш м |
жио.{S} И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред |
њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати свој |
у јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим узвиш |
ра, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели д |
ан влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то до |
ја и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио, но није ни нег |
ти по овој дивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужн |
сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем то |
би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и посадио га испод једног повећег дрвета |
моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, |
са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, који већ због своје слабости |
аст бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, |
о, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, |
Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо св |
ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити |
није нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Петошко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутн |
т јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упу |
уђери дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.< |
оде појединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Како пра |
, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, нек |
, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма |
и то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут Маџарима да нам не у |
Деспот проучив књигу, узме перо што му један калуђер додаје и потписа име своје „<foreign xml: |
’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се |
едњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је бриг |
<p>— Светли султану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане по |
l>Прође слава, а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају мла |
се круна најсјајније заблистала.</p> <p>Један комад Србије откинуше Турци, Мађари угњездише се |
ћ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћа |
спрема се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушевац.</p> <pb n="502" |
огофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговор |
<p>Он је свакога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држати страну Мурату, други, опет, Му |
и би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господ |
о свет.{S} Код господара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он д |
же, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једно |
ановом двору.{S} Са његове гордости, не једанпут су разни властелини увређени били.{S} Па и сам |
ом.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно см |
м познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу ув |
у млађим твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p> < |
бро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само н |
пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не једанп |
је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки песама српски’ војника и |
зале, у којима су и српски господари не једанпут време проводили.{S} Обала Мраморног мора била |
, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, ниј |
во па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну битку покушати, јербо би им могла |
д тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задовољна?< |
коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, особито ак |
Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и |
{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p |
ну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је нев |
а могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски велика |
а, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Мил |
елили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу развалинама Н |
коглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке д |
{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами |
у уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, његов |
ц; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, се |
аша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p> |
јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитали О |
дног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је Харалампија, садањег Каралампоглију, тако ши |
атним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жр |
<pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића |
еце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Лазареви |
рама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ |
дарац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами |
што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њ |
е на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се у Смедерево.{S} Но тело |
пас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није |
пот је то достојанствено изрекао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче |
н.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступљен |
уком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена српска крв, |
је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову |
же л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у |
а, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Го |
марве, коња и волова, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, с |
теван, нема двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука |
борави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се може уздржати да га погледом не пресјече, но с |
ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар по |
урци, ионако слабоговорљиви, мучали су, једва чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била сва |
навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голуб |
Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храб |
једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор д |
ицима последњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне |
<p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни кораци похити о |
S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, па шта се |
еке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и неколико година стар, па је већ свуда |
земљама потуцати и Турцима служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Л |
е тихим гласом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао |
I</head> <p>Отац Харалампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад над |
ед њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока. |
о доносе, трговце гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од |
ене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољаш |
цом нешто важно говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има |
мрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, први пут је у свом ж |
ан се од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно |
Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место ц |
Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлу |
говара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша цело |
ћу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу два |
ма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћ |
од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика ча |
ође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него |
сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с |
у да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војнови |
а шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба |
ој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати |
> <l>Преко своји’ крвави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегство |
ерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харала |
еса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Тур |
милован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у |
дављују плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати |
тејскаја јако заузет, добро пије, добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на ј |
а нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чис |
д петнаест до двадесет година, које као једемске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним |
онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си |
, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за |
шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, и што проживи, |
ћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Деспот је би |
млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гласом |
а долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад |
и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене приметити није било; он |
, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да |
чна и непобедима наклоност према Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за К |
Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грм |
Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан муч |
ог толиког стада, тражи да отме другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а нево |
окајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. |
да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски г |
ами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше.</p> <p>Диван запо |
В</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕДИНСТВО, ПРИШТИНА</p> </div> <gap unit="graphic" /> < |
} Остане ли овако, српски народ никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе ску |
о ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Харалампије |
заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље излазила, кад замало |
дна животиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људ |
е имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре зубе, једна велику |
ца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу као кап |
</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</ |
’ са другим којим кошкати почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је ка |
фила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, него нек све скупа што |
слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је свак |
ошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није |
међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу соб |
пут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па |
ре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек што се нису судариле |
во добро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерс |
ача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, б |
на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Пет |
ротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети |
ремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач |
} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али он |
и на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци |
ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Ср |
.{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте |
нути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог народа, повуче се к Морави и Ду |
<l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице |
ј раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, син Муратов, |
и.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо |
и душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим нов |
е, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ |
ти, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а ну |
срамоћење мушки подносио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалос |
мо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако подбуњиваше против деспота.{S} Морао је једнако |
ликим ратовима искушен народ, увиђев да једнако натраг уступати мора, не поузда се више у своју |
деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто |
поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Ру |
јства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за |
ма главама врате.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, |
све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну |
налази се на турско-српској граници, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђе |
S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико |
е је турска војска, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај |
нима, твој самртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија пок |
араманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{ |
таном и пашама угледнији.</p> <p>Ферхад једнако понуђива Харалампију, а овај добро потеже, и по |
p>Откако је Харалампије отишао, Жигмунд једнако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било |
пску земљу несрећу која је српски народ једнако пратила.</p> <pb n="339" /> <p>Откако се Ђурађ |
Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сај |
аља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плашило, у међедовој кожи, и то |
Ђурђеве њему задобије.</p> <p>Русна је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен д |
рохлађивати се — рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} |
подбуњиваше против деспота.{S} Морао је једнако четовати против њега, а с тим против свог народ |
ва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глав |
опет пратио Харалампија, а Харалампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јер |
дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љути |
а пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је та |
>Дотерују марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изо |
ју да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p> < |
p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх ј |
ог стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишет |
угу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, |
p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи.</p> <pb n="412" |
и вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На |
а им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено бл |
изглођати.</p> <p>Русна са Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Харалампије иде пот |
ар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа сваком једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај црвени може време |
/p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доист |
де сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{ |
кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, |
е још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чекају само на |
гледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А |
здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку |
ако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако с |
синови, <pb n="337" /> у свим ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга |
е матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити ваш |
ао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фратри меденим рјечма за |
млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не би |
пије мирно почивају, ван манастира, код једне хумке, једно покрај другог закопани, а урезане пл |
брисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара |
рби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а |
идано.{S} Па Млечићи подбадају властеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно оно што |
ли.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву |
>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт н |
е, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Патрија |
ом је са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина с |
ха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима предају.< |
и, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропаст |
душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, други |
р.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане соколове, нуз пут ако |
ле и човеческе умерености и трпљења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење једног или дру |
.{S} Кнежевић им свима задаје посао.{S} Једни мере земљиште, други учињавају дрво за грађу.</p> |
кога оклеветавао.{S} У празним часовима једни су децу, младеж поучавали, други су писали за нар |
град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; |
код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао ка |
вити.{S} Последње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било |
мет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, колико различити’ но красни’ цвјетов |
од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем поред пријатељске чаше, мо |
ана раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар био управљати.{ |
необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу |
је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одост |
рску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у својој јарости, |
држати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турц |
>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поу |
е, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша |
тако усамљена напасти, и осталу Србију једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то ј |
ику војску скупити да их можемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} |
није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у |
<p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но пространо зданије, било је прибежиште ца |
у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} Царица, откако је ц |
чивају, ван манастира, код једне хумке, једно покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи |
може свако за се, опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са х |
га незадовољном и несрећном постала.{S} Једно магновење отрује човеческо, особито младо срце.</ |
и копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{S} Тако је |
малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, |
пац проси милостињу жалосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег |
један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалници.</p> <p>Деспот с |
а да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-п |
ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тет |
а, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу с |
оте, мудрост показују.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, и све српске з |
г јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не м |
руна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику наклоност |
књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је била онда у Срба богаштин |
се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свит |
борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег |
апослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, |
је оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прођ |
га.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагње |
ушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, |
тијем одлазити.{S} Отац Леонтије поведе једно десеторицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли |
} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> <p>Царица са својом пород |
су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала |
бље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њ |
ти.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Је |
у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало |
иде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси. |
у жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> <p>— Ништа |
не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај |
да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне |
руги друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Ка |
</p> <p>Србија је покидана, њени синови једно од другог одлучени, одродили се од старе мајке, з |
гоњијеве речи настаде почивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да п |
ве невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно |
разбојнички нападају, судија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и тргови |
<p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет св |
ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, |
и тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, |
нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p |
на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од ч |
двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му |
нићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султану посла |
на.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи В |
ао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније с |
е без реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, д |
l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Кри |
дити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке нал |
анска деца, која се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвиш |
— Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара већ насакатише што им шташе добра чинит |
Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина за себи |
је терет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај тер |
на све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане ду |
ио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} |
невоље када по тридесет девојака поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом |
и’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јерем |
довео један служитељ и посадио га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред |
ског удара народ к себи дошавши само је једног честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у св |
мислио да Србија, српски народ, добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} |
земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у власте |
] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је Ха |
да, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца |
едни партаје праве у народу за узвишење једног или другог господара; да са тим и себе узвисе; д |
е рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољ |
његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и пр |
и се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака |
због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свј |
у ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је |
лост је била свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђур |
великодушија Ферхада.</p> <p>— Волијем једног таког Турчина нег’ све народне издајице као што |
м обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао |
да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног саветовања, рекне султан деспоту:</p> <p>— Кажи |
ила овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} По несрећи после кос |
добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна |
показују.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, и све српске земље и њихов |
више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђ |
ин, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске |
p> <p>— Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога за самцатог господара признам |
е као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У оваковој околности није тр |
ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахр |
рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у о |
зди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да |
скушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала |
што да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb n="337" /> у свим ратовима једна |
е буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, |
потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља треба гдего |
одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи може |
срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жртвовати |
т.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, једногласно громкну.</p> <pb n="493" /> <p>— Деспоте, ј |
319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар за адума, то ј |
ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно на то пристану.</p> <p>— Е добро — продужи |
а водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној години две су крваве сљедовале. </p> </di |
амерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских краљева, царе |
еколико песама, одзива Душанова доба, у једној пештери каменитој оставио је своје гусле јаворов |
сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срц |
p> <p>После цркве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред |
рица их је такође спремна примила.{S} У једној великој соби где се обично гости примају само са |
ваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, колико различити’ |
стом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, |
воду Војновића,<pb n="216" /> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Једа |
драгоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и кр |
ојник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима |
воље, велике се чине припреме.</p> <p>У једној дворани намештена трпеза, звоно зазвони, дворјан |
начки песама српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђур |
к стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је показивало да је од красног племена |
е због Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И |
шавши дољни великаши градили су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом постане најславниј |
нако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, т |
е мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душаново царств |
гмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора |
ећ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда са |
Лошонци продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели |
p>Отац Леонтије са оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два са |
шла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb n="257" /> <p |
влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном узвишеном месту види се велики свилен златом укр |
, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском властелину ланац, десет хиљада динара |
S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не би она жр |
е правиле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе |
и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</ |
породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтом |
.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Б |
сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну око |
вцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаур |
шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p> |
>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb |
амцатог господара признамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да в |
но.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да је срамота кћер |
војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турци једном приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске г |
ио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да с |
и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде царске власти не принадлежи |
ворио, гости су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији није се то допало што је већина |
говори.</p> <p>— Она обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</ |
кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се |
тије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Т |
ници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ |
ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви |
рпску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, је |
бично под звуком звонцета, за које је у једном углу дворском мали звоник начињен био; а кад је |
а свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одрицала Турчи |
а не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турака војевати могу — рече Н |
ако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Дра |
Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, |
на поле подијелио, једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да з |
а, ово Милици, ово Вуку, страну држати, једну страну с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе |
аша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину |
силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли |
међу Милице и Вука, таковим начином, да једну опредељену част српске земље Вук за себе и сина з |
дашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћ |
рду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, можда |
Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас ј |
срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко |
Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голубачким висовима, види турб |
аиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем гла |
, продужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, п |
ао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је би |
м бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампију. |
оји државну владу себи присваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издаји |
милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада |
ци више жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S |
{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десном раме |
ма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гуда |
рославити.</p> <p>После ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</ |
зна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се оне жа |
лико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p |
, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491" /> па кад дође |
ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма ш |
ли тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа није се могл |
Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ев |
ли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има |
добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је см |
, по свој прилици, јошт једанпут такову једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} |
спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св |
рите — рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразговараше |
ми, начини га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису миро |
бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, не |
S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> <p> |
лики падиша! допусти робу твом само још једну реч прословити.{S} Та красна хурија има, као што |
а.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника |
рум са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиш |
христијанству зрак сунца не продре.{S} Једрене је корен турства, силан дивљи корен, који домаћ |
убац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, аза |
Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспо |
на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу, која ћ |
војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не |
атељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји, време |
/p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, и о подробно |
о девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлост |
— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо |
остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не мо |
размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треб |
.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је све тек |
рхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Карам |
ак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрем |
татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша ра |
псаду напустити, повући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војск |
све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и |
јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јерина.</p> <p>И дес |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> < |
паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревном граду, Турци су господари.{S} Ту |
а, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан непријатељ Исак-паша једнако ти |
мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, |
’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву бл |
{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не |
где му се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у н |
пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стева |
ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити |
ина нетакнутим крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, |
и је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари су страдал |
још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјел |
пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта |
ли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове |
отвара, напред телохранитељи деспотови језде, показују пут, за њима краљ и својта, остали војн |
реме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи н |
а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч не прослови.</p> <p>Голубац је |
редаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта |
калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n="462" /> |
ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу управљено.</p> <p>Бимбаша, |
шкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, п |
јском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњачин |
јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајућ |
и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</ |
зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће див |
, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p> <p>— Предати, п |
сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора доб |
оји се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло н |
шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да |
{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми п |
већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим |
у, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову п |
кодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по нало |
о научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, |
е њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је <pb n="365" / |
.</p> <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им |
одобном, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се ч |
.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је са |
у постриженом братијом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана н |
да поред сијасет познатих и непознатих јела човек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињав |
правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Ч |
е Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле та |
енове и Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у св |
ножеви.</p> <pb n="396" /> <p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако и |
да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <p |
p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>До |
ла? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код гос |
и народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан бу |
м рукама, донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Г |
дође до највишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих усл |
уде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Мар |
— За овај случај немам од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Кад |
ост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, које |
ка крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово д |
Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Ту |
а шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га познај |
асан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београ |
а мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, а који не |
г лица калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се |
са својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом на престол попео, и сам није |
отив Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дун |
ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремен |
је ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} |
кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге |
тошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер |
ска би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна с |
Русна о красоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање |
="249" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверителан показивао.</p> |
ајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но |
будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко |
има веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402" /> деспот Стеван нема деце, после друго |
а мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити к |
тају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> < |
а и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код дом |
ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за ру |
ворници и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S |
није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном стању, стра |
цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је |
да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се зад |
ља, у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Срби |
е се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску |
ти како се против Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима |
, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, |
’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвод |
} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам |
ет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа к |
чина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.< |
е калуђер постао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, |
ти се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранко |
убави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и же |
ло, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мен |
решна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Ка |
лупца, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се |
е, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспо |
а дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> <p>Кнежевићи спава |
да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила |
ви.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједит |
о за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранк |
е искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, |
је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и са |
у запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у д |
опада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Ву |
ада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у пом |
запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађ |
ану завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост ума |
оњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буд |
ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане |
ј изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, к |
дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријарха као свеца неког поштоваше, па је радост |
и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>И |
што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S} Иона |
у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, оп |
аљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него и |
ао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске доли |
ори кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат у |
скупе турске хаљине, наките неисказане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је д |
те ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом |
Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике |
наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и је |
и се та његова снисходителност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се |
и је сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, |
обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дје |
новић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, а |
} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт м |
а ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај и |
ити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи пади |
о, да се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-па |
} Смотру је бацио особито на манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву |
као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин ж |
одај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац |
урцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролије |
ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу |
ере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милиц |
ву изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, поче |
а Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добр |
ори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је |
дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, |
е је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем он |
им стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, м |
мија рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету поз |
у јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого |
нда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако м |
о сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранкови |
срећнији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за н |
у за прво придворно лице покрај царице, јер ју је особито уважавао због њене наклоности према Б |
та и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> |
зан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради |
имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско ца |
Радосавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радоса |
тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо ме |
Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен |
ласт допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма |
рад, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота нагово |
и рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се |
шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдат |
ара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта |
се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Ј |
гостију, онда су служитељи највеселији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и зна |
а и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> |
не град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли |
рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадо |
ад мислиш.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им ј |
, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, |
зеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код себе кога цео народ ув |
’ришћани и великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зл |
вом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили да помогну Турци |
редложио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да |
је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} |
лупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван те |
скорим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота би |
руку.{S} Књаза Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујети |
допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивн |
Београда и Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био вел |
Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске о |
узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави прија |
} Напослетку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата ск |
агом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим крајевима |
ај је морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се |
в харем и то од турских девојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу ву |
ласти Гребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуш |
лује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <pb n="258" /> |
ах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Б |
и га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослов |
е велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора |
ј црвени може временом великим постати, јер такав зна сваку дату прилику на своју корист употре |
т ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад своје кор |
У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они који су издали род и часни крст |
је какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану н |
су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме за |
S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан |
попадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратк |
цени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме во |
Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би |
но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела н |
о друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изреч |
је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тису |
> <p>Јеремија није могао противсловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама |
и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника користити се.</p> <p>Д |
но, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S |
т водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџар |
ају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји има млого такових примјера двор |
био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега |
Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан против покидане мађарске |
а сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, мор |
а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се да свој зак |
е и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је |
не?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш |
.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не |
ад, у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Во |
а, па се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти и |
<p>— Треба Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном в |
ије на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Ту |
еца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао да |
маније нег’ ли овђе задобивене области, јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Т |
четворо владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, д |
а је, може султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи |
ма може што противу деспота произвести, јер се влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји |
ва спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за т |
тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово |
Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна друг |
коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправ |
бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу |
атну, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар |
учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав |
Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да |
Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да |
нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p |
хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињ |
јех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од |
ке, био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче н |
да канда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, |
, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гла |
рњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело де |
у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло |
стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а д |
дати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, н |
што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, |
ласт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети |
деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није т |
ако димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајући и весели |
то је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почин |
рима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити па |
чина представља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а |
цима на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лак |
оју важност и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба н |
д сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пре |
преме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о то |
у само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и то понај |
клоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.< |
а.</p> <p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер |
} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег т |
ити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад |
а.{S} И највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову |
и смешна личност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и с |
ло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што им се год |
мао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима ш |
ла.{S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје г |
клонити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрст свуда пружајуће се стаз |
је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међ |
384" /> Турцима сами одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити нас |
кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p |
нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је из |
е и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви |
ко морамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо |
и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука |
штовао је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већма за |
азати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— |
том чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као |
мију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благ |
држати могао, не мора држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као очерупане Срби |
на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Ди |
што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, |
.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бр |
орао је имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса м |
е спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више |
} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у преправности против мене била. <pb |
м судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као робови, и бела с |
јек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и н |
Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши |
да поверене им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпез |
истину страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у уме |
ају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић и |
који манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељи осветници се рађају.</p> |
одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети |
у стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек |
остајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} |
елију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се о |
p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи |
тељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} В |
здао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Тур |
ба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се |
, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколо |
рам Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи |
а и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и |
естало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањих мана, које су Србији |
ри могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бра |
јмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, |
и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија |
А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја |
, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити д |
страни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> < |
шао шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер велика господа, када су у великом разговору била, н |
обио Душан и други српски господари.{S} Јер из Призрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било |
} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољ |
љно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, |
остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не мож |
т — дода Грман.</p> <pb n="241" /> <p>— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун прав |
} Чувајте народ од женског господарства јер женске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослет |
да међу неколико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патриј |
иру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђе |
А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, |
ложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чи |
, но немојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртв |
ије, који је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харалампије добије |
д очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донд |
у.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па |
Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</ |
дао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> није кадро било ником з |
срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} Материна воља је као з |
калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би св |
ће напасти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо мо |
Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбин |
l> <l>Крв облила Новакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом |
> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе уда |
<l>Сам Цариград страх је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски коњаници,</l> <l>Отиснули Грке од Ма |
</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским |
е што се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледа |
ли оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествов |
т једанпут такову једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помир |
му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранко |
о цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким те |
он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки |
милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати пре |
опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да |
ија.</p> <p>Ђурађ продужи.</p> <p>— Да, Јеремија, њега овде на свјетовању честитих нема.</p> <p |
овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> |
p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест хиљада дукат |
оћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру |
су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и г |
езде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са неколико скока улети |
да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е ка |
Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} |
знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јере |
рхад-паша стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кљу |
p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове. |
ле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, о |
ћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблановић ко |
Јеремија деспота.</p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, |
онђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем погинути |
Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота, ил’ нападај.</ |
већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потражива цену Голупца.</p> <p>Ферхад-паша как |
.</p> <p>Деспот погледом мери Јеремију, Јеремија деспота.</p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој |
ез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо гостију, Јеремија властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се |
о час, или — или.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем зором као по |
ре од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, т |
откупа предати <pb n="435" /> града.{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ |
ити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло бр |
о Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Ј |
и, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови.</p> <p>Улак прави села |
адаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, |
>Тишина, мала почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно |
.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>В |
јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапиру.{S} Јеремија |
ампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује |
примаку задржи и послове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у гр |
p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити.{S} Јеремија погледа на Јаблановића, и прослови: „Прости, д |
лазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Јеремија, Јаблановић, Харалампије, то је друштво састав |
<p>— Тешке сам дане провео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голубац Турцима, Мађари потучени, но бр |
Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Б |
е под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом манастира Радосавом |
ја и Јаблановић још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара |
ма предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико н |
ја чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот- |
>— Војвода Прибац са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш добро.{S} Никодиме, н |
к, можда донђе нећемо живјети.</p> <p>— Јеремија, предај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чад |
шко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује с |
а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p>Ђурађ продужи.</p> <p>— Да, Јеремија, |
д поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша у |
Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Голупцу с |
баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву проти |
потове слуге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот до |
во његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблано |
у је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу п |
одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш, деспоте?</p |
ине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити.</p> <p>Ску |
нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа д |
ни, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ и |
уде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад-паша.</p |
не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер |
а, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће |
ас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде о |
не као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана тв |
о и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, |
у при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремиј |
ма.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запита Јеремија.</p> <pb n="423" /> <p>— Немој мене.{S} Ја сам |
<p>— Шта мислиш, да идем тамо — запита Јеремија Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што |
езиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је вој |
шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере м |
ановић.</p> <p>Јаблановић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам в |
се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> < |
ше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Богор |
ама између Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским земљама одавна з |
у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог живота |
ици.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружије наперио, окрене и ободе ко |
ћени од деспотови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду ре |
тско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S |
ао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија инопле |
деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно бо |
е главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен испарењем нечестиве душе.</p> <p>— |
ремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све |
у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умак |
јешника, исповједио. — рече као из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трт |
о ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, как |
би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— |
био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи манастиру, види много азапа, и нешто |
је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба |
p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.< |
пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаблановићем и Харалампијем |
уђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласлова |
нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, |
кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде |
мију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и озби |
S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Честити пашо, најб |
огубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, после |
ц се на вересију неће предавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — |
р без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте кнежевиће, да как |
пасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуг |
у, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, мала почивка, сви се мисле.{S} |
кав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија.</p> <p>— Дакле не оклевајмо — рече Јаблановић |
да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у св |
лановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p |
Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову м |
<p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n |
Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, поклон |
дају свој посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и Харалампије мирно почивају, ва |
у Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија |
ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци |
на нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — |
ему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам и |
с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Харалампије, па ма патри |
а њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије |
<pb n="439" /> <p>— А како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа пр |
е.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје |
ду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја сам их дао осљепити — упаде Харал |
сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава говорити, испустисмо п |
њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки |
а тек после починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га с в |
ас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Ферхад |
који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију |
каже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је с |
о мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал |
Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, в |
<p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом |
ако је право, — прослови громким гласом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грј |
а и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мојим крсним им |
а.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас о |
, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па |
добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су осле |
ослови српски:</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагл |
кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да ме |
ћ и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голуп |
поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, в |
лубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласловара Лошонци |
дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их с |
pb n="431" /> ил’ слабијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бед |
то, сад он градове Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима предат |
краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад |
побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> |
е је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурском манастиру ко |
пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јерем |
и рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане |
нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задими с |
из моје руке има примати — рече љутито Јеремија.</p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у |
ају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, |
мо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, |
ити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у манастир? — запит |
е — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због |
ћ какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Ј |
лампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред ск |
на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као путокази у град, |
е лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблановић и Харалампије —- рече удивљен десп |
p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот |
игу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске бит |
м, сватко верује да наступајућем јуришу Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаб |
е Ђурђа Јеремији.</p> <pb n="405" /> <p>Јеремија тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена |
у заједно седели.</p> <pb n="416" /> <p>Јеремија озбиљан и мало забринут, остави друштво да се |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јеремија <ref target="#SRP18590_N3" /> остаде сам проми |
"SRP18590_C2.18"> <head>XVIII</head> <p>Јеремија војвода, властелин, у Голупцу заповеда над Бра |
="SRP18590_C2.26"> <head>XXVI</head> <p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Ви |
d="SRP18590_C2.21"> <head>XXI</head> <p>Јеремија у дворани светује се са Јаблановићем и Харалам |
посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац с |
турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги |
до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На ње |
попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у граду, да се могу д |
те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, па чита.</p> <p>— Почекај мало.</ |
, мала пратња четворице спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и |
су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радо |
{S} Награду ишчекује од деспота.</p> <p>Јеремија, Јаблановић и Харалампије светују се у дворани |
ави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изненађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда с |
сву спрему у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и |
>Деспот Ђурађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се нал |
<p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.</p> <pb n="411" /> <p>— Та српско цар |
ојвода Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и Јаблановић одвели су кнежевиће у Голубац, Ја |
стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да М |
одобрио, послао Јеремији повеље.</p> <p>Јеремија грабљив, властољубив, да би се још већма умили |
меников,“ и тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јере |
а опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Харалампије остаће да се п |
м и Харалампијем.{S} Светују се.</p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбо |
шти Жигмунду.</p> <p>Светују се.</p> <p>Јеремија има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван |
ском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из града са своји коњаници да М |
мији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и постарији.{S} Стане на |
тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Т |
е добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење добру вечеру, и доник |
што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија одговара.</p> <p>— Честити пашо, Голубац је ме |
су узрока све у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампиј |
а за владу неспособнима учинити.</p> <p>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, ко |
Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p>Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао. |
е, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и озбиљно да одговор.</p> <p |
олубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Хар |
> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, устане, тако исто и Јабланови |
гаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао противсловити, јер не само да је ду |
због тога велико незадовољство.</p> <p>Јеремија није накан предати град, ни деспоту нит’ Жигму |
ј глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p> |
а и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и показује добро лице, да се |
ад није друкчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов по |
па чита.</p> <p>— Почекај мало.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>Јаблановић и Харалампије упрл |
своје куће над својима господар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Нем |
, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја г |
нда чинити? — запита Јаблановић.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каж |
му утробе, цеви главу пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека ј |
рече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па |
јогунастог властелина Јеремију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са Јаблановићем и Харалампијем. |
ати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи, да града предати неће.</p> <p>Ж |
има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, предаје се и Београд |
ест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јеремија почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампи |
емији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на |
ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како |
p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту |
<p>Судба кнежевића почивала је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, послао Јерем |
ете готов предан <pb n="483" /> град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац |
ампија, а Харалампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед |
ћ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можд |
потово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жи |
алампогли, први савјетник на дивану код Јеремије војводе, господара од Голупца града.{S} Чули с |
<p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.< |
и се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац преда |
и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Ј |
p>— Чујеш, робе, примам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} С |
првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — рече Харала |
знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше |
"#SRP18590_N4" /> како је понудио у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремија предао град. |
оклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод са кнежеви |
Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни дават |
жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем |
, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао |
поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђу |
ог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на предају.{S} Јабланови |
Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Јаблановић н |
p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепила. |
тиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије.</p> <p>Деспот проучи поруку.{S} Јереминој ист |
у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а калуђер зна кад |
ушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан |
коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Је |
Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно |
куд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврх |
а и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јер |
иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А |
а у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb n="405" /> <p>Јеремија тако добија Го |
мију позове.</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се |
нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија как |
тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију кази извршити, расећи па на четири |
ичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, наручује Јеремији, који из Голупца Харалампији налоге даје, да п |
отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи, да град |
<p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Ј |
теван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у з |
д пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S |
осиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјел |
и с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, до |
кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке |
је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.< |
ако зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је |
сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јеремији набора се чело.</p> <p>— Од калуђера може сваш |
<p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при продаји.</ |
ов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Ро |
.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тражили гостопримство у Круш |
/p> <p>Деспот је све то одобрио, послао Јеремији повеље.</p> <p>Јеремија грабљив, властољубив, |
иљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је |
на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их прези |
ече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p> |
алампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се узбудило старо среброљубље.</p> <p>— Честит |
о исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисл |
у снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познате све тајне сплетке, којима се с |
ше посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмунд |
глијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> <p>— Честити па |
говоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Јеремија, Јаблановић, |
<p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће |
ићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Јеремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа |
клечећи моле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, |
уке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ће |
своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и |
ултан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши, нова |
ни се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита у |
новић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил |
олубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, |
— рече.</p> <p>— Је с’ ли ти задовољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто да примјетим |
ах пошље са Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом у манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада |
т борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот |
!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе |
ме одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем — запита деспот. |
ну, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ г |
то није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, |
/p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду ни |
а извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је |
ици воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, устане, так |
нети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још има зака |
пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n="462" /> чауш, зве |
лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија |
дити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити да преда Голубац, деспот зам |
ја подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалампија, нем |
Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији да |
у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> < |
подара од Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опа |
.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Они су искајали |
ан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се |
емимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Круше |
а куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно д |
је Јаблановић, бацив намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе |
ојвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за бал |
преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може одмах |
зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад су град |
ели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у под |
кре, и пропустиће јогунастог властелина Јеремију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са Јаблановиће |
имио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија |
ти“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, |
, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с |
.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда наложи |
кта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Ја |
пасао манастир Св. Богородице, издајице Јеремију, Јаблановића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’ |
се питају.</p> <p>Деспот погледом мери Јеремију, Јеремија деспота.</p> <p>— Дакле тако, Јереми |
још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити д |
до голости.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита |
во Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке |
у Голупца.</p> <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— |
јеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави чине — па вид |
можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не пр |
е Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града издати неће, затезаће се.{S} Властољуби |
уће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослов |
> <p>Јаблановић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешко задржати од |
ад одобрава махањем главе, и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог ни |
а Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на |
Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија ре |
јске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} |
но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити.{S} Јеремија погледа на Јаблановића, |
чекају спремни док зора заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гривним јастучић’ма, по |
седили су у трапезарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, трубе и таламбасе, није требал |
војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо изброј |
ка, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> <p>Капија отворена, кал |
иха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> |
pb n="462" /> чауш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир |
ремије.</p> <p>Деспот проучи поруку.{S} Јереминој истези одговорити не може.{S} Треба новац за |
к се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно |
/p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад по |
ш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гледа мраморно тле, помоли се за |
</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </ |
Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупр |
ви светац, прости</hi>... за њим целива Јерина и доглавници присутне свите.</p> <p>Сад калуђери |
оји му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван делија, каква глава, какво чело, ка |
p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укочено г |
{S} Породицу имао је красну.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С |
ти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском властелину ланац, десет хиљада |
мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедере |
о.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одв |
Све је у жалости погружено, деспотовица Јерина јеца, чује јако опште риданије, негдашњи Стевано |
рану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија, и само се |
ли у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом |
се мађарске заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже |
за покој душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S |
Треба га војском принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити да пр |
590_C2.35"> <head>XXXV</head> <p>Кад је Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} |
p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко |
се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у црни |
Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војво |
њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти |
штени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и дра |
ло пева.</p> <pb n="526" /> <p>Деспот и Јерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали |
ити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседа |
си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>С |
ђаре дочекати — одговори достојанствено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим го |
Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Т |
на да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се станила, она је опет гостољубна домаћица, дар |
у, велика боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати |
рена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота дозивље.</p> </div> <div ty |
зговори, ево деспотовице Јерине.</p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S} Танког високог стаса, око три |
исни и пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест |
за народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> |
и, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не |
и, па онда ћемо говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, пр |
да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господару мој, што си се тако с |
, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освр |
само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти д |
Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедерево.</p> </div> <div typ |
p> <p>Ево деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва ч |
е, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} |
увим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градоначелнику, и свој госпоштини, с |
ко му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућег деспота, гледи му лице, из ц |
ут, канда предвиђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га п |
што деспот то изговори, ево деспотовице Јерине.</p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S} Танког високог |
/p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у манастиру где |
ада Србија је саката.{S} Сво господство Јерине сабијено је међ зидине Стеванових дворана.{S} Св |
у срцу Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан ј |
е, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому |
е, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред со |
ом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је већ ока |
ри су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долаза |
пре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му |
да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко јој на раме |
ео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотске дворе.</p> < |
благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе, трговце гули, народ од |
ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан жив |
види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, мол |
деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено показивало је румен к |
това Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко падало, |
ослови.</p> <p>— Тешке сам дане провео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голубац Турцима, Мађари поту |
ко наше баштине.</p> <p>— Право збориш, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја |
И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађар |
е задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним |
дна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељад |
ра.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи |
говора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриге терете |
/></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахр |
тој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерином деспотовицом, за њима доглавна свита, деспот пр |
за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, |
е људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допратити?</ |
зен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p |
ове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести |
ан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори, уст |
гатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида С |
ица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Б |
и их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлаз |
ри.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима деспот-Стевана, т |
з куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину |
тац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не г |
смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побједу над |
<p>Харалампије мало промишља.</p> <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти задовољан Јеремијо?< |
еспот мало промислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт |
пита га радознало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су м |
јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката |
на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, з |
а.{S} Јеси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми ј |
{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер в |
и.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> |
е с’ ли ти задовољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не |
м мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет и |
шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> < |
Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си |
султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, б |
осподо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо ма |
н започе.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни пад |
м ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учин |
шћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Харалампије мало промишља.</p |
јете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта |
па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се |
чује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам |
имаш. </p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни с |
орац.{S} Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, |
} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш о |
ити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније по |
сам први саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> |
ам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранковић предаје М |
о те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су |
ољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и т |
реда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потражива цену Голупца.</p> <p>Ферхад-па |
а Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак какв |
деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде |
Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје |
је, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међ |
ишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз не |
ливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ тв |
Голубац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако |
убац? — запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече |
у ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S |
’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара в |
мало огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с |
’ да је Ферхад-паша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, |
<p>Деспот погледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаниц |
да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегл |
ражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал |
ло од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалосно Милева.</p> <pb n="302" /> <p>— |
мај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас |
те за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Уг |
а роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да има људи на којима се види да не |
о показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад |
вичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кр |
бро познаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства доко |
асно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, мекушно — но јуначки ле |
кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а М |
Дакле није нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Петошко...</p> <p>Петошко је био позват, да |
ство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагод |
видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све с |
/> злокобу народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерк |
јархом.</p> <pb n="442" /> <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити па |
један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по |
е вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, |
епив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку целивао, д |
ћа. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— |
ли као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и |
уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није |
об, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им није |
арко даде одма’ преправити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било |
де седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина |
пца.</p> <p>Харалампије дође.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паш |
де још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> <p>— Е, |
ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, до |
— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Мо |
вићем и Харалампијем — запита деспот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајства?</p> <p>— Јес |
ли награду за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</ |
Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, саве |
чете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е д |
фендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство |
ђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} |
манских валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад б |
а жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— |
у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то |
срећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти |
у жалости погружено, деспотовица Јерина јеца, чује јако опште риданије, негдашњи Стеванов телох |
е мушки подносио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> |
ке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалост |
ле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — Л |
јска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, јед |
ју се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци |
’де се такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и за |
било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вук |
ампије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> < |
е ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит ј |
Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту б |
да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо в |
адим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а вој |
е породице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами види |
потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? |
приврженике уталожио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и |
, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Св |
овића, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Т |
рочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и ср |
ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, |
ужи Новак — није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али |
ло да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом |
им интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ |
властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Б |
и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати предају гр |
еметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде |
ује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да за |
жевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но |
nit="subSection" /> <p>Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они по |
шила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови, пре не |
у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш |
били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p |
за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} |
ас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; мо |
о Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онд |
ли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кнежевић.</p> <p>Харалампије да знак стражару да |
ће то тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ћ |
уду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га подбада против Мурата, да се |
кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Је |
на ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ |
нађем.</p> <p>Харалампије загрли најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> < |
е, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград |
народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не прис |
хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо би |
деспота Стевана Гргуревом старијем сину Јовану припадало господарство.{S} И сад, дакле, више пр |
мија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <pb n |
егдашњем јунаку код Искре, и пропустиће јогунастог властелина Јеремију.</p> <p>Јеремија седи у |
’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се рад |
убици, која младу књагињу послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу |
ности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућо |
турство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> < |
тере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без т |
ави своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би |
овољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да је |
ручио, само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — ре |
, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама |
пим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су |
ати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к т |
отворена, и Угарска може опасност која јој такођер грози само у дољњим крајинама Србије отклон |
.{S} Приметила је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељ |
тарост јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупкост која је обично само мл |
ају.{S} И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара ниј |
/p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука није могла забор |
Мађарска је војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, |
Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, к |
ји се једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.< |
наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког |
отурченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па св |
еле.</p> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том д |
ој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али ка |
ла, и тек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог споменул |
не, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, |
а“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, и шт |
а садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава теш |
е јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада |
овица, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама прису |
та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долаз |
Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме ка |
Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> |
но њено господство [и властољубије није јој допуштало да се дворског живота мане.] Овом незгодн |
знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао све то чистије зна |
ћи да јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, |
м и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскињ |
, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој |
оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од |
тпадила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави |
аковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче? |
и; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била бр |
ао препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и |
да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика не |
ни, стане насред града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој |
ина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код |
се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се |
и се Милеву приволети на тај план, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p>Магновење |
ткине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколи |
на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изи |
дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су ср |
први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге бул |
ица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двор |
на вребао отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна |
ева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, |
у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајно улака да је извести како ствари стој |
адесетољетни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} |
p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забав |
се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и |
мпије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и кућ |
се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљ |
репила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све те |
клони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но |
здише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуг |
утолико радо имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за сво |
се утолико тек срећном налази, уколико јој разне ропкиње са распушћеним косама около ње скакуц |
ни да какову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до |
ора без њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње ми |
Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу |
ом напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светисл |
невеселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су |
у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све с |
слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом р |
у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер јој с |
на о красоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање пред |
9" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверителан показивао.</p> <p> |
се поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магн |
од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше не |
сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно ис |
но раме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за |
тра намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе турске хаљине, наките неисказане, јер султан |
ду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да |
ница, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазна |
о љубави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} При |
о препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора.</p> < |
омоћи? </p> <pb n="305" /> <p>Патријарх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом |
л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам ка |
воје изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо |
овору предат, Мачва је такођер заузета, још треба Голубац предати, и то што пре да не би се зад |
г старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но стар |
бег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чад |
ку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тр |
во.</p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране |
огородице из Солуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет |
пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети. |
су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за |
у била времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, та |
т Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот |
ике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{ |
ад је властела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} |
ина две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и |
а застава са бедема Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаблановић <pb n="465" /> оста |
а тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота продераше до Крушевца и све попље |
а Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње јуначке клице.{S} |
е силе.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих вој |
не кад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадаш |
је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Д |
и су после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање |
зидане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу слу |
било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци сул |
последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је |
војнике, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац |
емијом, Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још има заказати, да како се доведу деобеници, одмах да |
е кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бран |
најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да п |
д ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не за |
Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша |
има, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо понајбољма стојим |
ати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, д |
на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— |
ндар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од |
би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Го |
и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се |
д-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, шт |
ска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да пре |
тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово треб |
је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову служб |
Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша |
ли Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковиће |
шно српско јунаштво, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показат |
тав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.< |
тац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, не један |
, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је |
о још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Го |
оиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дођ |
{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени |
, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, д |
:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер |
зове оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега |
и, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турака војевати могу — ре |
љ слегне с рамени, обрве подигне, канда још није начисто.</p> <p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шт |
дњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили су Миле |
адовољан Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и доб |
и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца |
и који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнеже |
д деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора с |
е.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочуј |
> <pb n="317" /> <p>Тако смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи |
оложене госте мало својим будалаштинама још већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гос |
етошко са својим искреним будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зат |
Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} |
да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Т |
ше није могла.</p> <p>Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобит |
чино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не мож |
емамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, он |
<p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу соб |
ељом Жигмунда добио, мени припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле |
то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији |
е.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стр |
оњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна |
са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против М |
.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту су бил |
ставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежеће |
бро?</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још ниси таково што паметно измислио.{S} Остајемо, дакл |
оста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против босанског бана |
, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако |
ђари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Гол |
или.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски наро |
аралампије легне и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човека и народа, па и он пређе у п |
то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, |
ја језди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију |
тлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне ј |
алампије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше |
се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни сва |
мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286" /> |
ти.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом заложе.</ |
Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски се |
еш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} |
е срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А |
е — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после |
е зато још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} |
о бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста |
тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала |
имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар |
Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди на |
Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} |
очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности с |
] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, вели |
<p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div type="chapt |
говића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војсци |
Харалампије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</p> <milestone un |
време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљс |
мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мо |
игмунд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима краља као де |
оврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} |
ђарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војс |
сновитим изражава.{S} Она, истина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга |
у о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од |
два јака човека, покрај њих Харалампије још неколико оружника дода да помогну ако будне до потр |
лада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синови |
довољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме још преслушао — продужи лукави Харалампије. — Кад кнезо |
одно.{S} Милева се од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово |
елегласно очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим глас |
у белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но шт |
влада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задр |
акама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им |
лин, Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јереми |
а зачуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архим |
Јеремија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље глас |
ао из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је |
оглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде |
ан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољу.{ |
ш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку. |
не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоб |
о млоге овце изгубити.{S} Но послушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, не |
S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко ка |
одио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас в |
се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега ре |
власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он за |
вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежеви |
одама, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да пред |
рхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћан |
ко дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кн |
ђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака.{S} На <pb n="376" /> тужно |
хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јеремија почине, баци |
м Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ком се нал |
зао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је да |
би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p |
.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господарств |
Два калуђера, један средњег доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог |
ићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се њ |
дао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на његовом тро |
Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо |
Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде |
<p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомињем се добро |
и, очита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну |
га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p> |
огодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — |
мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они још доникле разговарају узев сваки своју корист преда с |
се против Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово с |
нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како с |
ша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{ |
господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што памет |
ом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, |
днувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добро |
</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе суди |
Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с |
им бити.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка иона |
онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голу |
против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад |
а и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика с |
арска је војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато |
град не падне, нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо д |
паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут др |
ој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а |
{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; |
авио против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудн |
мо чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лазареве породице |
Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Само половина тур |
/p> <p>Поклисара пред отвореним чадором још држе док султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, је |
већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрада |
памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква р |
погазити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све |
адобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери дечански |
а пређе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се |
а нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен д |
, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће н |
а, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на стр |
е, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, |
царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Му |
у једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађ |
имо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име прославити. |
ти док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, |
један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, |
и.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне ј |
па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо |
мо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> |
— Велики падиша! допусти робу твом само још једну реч прословити.{S} Та красна хурија има, као |
ђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве |
/p> <p>— Светли султану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остан |
ош шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је |
<p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђ |
Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити о |
рпска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{ |
ми је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе |
ињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се сул |
дође до султановог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су г |
е зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да |
а десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке |
признаје за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се ци |
ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јереми |
ати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко |
ти, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби |
и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њен |
’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хас |
одишње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада к |
ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но с |
смешљиво.</p> <pb n="250" /> <p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа по |
да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} |
споту нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, тако мис |
отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом задруж |
ђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рув |
пет повратити морала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Бео |
о још мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, и обвезност испунити.</p> <p>— Само н |
же да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна |
хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и |
лно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска |
ат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, н |
вац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} О |
хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, з |
ет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком |
о као дете христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оп |
ред, неправду не трпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси пријеткова.{S} Искајаћу моје |
стреш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па |
рађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметр |
ра?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напо |
ца седи у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је ра |
у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?< |
њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и |
м Турчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> |
.</p> <p>— Једно се мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша ос |
тко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ |
свој озбиљски разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разгов |
оварала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па |
в без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барј |
, јошт досад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и дес |
p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји град |
ад Смедерево још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Ду |
тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт досад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин |
неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити |
унаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну битку покушати, јербо би им |
дрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај |
га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му |
откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се вид |
рпске владајуће породице <pb n="323" /> јошт већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све с |
се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, о |
аци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би |
д никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свез |
ни, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бим |
ерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није про |
од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђ |
што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се |
овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га |
ила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, потк |
ен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам |
пет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш л |
ји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који |
говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљен |
држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су пр |
д патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се |
, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српс |
тка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе |
си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи Гол |
показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке пре |
игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој т |
него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зул |
рев био, познајем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да и |
слила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чре |
ду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадали |
.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити. |
ијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно |
ду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се станила, она је оп |
ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били на |
, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислава — рекне Стеван.</p> <pb |
деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у ра |
и знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику вој |
ешком, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снаго |
n="341" /> душманину осветити се.{S} Па јошт где су заробљена хришћанска деца, која се силом ту |
волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни з |
л’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са |
<l>Дивише се јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као м |
а.{S} Њој је пријатељски говор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за |
p> <p>Служитељи на удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, |
ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителнијим гласом:</p> <p>— Сад морамо мало ст |
над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва |
ријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у К |
риврженике тражила.{S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ |
амет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већм |
Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио. |
/> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност и бистар поглед |
"subSection" /> <p>Овако жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су |
вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, |
буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Му |
ње и намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је наме |
вдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у на |
} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци н |
су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује |
о било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити |
бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, |
маном?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би х |
тиву Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је велик |
то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити |
жан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да |
о већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздрж |
угог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то |
ја га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића по |
себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патријархом насамо говорио, па се и он |
лашеним народом управљати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је с |
> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као једина |
но и поверљиво проговорити могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образа који су му |
е Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба |
о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни нај |
ео згодну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну |
понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауста |
јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови П |
чиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дај |
оже.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац Радосав |
отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда д |
ећ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласит |
можно турској сили противустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине т |
о доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска |
о разног разговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="245" /> |
Турчина нетакнутим крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити м |
иправе за то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља им |
наје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи ј |
меру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне да ј |
т.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бајазита н |
где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на |
пне на крсту распетија прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши |
луђера, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством го |
адобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска тр |
ка.</p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, ј |
је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Царигр |
Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Сте |
ав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамешта |
рцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и кој |
енит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук |
сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву ту |
>Жарко уби једног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога во |
е; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа м |
би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукаш |
ог султана.{S} Победом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су |
> <p>После ови’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на с |
авно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све ј |
су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, па се |
ко братија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров п |
поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна |
ве што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице |
вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети |
тит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не споми |
асвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да |
во дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Ту |
м.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја ве |
д истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи. |
} Како примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откуп |
о, видевши да се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја в |
гао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задово |
хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Деспот |
слободну, и погудивши у својој старости јошт неколико песама, одзива Душанова доба, у једној пе |
вде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитови |
народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника деспотства признао |
други су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Б |
олакша. </p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у |
каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски саје |
ти војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но |
вртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се десп |
де да Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се |
сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће нападе;</l> <l>Крв облила Новакове груди,</ |
смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми |
у није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено |
о су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот |
да је и самог цара Лазара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу усп |
ће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше родољубиви старци, и тек доцније, кад |
ичанственог предела. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена пр |
вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор мор |
ице мораду се искоријенити.</p> <p>Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави |
але такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодушија, тражио |
обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> < |
жати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, п |
} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло |
и је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све |
моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат |
ац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се |
е.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје остављала, прим |
чека одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима победу одржа |
.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој де |
ијатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у |
мислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал |
<p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он ј |
асније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо см |
оју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака остали, б |
p>Калуђери дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном зав |
ок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан |
рагаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајн |
је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао због |
велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Ст |
ма их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Ср |
до би напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Т |
пезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и време је р |
изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно |
могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и |
ом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми ј |
зара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турско |
моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О то |
до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им |
убрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући. |
лићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се |
несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га ј |
могнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код |
господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-н |
} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Ск |
p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и б |
ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не сра |
<l> Већ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кн |
иких спомена прошастих времена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна |
беше; син <pb n="221" /> му Светислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом доброт |
р ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управља |
сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском п |
} Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада |
<l>Већ се земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела |
Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог н |
, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био госпо |
јетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је |
а га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хте |
ла да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је она држа |
јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>По |
ном натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора |
мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност Марина теш |
сила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико как |
сказане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> |
им реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb |
у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n=" |
чуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У |
ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се опет з |
извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која |
оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихов |
по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му |
се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако сму |
ле Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— |
, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева |
ојске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро |
харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то |
га што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте н |
царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, докле се дворски савет искупи.</p> <p>Ота |
на ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе. |
прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се с |
{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који |
.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У п |
дноће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој |
манин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски |
ветовао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, |
е, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уп |
, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју са |
рему султановом налазила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <div type="cha |
лава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супруга српског цара Ла |
кова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере би |
сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко |
а најпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли тв |
прво придворно лице покрај царице, јер ју је особито уважавао због њене наклоности према Бранк |
е; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило |
е под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у |
су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити |
.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ за |
вањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет с |
рава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо моја — притвор |
ке сестра, млада Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој д |
ној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, ч |
шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље излазила, кад |
е фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је <pb n="365" /> као каква госпођа |
ети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.< |
<p>Кад је отац Харалампије примјетио да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли |
ку беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p>— А к |
му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} |
Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојк |
сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и д |
нати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног |
и калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрок |
тумарао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</ |
<p>— Дакако да имамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, је |
ође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, от |
бо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="246" /> с њим наш |
а га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калу |
ки и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност допадне, јер ниже кла |
о.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер |
са калуђером поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да |
ајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење да |
остави Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непозна |
то из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке куварке сестра, млада Љубица, књегињу служи; Јула |
послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне Петошко, н |
гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је би |
и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковал |
збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пи |
а сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} |
кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога |
.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Је |
својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим |
гоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни лана |
жи и послове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро па |
ао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим |
вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене ов |
дно вино пити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S |
закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у |
а свога некадашњег душманина, као прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко |
ло.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> < |
ријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, т |
да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ ма проти |
це ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држи |
старе сарматске властеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, |
више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грц |
ење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изража |
ив Турака показао се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" |
да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пусти |
бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јере |
се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој си |
ли сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове во |
вић, стјеновит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На п |
— Његово витештво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’дек |
а страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име прославити.</p> <p>После ових |
<p>Два младића, по саставу телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, к |
ти га нису хтели, јер су требали такова јунака код себе кога цео народ уважава, па и свима приб |
ач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учи |
и се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео |
још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} За |
ам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Хараламп |
<p>— Мој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега забо |
звесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака управо побратимски љубио.</p> <p>Хасан је остави |
{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} |
војим песмама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га |
м, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима |
амбурице, поред песме каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом мла |
бом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепти, црнино |
пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p> |
оружје, сабље српских краљева, царева и јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округ |
друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душмана, но сам |
м нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, п |
одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, ј |
иће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки ј |
, коњи заплашени растрзају се од својих јунака, измешају се без реда, страшан притисак, по наго |
њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па виши |
четић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака.{S} На <pb n="376" /> тужно појање сви сузе роне |
тства, чести и поштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени пре |
е, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује |
’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Фер |
/> <p>Хасану је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марк |
к.{S} И српске <pb n="273" /> попадавше јунаке Турци на истом пољу закопати даду.{S} Прост војн |
сан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помо |
ставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да |
еводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l> <l>Управљати љуте коњанике. —</l> <l>То изр |
еснат образ, рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, ко |
бодно натраг, он неће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустиће јогунастог властелина Је |
ске, фратори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Д |
.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе |
е у руке деспотски скиптар предао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири |
же, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српск |
с мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, будите са мном с |
Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и бу |
оростасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша ру |
главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увје |
иш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчин |
епријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару устреба |
/p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без |
Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздра |
ли су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се о |
жно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>После цркве с |
ку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама |
знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за кал |
ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога |
а напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S} Патрија |
о с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ с |
душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Харалампије као калуђер ком не да мантија да се |
е грехе Јеремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Хар |
ни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе |
војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому по |
да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ва |
ам Цариград страх је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски коњаници,</l> <l>Отиснули Грке од Марице |
лтана.{S} Победом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су јошт |
г, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" / |
љав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипка в |
јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља |
се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{ |
у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољуб |
јновић у шестнаестој години са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој |
мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.</l> </quote> <p>После ове |
S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вука |
начки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и |
део.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, оштар поглед бацајући на јунач |
тица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут Солуна,</l> <l>Друг |
рло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад један од другог не за |
е зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежест |
ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Нем |
и.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који |
ља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l> < |
лин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит |
аља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако те |
коме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју,</l> < |
Истина, млого зависи од <pb n="359" /> јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати |
колина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У т |
копани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо |
лије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могли.{S} Испод |
цу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих војник |
су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадб |
њим се дигне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војске, која се сада на Косову против Ту |
рашени зидови одјек су давали некадашње јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле простране д |
} Још се у пернатости познају некадашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, |
ојници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, бу |
еде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанствен, отворена лица |
е се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале.</p> <p>Не |
брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би |
причаћу им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како |
а, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, једном речи, |
ву Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој о |
грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надма |
здованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић |
сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким ју |
видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када |
{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запрос |
глатко, девојачки умиљато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> показуј |
јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} У |
добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти |
срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки је |
на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да је саједињен би |
Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, |
двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја би |
иће.</p> <p>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотско |
ране“.</l> </quote> <p>После ове пјесме јуначко чувство обузме цело друштво.{S} Новаку се суза |
ом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначког но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако и |
дговори Марко, оштар поглед бацајући на јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Ву |
очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава да |
> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године величаств |
Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов ме |
S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, |
’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца силовита</l> <l> |
од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јуначкоме</l> <l>До милости, дост’ славе стекосмо“.</l> |
а рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазил |
злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног цара,</l> <l>До |
лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, |
екао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само |
Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, доиста диван јун |
као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> <pb n="23 |
чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да |
штењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> <div type="chapter" |
евићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч |
његове младе године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности ти |
који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоњенија Обилићу.</p |
лаго оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особито |
} Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату ријеч, на коње дванајст катана, Облачи |
е черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се њего |
ико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљао.{S} |
рдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут |
блачина Раде показаће ненадмашно српско јунаштво, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљ |
{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са с |
у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре главе ту |
а му ни само признато <pb n="342" /> му јунаштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, |
у владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако |
и њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана. |
корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме народу исправио.{S} Но М |
о слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно збори, искрен је дру |
ког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l |
виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’ |
н јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Мар |
и кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши чудеса својом храброшћ |
ad>I</head> <p>Године 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лаз |
.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</title>”, и сами калуђери морали се смеш |
смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајући и веселим тоном је |
н брод, мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но |
ледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Ја |
ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се о |
а би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, ка |
<p>Розгоњија уређује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту ула |
ановић нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и |
е јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ћ |
и му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јереми |
иће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споре |
зела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то поја |
рије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели бил |
благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} |
аве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на |
ало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао о |
и, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сат |
ођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, ниј |
јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} |
а ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, |
ј већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на |
боље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџ |
зоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се |
ет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија |
ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара |
ветли султану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут |
сти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо п |
удити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају пр |
.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јабла |
{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре |
олубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на ј |
и дивни оклопници на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље |
ако ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако ми |
ори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо јо |
е, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремни.</p> <p>Р |
> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одмор |
негли предати града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубро |
премни, одморни, сад су збуњени, многим јуришима уморени, неиспавани, не дајмо им оком тренути, |
ом силом, сватко верује да наступајућем јуришу Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија |
да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Р |
ина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан |
ије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како се сам |
гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи п |
овар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јат |
гновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све |
би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, |
днети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — одговори Милица — само мало ми |
го не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако |
>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до уш |
акова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са вели |
ит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема до |
а се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> </div> <div type="chapte |
ебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изне |
већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусуф с |
твоје пријатељство задобити — одговори Јусуф.</p> <p>Милева није се могла начудити красоти ску |
овести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш собом толико блага, |
опет турски посланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву п |
о свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Мил |
Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небр |
и.{S} Један се од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p |
и, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милиц |
— Евала, то је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако |
све учинити — одговори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш собом толико блага, колико ђаури ник |
ред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p>Милева ј |
ивустати.</p> <p>Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом н |
да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора |
ци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе п |
о, свети оче? рекне Новак после обичног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата по |
калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и |
осјетио патријарха у намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</p> <p>Патриј |
у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— К |
еш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ |
е тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је с |
еш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај |
S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге до |
деца, која се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да с |
јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо |
знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, |
е остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, ш |
не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао |
чити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог |
дну плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, |
аче другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о |
p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војвод |
а ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи с |
ство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони |
оље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом на |
а отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову в |
онако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намер |
д испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинст |
tion" /> <p>После косовског удара народ к себи дошавши само је једног честитог поглавара требао |
ера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом морали пр |
ом девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је н |
отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p> |
но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица |
рса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на шт |
ошко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; |
еонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушк |
жели, онемила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наг |
ада.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што о |
господарства јер женске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} |
исли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао |
аде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, |
умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна |
дна, језгра Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским |
него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Ни |
није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши |
споту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени с |
аборавити нећете — одговори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој бла |
и Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће |
оварали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Мар |
њу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, ра |
о султановог шатора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p>После обични’ почасти, који се турским с |
јер само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџ |
ивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја |
чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском во |
тимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство от |
е у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад с |
Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија д |
е био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, н |
л’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Бра |
у и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери с |
ездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади С |
од цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у |
се Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи ко |
им да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма сребрничког к |
рле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као |
тављала, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала калуђера, па |
ма разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију д |
, зетског господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је це |
да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим границама пружати могао.</p> <p>Но, кад |
<p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то |
S} Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задоб |
ћевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где н |
и.</p> <pb n="284" /> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекн |
исак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, ј |
Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте саве |
лавни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" /> племенити хо |
е руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, |
одољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</p> |
т.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуљ |
ушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био |
сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може уп |
о, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траже.</l> < |
очеше коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турског< |
жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упус |
е говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да с |
пија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној |
S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и |
рко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати з |
м шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се на |
ти се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{S} Калу |
ворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџере једв |
ржаву.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, јер је др |
унак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав |
надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S |
делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјав |
у поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и о |
себичности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао |
аграду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе |
p>Душаново царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> <p>Један ко |
еш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сме |
<pb n="350" /> племенити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „ми |
нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег |
ека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напредују, кад један комад земље за другим доб |
није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђур |
само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И так |
од куварица, често је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је не |
се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце |
аша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство? |
ете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је |
осели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а |
љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметај |
ти.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави |
е о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb |
ад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што дове |
ас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Ру |
бцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо |
зида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ проти |
рбима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голу |
S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин н |
то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићеду, ве |
против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> |
ко и преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови н |
е као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — одгов |
рада.{S} Сила турска навалила на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још за време М |
о је млогобројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт |
знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одгово |
емију.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад су град предали — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако |
то још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, зна |
</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душ |
носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се в |
иста, за једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постан |
нда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с н |
араше родољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули су тај разгово |
о одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, поштовао је у ње |
/p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар ниј |
илу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разго |
ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу је |
је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер |
ски савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује новост дворску, силно се ражали; он је у свему |
p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане |
Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против |
осподара, и ево ти деснице побратимске, кад поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, изд |
.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкро |
међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молит |
атру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жиг |
астир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски г |
ђари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоћ |
’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на |
озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} С |
е, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’р |
ет плодну земљу мртвим покровом застре, кад Турци јадни народ растргну?</p> <p>Тако путујући, д |
ђу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Ма |
<p>Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="49 |
други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту |
лик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покров |
а’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, |
мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ да |
доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао пе |
{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко |
печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стевано |
џарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па зау |
е јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни наш |
и се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти ка |
ра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска |
би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не б |
Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, |
да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, |
жног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S |
онако могао сам против султана учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, д |
ске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери |
било доба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Д |
/> <p>— Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} |
ко у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва доче |
руга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме |
је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S |
/p> <pb n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође један служите |
вота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морам |
Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, |
ића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, м |
а вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица намерава, није се одм |
е даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне с |
по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство.{S} Он је, да |
мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, честити п |
е мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњо |
е страшна јуначина; под добром управом, кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} |
естра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, |
и други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а |
ту трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради шире мирис |
а.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Как |
> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како |
ере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се јед |
Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој |
тке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима се |
</head> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни |
а времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика између <p |
кова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Мил |
е, проклињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допушта |
нула, није знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ |
ати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и |
у све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу ме |
на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко п |
и, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> |
рим границама пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> < |
сно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се |
Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нара |
ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијес |
Онда нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим |
триженик, нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су уве |
уке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманут |
како и сад показујеш толику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш на |
даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и ка |
Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може д |
лубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ |
/> весела им мајка, кад тако напредују, кад један комад земље за другим добијају.{S} Где год ви |
p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече |
ји не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо о |
саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу |
рци познају само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет |
ала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb n="337" /> у свим ратовим |
њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру б |
/p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Мит |
тари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе ц |
тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да |
е! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.< |
Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у сре |
ти нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати |
Драго ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српско |
њем, ласкањем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и |
, пили и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор у |
ну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима |
е војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда сли |
млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац |
о би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако до |
ареве породице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами |
пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут |
чан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турци једном приликом на Ниш удар |
л’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не з |
на, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> пошао да узмем Голубац, што ми ј |
нити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се в |
адио га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p> |
е у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман |
</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подиг |
ог тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим прсима леђа сул |
, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може |
мо људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жало |
надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исп |
нестало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци др |
е ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох |
атом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из п |
т, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попу |
да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпр |
вора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселији, јер |
а турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак |
о њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се |
ма своје едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у ме |
бија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би треб |
ки краљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети по |
еликаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теб |
ијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата |
ђедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јеремију, Јаблановић |
агати?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу |
ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство |
p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од теб |
међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану д |
не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења доброг вина пили, |
богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S |
ма Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, ко |
пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића ун |
вог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, зна |
верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Пришти |
наслађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенги |
пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем код победитеља Турчина важнији, онда ми је ла |
до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове м |
анац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му |
нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, њ |
јер је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио |
ао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свј |
је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја |
ки град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, д |
да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је |
де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао с |
сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста. |
аса нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</titl |
ери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силни |
не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Кр |
Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, послат је био у манасти |
адости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чу |
онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" /> племенити ход Пахомија, кад му |
и се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, |
већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротвор |
потурченицима све њихово остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ |
p>— Он је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, која се са дв |
а када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једн |
мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого памети а има ј |
на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали |
у.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та |
ети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} П |
ло дијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот у |
милије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти |
о господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили п |
еслушао — продужи лукави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ |
врашким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, ко |
запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали |
зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану в |
рече озбиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог |
је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи |
стрица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост зан |
—- одговори жешће Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p |
доиста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, |
ко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је |
ој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме о |
а, стид од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је |
поповским слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам с |
порног војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки |
, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ про |
>— Није сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Т |
ао.</p> <p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, |
и мач, са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства даје |
сле тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда са |
{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако |
лак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довик |
ите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала |
тамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађар |
, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени |
бити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти |
ајбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчин |
ати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улак |
А Татарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Та |
е био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчина |
анак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не |
а, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може з |
.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима |
Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — ре |
Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у тур |
далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се |
ода хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратим |
.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нап |
треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчи |
умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би б |
им стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод и |
и моје другове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „ |
ода, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Господс |
глу дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе с |
ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом |
адобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда |
е, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта б |
уге подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале |
ад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био |
ба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца ре |
} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и по |
е куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У оваковој околнос |
, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, своју в |
е иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је |
ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је |
{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, је |
љу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} |
о шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задир |
о један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног |
т и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора држат |
, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродс |
и.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> < |
да сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, |
млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Друг |
<p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се ж |
је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>С |
} Каква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци |
ик.{S} Какав ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну з |
у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у |
ме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> |
шта од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мисли |
>— Боже мој — одговори Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри т |
в.{S} Не једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога |
а се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ |
није л’ га Милева султану собом повела кад дође до султановог харема?</p> <p>— Но још таквог б |
знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} |
Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурн |
звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, пеки, морали с |
ту је био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манас |
о, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, поз |
аблановића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока |
да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити |
држао је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, ниј |
д ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти уб |
то војске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи па |
3" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково створење иста мо |
љаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријате |
ама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и м |
ло, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до двад |
пре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар |
.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају |
авале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам |
ојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, д |
28" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао п |
S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, |
ету српских јаничара, <pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турци |
е, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћ |
ђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на |
м мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно проти |
е издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харал |
л’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се |
Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми ј |
и Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брз |
а слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер |
мао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још сн |
после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатр |
тац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оц |
нике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и к |
/> <p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједа |
не Бранковић.</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S |
је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну |
илан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи |
ијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, |
колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари |
ан одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не м |
вези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оста |
а ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што је б |
о ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспо |
ови грешници добију обично помилованије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му |
Јаши до Харалампија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и сти |
, сви ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао |
од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се |
војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Тур |
рху пећком.</p> <p>После косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и |
, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ |
ош другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" |
сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> < |
турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је мла |
право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n= |
и се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао в |
ао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.< |
ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лаза |
или нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} О |
ни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постат |
мели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује |
еђу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај з |
оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад се тукоше појединце против Татара као орлови против |
има кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Т |
сници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечер |
убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели |
харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест |
јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедер |
а и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправн |
т мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрв |
времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој |
себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од |
асићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одгово |
има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ак |
ти град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанс |
ок их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су п |
нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један со |
души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, н |
дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на |
Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p |
пет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, је |
за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штави |
алампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — реч |
ко изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канд |
мећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и з |
от, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и вл |
> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p> |
зети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му В |
>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем ц |
зе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом п |
пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, св |
а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан з |
, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо |
е, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонити, и души свој |
сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} |
ђу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и |
S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи? |
окрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чу |
и потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду |
нити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као |
није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини ј |
ову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има в |
е знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растати, но и то ј |
то ми, дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво |
а отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па |
ена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац. |
ћате <pb n="429" /> се оне жалосне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ |
} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду |
јући, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих има у стар |
а, па ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац к |
S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишче |
нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе о |
Каква је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београ |
нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе |
Краљевићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани |
>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све |
великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-ма |
р би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разго |
еђу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</ |
ци, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци в |
ђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњег душманина, као прави јун |
да се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силн |
сти, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} |
ке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на |
а оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — за |
га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос |
шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо о |
/> <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само на |
рока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, |
ја.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задоби |
акако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно з |
Све им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове зем |
е се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ф |
на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, к |
<p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погаз |
ијепим гусларима све је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Т |
/> канда предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, п |
ци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са |
т’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душмани |
ј за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гр |
на, то јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест деспотова дан н |
и луди су у великом почитанију, особито кад изненада што паметно изрекну, мисле да пророк из њи |
га и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто |
.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увелича |
ићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда |
ма у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Вис |
ад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руко |
и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су н |
.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор н |
је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то го |
ез помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа ха |
добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак |
ту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на ле |
.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма гла |
"466" /> <p>Сви се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд |
ако се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда та |
у не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле |
ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ |
што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву пр |
з Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек ви |
г и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" /> <p>Пат |
<p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо наши |
, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде ка |
а сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Б |
ан, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и |
Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био |
ла времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако в |
Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом к |
мо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с леве |
<l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен с |
рчку војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет |
<l>Цариграду о српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова С |
l>Баш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву |
ад-паша ишчекује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силн |
id="SRP18590_C2.15"> <head>XV</head> <p>Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се п |
="SRP18590_C2.35"> <head>XXXV</head> <p>Кад је Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом бра |
="SRP18590_C2.29"> <head>XXIX</head> <p>Кад је Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је оп |
ја, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светињ |
otes </foreign>” „Деспот Георг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она ру |
се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављај |
вода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодош |
столица за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар |
им сликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптај |
екању том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} |
ат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до н |
дио, и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и с |
, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уз |
ору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су обојица почивали, од одм |
Мађари и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман Рувим новог госта, владик |
, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут опет турски посланик дође, и то главом Ј |
ију ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магн |
ора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода гор |
<p>— Треба га војском принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити д |
је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им |
еремијом стоје спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружиј |
тпоруку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Ја |
а, као најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жа |
ијом, и с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши |
је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу служитељима, остави с |
раз одвећ поверителан показивао.</p> <p>Кад је отац Харалампије примјетио да Јула заплашено уну |
ле да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листине потписане и распослате |
еда, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на паме |
а је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека добру отпоруку од дес |
оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе сву |
дајући очекивао оца Харалампију.</p> <p>Кад наједаред, ето оца Харалампије.{S} Његовом доласку |
арбаросе великом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чел |
Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леон |
ебе твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао њег |
рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у |
езарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгледа, игуман га в |
нуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Ј |
е човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископа |
зни, <pb n="231" /> јер велика господа, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то |
и, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насм |
p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, прес |
оје умало што није страдао Харалампије, када је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у св |
дући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већ |
е земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, |
инише се такођер расположене.{S} Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало |
<p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај ч |
остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде осло |
аједанпут јако засветли.</p> <p>Деспот, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ С |
ио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је настајало живље и живље |
ветој литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво православни’, |
ранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом |
у је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, |
јем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбран |
ти, па су увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и |
м, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски |
ије добро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја |
ака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упр |
ро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба сво |
жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране рец |
да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђера утекао — продужи Петошко — мотао с |
тање војвода Костреш прослови:</p> <p>— Када је свети патријарх војску благословио, све је било |
енти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи |
боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па ка |
>Има људи који велики дух показују онда када се, опште користи ради, другоме сасвим понизе; но |
земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан |
ече Милица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војева |
пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није |
е породице саједине на исту одбрану, па када је домовина одбрањена, нека народ даде круну ономе |
<p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Т |
бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бо |
често су се овде задржавали.{S} Доцније када се српска влада распространила, нарочито под Душан |
та им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет девојака поред једног старца чаме?{S} |
о показати да каткад и лудом дође време када је величаственији од паметних и силних.</p> <p>Кос |
у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и |
глед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми раст |
оста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} |
сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>П |
ужбу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмени када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да јед |
слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро по |
је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.< |
квој сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши М |
Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог |
сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на праг |
огло <pb n="282" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска млого јача него српс |
дух и у упорству свом показују, особито када у уверењу живе да су они правичан орган опште кори |
усколебано море, проклињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, |
кашинове земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Ка |
није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то го |
то Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска с |
> <l>Треће бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бес |
ти ради, примити.</p> <pb n="284" /> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало пр |
ико примјетити — одговори слуга.</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га калуђер почне о неким с |
Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач престајао, донекле задиркивали су Петошка |
сви’ његови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калу |
емија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи манастиру, види много азапа, |
ба калуђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће госте приметила, променила се у |
и су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање. |
Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на ње |
и са гласом незадовољства Марко.</p> <p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Ту |
да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поо |
ице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но |
као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога |
p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану н |
и под једним сајединити, који би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, |
дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при напад |
ти може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па |
и су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника ко |
ка, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, том б |
Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства турс |
тете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.</p> |
Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— Са |
у Лазарево доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска |
ој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји |
тој оставио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима ње |
{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ |
ба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт |
> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остављаш |
рећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као |
>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, чес |
све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањ |
— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомињем се добро на о |
ојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. |
цем и подворником који је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе |
не леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгледала.{S} |
а са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајно улака да је извести к |
се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у п |
анковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу без по |
ерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским |
је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} |
о, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба и н |
бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и мађарско бродовље за собом пов |
то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскалашним пјесмама успаљивао је чуства дворск |
калуђери морали се смешити, и не један кадионицом јако димећи смех свој задавити је морао, јер |
двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, да из |
јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њихов |
сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према кнезу Стефану не произил |
ами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска |
мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће б |
вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушеније смирено подносити?{S} Тако је отац Гер |
аш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанс |
ио јер, срце његово <pb n="403" /> није кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним синовци |
и и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јо |
Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, |
отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари |
ли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке не |
ви само на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца на |
рјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} |
ђу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима од |
адосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радо |
’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су |
убио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је с |
те од Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p> |
<p>— Јесам, па шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и |
и као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, превесе |
о свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опе |
то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста |
ута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени |
/p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, |
пасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ |
је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав |
и све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опусто |
и.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што |
ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ |
а младу књагињу послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом има |
еду тог поклисара Каралампоглију, да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити |
тана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> |
давно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, у |
спот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана |
р.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опре |
лтану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш т |
си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајк |
говори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице |
калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава мил |
добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде ка |
и шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонти |
у собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кн |
аву горе и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онд |
етовања, рекне султан деспоту:</p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у ми |
цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Ха |
о, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити |
.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, как |
днако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— |
у му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили |
да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми зна |
твом.</p> <p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је |
Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је. |
иту Миличино стање живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, |
бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кош |
ике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презе |
, богат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро же |
а све добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Свет |
да управља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па |
печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да ј |
ц кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у |
ијета, красна као ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амур |
{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, к |
S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље н |
а, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме заврши.</p> < |
е доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар |
ревијати, и оно говорити што не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш з |
, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе та |
тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— У |
рана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јер |
оро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом |
да велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни Харала |
претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком |
да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" |
ка био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке можемо срп |
</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност |
.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановић |
збити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша бил |
ша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашури |
о се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Мил |
д мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— То је |
већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но ш |
исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па чо |
помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати ш |
јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да гов |
<p>На сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је ист |
ати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца |
ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и нова |
/p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиљат, упитљив погле |
ека који је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо од дру |
ријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је |
заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... |
мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала леп |
’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас м |
јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде |
>— Велики краљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам |
ече Марко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене с |
ћу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} Твој ју |
ковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу ору |
као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му |
ти.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, н |
аји принудити, а на Јеремији најоштрију кази извршити, расећи па на четири стране, и тако удове |
м адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p |
ралампијем проводио, и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на пл |
је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и зако |
ге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх |
езу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао |
светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— Видите овога мл |
и навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не гине |
ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем |
ије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и добар |
S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу се |
рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се |
о — рече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још ма |
танким, преко чарапа унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је |
вјети.</p> <p>— Јеремија, предај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунг |
у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од ж |
нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та ионако Светислав нит’ |
пребацити.</p> <p>Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мисли |
радом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов б |
и и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се по |
а пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли. |
ади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац |
јчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву што га са |
ена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог |
а Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зач |
еч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанст |
био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру |
з Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе. </p> <p>— Чујте, војводе, |
<p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремиј |
доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јерину.</p> |
пратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отвара |
лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду д |
нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кај |
<p>— Није ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети н |
Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отварају градска врата, диве се дивним сликам |
и’ чаркаџија, који упадају и харају.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наше земљиште уп |
њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим катанама треба послати до Гол |
пернатим створовима.</p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква |
онда моћи ће постати из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било |
.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на пам |
у дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно шт |
м се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија од |
уши терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван делија, каква глава, какво чело, какав саст |
другог веселог народа, можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Дол |
траха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном сви |
</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирит |
/> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је ств |
диван делија, каква глава, какво чело, какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариград |
им војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом зад |
природа показује свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад |
неког Мелентија за патријарха.</p> <p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, пр |
нуму имам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један |
<p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, |
еспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се л |
ста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су б |
шао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се на |
оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, к |
и си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико |
</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да ј |
ворском, издалека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, поуда |
е био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, влад |
а веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао |
ам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, ран |
спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не уме |
друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер право ј |
’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера б |
То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком ј |
да, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Срб |
-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске п |
у.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и нико |
већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p> <p>Све |
на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима налазио.</p> <p>— Ка |
Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ градо |
пустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, који Турцима служе. |
чи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш.</p |
b n="522" /> <p>Чују Турци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о то |
да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити |
остала, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} А |
оба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.< |
тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патриј |
аралампије.</p> <p>— Бићеш оправљен као какав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија.</p> |
за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се |
па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његов |
красној боји представљајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако |
ашти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове |
земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, госпо |
га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампије.</p> < |
кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могл |
ци добију обично помилованије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити |
окрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-па |
ут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици сул |
асоте вароши и величанственог предела. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна |
S} Гледи га Јерина, какав диван делија, каква глава, какво чело, какав састав, да је сретнији р |
деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је био твр |
били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокну |
игмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се б |
м, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} |
и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, |
д искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуств |
рије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога |
урна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела о |
уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му р |
а.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг |
ан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика између <pb n="451" /> Петошка и Ферхад-па |
ла сама изгледала је <pb n="365" /> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног |
шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда |
то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метеж |
дати, продати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изрек |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је |
убац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наре |
видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса др |
а, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Н |
овите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити може.</p> <p>То изрекне Фер |
дрво за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовин |
му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао |
екао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, сна |
су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а |
нутака тако онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Р |
нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је дес |
их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, |
мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — одговори други слуга подсмешљиво.</p> < |
ицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се |
ро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’д |
гатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да ј |
тино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд |
и да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{ |
иге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.< |
то им нијесте собом из манастира довели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их пон |
есело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од |
ја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би |
ораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, тој нису опростили него одма’ с |
сте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са свој |
ме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па м |
дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Имам — одгов |
вести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S} Даљ |
/p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред које бли |
чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пун |
лави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену з |
јши оче, ето дођоше нам гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Војвода Прибац са више њи’.</p> < |
ли приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’р |
својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их п |
, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Р |
/p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба |
шћен.{S} Црнци калуђери тумарали су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ |
о је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим |
и кад види богате неопустошене пределе, каквих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је |
већма заслужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је ве |
ерина, какав диван делија, каква глава, какво чело, какав састав, да је сретнији рођен, па да ј |
пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити |
е меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје |
мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз те |
p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, |
„хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, који хо |
шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог само францеска рука израдити може.{S} До њега и |
а се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку п |
</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.< |
шћени и помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци |
езује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, сви босанс |
ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и пове |
нтакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава. |
о, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефендија, па напослетку паша, |
анког звука лаке тамбурице, поред песме каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти царица Ми |
га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, ма |
још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерлановог |
рцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на М |
и су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војво |
p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> |
своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једн |
и ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил’ слабијим беде |
о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже никакав |
преслушати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са народом када се брат |
p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног |
дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар |
ти човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — рече калуђер, пружив му поре |
ео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим границама пружати мо |
О патријарху, истина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали. |
само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем и |
био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за брад |
дан нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, |
отом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира |
у када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао |
<p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Т |
аст украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замиш |
у, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај |
и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљу |
игмунд у Србији имаду погранична града, како да ја немам, земље господар.</p> <p>— Начини си са |
д, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе в |
предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, |
и ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада |
пет, исприча своје од почетка до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref target="# |
ла невесела, плачна — како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро |
> <p>Русна је измеђ’ осталог споменула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети срп |
ти.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како |
по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљск |
унд се светује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ после |
ну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их д |
сео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало |
понудио у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог |
<pb n="474" /> <p>Радосав све исприча, како су хусари напали, све злоставили, харали, како су |
јводе држали се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално |
тајности дела и новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила.</p> <pb n="300" /> <p> |
је Вук велику страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто после косовске битке.{S} |
ад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сх |
да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору с |
два човека Харалампији, ком се налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.</p> <p>Хара |
аблановић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћ |
и, који су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса |
ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и ве |
>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш |
ати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>С |
уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се зм |
њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све н |
мишљен Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> < |
не Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, св |
Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерлан |
а, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа |
је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, |
вини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сам |
p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како ј |
се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, жел |
ад мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда |
воје право, своју власт напустити неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечац |
а.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’ |
ти готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти |
ео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки |
емањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити |
оје увеселења ради негда сазидано беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Ми |
пија и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, б |
ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царство.{ |
ед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдиј |
ако је морало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, п |
хусари напали, све злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да |
лили, Турке истисли, манастир похарали, како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет по |
<pb n="366" /> се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива с |
да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господар |
и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S |
акву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мал |
{S} Почне, дакле, нове планове правити, како би своју владу распространити могао.{S} Милица је |
авио.</p> <p>Сад можете си представити, како се у овом намастиру под управом Харалампије живило |
у осталих.</p> <p>Може сваки помислити, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом. |
бом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алк |
.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на сво |
руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад таков |
украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде д |
а.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику наклоност, кад је, као што |
от исприча како је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да |
ана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда |
ру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли при |
орани чека госте.{S} Свечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се |
дио како сам му до насљедника дорастао, како је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! п |
ратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листин |
слови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, |
} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било |
и.{S} Гледај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Харалампије.</ |
чну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи не |
на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, |
, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свег |
{S} Место љубави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу |
са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — ре |
чне се са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао |
и како.{S} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису |
не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је право, — прослови громким гласом Јеремија.</p> |
ма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиро |
ода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против босанског бана.{S} И ја сам јо |
предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем саветова |
то тога Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, |
о како се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини један од другог отимају, напослетку и Т |
ко стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе д |
наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на |
ако ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на т |
ело Брдо, <ref target="#SRP18590_N4" /> како је понудио у име Јеремије предају Голупца, како је |
и калуђери појединце на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији, како ли на бде |
ом приликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда |
Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом и јунацим |
жијем поред свог побожног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери поједи |
јевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћ |
а на више страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан и снажан српски народ, кад га не би |
е слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и по |
ачају нема ништа од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој |
</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њи |
а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, |
глед Марковог господарства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако ј |
дило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре св |
бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у го |
одијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што |
гао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније |
само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} |
ч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</ |
а Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран. |
зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отв |
у, који му против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено |
да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану напросто преда |
питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Дост |
Пајсијем улази.</p> <pb n="428" /> <p>— Како сте ми, кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и |
н прави делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Како би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p |
абуне још није опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица |
реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вр |
лас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Како право, онако здраво.</p> <p>Бранковић рече:</p> <p |
тислава?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо п |
она држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је п |
а хладног тела све до голости.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вра |
в рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна |
у са својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног ју |
<p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад су град предали — запита де |
чи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар |
аљ двоуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како мислиш Лошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да да |
дустане.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен |
> <p>— Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да |
ше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оц |
свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и |
а пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.< |
опови са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњ |
одно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као |
овамо највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас |
туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче |
ти и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> < |
коло њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали |
мо пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселост |
без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} |
њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као зал |
и делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће пр |
p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекат |
вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог |
пита га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb n="474" /> <p>Радосав |
ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} |
> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљ |
и Харалампијем.{S} Још има заказати, да како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред в |
пца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјели |
је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Вид |
дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> |
кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац |
ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> |
и’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подвргавали.{S} Ово в |
Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, |
а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за |
ке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, |
би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије |
та ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где |
тра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да |
без утехе, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у |
ише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад н |
пет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у турским рукама, лако с |
пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова победа д |
свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S |
аћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S |
евојака поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, с |
и све добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових ре |
досно Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ ја |
на које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Бољ |
p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p> |
хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерст |
а наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске |
останем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама |
нежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Ферхадове очи су |
ећу на друго што.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град |
ано, покидано.</p> <p>Ферхад му исприча како су хусари на манастир навалили, Турке истисли, ман |
ражива цену Голупца.</p> <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам |
а све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану п |
во на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n="287 |
ога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Ј |
о остављам деспоту да употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код См |
2.19"> <head>XIX</head> <p>Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, по |
ече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, |
ли с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их ка |
еремија пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се може ако све то што се ишт |
не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни |
гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Ј |
и, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила тур |
да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуров |
44" /> краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на г |
> <p>— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p> <p>Деспот |
ежевићи код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и |
улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се |
да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" |
сна са Харалампијем потајно договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дођ |
аду, у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што |
ељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се по |
њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње мисли умн |
у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од дес |
желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила |
олубац предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му преда г |
гују са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Патријарх цариградски нема с |
а и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запр |
у још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина |
сали, а Грци прекрштеним рукама гледаше како српско царство пада.{S} Цариградски великаши шуруј |
ру мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ |
ко ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и |
илица је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину |
јас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на |
клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смед |
умарали су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђур |
јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> < |
су подробни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>После главног одмах је |
цијелом извијестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— |
.{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи п |
гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера с |
а како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита Новак, који је зн |
отворена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n |
ив Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње |
ман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доб |
шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповеди |
е од старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срби за |
<p>Дозову Радосава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив задато, од |
м.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили |
p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> </div> <div type |
теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Је |
га запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, исп |
није народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долаз |
вом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} |
ад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш.< |
како би могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, |
је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни с |
ане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва во |
народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Тат |
овуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} П |
нама треба послати до Голупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист поса |
Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту |
Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јере |
трапезарију, праћени од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким |
рига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хте |
е старим љубавним чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта |
Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи |
p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</ |
вом дошли.{S} Светислава су престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и как |
ерства хтео <pb n="318" /> оженити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Др |
на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласловара Ло |
>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ. |
како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако |
новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага |
вим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује по |
знајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, |
ма познам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{ |
ц. <pb n="387" /> Па треба Угре поучити како се против Турака војевати мора, јер они још нису т |
јој деспот потајно улака да је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарим |
ма у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову п |
Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз |
њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо |
ати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тест |
, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [с |
о у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети |
ала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, |
хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n="318" /> ожени |
вароши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо |
пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ |
адали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу |
моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Бр |
Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паш |
пала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш |
ћа за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст |
приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Ч |
који харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— Т |
м и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, ка |
е цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини ј |
поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, ка |
ни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружије наперио, окрене и |
о и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, како је и при самом |
> с њим нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех |
све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам |
смирени калуђери примити поштено, онако како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оц |
и осветници се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и |
ли се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступали.</p> <p>Особито Јули је |
ије више млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Мно |
о Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, |
гим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S |
се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светис |
скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div type="chapter" x |
д и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на |
тог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога да |
а смисли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете |
чуђен.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, |
то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је свој |
у Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новч |
шавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети |
лампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па у |
ављали како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светисл |
на.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан |
у у дивље збуњене, који се доле тискају како се само може.{S} Није било места ни времена да се |
љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те п |
е мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадити.</p> |
примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</ |
ош једну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече |
спот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што ви |
и коњаници, да можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после |
слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави к |
ода, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који с |
ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као шт |
опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и |
>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одм |
> <p>— Један мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти с |
деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и м |
клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Ш |
а не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забринуто:</ |
а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро преглед |
вића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су |
ође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежев |
то мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедн |
е с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица |
а им се испунила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да |
спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту приступи, деспот шири -руке и у о |
м новог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му зап |
ећ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, |
нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки себи представит |
анда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава |
ици, двоструко чуство произведу.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића доб |
е и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, |
аљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у вој |
буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што |
де, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S |
овића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли |
бока видела се изрезана два велика ува какова су у познате животиње великих ушију — седео је б |
емо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче |
е уступити и себе пред целим светом као какова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало. |
, уколико ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила. |
се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће |
саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није |
имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имала свој |
а би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врл |
тине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S |
ати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од не |
двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Кр |
трепили, кога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и з |
чувству радости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни с |
српским великашима, који не би ради над каковим малим [пределом] независно господарили.{S} Вука |
све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план произвести?</p> <p>Суле |
и рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, ка |
чак, па кад се њему Милева тако допада, каково створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро |
уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једна је ве |
вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} Марко у свом богатом наро |
емље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и установљеног строгог закона проти |
а собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> <p> |
се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се стању налазили наши стари после пада Вука |
да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на ж |
— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Бајазит свог пос |
оту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, |
корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помал |
ужитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — рече подсмешљив |
.{S} По његовом немирном духу, другу би какову струку живота изабрао био, која би његовој нарав |
ђу собом добро живјели, у онакој љубави какову Христос препоручује; није било међу њима никакви |
.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој примљен је |
е и намисли датом приликом од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У двору се све преправљало за |
у, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну. |
> <p>— Само добро чувајте кнежевиће, да какогод не замакну — рече Харалампије.</p> <p>— Немај б |
нежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њих влада |
ожда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђ |
ска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је б |
тила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам |
ме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у за |
Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву г |
градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејданом назвали, ’де су крволоци млогу српску крв |
у, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд |
округ стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако з |
, радије би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бад |
је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стас |
са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са |
у, место мантије долама, на глави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи |
дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, црном |
као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се са че |
поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан |
су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n= |
на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ добар глас |
језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија не сам |
јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала за |
сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважит |
ћи гости мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да |
напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком и |
а само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — викали су подсмешљивим гл |
би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не в |
м до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на |
Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имал |
мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спремај |
мо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињав |
</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати.</p> <p>— Бо |
ру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми |
мо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе |
сле, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, нестане привиђења — упадне у ре |
заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Св |
јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на доч |
ије му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке |
и не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти мла |
а шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај. |
ди кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије по |
ји нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још |
му приметити да негодује зато што му је калуђер постао предметом неког смеха, јер је и сам у се |
S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца ко |
ер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност допадне |
а да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драговољно.</p> <p>— Би |
лили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејал |
, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покривао да |
све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S |
чињеном каквом услугом поправити — рече калуђер, пружив му поред тога који новац.</p> <p>— О с |
нда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да |
долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад- |
вору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу кув |
с ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојат |
ма је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову |
луђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим у |
иште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд до |
а жалосна свечаност.{S} Један лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот |
е сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</p> <p>— Та |
еде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — викали су подсмешљивим гласом несташни служи |
p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито чес |
смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у |
унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље сп |
.</p> <p>— То може лако бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p |
оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши |
Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— |
знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит. |
скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог патријарха, као што ме видите; не могу д |
ећ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? |
рпским местима џамије подигле, не један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир пун кал |
— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</ |
иву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим узвишен дрв |
т проучив књигу, узме перо што му један калуђер додаје и потписа име своје „<foreign xml:lang=" |
е, као некадањи јунаци, Харалампије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p |
пламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код турског паше метоике пи |
спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом |
</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита Новак, |
ијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обо |
кајући опроштење хтеде им сљедовати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им доб |
.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, |
м, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и ср |
вини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која мла |
о да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго мислила.{S} |
ера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито бла |
луга подсмешљиво.</p> <pb n="250" /> <p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем |
и тишина највећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искуш |
личност је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним ст |
ева одвећ приметљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он п |
ике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа н |
све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубровнички трговци |
је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побожног поглавара. |
p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, св |
онтија, у смирености напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица дол |
онтије.{S} Стражари зачуђени задрже оба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи дов |
у велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, један средњег доба, други још младић, тумарај |
, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-Стевано |
ворила истом онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си б |
а јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад није |
ом, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одав |
њој приближава.</p> <p>Она није познала калуђера, па са страхом побегне унутра и осталима је, ш |
превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би свој |
морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол |
аније довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, откако Срб |
>— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p> |
његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је Харалампи |
ербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произвело.</p> <p> |
речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђера држала, који је мало понес |
<pb n="259" /> ноћашњој незгоди црвеног калуђера, на које је после смех сљедовао.</p> <p>Калуђе |
.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђера држала, који је мало понесташан, ал’ не би ник |
ом Јеремији набора се чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а |
/p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, до |
ам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђера утекао — продужи Петошко — мотао сам се тамо-а |
д радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку натраг в |
мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски се догова |
до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила не уг |
ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим р |
о је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђер, п |
смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били господски с |
ветислав, са својима млађима и неколико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у ба |
ојвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Гол |
ом постала.{S} Њој је пријатељски говор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада |
не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, |
могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Старији калуђер сузе |
</p> <p>— У здравље Харалампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ |
јд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ његови’ молба и извињавања. |
си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и |
г слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех проводити с |
кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није м |
коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој |
ства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ко |
ди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу ороше |
јем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зла допали, ил’ к |
свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру је поглавар архима |
ас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом морали приповедати шта с |
рата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље отпојао сам са је |
ле млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт |
већ ишчекивали.</p> <p>Капија отворена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремиј |
време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспотом и прат |
о још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери дечански.{S} Отац Леонтије због своје смиренос |
мештају се војводе, свештеници, попови, калуђери.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога Завише.< |
ва, Турци које потучени, које избачени, калуђери моле, преклињу, код уздивљаног коњаника нема м |
ову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да |
тиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери се смирише, па гледају свој посао око манастир |
све ти се представљало као светиња.{S} Калуђери су изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећ |
илева као прва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи и |
S} У саборној цркви служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводам |
арица са својом породицом; патријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} |
као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђер |
и доглавници присутне свите.</p> <p>Сад калуђери започну жалосну песму, посмртно пјеније, одјек |
њу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије с |
остојили га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне један млад |
и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Н |
није страдао.</p> <p>Патријарх и његови калуђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу.</p> <p> |
и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из опре |
е на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати п |
ћ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, очитавши благодарителну молитву, са Новаком с |
и, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у |
але, па мноштво православни’, па толики калуђери, па опет толика тишина, да се летење муве чује |
та Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући т |
ељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb n="351" /> <p> |
владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но предали се на славу божију и на славу људс |
или.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жа |
рт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри паст |
куће били.</p> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} |
а њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је свита, ма |
другој мањој трапезарији ручају остали калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожн |
мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се |
itle>От јуности мојеја</title>”, и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицом јако |
х, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а народ би |
њу и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђери моловали, па светитељи тек што не проговоре.{S |
дени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити поштено, онако како божији закон налаж |
анда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђери клечећи моле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремиј |
Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S} Како је морало би |
ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су се |
коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{S} Који што приноси Смедереву, држи да за душ |
едно десеторицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу на |
био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали су као какви духови по земљи, и како |
крвави трагови, рањени повезаном главом калуђери, све поваљано, покидано.</p> <p>Ферхад му испр |
.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, |
гло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ф |
блаженство душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн |
се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са |
ас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и Јабланови |
свештенство је усколебано, и међу самим калуђерима налази се подоста, који су на сваку промену |
у читати можеш да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан |
е и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, о |
на које је после смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим п |
међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдиј |
на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бра |
раћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све подробно.</p> < |
/p> <p>Светислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли датом пр |
а нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, бл |
е би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било шт |
ић одрекне се светски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> |
ему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, л |
у, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, |
S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и по |
твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, колико његова.{S} Ј |
е црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не ј |
ћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћ |
изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, м |
на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му |
.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика прав |
благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<title>Многаја љета</title>”.</p> <p>За њим |
то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, доша |
љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не питај то сада, не |
ије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђерско руво, навлачи све делијско, паше сабљу, мест |
е већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за |
ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n="318" /> оженити, или како су ме |
па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у поповским с |
им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред народом ону важну св |
омешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампије није таков као Леонтије.</ |
и је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита Новак, који је знао да ће |
добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где својим особинама, као оштроумијем и па |
вни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" /> племенити ход |
е Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита Петар.</p> <p>— |
ац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност и бистар поглед калуђеру леп п |
рчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем.{S} Шта |
алуђерству; решителност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам |
ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремиј |
сту ишчекивала.</p> <pb n="257" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, с |
ја не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с |
аралампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, који је имао |
у били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду |
ванредан поглед такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало |
луђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.< |
прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћ |
ски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на којима су урезана дивно |
ре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану!{S} Да покушам |
ну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, |
крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук с |
и, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земљ |
{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко доша |
Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјер |
којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно с |
опају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И српске <pb n="273" /> попадавше |
одзива Душанова доба, у једној пештери каменитој оставио је своје гусле јаворове, да кадгод, а |
велико златно кандило, украшено драгим каменом, унаоколо опет сребрна кандила, и њихова светло |
ен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војво |
имо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану!{S} Да покушамо још јед |
мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек шт |
била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећ |
ер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика дворан |
S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у |
у је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сп |
едни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним пределима секу грдне с |
топ на градићу Ласловару, пак избацује камење као глава из гвоздене цеви.</p> <pb n="432" /> < |
златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор |
жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда |
} На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељан |
на прекрштеним ногама почива му драгим камењем посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди |
та.{S} Свето евангелије, у самом драгом камењу, поклон цара Душана, светлило се као сунце.{S} С |
остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменит |
оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у |
ека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде, па мисли |
сам доламу место мантије и калпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад ј |
сати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу |
је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Свака струка, синови моји, има свој |
пи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори |
ници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султа |
S} Камо српске војске, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце |
>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето ка |
ти удовичке, камо мржње супрот Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове противности су нестале поре |
их најближих?{S} Камо жалости удовичке, камо мржње супрот Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове |
је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, ве |
Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, е |
оле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма |
еће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Ма |
ног изгледа, одважни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан |
/> он и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Д |
ако смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има |
астити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али са |
већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем |
ашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лаз |
од допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још комадић земље, |
Светислав са својом младом дружином?{S} Камо српске војске, српских војвода, камо Обилића?{S} С |
осле пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жалости удовичке, камо мржње супрот Турчина, камо |
разговор који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако п |
о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном кој |
Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</p> |
а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје |
слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да ви |
е допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, |
ри канда није турски паша, канда снева, канда је хришћанин, па исповеда терет душе своје.</p> < |
мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали п |
шко, сумњив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно |
ствари, говори канда није турски паша, канда снева, канда је хришћанин, па исповеда терет душе |
у плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} С |
светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, што се ти п |
еспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви з |
само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.< |
е успла’ирено јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Фер |
и чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души терет олакша |
<p>Краљ слегне с рамени, обрве подигне, канда још није начисто.</p> <p>Сад запита деспот.</p> < |
измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кл |
и је пламом задат, танке усне стиснуте, канда задављују плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, к |
0" /> им прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђери клече |
, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> < |
ен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом постављена, о челу виси велика ико |
њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му |
речи је Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнеже |
це, усне мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.< |
е, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле |
познало се да је деспот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у о |
а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће в |
чве тумачиће народ тако, <pb n="385" /> канда предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није |
ри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што |
матске властеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као |
{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p |
тар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Голубац преда, већ да он шт |
напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерин |
овори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и кр |
ко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежевићи упра |
пали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запи |
деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срца деспота протекле.</p> <p>Деспот просло |
гласом Ферхад-паша.</p> <p>Харалампије канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферх |
е, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из г |
{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком деспота задовољан, па прослови:</p> <p |
ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршил |
, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n="526" /> |
а њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познаје те главе, ускори кораке, види три крваве |
хад-паша прича чудновате ствари, говори канда није турски паша, канда снева, канда је хришћанин |
ав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству земни рај преправи.{S} Ту с |
чне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки |
за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се н |
му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот |
говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чу |
ам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</ |
какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, |
ди се брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро ц |
чије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Пет |
, како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво православни’, па толики калу |
после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане |
о драгим каменом, унаоколо опет сребрна кандила, и њихова светлост неће се гасити до год је Срб |
луђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за блажен |
редвече је било, црква великим сребрним кандилама осветљена, виде се дивне иконе, одбијају од с |
етљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од о |
главан орао, над њим виси велико златно кандило, украшено драгим каменом, унаоколо опет сребрна |
здраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види |
пити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста душа свијети |
доважају Дунавом и сувим убојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види См |
челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева |
ади за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, морјем и сув |
ма реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлов |
ју Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Ср |
590_C3.36"> <head>XXXVI</head> <p>Ђорђе Кантакузен саградио је Смедерево тако, да се ласно узет |
спот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Де |
еђу Немањићима као год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чу |
вио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јерину, |
зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом |
а, и шкрип колах, слух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де треба показује се, показује, поучав |
их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и деспотовица знаће Мађаре дочекати — о |
в мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војвод |
војим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор |
ске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војс |
ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који су се борили на поморју, |
е сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је сад долм |
Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, |
кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и овом сирома |
истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену доважају Дунавом и сувим убојне топове, Кан |
Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био |
</p> <p>— Право збориш, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ |
освете у руке деспотски скиптар предао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, |
усна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још |
S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена српска крв, па смисли други |
жни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, породици, принети се |
ити?</p> <p>После презреног Светислава, као потурченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је бил |
n="302" /> <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само ј |
S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда |
рево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати дес |
и је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поре |
тов брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, |
етних и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком ш |
потребовао, одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспо |
ити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, б |
је већина гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разго |
да попусти ни у житејским попеченијама, као год Харалампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Па |
адио калуђерство, где својим особинама, као оштроумијем и памећу, далеко дотерати може.</p> <p> |
еч прословити.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војв |
Обучена у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак златан појас показује да је на њој г |
д види сина свога некадашњег душманина, као прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољ |
деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв |
поступати.{S} Српска се војска, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак |
говарају; свака им је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у мук |
од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када |
познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S |
<p>— Ја сам калуђер светог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мал |
ишта скривили.{S} Поштовали смо стрица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жало |
{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Срби |
олубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до ње |
д-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S |
</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако |
ојводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, |
ородице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је в |
рихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Харалампије као калуђер ком не да |
будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада |
луге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје ост |
сад показујеш толику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагоро |
нили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њ |
дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити |
/p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ ствари, |
последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји |
г задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.< |
покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, у |
двору нема, постало је све разузданије, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући |
иком се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад м |
и наредба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да |
, да са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Ро |
је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивал |
p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио |
к похађао је властелинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи мож |
г зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновило, па се и различне ш |
ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је |
а би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић |
дали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили |
могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у вла |
знајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије |
ку јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="348" /> |
ама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Кар |
да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих војника крај воде, при обал |
Облачина гледају на Ферхада непомични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — |
ечи да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија |
на; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више |
пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју |
што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</ |
ли, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад ни |
па ће у лежању светлост своју изгубити, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{ |
и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад |
оје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међ |
p>Калуђер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично није стало, почне се с њима ра |
блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек |
тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи |
жевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом де |
гао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу своју силу из |
ешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад |
и са својом тугом и својим јадиковањем, као два славуја којима очи ископају.</p> <p>Међутим пре |
тећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је била мир укре |
бро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харе |
м му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо т |
, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем све што |
т већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов слуга, добро је познавао живот и одно |
а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају младоме потомству |
ачан карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, |
и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем показуј |
господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ ни |
свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{ |
ад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађао је властелинске замке, дво |
ица, и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, да |
ви турски паша прам Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Ова |
и га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, |
оја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на друг |
иновати се.</p> <p>— То је опет толико, као пријатеље царичине истерати да се непријатељи угњез |
знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> |
рпском народу могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — |
е не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну |
видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега |
рекне калуђер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходител |
нити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> <p> |
упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа |
n="399" /> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{ |
а наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам |
нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си гос |
пре архимандритом или владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но предали се на славу б |
лубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Т |
па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их. |
ћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</ |
нато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разн |
им делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде б |
>Гости се почну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S |
вако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће |
снице побратимске, кад поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа. |
што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, |
је могла.</p> <p>Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног ж |
то рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да |
Вукашиновог, кнез Лазар, <pb n="270" /> као најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке рук |
} Јула сама изгледала је <pb n="365" /> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озби |
буде покрај Харалампија, <pb n="448" /> као неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} О |
ер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у друго |
Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и |
>Русна је била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, славног великаша под Душаном, презр |
у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај |
и у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућин |
да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је |
еде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет |
ића, који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити |
и.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у п |
првог степена свештеничког доспети.{S} Као стари приврженик Бранковићев млого пута се опасност |
сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Т |
о желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезани |
урство се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, позивају |
господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила ова |
нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују гар, сенку некадашње све |
до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја доби |
У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговин |
стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l |
ма.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ |
згледали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не ј |
е млого којешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају |
ење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу |
с плачем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је мат |
</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} |
у хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе |
нем патријарх, биће Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не би с |
јући осветити се, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главним војводом српске вој |
уду изјавио у својим песмама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погре |
Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко мо |
н.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу лом |
пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој |
мам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свеколиком српском народу могу добра чинит |
у, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане на освету и слободу буди.{S} |
твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удар |
танује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама српску господу занимао.</p> < |
Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" /> господар бити.{S |
> његов патрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферх |
д-паша не пријави турски селам, изгледа као Србин у турском руву.</p> <p>Поздрављају се као ста |
р узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране |
и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> < |
л’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{S} Харалампије није се д |
ским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцим |
јеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p |
ог цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо |
ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблано |
равославне изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и |
етом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се |
држали су му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела искоренити Лазареву породицу, налази |
ло врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народом у с |
Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке см |
опку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{ |
ве му Јеремија, пред њима два побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане десп |
рбина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, п |
пак није се прам овом између четири ока као такав <pb n="427" /> понашао, него као брат брату, |
срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака управо побратимски љубио.</p> <p>Ха |
ао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце наро |
даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и р |
Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они та |
сле вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не |
виђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме ј |
вој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер позн |
зео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако |
у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрок |
м часу господар Београда, и прима краља као деспот, српски владар, земље господар.{S} Првенство |
ковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раден |
страсти, борио се [са] његовим чуствима као буром усколебано море, проклињао је онај час када с |
важава, па и свима прибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Ту |
и, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на виш |
ре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојиц |
ло правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са |
у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до н |
а, да изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом |
а иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Не |
зе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам о |
јка је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне |
ав потребовао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашест |
рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору |
ост изјављују.{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све |
моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој бил |
врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гл |
рв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити |
ј слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се ви |
<p>Деспот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смед |
Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које умало што није страдао Хар |
е кад се тукоше појединце против Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бију |
а млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу |
а пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспо |
којем мене Угарска после смрти деспота као овоме насљедника и деспота признати има.{S} Турци с |
ркиње, слуге и служавке, јер патријарха као свеца неког поштоваше, па је радост код свију била |
елики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{ |
ило старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, п |
својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и п |
} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли |
, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти |
калуђерство, што Харалампије није таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте з |
, међу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам би |
ти, нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би |
им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу |
} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутрашњи |
у.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу |
ата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва |
рећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султан |
рхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, |
рцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједин |
рнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, ј |
ију познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта науч |
Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да те глав |
ругом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом господарству над Срб |
ша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и стар |
е је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се м |
л’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших коња неће расти трава за усје |
а ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јес |
лужи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, гла |
лубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда |
аше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од села до села, од вароши до варош |
аве, па су побожни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери |
ма ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p |
ити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, |
ог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства |
е, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p |
веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, п |
е битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, његови приврженици, напротив, за з |
де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама |
ерине речи слушала.{S} Материна воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и |
клоне.</p> <pb n="265" /> <p>Царица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову реч.</p> |
ове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде свето |
ав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па |
е Светислав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> <p> |
то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње |
нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре зу |
?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је |
Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаћ |
дође.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује не |
у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје упра |
лико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под заставом |
је на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и |
нака, дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим |
ад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо |
јводе, као некадањи јунаци, Харалампије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони |
ка од петнаест до двадесет година, које као једемске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљ |
ргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осе |
’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу ма |
жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, десп |
Мађарска нема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба |
стене исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока |
ћа Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му сме |
ишта не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, ка |
ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би |
ив Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у насље |
изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасн |
апредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало би |
Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пред краља |
/p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад |
S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред |
о по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда |
а се лако исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац н |
т, јер није право да се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмунд користи.</p> <p>Деспот изр |
ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драговољно. |
ке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црн |
зорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од сул |
градићу Ласловару, пак избацује камење као глава из гвоздене цеви.</p> <pb n="432" /> <p>Потре |
Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мен |
седнут, турска војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни син |
а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвовао н |
од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, ка |
, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јерем |
провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и с |
ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће |
леву приволети на тај план, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p>Магновење је било |
S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само т |
<p>Ферхад-паша целог пута показивао се као прави турски паша прам Харалампији, гордо, као прам |
камењу, поклон цара Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душа |
ћ не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, |
н у турском руву.</p> <p>Поздрављају се као стари познаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћ |
Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се т |
а патријархову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била нап |
акове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и т |
похотљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{ |
осте приметила, променила се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови |
S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављати, хоће л |
тобом нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима писм |
ска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{ |
рђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требал |
с, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — |
добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држ |
ине, наките неисказане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пу |
таког Турчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да хр |
ад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то |
пија, тог грјешника, исповједио. — рече као из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами диј |
ах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћанства против Агарјана.{S} Деспот-Стев |
рчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш |
у, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ нов |
нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315 |
оике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Ха |
атства.{S} Дубровнички трговци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ |
оја је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову војск |
му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим |
м питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове |
>Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb n="480" /> <p>Бимба |
тву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво |
ако ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало |
насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за п |
м с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p |
е <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је н |
ти, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седн |
<p>Кајица ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>К |
био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас д |
ње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати мо |
/p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијом.{ |
о се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати па |
?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких |
је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; |
шт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја |
Каогод у последње време што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељ |
има мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педе |
ото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад има |
<p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изневерио Христа Спаситеља, који га је |
е се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непомично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спус |
нати.{S} Народу сте се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину на |
рбин видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стид |
о као светиња.{S} Калуђери су изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, |
ветислав је Милеву тешио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим с |
вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко |
о учили, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису би |
на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом ко |
владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот |
ли не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно |
} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се |
су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме |
стан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога до |
S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турч |
шег покровитељства имати, јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правил |
огу, јер су двогубо несрећни; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по |
Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они |
евати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> |
је чудо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l> |
, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Тво |
н је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, честитост и смиреност бе |
то нека изванредна суштества.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за |
сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобо |
S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јес |
у да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очај |
, представљало јој се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње мисли умножаваше се.</p> <p |
Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду |
ао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство ја |
рашири крила, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ пу |
ружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом |
опаднемо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?< |
Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне с |
.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави |
чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље |
ралампије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запи |
} Гле онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролаз |
ном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише с |
да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бис |
војом силом тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а ко |
но да му се даду одма’ добри саветници као привремено правитељство, који ће одма’ све мере упо |
прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турци |
авати.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Преподобн |
а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и |
епоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Те |
јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене |
цу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мисли |
ако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла |
е да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} |
есам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, |
} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је бил |
ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србиј |
је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђура |
неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, превесело, го |
пас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у |
ијатељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима |
и и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бра |
домовину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама |
и, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејствовао је м |
ијеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и С |
амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого сму |
.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто што је ма |
ета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог |
-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвод |
[не]пријатељски показивати, или са мном као добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики пади |
ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије п |
угоме уступити и себе пред целим светом као какова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додиј |
и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много роб |
иловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трп |
се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, |
спот, што доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му бил |
стити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом пос |
аберем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На т |
од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из |
шчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живље |
не може да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљеви |
ојанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ д |
че Харалампије.</p> <p>— Бићеш оправљен као какав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија. |
е запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код турског паше метоик |
ад отимаше.{S} Народ изморен није могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, по |
не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су м |
д млогим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом и |
ни буздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И дои |
д љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Пет |
{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више |
казао се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турци јед |
е стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина |
кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу сво |
као такав <pb n="427" /> понашао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе гре |
сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре неста |
рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи ма |
е, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још српске клице. |
ане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде |
што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господ |
таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали |
то знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има |
не.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, |
са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ |
ратне терете сносити није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад п |
вори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранко |
се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослује |
вјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска ос |
ао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народом који се против буре |
и у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} Калуђери су изгледали као неке светиње; |
илама битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту бил |
ај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки |
ише узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави увек други и друга |
бро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Свети |
на; тако јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаже |
рвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И |
ожили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и |
иткама против Турака показао се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су < |
ек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, |
ас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, |
ји је владу насљедио, <pb n="315" /> но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Ка |
и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи г |
че.</p> <p>— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољ |
амерају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} |
од куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша. |
, али са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи д |
це му је било красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојач |
прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лиц |
о треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, п |
Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимб |
сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији нема стола |
оше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бог |
рад, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су при |
по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ |
к, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p> |
о ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах пре |
абити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусло |
м.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Д |
и Харалампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си с |
еди и причести — рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</ |
-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог |
противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин делом противу воље најв |
Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико виде |
ити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар с |
ати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко |
4" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одб |
ањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је |
ти оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, кој |
девши да се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ мо |
у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га по |
Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђ |
ога удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одгов |
сто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као право |
м би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа |
чанства.{S} Људе, кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан |
сност докучи.{S} Он започне владу своју као независан господар.{S} Он прими пријатељство Мађара |
ећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођ |
он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесеља |
о све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем |
земље господар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспо |
дних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана. |
већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде царске власти не принад |
е.</p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост. |
оји вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспот |
з Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије с |
драгих камења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак |
{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, |
ља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ј |
ма се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејск |
ло никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се по |
ћу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот |
те си само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гво |
е, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукне г |
вци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљају народом, а они су сам |
волштине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунц |
намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, |
а.{S} О патријарху, истина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим заба |
ија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после и |
већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота н |
врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у сав |
образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптереће |
-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблано |
далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферха |
робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да и |
еша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то скло |
<p>— Никако.{S} Султан требује Голубац као пограничну заштиту против Жигмунда — одговори Ферха |
аше добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам |
е весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време ка |
о, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван |
ремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у |
не могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још ни |
> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле во |
лампије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</p> <milestone unit=" |
ејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, тешко му је било не бит |
ед дође, гости опет заузму своја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, веселили; пос |
ле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу своји’ претков |
е срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до великог чин |
рошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> |
анео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши |
="358" /> <p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку |
бро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народи као Руси, Франц |
ајвиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су својим мненијама |
Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљ |
— одговори патријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле так |
гаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смијед |
о у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију |
ође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“ |
Овако је Ђурађ у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, |
ве су нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за |
близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд |
ови, владике, фратри.{S} Труба затруби, капија се отвара, напред телохранитељи деспотови језде, |
пот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с о |
> <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> <p>Капија отворена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде |
ака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више |
па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голубац по |
дом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако |
са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од силнијех топова што |
мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил’ слабијим бедемима, н |
ати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље |
итог коња, са неколико скока улети кроз капију, обрне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у |
гли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба је чувати.{S} Зборит |
удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим |
као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као |
х је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он је створио човека и сваку животињу, |
је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, др |
покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град |
на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли није могло сакрити Харалампија пред бистри |
а Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Каралампогли, први савјетник на дивану код Јеремије вој |
а посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у |
требујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јереми |
е на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Каралампоглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се још пор |
— Побрини се, Ферхад-пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа |
ребати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Каралампоглију, да му кажем да примам Голупца кључе, и |
</p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара Каралампоглију.{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за |
Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је архимандрит отац Харалампи |
о, и не једаред је Харалампија, садањег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо је |
, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска остаје, и за Турке изгубљена није.{S} |
а сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Је |
тиснути.{S} Прије би за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене области, јер одавђе |
па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караманији <pb n="473" /> је буна, треба и онде турске |
.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика во |
еће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилике и по |
трти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султа |
дмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан |
ку.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворити. |
амак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми на |
ађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако диван |
онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска остаје, и за Ту |
сане и распослате, султан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, д |
српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу б |
’, и те притискује више тешка владавина караманских валија, који се мијењају, данас јесу а сутр |
то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па |
а од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна крас |
лић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог |
ке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.</p> <p>Ферхад |
иде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два побочника.</p> <p |
нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенка Каји |
ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, к |
2" /> чауш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p |
унаштва, задату ријеч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — |
јак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају зе |
рину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отварају градска |
или.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим катанама треба послати до Голупца да извиди како стоје |
а опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S} Даље наложи им да с |
је повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде об |
путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч |
ељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се катане |
га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађар |
Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим т |
јер ви владари, који народима владате, каткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> |
енија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, што човека мрзи изговорити |
’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време када је величаственији од пам |
а њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата |
се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и слабо |
азила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше крот |
да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирити, њихову будућност у к |
Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој |
цем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити |
кога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије је |
м јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили да помогну Турцима угњездити се |
то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата |
су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више док |
овом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене |
е господом.{S} Господство је за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци |
слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представљају.{S} Прочи гости почеше |
невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа п |
да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред Миле |
као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара му, |
шао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну. |
па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова стара |
одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је |
ти неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цар |
сову борили, и својом крвљу широко поље квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекив |
ољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </ |
медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— |
избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимб |
Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, д |
н за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли с |
и ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмунд |
о се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас вл |
себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару постати слугом.{S} Тако см |
ним прахом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> <p>Јеремија з |
<p>Извуку их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да |
е бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако |
је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фратри меденим |
>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, други опет у горос |
род, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре |
ећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, |
јвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— |
ш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак |
скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима проти |
шта почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био |
Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је видил |
ас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан де |
е, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли чита |
ца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундо |
погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мор |
виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l> <l>Силан бје |
реме је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Ц |
е.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код какв |
младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ов |
аћено, са висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Заповедник града стане пред краљем.< |
ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду по |
мрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаре |
сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави |
ту клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже |
есницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежеви |
м голубачким висовима, види турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на |
ели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији позна |
а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и так |
ијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Бог |
њају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд п |
тачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окре |
мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без же |
ци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаб |
ла да се и мојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене прим |
одаја Голупца уговорена.</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу |
аст мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни |
/p> <p>— Бранковићи нису хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је нар |
тислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред с |
нез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задобише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка< |
живати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но |
егова снисходителност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада а |
агда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи |
дно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S |
"481" /> <p>Доведу првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу |
притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци |
у живим, <pb n="539" /> да оперем клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не па |
анде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те |
против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснути, онда се не |
и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко |
нде скривено благо.{S} Побожни калуђери клечећи моле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремијино благо |
гању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњ |
сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Б |
е ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турк |
а, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздовано |
христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јав |
у пернатости познају некадашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си |
стане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ цар |
} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављало; |
вини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Бо |
лике несреће и челични Новак мало духом клоне.</p> <pb n="265" /> <p>Царица је као нема гледала |
у, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим |
је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је |
од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показује, али шта |
S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко д |
поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци |
што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људске преко законитости продиру, па у |
проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем потајно до |
га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ сми |
душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, бун |
<p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голуб |
близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго до |
њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупчета на ужетима, коњи заплашени растрзају се од сво |
и-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски бродови о |
нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао |
ози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо са |
упца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и |
висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Заповедник града стане пред краљем.</p> <p>Де |
мпоглију, да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас |
емањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћанства против Агарјана.{S} Деспо |
је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу |
их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да |
сио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Фер |
није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јури |
</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{S} Једа |
иком који је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском |
е и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи о |
, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду не види с |
брана српског народа.</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и проз |
чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а д |
говор продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градска врата да их |
е склопио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, |
хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жигмун |
коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе и |
урака, српска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе |
а, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За стару љубав, |
ливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће се ло |
334" /> опријатељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане ж |
илни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таков |
ду над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковић |
ства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, застаде Русна и жудно |
стрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоност пре |
ин, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био |
} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палеологове лозе; један кнег |
нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{S} Ево |
ку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величас |
еђ’ осталог споменула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу над Ту |
е калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На Светислава није баш љубаз |
ту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и деспотовица шире руке |
даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствар |
ти да се непријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ пи |
раво је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па |
Кантакузенове и Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели С |
и.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па |
руго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вук |
и Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови речи |
оче. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато народ ар |
еба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове д |
ој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих оста |
пијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, |
ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Харалампије.</p> <p>— Лако је с тим, |
ста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша.</p> <p>Ђ |
ана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стева |
рити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да нам буду у |
лијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен |
земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у м |
евој својти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје посао.{S} Једни мере земљиште, |
Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест |
дамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу |
погодим, пази да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голуба |
> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе |
опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије добија |
p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и се |
а срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи |
држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема |
делије станови.</p> <pb n="515" /> <p>И кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онда |
амет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харалампије.</p> <p>— |
војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.</p> |
ажар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кнежевић.</p> <p>Харалампије да знак стражару да се укл |
тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити |
, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један одељак |
ба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не д |
Честити пашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голуба |
брница са силном баштином.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот |
адне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учинити.</p> <p>Јеремиј |
е се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извичу.</p |
p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђур |
дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије н |
очи сузне, жао му је несретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту |
Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с никим да |
заповјест дао осљепити синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихо |
> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјез |
у не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у |
Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари |
ту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на |
ји, ком се налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.</p> <p>Харалампије није се дуго |
лини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и д |
<pb n="494" /> је деспот уплетен, онда кнежевиће не може оставити у рукама деспота.{S} Сумња ј |
ространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{ |
пца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јер |
је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, |
као што треба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљ |
ослободи сужне, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампиј |
ажару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнежевиће.</p> <p>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко и |
на поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности м |
е Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте кнежевиће, да какогод не замакну — рече Харалампије.</p |
после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> <pb n="371" /> <p>— То ј |
о, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у подземним стајама скривени |
пи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви чита |
ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чува |
аду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости |
едио Јеремији да преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па |
о са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тражили гос |
сти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада далек |
богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се диже и с |
тео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, као што је Л |
Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Ј |
та ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не бри |
</p> <p>Јеремија и Јаблановић одвели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци |
и, некмоли истокрвним синовцима.</p> <p>Кнежевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јабл |
/p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смир |
вић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином |
ио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на страну.</p> <p>Харала |
и.</p> <pb n="428" /> <p>— Како сте ми, кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посади се са |
још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, |
као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их |
спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнежевићи спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар |
p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнеж |
еремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.< |
е добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Висо |
.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а с |
S} Утишава узрујане кнежевиће.</p> <p>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна сн |
n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао |
</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и |
се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара већ насакатише што им шташе |
анда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, а Ј |
и писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да т |
— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су тамо |
деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада да м |
на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу |
метају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за |
би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет |
да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> <p>Кнежевићи спавају, сна |
јсији наруку ићи.</p> <pb n="426" /> <p>Кнежевићи имаду свега доста, само не светлости ни слобо |
лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као заковани, не дају речце н |
ад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремали и легли.{S} Још мал |
јер су кнежевићи снажни младићи.</p> <p>Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S |
ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мен |
>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су |
, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јерем |
ића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Б |
народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо чи |
св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да |
да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, породици, принети се има.{S} Од тога доба мло |
буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им |
, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова тако покидане, да се већ против Ту |
се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и р |
очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарма |
о право има.{S} После пада Вукашиновог, кнез Лазар, <pb n="270" /> као најмоћнији великаш српск |
српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео. |
а да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељен |
је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин |
глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то ни |
ао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би |
<l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задобише |
Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног татар |
<p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> |
p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо гостију, Јеремија влас |
птра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, држао је |
на чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душманина љута.</ |
његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа |
S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против цар-Л |
ом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је с |
вде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у |
више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не |
ловито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и св |
>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут С |
кле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девоја |
м земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Дру |
.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима п |
смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</ |
о је за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету |
овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему је ваш стриц |
е може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове з |
да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повел |
, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оно |
ао и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света црква |
.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против босанског бана.{S} |
ла.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем д |
ато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ пр |
> <p>Отац Пајсије оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, |
ампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа. |
нарави, која поред тихе нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, ре |
му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишл |
одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да |
им ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, к |
на син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговори горким осмехом Марко.</p> <p>— |
е она свог мужа, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p |
ара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима служит |
аш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што |
Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак |
и.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја |
у српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском зе |
или су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је би |
а Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо шт |
великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу з |
, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут |
сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада за пра |
к год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S} |
води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је вла |
се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још |
вита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечаним |
бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам све добро иде |
авом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здру |
p> <p>Харалампије да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо мог |
шао — продужи лукави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ уста |
ећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— Морам |
кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин |
ом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови, пре неколико лета по налогу |
ише права имају на деспотство ови млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом |
ују.{S} Битка се страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљ |
акључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не |
а његово кадкад неупутно понашање према кнезу Стефану не произилази из недостатка учтивости, но |
Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара |
спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Сте |
тем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника з |
ре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ће поврата |
ло је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове двојице интригира |
} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог велика |
заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића к |
е би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом |
га ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро з |
ио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом. |
је овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n="252" /> <p>— С |
ој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго м |
поведам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам управо у Турке.{S} К |
Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу |
а.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашт |
од тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом постала.{S |
уђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа. |
Ја идем мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женс |
светла царице!{S} Ево довео сам младог књажевића Вука, здрава читава.{S} Царевић Стеван није х |
ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мат |
рски газије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место царског имена деспотско носит |
ри свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би |
p>Капетан Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачић |
српског цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не |
ку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, која се са дворјанским девојкама забавља, па п |
рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке куварке сестра, |
p>— Јулке куварке сестра, млада Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— |
SRP18590_P1"> <pb n="213" /> <head>ПРВА КЊИГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C1.1" |
RP18590_P2"> <pb n="375" /> <head>ДРУГА КЊИГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C2.14 |
м узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако о |
в града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Нат |
уте коњанике. —</l> <l>То изрече, ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> < |
тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, вел |
RP18590_P3"> <pb n="521" /> <head>ТРЕЋА КЊИГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C3.36 |
езана дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелин |
, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, који је сретније доба |
ено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> |
АН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> </div> <div type="ti |
, зато да управља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је царичино сродство са Урошем врло дале |
себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војн |
и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир са рас |
гуман преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писм |
цу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист великаш |
стир, кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим зла |
а се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манас |
воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што му један калуђер додаје и потписа |
д једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{ |
убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био |
ан, и поклони је манастиру Студеници, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивн |
му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку |
ски калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да |
ју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се може |
ва је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је |
авали, други су писали за народ полезне књижице, и међу народ раздавали.</p> <p>Други опет упра |
слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор ста |
ну књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Беогр |
жеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лаз |
деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређ |
тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и |
ељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и с |
нати глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу |
шу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је |
кне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скуп |
и подносио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да |
b n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим д |
/p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја во |
са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним н |
ић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом упра |
да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш о |
могодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очим |
спот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи |
та јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и |
} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампиј |
и сваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} |
<p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се |
и!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом управљати?{S} Стефан је још |
сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин јед |
на своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш |
, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викн |
и мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено п |
рчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољ |
т говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима |
не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, иска |
руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула |
унаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници в |
Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да велика |
су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јанич |
p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к |
стави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и уби |
алампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то уп |
ло међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним ча |
а учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се |
а.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорил |
и.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, |
вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши п |
n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечан |
први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не м |
па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста |
у њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његов |
лим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>Т |
ра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар |
нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руко |
ред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.</p |
реба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад |
њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води |
већим пријатељем показује, неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пр |
ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимач |
ито куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце |
и је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се ј |
да код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.< |
само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти |
ши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је |
ерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је < |
ткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу с |
ромишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харал |
од сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини |
зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> |
а не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео д |
ло стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила |
то често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу |
тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> |
е дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерск |
приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{ |
— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p |
одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ в |
{S} Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска |
Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласлов |
већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога не може |
, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жиг |
сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео. |
к, и онде је нове планове против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се |
чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима познавало се да је |
БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p> |
ам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепти, црнином је обв |
деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет мест |
требе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему поко |
ст, мученички знак распетија Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац |
дати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним |
уђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно дав |
л’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног |
е, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у С |
зара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и |
шчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали |
одске лозе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић |
} Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познава |
ам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он их ј |
у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сас |
ошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповес |
а није полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p> |
у господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која је својим |
пуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> < |
равитељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мисли |
а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, |
е краља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb |
а сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душ |
а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марк |
насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, |
ен, пред њим су ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар |
забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који ј |
кан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот- |
ољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо он |
ди ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима против Мађа |
вља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао |
слабости изјавио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb |
у њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним часовима |
а слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, кој |
<p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману |
е учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да б |
е, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за |
ај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је |
ме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша |
распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, |
оту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка |
, јер су требали такова јунака код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима |
пска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтоман |
слио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је утјех |
одбрањена, нека народ даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако |
p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Ле |
езадовољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би |
сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним часовима једни су децу, |
е стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфтија |
еговим разумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа |
владалачком чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је |
а да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је шта видет |
си му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових к |
но у доцнијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мен |
<p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.< |
аше.{S} У таковим жалосним околностима, код толико себи противних глава које се у двору сада на |
ика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је |
алампије мирно почивају, ван манастира, код једне хумке, једно покрај другог закопани, а урезан |
оље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно бл |
и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то м |
S} Та није полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> |
е не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене о |
душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="341" /> д |
<pb n="531" /> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су |
b n="454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би |
му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом Јеремију, |
/p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га |
ти где ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и суд |
а ће он као калуђер у султановом околу, код турског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p |
које избачени, калуђери моле, преклињу, код уздивљаног коњаника нема милости, сиђу с коња, обиј |
и’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Од |
е пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те буда |
.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што ви |
је, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро, честити |
јма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душ |
да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштен |
је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако м |
ји је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђ |
<p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел зауз |
, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S |
је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљив |
енија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изн |
екну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а са |
е био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку |
децом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда света и неруши |
ијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он |
и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркос |
будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме |
лу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар |
рђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече |
на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним ср |
и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место |
ља Вукашина син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговори горким осмехом Марко. |
Где је мртво тело цара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распитки |
аш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису |
кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за о |
код султана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке |
Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ ни |
по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно деспо |
под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске |
другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на |
а још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији |
премда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непознати |
а дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само до |
а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но |
русалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане оп |
а и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случ |
а нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато д |
ам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац |
, њена господства ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p |
и мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати дес |
у свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у |
реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца распрштана [мађарска] војска вратила се кућ |
<p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти п |
предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, |
ису хтели, јер су требали такова јунака код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ |
/> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један двадесетољетни син, Мила |
шинови синови код Турака, српска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Т |
е подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени |
о је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.< |
ду завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака о |
је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло доп |
заревим синовима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с |
је српски народ несретан, његова срећа код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па |
овић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога. |
.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Ту |
/p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац |
ерне слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Си |
и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, |
та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и о |
ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није |
ати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро уд |
има нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски п |
жеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, |
ше се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, по |
ко падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребац |
Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Пе |
, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог о |
ужити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p>Јеремија је |
га нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће |
р, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не грун |
ош и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са своји |
ладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре б |
е смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која |
ну.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} |
ити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богород |
е биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди |
S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, |
ђу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање круне, скиптра.{S} Отимао је |
на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропа |
ји се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год има |
и.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> |
{S} Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузе |
то пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, желио би |
султан може имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обо |
p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учи |
зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n="512" /> се с |
ружија спомиње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марко |
није је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи печат бла |
одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи. |
ђ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало |
еспота.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позову да им помогне је |
и Харалампије остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта |
доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не мож |
ађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа |
отурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калуђери дотурају |
вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испосл |
емија мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у |
дом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то |
и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику још |
тиву Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку вој |
амо за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, ш |
ћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити |
е.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Тур |
нити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, нег |
ете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на види |
о је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је а |
е сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душец |
ерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Сме |
а се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим |
ко вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о и |
век не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша м |
орити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим помеша |
— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви |
цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, |
м се победоносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо да |
е им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у д |
у?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати с |
одужи лукави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да |
урцима угњездити се.{S} Лазареви синови код Турака; Вукови синови код Турака; Вукашинови синови |
зареви синови код Турака; Вукови синови код Турака; Вукашинови синови код Турака, српска војска |
ви синови код Турака; Вукашинови синови код Турака, српска војска код Турака, српска кнегиња у |
погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још |
је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш гра |
, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ниш |
урђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао |
="318" /> оженити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред с |
мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо |
ијатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљиво је [Леон |
де, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима |
нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те |
и крстоносне војске, треба настојавати код римпапе да подигне христијанство, и злата пош’ље.</ |
т се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само најбољма може, а код куће мотри н |
с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, |
шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења |
се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, пресече |
.</p> <pb n="269" /> <p>Видајићеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Ву |
и су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb n="380" /> <p>— Лане |
ар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници |
ђ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, да мож |
иће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, н |
ма важност Стевана умалим.{S} Кад будем код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са |
ече Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо ов |
допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни |
} Па и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, |
у са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Пат |
ро јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на беде |
399" /> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} М |
а, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је |
па су побожни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери бил |
<p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад вид |
не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо о |
наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље з |
а руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи манаст |
а отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска |
на како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} Представите си само њихо |
ава читава.{S} Царевић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Д |
ира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.< |
рске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумом ко |
е дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јаче |
ом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече ум |
{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те с |
те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да уз |
цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јунач |
обито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чиј |
глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На св |
миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, говорили су као |
та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> |
{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јере |
ијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге |
уснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> < |
ек који преиначити није могао, нарочито код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота |
ти.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њих |
о што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а |
ад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ |
p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути |
као свеца неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке |
посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда б |
обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку |
ди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела |
је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако |
ини даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлости месечине — град унаоколо облеће и пази на |
Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад |
војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, |
атраг, он неће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустиће јогунастог властелина Јеремију. |
али ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ |
d> X </head> <p>У неком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и |
имио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа |
Каралампогли, први савјетник на дивану код Јеремије војводе, господара од Голупца града.{S} Чу |
спот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут бр |
су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да реч |
<p>— Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-па |
} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда |
у ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, ни |
ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тражили гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, |
млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефендија, па напослетку п |
ре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и |
— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су |
и, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — |
е најгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људске преко законитости прод |
хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад до |
ек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве ха |
а хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа |
а да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремал |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код Ангоре у Анадолији лежи стан татарски.{S} После поб |
да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници |
ог ће наранити, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг |
силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два противна стана, |
вонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском двору српском |
ако неко превиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар бого |
Један лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи |
заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и |
огутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не |
е памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио. |
не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори му подсм |
.{S} Корице књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Спас |
p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што |
бо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се. |
, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си изме |
е у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а са |
.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом, а да м |
сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишч |
ког је грана турства у Европи прорасла, која је својим листима сјенку начинила, да христијанств |
куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, збо |
народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, пла |
е, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, |
величаства заслепила, — одговори Русна, која није могла страст обуздати, да своје чуство искрен |
ота, држали су му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела искоренити Лазареву породицу, на |
саставу телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смеш |
е лицу лежала је нека сакривена освета, која се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитр |
се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме |
лица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>П |
у лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепи |
јошт где су заробљена хришћанска деца, која се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ |
љније је стојао него Лазарева породица, која је после изгубљене битке косовске поред себе само |
pb n="254" /> права од стране великаша, која само законом крунисаној глави принадлеже.{S} Такав |
а потпомагати снагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће |
<p>— За здравље јуначке српске војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p> <p>Зат |
гне.{S} Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се |
, турске подлоге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не |
задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било |
села песма, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе п |
учтивости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младога кнеза непријатно у очи п |
.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријате |
д се у двору налази, често иде књегињи, која се са дворјанским девојкама забавља, па поред ситн |
Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> |
времена да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван при |
.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужује, да јој нешто кажем.</p> < |
јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала. |
>Петошко на његовом трону, или столици, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој |
ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот |
35" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду |
ет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече см |
гу би какову струку живота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очин |
тив Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље из |
оју домовину, своју земљу, благу матер, која њега храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и ж |
<pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклис |
да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити али шта то пома |
ит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, |
мо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је |
у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништ |
дом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне сил |
јна нека путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са неком красном ш |
т’ су могли Бранковићи признати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прост |
савеза угарског, погазићу задану ријеч, која је потврдила уговор Стефана деспота, да предам гра |
еван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ в |
.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду |
<p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли |
е су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често друштво |
у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљо |
ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, |
ти; голуб је мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег орла, о |
{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако |
о доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог човека који је |
бава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, |
оји.</p> <p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, не |
евићи и Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" /> земље штитила, и сад |
мех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој о |
ј се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и приј |
обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пр |
ка тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока виде |
им косама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и |
S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} |
е усиљавао придобити управу над војском која је против Турака послата била.{S} Он је своју зада |
окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Г |
ућност давала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, није се могао одважити н |
аш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и |
а’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је шт |
слика јој опет изражаваше неку љупкост која је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас |
арске отворена, и Угарска може опасност која јој такођер грози само у дољњим крајинама Србије о |
авала.{S} Приметила је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако м |
{S} Пре три дана сам благословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо |
амбера и његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађарима толику погибију нанела предводио је Фе |
е жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци |
као, навукао је на српску земљу несрећу која је српски народ једнако пратила.</p> <pb n="339" / |
са, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у кој |
е смеђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвујућу се невиност изјављују.{S} Она је била пр |
такове точке човеческог реда и сталежа, које су себи противне неке црте и поњатија у себи садрж |
инити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би с |
до бавили, које због сопствени’ узрока, које пак због красоте вароши и величанственог предела. |
султане над султанима, сунце од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божј |
јер покрај свих његових некадањих мана, које су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, храбро |
евојака од петнаест до двадесет година, које као једемске хурије изгледају, па му крваве очи са |
неки великаши, које од турског страха, које из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p |
езаборављеним деспотом.</p> <p>Војводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, да повере |
ству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, |
<p>— Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и народ цијепале и међу собом као робу |
на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> |
Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће пр |
, видио је навале турске, српско робље, које од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане |
тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де |
т видили и растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана |
и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, до |
тима и по свом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ по |
ласови стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог с |
посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и |
е имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које пак због красоте варо |
клони, па одма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столи |
е већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, калуђери моле, преклињу, код уздивљаног |
а, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је нап |
</p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица |
и су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а осо |
еке чрезвичајне и изванредне околности, које су настати морале, наметнули су ми дужност да вам |
м војевали, помрли су које од старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници |
зму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негда сазидано беше, како би после |
ћим гласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разуме |
више поверења у народу; неки великаши, које од турског страха, које из мржње прам деспота, држ |
} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ћ |
дала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је ис |
и да успоставимо опет Душаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То |
логи’ столетија увређено срце насљедио, које се лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу и |
жђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост таложи.</p> <p>— Откако |
и су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n= |
, које да стадо заробљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је |
х, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт с |
ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођавамо, које, пак, да га |
е.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p |
ови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви |
</p> <p>— Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу само мог вели |
је имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђ |
лама турче, које с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспо |
теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p |
>Затим се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при столу десивша се лица војничкога с |
остима, код толико себи противних глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је |
, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.< |
јевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске војск |
а трпезу обично под звуком звонцета, за које је у једном углу дворском мали звоник начињен био; |
мо на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јо |
, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, кој |
ослабљеном војском против даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Г |
по памети врзле, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанској дужности измислила |
Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се |
ма у двору млого твојих непријатеља, на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би |
тлиш тамо удаљеним српским синовима, на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи |
> ноћашњој незгоди црвеног калуђера, на које је после смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случа |
па тихим гласом почео се извињавати, на које служитељи слабо слушају.</p> <p>— Немојте мислити, |
црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем-кам |
анастирску куварку? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Пе |
осле ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш |
ору цара Лазара као млада девојка, због које умало што није страдао Харалампије, када је с поко |
екоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и ње |
у женске; покажи им само светлост поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="31 |
ковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном по |
занимала своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица |
кивало, међу којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама из |
Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности т |
а, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ прот |
великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српски господари.{S} Јер |
ају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За то вр |
овима за насљедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размирицама <pb n="40 |
<pb n="236" /> је било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је б |
а, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспо |
пазити, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ ро |
из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — Леонтије.{S} |
од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, |
ом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио патри |
а и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако |
би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио |
м удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од р |
мом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, калуђери моле, преклињу, |
ли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n="471" /> наде |
ска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За то време док се де |
о Душанове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима на |
ренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Има |
вом <pb n="475" /> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Хара |
лечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак гов |
Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ћ |
о учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султ |
драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благода |
д Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од жалости.{S} Та и како би могл |
а их силом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске |
сам у прњавору једног доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је са |
крина којег за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, н |
Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару |
та, која се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се н |
ру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат ш |
аш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дал |
— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су забора |
ју.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ |
, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n="522" /> |
то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који је дошао да се |
јем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба в |
бро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, двоструко чуство произведу.</p> |
а још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније исте будалаштине |
ао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим после |
се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стева |
ма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева |
поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим |
> <p>— Мораће се закон донети такав, по којем се забрањује строго употребљавање такови’ <pb n=" |
ом, угарским краљем, склопио уговор, по којем мене Угарска после смрти деспота као овоме насљед |
ном руком Вукашинове земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву |
ла да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ов |
и на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турци |
што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као год и данас, било ј |
не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очију чит |
м средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као м |
упе у трапезарију, праћени од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији |
д љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је |
еш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на в |
’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на |
рагаш је био један од старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне терете сносити није |
ину страну особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књаж |
већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то с |
годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — рече Милиц |
тендил, румелијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се |
сваки онај издајица отаџбине и народа, који државну владу себи присваја, и који једну част нар |
то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’м |
Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као |
p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> |
вничким властелин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у |
ише тешка владавина караманских валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда |
вор, оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му де |
<p>Ферхад-паша погледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавник |
љубити и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив |
мо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави |
опет господар страда од пуног стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели |
ести и поштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја |
же владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио |
имадем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама |
</p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изневерио Христа Спаситеља, који г |
ог калуђера за обичног калуђера држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би |
Ту је књига светог архиепископа Данила, који је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милут |
Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљс |
кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко х |
/p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, нег |
{S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу |
Турчин није изневерио Христа Спаситеља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турс |
— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ак |
е тиме арбанашким и зетским властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— |
им осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који јошт страда |
ојводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p |
ма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.</l> </quote> <p>После ове пјесме јун |
је да мало има међу српским великашима, који не би ради над каковим малим [пределом] независно |
зми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана ср |
ин; но зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" /> замерају, говорећи да потајно |
вом обичају укопају.{S} Мурата султана, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и д |
код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чуј |
ћи мржњу старијих војвода и властелина, који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа от |
оже бити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад ист |
ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана |
цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакр |
е после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царство задобио, по |
весело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били господски синови, кој |
ио је он један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ком се истин |
помажеш народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као |
си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да свет |
ме левентовати против турских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у б |
султану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и |
за алеманско царство, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по угов |
млого такових примјера дворског живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> |
еђу самим калуђерима налази се подоста, који су на сваку промену научени, само да им добро буде |
ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, |
обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мо |
луђеру, више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби |
племена узвишени, обожавали су Обилића, који сам није био властелинског рода и који је покровит |
се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријар |
турској служби, доста српски’ великаша, који већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и ме |
ло је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над неким грчким стр |
пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећ |
овиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком господом |
е фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђако |
ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата |
/> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ос |
био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није |
е затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{S} Хараламп |
био је син Вукашина, војводе Душановог, који је после убијеног цара Уроша себе за краља српског |
е била красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе |
адије проклињу међ својима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>П |
.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу д |
ивне развалине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађ |
p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Срб |
ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био |
лампије.</p> <p>— Притиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ћ |
еспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана |
еговој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, први пут је |
ад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му н |
ћи пут са новим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, не мог |
одозго низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и |
<p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије |
по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које |
е знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> |
да одбију, раштркају номадичне народе, који си час овде час онде домовине тражу, одавде се раз |
већ одавна нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ |
кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S |
вом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша |
ећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ били, и код ко |
и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, други, опет |
то је писао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисову |
да се не задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> |
плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати јер је близу патрија |
бринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попус |
носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда |
ушенију и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; |
ао, нарочито код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни |
питати Марка, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ради, примити.</p> <pb n="284" /> < |
ати до турске границе поуздане војнике, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да |
блачином Радом, примао градске часнике, који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краљ |
{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} |
одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав |
е-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непомично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад |
а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе п |
сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како се само може.{S} Није било ме |
ржати, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају уна |
але паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ |
ји.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба |
рлана, он даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом морали приповедати шта су и ко су. |
роз мноштво турско протући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето |
о допадали су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} Светислава су престављ |
ао осљепити синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p |
ише добра чинио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{ |
ца не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{ |
ш ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту славу |
приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у з |
далеко од тих усхитителних ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њих |
у служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад |
о се говори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— |
орди били; то су били господски синови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што |
е претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, н |
е са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и |
ди, другоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито кад |
, имам блага, <pb n="509" /> имам људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, |
е смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не |
p>Ђурађ, неспокојан, наручује Јеремији, који из Голупца Харалампији налоге даје, да пази на кне |
Тај је ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тражили гостопримство у Крушевцу.</p> |
ем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Лазареве породице, скупе се ок |
не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, који далеко од тих усхитителних ствари живи, који их не |
к гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мо |
овуче натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, протуку с |
ремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у подземним стајама скривени били.{S} Харалампи |
ра, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Ка |
оди какав опасан метеж међу христијани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио |
изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на његово |
чистим извором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у том бис |
е.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не м |
а држати имамо — рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска |
огао на жртву принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад своје користи ради ни сво |
у. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан св |
ади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем поред пријатељ |
чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетло |
<pb n="291" /> Марко оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма |
нећете се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за свој |
а изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јабланов |
удо војује, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са |
и к себи.</p> <p>После обични’ почасти, који се турским султанима одају, заузме сваки себи опре |
помогли Немањи круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, б |
да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div |
ери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Д |
ша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад се тукоше појединце пр |
аја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би та |
рушено срце несретног младића.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева |
— Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројиц |
си калуђерство оставио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бра |
вачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма буда |
> <p>Стевану дође један непознат човек, који му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бр |
n="413" /> <p>На путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије.</p> <p>Деспот проучи п |
, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе признаје, а који признаје, тај је по |
p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помирио, с њима д |
држао, да их за српски престол спасем, који после смрти Стеванове само њима по праву припада.{ |
са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p> <milestone unit="subSe |
ет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао |
е гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два |
е живим богом и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од |
бав и пријатељство са оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пије |
еко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је в |
врати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, поч |
отруди се Милеву приволети на тај план, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p>Магно |
видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се |
неки одјек, <pb n="525" /> тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу поб |
не је корен турства, силан дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери < |
аћом нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом на престол попео, и сам није таково право |
атрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — с |
саветници као привремено правитељство, који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност о |
— Ја би’ понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} |
и били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози |
и да над народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рач |
се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, а у души вј |
д већим постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазн |
м изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љут |
е поднијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон т |
мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе |
, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и |
изишао прохлађивати се — рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покривао да га не поз |
приметљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи см |
ода Грман.</p> <pb n="241" /> <p>— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; н |
ољео да пристане на <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{ |
езде у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска |
први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зида |
кама искусила си царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} |
на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А к |
двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подигао против свог уј |
ик, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо је долаз |
и том познавао је доброту патријархову, који, познавајући светске слабости, са светитељском сми |
<p>— Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се б |
.</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што с |
>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, |
ма много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити |
не наклоности према Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то з |
и за народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачен |
еш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклону.</p> <p>— Нек т |
коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на бла |
и</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против об |
мија и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, ка |
циљао је Светислав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку. |
овољством гледао је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, рад |
ац.</p> <p>Харалампије да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисм |
т искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртв |
кву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуца |
ако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за д |
вљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу д |
ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да |
да се мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадово |
силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Како да се не подв |
реда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царство утемељавати почео?</p> |
по којег српског и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће |
{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији н |
на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и погладивши своје бр |
ли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог |
.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог чадора допрати.< |
ојска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом сви |
то имаду, добили су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први ме |
<p>Јеремија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на главу метнути, који су |
а и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу не |
младости у себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој покалу |
ахомије, осамдесетољетни красан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је н |
дати — одговори сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важ |
ници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем |
одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} Она, и |
ра, за војводу Војновића,<pb n="216" /> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара па |
ћи арабистанске коњанике <pb n="467" /> који сад међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани |
хом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па за |
Он је имао млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb n="266" /> стању за живота отклони |
да подоста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељст |
и Краљевића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гин |
То исто чине и други добри калуђери.{S} Који што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, |
се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост |
во, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог |
ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} |
ости, дакле запрећено је неумереним.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p |
особито благововјенство и смиреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух |
Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљају народом, а он |
ело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљ |
ста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је |
алуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226 |
рећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су т |
добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издај |
који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и зато после косовск |
дан не би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p> |
рјешник, који своје гријехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест |
> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што т |
д мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста |
и божја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима преда |
Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним ру |
том је на путу стајала жестина Маркова који никоме првенства не уступаше, па онда и љубав млад |
ти — рече калуђер, пружив му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са |
ог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у најве |
ле, онај треба да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна на прес |
о ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је са |
рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити може, него слепога младића.</p> <p> |
дању приметио више служитељски’ образа који су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило |
е осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нарашт |
њом показаше се пред собама Харалампија који им насусрет изиђе.</p> <p>— Добродошли, господо мо |
е се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шће |
м пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због |
у, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име прославити.</p> <p>После ових речи Н |
мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо |
хтела да имају за луду онаковог човека који је доста мудар да си могу дати казати од такве муд |
’де опет своје српске приврженике чека који му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук |
бар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} С |
шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша р |
и за светским уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне наро |
него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба св |
а живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог т |
но трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> |
е.{S} Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и пр |
у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи |
а другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од св |
рађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315" /> но као сродника |
баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопи |
емена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p |
p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и који се с |
лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, оста |
мутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, |
зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето таков |
су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на |
настир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, д |
, <pb n="315" /> но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, уч |
била свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, кој |
за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p> |
ржиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљ |
ли да нема несрећнијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му уд |
руги се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом |
пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство |
кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци |
у ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још |
манину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="341" /> душма |
ултан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намести зам |
чавале.</p> <p>Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина с |
ији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb n="235" /> <p>— Дуго неће тра |
жни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији н |
служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је |
аст, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је час |
ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близ |
се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="3 |
битељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела |
д богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гон |
ревско вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле |
свом, и поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржа |
тови војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упар |
Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и руча |
ба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово |
раже изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, српски <pb n="275" /> владо |
да, који државну владу себи присваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав и |
који су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, п |
.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљ |
ом, преко њих читави се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред со |
који сам није био властелинског рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p |
ријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке с |
ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> |
има, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар п |
ере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, |
ет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука |
ка ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се |
>Овде се састану најважнији синови, сви који су по несрећној судби рођења опредељени да над нар |
ем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је |
м више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Мар |
о треба гледати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију све |
ство утемељавати почео?</p> <p>Има људи који велики дух показују онда када се, опште користи ра |
сна као ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то |
сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — одговори сасвим отворено |
тир, богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је до |
сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо понајбољма стојимо, дођу |
би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета |
ртије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске лозе држали су страну Б |
оже их пренети, јер ту немају места они који су издали род и часни крст.</p> </div> <div type=" |
ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста зем |
и, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, |
Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки |
о му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранков |
издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђ |
но, напослетку, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Как |
ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје, неко право у породици има; за т |
можда ће после смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Им |
и, те са тим се онај први смех забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— |
овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само т |
ио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгуби |
алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и з |
S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султ |
у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га |
.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште |
само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, |
е женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само |
авимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, нарочито код Розгоњије и Ло |
нео него прави Турчин, само једног знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.< |
ешко као примити владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Сте |
ође са својим оружоносцем и подворником који је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Фе |
робљен, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се онде жив |
љедије је то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од |
едије изгубила, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, |
а не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са |
лице сузама орошено показивало је румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, канда задављ |
ојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, |
ли су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу пр |
ди се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војв |
у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.< |
/p> <p>— Нека се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир н |
у лежи, па су започињале такав разговор који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, к |
ј и љубави народној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти ј |
ана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој трапез |
је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-па |
браз, рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се в |
<p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколик |
јену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На |
еколико братија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Пет |
радениках, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих пре |
јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} К |
јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећ |
ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} |
маде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек ш |
/> <p>Предвече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> |
{S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само кал |
сигуран, представи Бајазиту трећи план, којим се српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајази |
еће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре главе турске рубио |
ласт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни о |
, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његова једна реч све је на своју м |
едити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се моли |
азитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ |
ти нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} С |
ији Харалампија, и издајничких војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мо |
ата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То с |
е способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико |
мији су биле познате све тајне сплетке, којима се српским народом после косовске битке владало, |
ли је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако допадало.{S} Нис |
м и својим јадиковањем, као два славуја којима очи ископају.</p> <p>Међутим престаде и увесељењ |
у корица каљено злато, плоча златна, на којима су урезана дивно мученија Христова.{S} Та је књи |
и кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</p> <p>Завиша близу |
Но и јест <pb n="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него они с |
вуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.< |
жем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч зад |
се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и српски господари не једанпут време проводил |
г је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешнији чинио.</p> <p>Премда старији нису |
.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого |
би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности могли |
се ту сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела |
p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав ми |
роши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, |
би узео због његови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није би |
за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, што ч |
ислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом |
ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој противстати више није могла.</p> <p>Светислава је |
/p> <p>Обоје скупе силну војску турску, којој се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} |
ре војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И |
ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако ист |
тују се.</p> <p>Јеремија има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој пове |
и — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.< |
Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бран |
о посветио, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху п |
тир војводе заседне у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује с |
бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ рита |
мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па да прв |
алпак са белом челенком, на које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} |
сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати могао, била би срећа по |
да могу наскоро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> < |
и наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; он |
лосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, ј |
у је остала сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно з |
апети чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо зв |
’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан |
} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете после лако за себе задобит |
белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу л |
почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе од стра |
тану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен поклисар.</p> <p>— Говори |
л стане упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејданом назвали, ’де су крво |
на кућевном огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом |
је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Т |
Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим наг |
ружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећу, седио сам после уморног лов |
нде је Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, л |
деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ |
ло да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби ко |
а се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> |
ребовао је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" |
ни, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звони |
д новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Т |
итати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки |
е војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зе |
ти бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефенди |
ачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски |
е да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а н |
а.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Ува |
ва будили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује сабљу дими |
мету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако н |
<p>— Сневао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Т |
<p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p |
чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, а |
силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо прол |
ање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де треба |
убац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећемо, до |
тковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{S} Ко |
да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— Најстарији син, Стева |
још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасн |
Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да |
тпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеван |
Јусуфе!{S} Понећеш собом толико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} Поклони морају се о |
неш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекош |
упио је и добар број одабраних војника, колико се само у граду и околу сместити може, а да прот |
е.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што м |
ву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који с |
снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаж |
вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их |
<p>— Ето ђаури колико су јуриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на п |
У једној башти, под једним баштованом, колико различити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа |
— продужи Новак — није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> < |
бринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарс |
је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више |
— Харач Вукоглије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — р |
S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су б |
драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док су свом властелину |
те, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се |
е се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле о |
иље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима |
онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} |
остреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су |
што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ с |
Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, |
лави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније |
би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града издати неће, затезаће с |
м; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на м |
ака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на |
ом и непослушности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грмана. |
ет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме |
та славе и великолепија, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се пр |
рачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико војске ће се држати.</p> < |
а ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S |
оше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> |
слиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима нак |
то град бити, за колико војске, против колико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де |
ад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и |
ког падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити? |
ешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством шк |
тки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгле |
о је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако |
убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> |
је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем |
док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о |
сад такови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душмана, но само гдје је душманин?</p> <p>— |
Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбили, колико је крви проливено, а Но |
тије у деспотовом савету, одмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже проко |
ше исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније |
д Грка слабе помоћи, наслова деспотских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од |
ађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је с |
другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад ж |
им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане главе што мисле, зборе.</p> <p |
виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјен |
оменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иш |
оји ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се славни град Голубац.</p> <p>Султан |
шао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују. |
е најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад |
> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе на кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да пр |
Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан ј |
</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану. |
па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мог |
азапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, јо |
сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, |
ба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ о |
и, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите г |
рода неред, неправду не трпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси пријеткова.{S} Искајаћ |
се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не зна |
та једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну |
е видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини један од другог отимају, напослет |
та, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се та |
ри међу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење поклонио.</p> <p>Султа |
а поуздана јача два човека Харалампији, ком се налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепи |
тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанст |
а вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у веч |
жног сина Стевана — одговори патријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Н |
очива парченце светог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоносне <pb n= |
е спуштен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу јо |
је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" /> |
енским забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изглед |
<pb n="304" /> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити |
, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— |
зговарати, то су подробни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>После гла |
и се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из чистог уверења прам вери к |
асивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> < |
жја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно |
{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ мог |
ко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и друг |
екадањи јунаци, Харалампије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вин |
еше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још |
е у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но пространо з |
лико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченце светог дрвеног крста, на к |
ње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за |
н дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ ритара, против Татара ил’ |
спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен пред гр |
могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни |
А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грл |
о обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог |
твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а о |
ом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то ре |
онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S |
у наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске побе |
но мноштву одолети нису могли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} Народ изморен није могао као |
им мајка, кад тако напредују, кад један комад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчин |
на најсјајније заблистала.</p> <p>Један комад Србије откинуше Турци, Мађари угњездише се у Беог |
у одолети нису могли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} Народ изморен није могао као у старо |
о чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира вакуф |
да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— |
— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, о |
што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би |
за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манастири |
дама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара |
, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282 |
ултаном свију Турака.{S} Истина, понеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи з |
Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; од т |
робе, примам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се |
азије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место царског имена деспотско носити допу |
тро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију |
еспоте, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да |
овићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар |
S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи |
да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је издајс |
кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Д |
раљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, ник |
а је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.< |
ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути с |
као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светло |
прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство? |
рати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене приметити није било; он је одвећ о |
камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па |
не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крсто |
} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио |
од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се |
} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад |
та.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> < |
видила заходеће сунце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог |
вона жалосно зазвоне.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу |
ат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом нај |
о млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевск |
ли су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло |
згледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} К |
употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.< |
ш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери запада стрепили, кога престо |
био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства |
и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери запа |
ељски показивати, или са мном као добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики падиша, — прог |
је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчком госпо |
али, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као п |
па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> |
p>Милица са својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи се сви уд |
елну молитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од |
удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патријархом нас |
аго Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{ |
p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао |
слав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, ко |
<p>Калуђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега д |
нтије са оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, |
у шта слугама треба.{S} По служитељским конацима текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Пето |
д је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо ч |
у Турака.</p> <p>Сабере силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро |
зато ови други план предузети науме за коначно развојевање Србије.{S} Они пошљу нека мања одељ |
јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јереми |
, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом убије бра |
Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p> < |
како је Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова п |
ље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што ће |
де се мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата б |
бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њи |
Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, |
утњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</ |
мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S |
спрему, путови загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва може путник проћ |
ћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакл |
сати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа к |
до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћ |
е може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и све б |
ка оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.< |
Поред све телесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" |
ре.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</ |
жевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone unit="subSect |
мна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предај |
93" /> <p>— Деспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир |
а улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са неколико скока улети кроз капију, обрне хитро |
ив њега оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град ниј |
то је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ чове |
ко скока улети кроз капију, обрне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замај |
Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове слуге, прихвате оседл |
већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини |
ше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија |
аљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Т |
бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстана |
душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Ни |
и га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> < |
здивљаног коњаника нема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се противи |
деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у |
већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздр |
својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта |
, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са својом |
{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива.</p> <p>Кантакузен с |
ам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још ј |
цне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и |
езубају, ломе, хржање, врискање рањених коња, пиштање рањениках, копите омотане дробове вуку, п |
огазићемо све као црве, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћ |
већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту |
а јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, тешки оклопници чит |
устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нит |
калуђери моле, преклињу, код уздивљаног коњаника нема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћел |
е победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на |
диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> <p>То је Је |
орштачким предјелима посла, где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобив |
ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док |
жи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да |
жи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече задовољно падиша.</ |
собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <pb n="467" /> који сад међу њи’ грухну.{S} На |
м Љутицом јунаком</l> <l>Управљати љуте коњанике. —</l> <l>То изрече, ситна књига стиже,</l> <l |
ије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њих читави се преваљују.{S} И који спу |
рака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу |
упљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још веће висин |
у посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија |
, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турске повуку се све на |
<p>Мађарска војска прелази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном каји |
ападе душманина љута.</l> <l>Сад почеше коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> |
ију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се |
ремија кадикад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им поквар |
пцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није |
{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> < |
ах је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски коњаници,</l> <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до |
код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалити их како за мном пођу |
град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија п |
а навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хусари оп |
је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун |
итке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се страшна изроди |
арност.</p> <p>Деспот дозивље слуге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коње, поседају, најпре разгл |
p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пр |
нути светињу јунаштва, задату ријеч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајица остају ту, то ј |
с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то ниј |
чни, деспотове слуге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га д |
још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајем |
ље слуге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коње, поседају, најпре разглеђају Смедерева унутарње по |
астир? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње доводе; оружани момци, мала пратња четворице спрем |
замазана запаљена клупчета на ужетима, коњи заплашени растрзају се од својих јунака, измешају |
<p>Сад се Харалампије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p> |
} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њих читави се преваљују |
од Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице ска |
припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који ће п |
апа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа вој |
тљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градон |
но деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њим |
а тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено п |
а, разреди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници |
на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша с |
ан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспо |
га ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустил |
<pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излази О |
тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља тре |
а јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав г |
и с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l> |
душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом |
бини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да н |
а кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се о |
бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земља све пршти, грива им се |
ва риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунав |
турском копитом потлачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро |
це да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће |
жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> < |
искање рањених коња, пиштање рањениках, копите омотане дробове вуку, пиштање, уздисај задњи’ ра |
ша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете |
ци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква |
устошене, згарене, лепи предели турском копитом потлачени, а ’де турска копита стане, трава не |
ци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па раст |
кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас |
’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда |
јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињ |
/> земљи главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, |
ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} |
е јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не |
хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни с |
шарампов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се |
мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом сво |
млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n="340" /> |
потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам |
нити могао.{S} Милица је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, ј |
свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубав |
си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви с |
о, има потајни’ ходова, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и п |
Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила |
от гледи канда познаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— |
о примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{ |
лећа му додирнув, лаганим господственим кораком удали се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се ди |
ш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерит |
оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату |
апредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском от |
ијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећен |
м христијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи наши з |
прећено је неумереним.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по све |
аху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се |
ко је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је хри |
неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но д |
јатељства у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига н |
Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни кораци похити онамо.</p> <p>Он Русну прилично забринуту |
ако увијен, тихо међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог |
ти могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло. |
ле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у |
лтан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре об |
хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жички архимандрит Пахо |
м, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напр |
а одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућство испуниће д |
тву зрак сунца не продре.{S} Једрене је корен турства, силан дивљи корен, који домаће питоме би |
} Једрене је корен турства, силан дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене м |
а, властољубив, али његово властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турц |
ао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али с |
и да његове речи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подоз |
у дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S} Деспот промишља, могло ј |
> <p>Турци се знали употребити на своју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи срп |
ађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехме |
р такав зна сваку дату прилику на своју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила |
ош доникле разговарају узев сваки своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, к |
ио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви вла |
иви великаши могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће деспотство |
о сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икад |
све добро бити, но гледала је материну корист својој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онаков |
еном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да |
од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе |
ј оштећене као очерупане Србије Жигмунд користи.</p> <p>Деспот изриче, да своју реч погазити не |
кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, т |
ци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова чи |
ри, који народима владате, каткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи |
велики дух показују онда када се, опште користи ради, другоме сасвим понизе; но има људи, који |
ењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на јунача |
ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битка донела. |
е и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда |
рне душе једнако расправу воде о својој користи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им се душа за |
ао и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се |
ке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном, к |
адити, јер је умео погрешком противника користити се.</p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд |
редне и подбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узв |
дити куле, и градове отварати, изворе у корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— |
поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и |
жни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на којима су урезана |
архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утисну |
жити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћа |
.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је |
.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то |
ољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајази |
вану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопстве |
иким господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слободне части Србије.</p> <pb n="332" /> <p>Но |
то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Мил |
не може нити има право својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима предати; па баш |
у само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу св |
глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и ве |
очи орловске, проседа пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, |
уке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за б |
но калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, а при том блед |
игмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у |
колико јој разне ропкиње са распушћеним косама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ |
> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и остали’ сијасет |
ва њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвују |
акву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење |
млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, |
агладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснут |
би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао.</p> |
/p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срца деспот |
е хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих |
је са дубоким и пријатним својим гласом коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампије имао |
ек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог споменула, како |
е стане.</p> <p>Леонтијеве речи јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак, п |
ако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде своји |
<p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који |
е онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив га скупа са па |
га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцим |
е онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанова властела отела се.{S} Од снажног српско |
деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај оп |
Приштина са окружним предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној |
а ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који |
дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, које од |
а окружним предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се |
њавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, до |
одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на К |
<p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војен |
двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Милеву п |
е од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролиј |
код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши свог млад |
ашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мо |
о са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може чо |
b n="418" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о на |
ог поклона од старији’.</p> <p>— Сад од Косовог поља долазимо — рече патријарх — све је на бојн |
S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора |
довршити, што су му преци започели.{S} Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, |
ло стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрл |
ити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће с |
ш више користи отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адет |
мад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} А ако не бу |
у и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ |
.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, па н |
{S} Познато вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила турска навалила на народ |
породица, која је после изгубљене битке косовске поред себе само патријарха и неколико стари’ с |
араштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у т |
ије желио и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма’, неке паше саветовали су да се опе |
Ђурађ је, напротив, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по пра |
код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукаши |
ог српског војводе.{S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, цари |
плетке, којима се српским народом после косовске битке владало, царица Милица, њене везе са Тур |
емија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљубио се цар-Л |
га издајством опорочавали, и зато после косовске битке темељније је стојао него Лазарева породи |
е, како у старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна пребацивал |
SRP18590_C1.5"> <head>V</head> <p>После косовске битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Срби |
омоћник патријарху пећком.</p> <p>После косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад |
да се она на то склони — после жалосне косовске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S |
ћ се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је |
е противна страна пребацивала што се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је као прав |
а је цео исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети |
milestone unit="subSection" /> <p>После косовског удара народ к себи дошавши само је једног чес |
и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не н |
авне пределе Румелије освојити и победу косовску са великим војеним масама и грдним губитком за |
сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, |
} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак |
јуначке српске војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p> <p>Затим се заори јаче |
тали претенденти није противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане по |
<p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> |
Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбуриц |
ги.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред св |
ворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито от |
калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.< |
Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас |
го’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде чути — |
опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лаз |
би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мношт |
<pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> |
зиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српс |
сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, ве |
ма изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спаса |
искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу С |
<p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, цари |
се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји див |
на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо н |
ти, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту још |
у тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог |
алу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга буда |
је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зл |
кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова |
читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} И |
>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је прв |
бада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла |
је читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собо |
оизилазило.{S} Царица, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како г |
} Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до дан |
цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} П |
к.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш |
женици Лазареве породице изгинули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги |
неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој пр |
се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Каралампогли, прв |
, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике |
у очи један калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика к |
дошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу |
Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали |
одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером |
је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> < |
рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светло |
е на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили с |
баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ овде — рече М |
нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S |
т ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од |
14" /> <p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.< |
рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста нев |
и Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад |
очну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има |
за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени |
Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода Костреш прослови:</p> <p>— Када је свети патријарх војс |
ла, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори Петошко — будала |
купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој ота |
у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити буда |
а је данас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, |
чаственији од паметних и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесели друштво, почне |
паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, |
’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом |
Ха, ха!{S} Краљевић Марко, господар од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — код |
е одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог изда |
казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> </div> <div type |
ч, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} |
свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Бео |
Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих |
овићем.</p> <p>Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше свој |
ест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је заса |
мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> < |
и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и судба је определила да се и моји |
чекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорче |
се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Радом |
="359" /> јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за опасно.</p> <p>По |
Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај им |
вимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше па |
>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>С |
овест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван би |
о се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његова једна реч све је на своју меру до |
и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после |
који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, |
ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да није ј |
атни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу искићени ножеви.</p> <pb n="396" /> <p>Прима се ј |
ит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Та |
/p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали златан крсти |
у падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n="466" /> <p>Сви се убезекну.{S |
х људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи о |
ни, као да се трупови попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће |
е у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовал |
е му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или он |
а не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом |
и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима издати град. |
јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{ |
леџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби пок |
зао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док ј |
ови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{ |
у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се в |
ама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> |
у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати д |
и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наре |
и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о велик |
уф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После обич |
.. па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из |
Тежак је по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би |
и за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот ј |
} Ја сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нис |
а противничким властелин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њи |
закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородиц |
рхад, опет, исприча своје од почетка до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref ta |
рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{ |
Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрш |
рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет |
е што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војском ко |
се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много |
овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Ср |
ст која јој такођер грози само у дољњим крајинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угри не потч |
једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан П |
је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била т |
ош благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове |
аветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те |
жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
оводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен пред градом |
е спавању.</p> <p>Служитељи на удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је г |
рске војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе из |
накрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољ |
.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ гледи <pb n="397" /> на деспота, деспот на Розгоњи |
ека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске |
ер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити |
е бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да про |
деспотови језде, показују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разапну шатор |
олубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, ми см |
са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће пома |
преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да г |
рв пролили.</p> <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} И |
ен, отворена лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна |
ртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе пиј |
атством напунили.{S} Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пр |
ом Жичу превазилазио.{S} Побожан српски краљ Стеван Дечански, отац Душанов, сазидао га је и укр |
траже пријатељство његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с |
одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћан |
еду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од те |
едњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>С |
Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како мислиш Л |
ђарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија с |
пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} С |
/p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви са |
љаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосн |
ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, телохранитељи с обе |
Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском др |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду прими |
шћанства, обрана српског народа.</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ ус |
мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд је по уговору предат, М |
је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанствен, отворена лица, искрена ока, да није |
бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>К |
ми кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p> <pb n="395" /> <p>— Витешка |
а за Голубац — одговори Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рамени, обрве подигне, канда још није нач |
ом махала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по |
видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у ово |
S} Краљевић Марко, господар од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — код зета кне |
у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} |
дочекао је да крунише за <pb n="544" /> краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне з |
лази Облачина Раде са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу |
ји је после убијеног цара Уроша себе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске |
е краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Зав |
у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот, српски владар, земље господар.{S} Прв |
ио.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Ву |
ан нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног име |
</p> <p>Пред двораном деспот стане пред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се |
{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седн |
а што деспот захвално се поклони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон |
на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпус |
јем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко |
а велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види ка |
каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> < |
је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, и дочек |
у војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два противна стана, цар |
дној страни разно оружје, сабље српских краљева, царева и јунака.</p> <p>У црној дворани на сре |
поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако |
ету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се к |
у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржа |
вети Сава, и храмотворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча |
Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи његово при |
ви. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ ритара, пр |
његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} Град С |
и.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против |
тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, господар од Костура, краља Вукашина син |
ика за престол од племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћом нема право насљедија, ј |
и, и то под покровитељством турским.{S} Краљевић, држећи да има права на очине земље, није се х |
еван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши чудеса својом храброшћу, падне, а В |
ук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, д |
</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српској з |
изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више |
али’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но ш |
ак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу |
уздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, |
ћа његова неподјелима својина.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, м |
међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба |
ре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, који ј |
цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, |
х синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико уз |
рок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између |
оказаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко ј |
наштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе |
доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закр |
Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаш |
првенства примити, незадовољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Л |
е кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n="287" /> Српски народ, велим ти, злопа |
личаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и |
образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама бра |
беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му |
ч.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем поред пријатељске чаше, мораш искреног срца |
о с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог з |
ар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој от |
ађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада |
ма под Марков шатор.</p> <p>— Помозбог, Краљевићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка вид |
и.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу д |
еде, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијеп |
ицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђ |
е стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S |
е да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас |
Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмун |
нда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, |
ића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко |
га баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} |
ао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике ср |
а кључе.{S} Заповедник града стане пред краљем.</p> <p>Деспот говор продужи.</p> <p>— Ево ти, к |
спот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, склопио уговор, по којем мене Угарска после смр |
"400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дво |
скупоцене утвари што су побожни српски краљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге |
Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити |
} Алтомановићи, Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкоди |
ене утвари што су побожни српски краљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претова |
чина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гле |
>Деспот говор продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градска врата |
ајбољма против Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти |
адар, земље господар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном |
о оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе |
метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњи |
е калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Величанствени краљу, ди |
град не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ |
ода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе к |
те овако збори:</p> <p>— Величанствени краљу, дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу |
је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој |
ена трпеза, звоно зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двор |
Незадовољници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуб |
их непријатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати. |
вој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, б |
ечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран сл |
магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, |
ви му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог само францеска рука израдити може. |
а нађоше. </p> <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело би |
довољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може |
р архимандрит Пахомије, осамдесетољетни красан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S |
чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе |
е војено одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љуб |
а.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распуштене вране |
, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, делија-девојка, за великим топом провирује |
ево деспотовице Јерине.</p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S} Танког високог стаса, око тријест пет |
риџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, тако кажу људи који су је у |
ира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна |
/p> <p>Свима се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо прија |
са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава њежну мл |
ом само још једну реч прословити.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура |
вониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију |
међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жич |
ка, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, к |
лове по кривудастој Морави, масна поља, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Ту се в |
/p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Каји |
ји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше турске хареме дичити; пиштајућу |
х намештају.</p> <pb n="222" /> <p>— Да красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> <p |
још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке можемо српски вилајет покорити, без да н |
} Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула |
</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор пр |
>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, |
имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показ |
е, морали су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима дове |
а најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док так |
срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде, п |
јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и сребром искићене доламе, о врату им |
</p> <p>У Цариграду су српски господари красне домове и летње палате имали.{S} Онде су се они р |
ка вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу искићени ножеви.</p> <pb n="396" |
одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све млади |
показујуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су ср |
Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду |
једним баштованом, колико различити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију |
Па има у Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе |
аш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, |
лтан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је ловац, то волиј |
та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет |
ало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскалашним пјесмама успаљивао је ч |
амо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — али није носило |
ј је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера |
} Деспот обдари манастир, даје поклоне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако |
се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паш |
је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прохте се похотљивом ага |
а мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, нег |
а имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то |
ава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фу |
ћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би |
, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, је |
ок поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с |
било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег бил |
.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, |
овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и ч |
своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се од сре |
понешто придевали.</p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше |
њаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садашње доба држ |
лу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ дос |
е увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим ру |
једном речи, све је показивало да је од красног племена рођена.{S} Девојачко своје доба провела |
> <pb n="222" /> <p>— Да красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ доб |
ав је могао умирити, њихову будућност у красној боји представљајући.</p> <p>Но какав се то вихо |
царица Милица са својом млађом ћерком, красном Милевом, и дворјанком Русном и служитељском пра |
Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног татарског војводу.< |
та за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном месту зидаћеду се двори деспотови, ле |
ади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом красном свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, |
е изван града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при блед |
n="349" /> <head> X </head> <p>У неком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним дрвама, в |
ен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шт |
за деспота свечано.{S} Породицу имао је красну.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је од |
као.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од |
>— Свака струка, синови моји, има своју красну дужност.{S} Само сложно, сваки по својој струци, |
ово говорио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, |
} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин |
у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Тре |
Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под |
Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да |
S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, него нек све скупа што је доб |
; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На Светислава није б |
у изгубити, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосне спомен |
е због сопствени’ узрока, које пак због красоте вароши и величанственог предела. [Какав је онда |
епог стаса дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очиј |
рска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је М |
рала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одм |
и; један ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а |
ф.</p> <p>Милева није се могла начудити красоти скупоцених поклона.{S} Она је мислила да је већ |
није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли п |
> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си |
је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима у |
уп дугачак, <pb n="227" /> кратке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четворо |
јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким |
— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку |
у се отима од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, |
у плећима; труп дугачак, <pb n="227" /> кратке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била вел |
т’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах пос |
ад што деспот прослови, који од војвода кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штов |
ог пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких питања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се |
је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе |
м, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме |
мрцварили, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо |
RP18590_N3" /> остаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду |
и шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ је |
Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати ј |
бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жен |
еће цариградских постидети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћед |
> <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кнеже |
се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови |
предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.< |
Мора с војском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмора, дозове Ферхад-паша Харалампија |
е клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављало; искушеници радо су читали „житија свја |
ву одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању ж |
кушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служи |
S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас дост |
а и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже |
ка и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио с |
вета црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранков |
, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је опас |
роливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски г |
Његовом кривицом потоком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина |
срце канути због њега проливена српска крв, па смисли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, |
астољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи |
ог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћа |
исоког Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то |
почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш |
ку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; сав |
уго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе |
> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако |
ао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло. |
аставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, најпре к |
у Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, |
в силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе |
ст’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико |
и вјерне слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита г |
тали смо најближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу |
свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне околнос |
и тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, калуђе |
крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанств |
ате, каткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто ошт |
м га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца кор |
сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет |
м назвали, ’де су крволоци млогу српску крв пролили.</p> <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд н |
да, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Ма |
је.{S} Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати |
на против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна |
о зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло |
агу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад је то чуд |
знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синов |
оље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манастира Ма |
Тад’ Татарин јошт’ жешће нападе;</l> <l>Крв облила Новакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му |
емије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Хара |
је хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спас |
и.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову |
ко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Обла |
ејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> < |
Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аман |
знаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Јеремија, |
је као једемске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним <pb n="320" /> својим погледом ра |
стовали.{S} Једној мирној години две су крваве сљедовале. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
једа остаде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од душмана</ |
, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањени повезаном главом калуђери, све п |
и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађа |
в Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа и |
шт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, |
та.{S} Дивљи победитељи, већ острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњ |
.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са свој |
атиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од заманде управљао, да м |
е, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војска једнако ј |
, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успост |
зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у |
у на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се С |
.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душа |
мити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Ж |
аури колико су јуриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} |
а Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се на |
на, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је с |
ло му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих војника крај в |
и невоља, после толико проливене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p |
уби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Угар |
нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу |
покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови |
к.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијеп |
м јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у |
емо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то пријатељств |
</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и по |
бар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на браник |
како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, ј |
уху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био са |
ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим катанама тре |
ђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане на освету |
је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ |
си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло исправљати.</ |
се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи |
Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, царица Милица у свом двору, |
.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} У |
му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, |
задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чад |
S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гле |
ета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта |
<l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допа |
ци доцније Калимејданом назвали, ’де су крволоци млогу српску крв пролили.</p> <pb n="393" /> < |
м оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ |
м коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка крвца</l> |
у му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао у најозбиљниј |
морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и |
тимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе. |
демишћије варнице одбацују, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, врискање рањених коња, пиштање |
ше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви |
аша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и |
и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харал |
b n="295" /> <p>Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, |
пот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби |
о дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца |
.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, ш |
како ствари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду. |
нијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар |
и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ |
екао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не в |
се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље |
ако има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има пр |
вена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву ту штет |
гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све |
скиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу |
да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држ |
све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну кори |
бацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да |
проучавао је нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашн |
те се дати мирним магновењем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам |
их избегне.</p> <p>Срби почну се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да |
ајмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да је к |
>Међутим деспот расположио је војску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S |
окојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непријатеља. |
види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатовали у зно |
причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дуго |
, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> <p>— Најпре донијеси новце — рече мало |
преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешт |
мија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и |
То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде |
јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> |
шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферх |
астове за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, |
ме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да |
од ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом г |
ијих, но отац Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жив |
оже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој |
Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми ј |
="373" /> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте нал |
е добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампије није тако |
стиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати.{S} Ни |
његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак |
н.</p> <p>— Сирота царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењена била ово |
ле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за све |
тарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и народ цијепале |
што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одгов |
ковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што |
ти можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та |
о.</p> <p>Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb n="480" /> |
руже, збогом“.{S} Јаблановић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.</p> <pb n="481" /> <p> |
гао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, други, опет, давали су му з |
а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком је лила српска крв.{S} Не један се Срб |
ен, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} |
еба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> |
н је ту господар, турске шајке плове по кривудастој Морави, масна поља, красне долине и планине |
а, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S |
свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми ј |
као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ф |
оли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови. |
шља.</p> <p>Његова гордост је понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се н |
о једно друго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под турску власт |
ина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерин |
а њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Бо |
атрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе |
се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S |
војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојко.</l> <l>К |
ше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски великаши к |
Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте изда |
S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те реч |
бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу кр |
н је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег му је Миле |
у делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша |
те у Скопљу, срам човечанства.{S} Људе, кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид |
и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура зап |
налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда |
"435" /> града.{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S |
их душа, на згариштама подигнућеш многе кровове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залога |
д се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, ко |
н двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам м |
ао у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџере једва што и вид |
и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, |
земунске стране.</p> <p>Деспот погледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војс |
примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд за |
{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађарских стражара, и док се скупише |
{S} Но од турске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступит |
својих мудрих мера не може да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Р |
усти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — Леонтије |
зрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за |
е, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турк |
Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, |
био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко диван |
војом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, протуку се, који пак нису |
служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али са |
нежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалам |
моју децу заборавити нећете — одговори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја д |
та ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је поч |
зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, мог |
силовитог коња, са неколико скока улети кроз капију, обрне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му |
шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој от |
рави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се до |
руго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> |
да се Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свеколики народ подјармити, и изглед Марков |
мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљат |
ио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{S} Добр |
{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочека |
ану, каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} |
колико других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другове <pb n="229" /> посеку, а |
а радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{ |
им реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сма |
ју виђео је огледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахомије је уважавао Леонтијеву науку, сми |
ваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, па прозбо |
ја.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, |
дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог Нико |
Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вј |
јици у зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> <pb n="486" /> <p>— Ево ч |
ан беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" /> распећа Спаситељева, пркрсти се и п |
, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у |
што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у случају њ |
стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченце светог дрвеног крс |
на.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад |
рста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам |
ју места они који су издали род и часни крст.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C |
Спаситељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ ш |
брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак распетија Христовог, ког већ он од |
уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турс |
каже.</p> <pb n="486" /> <p>— Ево часна крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће м |
израђено почива парченце светог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоно |
плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и моли |
већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се С |
у, и прстима довати, извуче мали златан крстић на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-паш |
Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна еванћелија и разне скуп |
пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а з |
а је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва |
Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба настојавати код римпапе да под |
а ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоносне <pb n="377" /> војске, поклон силног алеманс |
остало је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија прекрштене, лице јошт и сад показује му |
, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом |
цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробиј |
рође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нија |
на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође изме |
у бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор прави |
ијарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености напредовао.{ |
ије мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су |
царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> <p>Један комад Србије |
е то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чуд |
ијор однесе увенуле листиће лаворике са круне српске.</p> <p>Србија је покидана, њени синови је |
Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" /> земље штитила, |
{S} Одавно је код Срба овладало отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез |
не.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја |
</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог |
а од стране великаша, која само законом крунисаној глави принадлеже.{S} Такав закон нуждан је н |
напунили.{S} Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће |
ног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за <pb n="544" /> краља силнога Душана, и видио |
отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турк |
да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјест |
је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није ни |
је домовина одбрањена, нека народ даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити |
еснац довести, па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе п |
власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> <pb n="313" /> |
е лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли пр |
га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а в |
умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство об |
за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће требати војника; а са војводом |
аан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Б |
p> <p>— Непријатељ је Србију опасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, |
Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне |
да за изгубљен Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува |
ке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Угре поучити како се |
ко светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би с |
га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, |
отри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо |
{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду прот |
адне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаме |
е чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела бун |
е за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шт |
ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="51 |
ао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} Београ |
рака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место |
неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо |
то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и |
пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голуба |
Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша |
и.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p>Деспот даје турској вој |
а дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; н |
се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске |
лије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у Крушевац.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
/p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао. |
, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да с |
ад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи распитују ком |
адаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градских бедема, и давао је изг |
>Петошко је тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко |
има млађима и неколико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на п |
{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову војску купио, но слабим успе |
и.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратит |
су кнежевиће у Голубац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га |
, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле |
т спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="383" |
војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војск |
та раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на |
тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мо |
овараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се |
је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша |
.{S} Још за живота деспота продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт д |
онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у |
ли на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест т |
окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба ј |
квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове са бојног |
S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кће |
> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, че |
цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са п |
ара, своје сигурности ради, морала се у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица о |
ом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи војск |
да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни |
оји су код њега тражили гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’ |
е са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи печат царског великољепија, |
SRP18590_C2.24"> <head>XXIV</head> <p>У Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске п |
дован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док |
токаике пљускају, преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирај |
о од турске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а |
} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњез |
опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, в |
<p>— Ево часна крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, |
е све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на истоку, које би се |
Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише |
је, почне јој пребацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} |
, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{ |
је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb |
м да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душманина, да се тим н |
S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{ |
и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прв |
{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју ј |
т’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за О |
S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови |
Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је |
{S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу би |
искати султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би с |
твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре |
да чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју |
јводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А |
рцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милош |
ту је гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се |
го од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, |
ер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш |
вовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати у |
ртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дакле није нико ве |
инио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама п |
јко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди |
ијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Л |
ио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране |
тинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше д |
може себи господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће |
ују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То |
ва се опет застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас |
о да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — |
ао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шеј |
роти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта |
.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У граду мађарски војници |
анпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свит |
пте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца ра |
ли.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазиту, и обр |
з топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, делија-девојка, за великим т |
гу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — одговори М |
запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војв |
тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио никад доживети |
н.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико богатство видети, мож |
ила прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати је |
љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од цара нам |
је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и кр |
дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и деспотовица знаће Мађаре дочекати — одговори дост |
, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог ка |
на је била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, славног великаша под Душаном, презрител |
асије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна околин |
ане.{S} По другим манастирима кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијас |
арком постане.{S} По другим манастирима кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер с |
тија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара пристала <pb n="543" /> је на све, што |
цом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, кад |
ње све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље излазила, кад замало ал’ она |
</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе скочио, а куварица |
увари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међу кој |
трани где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често |
види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто ра |
адне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда прија |
књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке куварке сестра, млада Љубица, књегињу служи; Јула може |
знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="246" /> с њим нашалила |
кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По другим манастирима кувари су ку |
— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати. |
ју.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у |
тао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} |
ма доста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, |
код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који |
преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе |
p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако подбуњиваше про |
После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, |
преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Фе |
благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољен |
рена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи зајезде преко |
ешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се н |
} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад |
Јаблановић.</p> <p>Јаблановић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах с |
сред борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску славу</ |
прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи това |
на наредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног п |
е.</p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Го |
S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште |
на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, к |
нуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота, знали |
много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвави |
мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може |
се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војск |
не своју снагу распростирати.</p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</ |
о и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш з |
сан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих нав |
и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> |
де, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне |
<l>Славно време куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка сл |
цима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шак |
ила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој |
од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском цар |
су л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> < |
и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранко |
од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? |
предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с на |
се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад-паша.</p> <p>— Про |
лађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, |
морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мир |
прије Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вуког |
ог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам |
о ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило |
е висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупчета на ужетима, |
ат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда вели |
ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину с |
г изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењима.</p> <p>Властелин |
"510" /> земљи главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је наро |
рану.</p> <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинуће |
ити и себе пред целим светом као какова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад |
право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко |
собито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и ц |
напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, кој |
знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамниц |
<p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђера.{S} Бил |
неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло |
нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p |
цеви.</p> <pb n="432" /> <p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најста |
и, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу |
а им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Ср |
јсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће |
ина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада |
а.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацају и |
ови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Деспотовица Јер |
терет у свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стев |
мађарска војска.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца |
д је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небо |
се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ н |
Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло |
на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предал |
тра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали да се лако јур |
у бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити |
остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у по |
Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по С |
хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од силнијех топ |
оучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати, изворе у корито мраморно стис |
ред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — про |
би.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Л |
Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отпус |
Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако траја |
ео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на |
у.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрти Стевана десп |
.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је |
авио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допад |
ћем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинам |
на за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бит |
свје што треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљ |
л’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у њег |
се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И |
ске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{ |
исовима, види турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Ду |
Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви свато |
ци, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркавим, но |
.</p> <p>Сви су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко |
не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као просијаку тај новац, врати |
приврженике чека који му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војс |
да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого |
от је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, |
тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин к |
S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, ме |
посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута |
шевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} |
вцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је ве |
ју да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паш |
као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узи |
иш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед |
овак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, тешко му |
је по крушевачким пределима нову војску купио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици |
ошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одм |
ше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Пето |
ијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вријед |
о, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уговорена.</p> <p>— Ја се кл |
вршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јаблановићем.</p> |
пасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете с |
ркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне |
.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује све отете црквене утвари, што су хусари отели, а |
ки брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики |
осно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и |
ождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, н |
упа изеду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало |
другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је |
мети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мањ |
је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.</p> <p>Дес |
ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што не |
, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио пријатеља ст |
ма харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за жи |
а нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се |
сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањ |
згледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашње |
и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше |
ад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом Јеремију, пону |
текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора |
робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, |
султана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да о |
ук остане са осталим пријатељима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад |
лим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане опет н |
еју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш |
вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да ч |
су побожни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери били су |
шао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем ду |
подства ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерин |
Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p>Јеремија је од старе |
е.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи манастиру, види |
није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Бата |
све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p> |
за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадал |
ињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и |
робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, |
еба, њега може употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, |
309" /> <p>После разних, мање важности, кућевних распиткивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важ |
и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариш |
распрштана [мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Обла |
и је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунак |
пет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се |
онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо |
.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци кој |
<p>Сутрадан се српски посланици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} О |
насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења. |
ући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави бил |
, постало је све разузданије, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{ |
е?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од дру |
путе се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и |
рсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђ |
ли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад с |
<p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> < |
.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено.{S} Она није зн |
р у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда предавати.</p> <p>У Б |
<p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова с |
Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p |
ци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног |
ослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је |
разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџари притискују; Јеремија ћ |
пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанова властела отела се. |
држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као |
<p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као |
.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало |
а, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерев |
ви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јерем |
де.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{ |
бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог |
/p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и |
кав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— |
рица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ |
ваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло д |
мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув |
т се од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге ст |
веду Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је |
прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бит |
или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са |
е звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом игра |
е Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Ка |
у их употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа |
одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, |
тко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти т |
ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> |
.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма н |
моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионак |
после толико проливене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видим |
Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар та |
лимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде так |
p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — запита га поверителни |
ад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вуког |
отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p |
/p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, |
е ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Мож |
е, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени с |
негињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одговара. |
>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ ј |
ца ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се |
л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и |
давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове си |
толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до султаново |
х, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ ис |
е време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им |
како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо пре |
да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле |
сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња по |
{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— |
у да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ради, примити. |
дати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављати, |
ове земље, овог града поздрављати, хоће л’ остати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ће |
ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га ниса |
а код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им ув |
што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том за |
ским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретниј |
<p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима |
перац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова же |
преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Фер |
о души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу |
лопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно в |
аслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити бе |
ел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султа |
Јула га послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне Пет |
Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја |
живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом.</p> <pb n="442" /> <p>— |
сао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с |
рчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’ |
крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, па про |
абодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, |
не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} |
испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} |
ише <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој |
> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиноват |
ма са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је |
ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом изв |
ремена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно |
а му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један о |
ди ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил’ с |
ма сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако |
на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за ње |
неш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у п |
створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту |
да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ |
мије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло |
оче.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, |
јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</ |
ош и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Харалампије мало промишља.</p> <p> |
но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би с |
еш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се закл |
да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и |
</p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султан |
а’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о |
рви саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— |
ло ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харал |
е.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Уг |
т-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи рав |
</p> <p>— Како мислиш Лошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ.</p> < |
л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, |
ма посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има |
} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринут |
и Харалампијем — запита деспот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, |
граду за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p |
има, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му |
па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су |
о које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голубац натраг? — запита деспот.</ |
и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харала |
атко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке |
ановић бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> < |
бљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.< |
и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем све што га о |
виша, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се ис |
уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотовица Јерина |
омовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А |
прохујаше, вијор однесе увенуле листиће лаворике са круне српске.</p> <p>Србија је покидана, ње |
тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски к |
а, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господственим кораком удали се.</p> <p>Деспот о |
ни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{S} Покушава нападаје са слабије стран |
, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p> |
се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокој |
рада неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао |
а, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за т |
подар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, |
мпија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, |
ма.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Гол |
све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од силне ма |
жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратобо |
и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту дворјанку за прво придворно ли |
ико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Ср |
во има.{S} После пада Вукашиновог, кнез Лазар, <pb n="270" /> као најмоћнији великаш српски, ви |
е земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} С |
од реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао |
а код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није за |
но пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задобише орде |
Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног татарског |
{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, држао је да је |
ом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да оч |
дан јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против цар-Лазара |
о, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут Солуна |
љом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пу |
е противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље |
поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оног вре |
Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против босанског бана.{S} И ја |
ак немају право на престол, и тако нити Лазар нити његова породица таково право има.{S} После п |
редузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук ве |
оји су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под |
оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар д |
мо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb |
г она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је о |
о јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи |
сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к |
а очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и установљеног строг |
Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском уп |
страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и же |
рланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдив |
е Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не |
осле жалосне косовске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жалости удовичке, ка |
, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговори горким осмехом Марко.</p> <p>— Та мо |
свог мужа, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p> <p>М |
аљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима служити?{S} |
а или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре |
аши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу због тв |
че?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали |
тошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лу |
тас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним би |
ашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Милица, истина, нема |
.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315" /> но као ср |
.</p> <p>Призрен је био престоница цара Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у б |
а није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису |
чавати, јер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а пр |
да.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бр |
ца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом |
ики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Међутим |
адао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом завладао био.{ |
адиковање.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патриј |
је био највећи приврженик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Цари |
врженици Бранковића, а непријатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, као оби |
арх пећки, Новак, старији саветник цара Лазара, Новаков син Светислав, са својима млађима и нек |
ина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново ца |
але и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, као го |
синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и |
и већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљев |
ки војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} Они су били |
ојој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Круше |
на иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које умало што није стра |
ли су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ |
није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да с |
подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, предао се турској заштити.</ |
акав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ т |
је један владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} |
гдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са |
{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обил |
хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n="216" /> који је у ј |
а’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био |
изложен био, царска породица, по налогу Лазара, своје сигурности ради, морала се у Крушевцу зад |
ао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царство зад |
поврати, немојмо заборавити на породицу Лазара, на његовог пунонадежног сина Стевана — одговори |
тив Марка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, |
ин за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам на |
.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ. |
p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад је ве |
Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама где се царица |
тив Вукашина, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год |
ошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех прав |
помену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себ |
з препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све пог |
ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи. |
{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше |
ја је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душманина љута.</l> <l |
ити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт, па је |
ћа, сљедовале су својим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Руснине речи пробуди се Мил |
као би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра нам |
илица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је царичино сродст |
у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — прва је дужност, |
косовске битке темељније је стојао него Лазарева породица, која је после изгубљене битке косовс |
знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> <p>Рус |
то чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb n="278" /> породице својим пријатељима срп |
} Сви важнији, који нису били пријатељи Лазареве породице, скупе се около њега.{S} Кад ји све с |
прва је дужност, нека се сви противници Лазареве породице саједине на исту одбрану, па када је |
им још договоре.{S} Највећи приврженици Лазареве породице изгинули су на Косову.{S} Оставши су |
отуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству твога оца право |
или да помогну Турцима угњездити се.{S} Лазареви синови код Турака; Вукови синови код Турака; В |
још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ангоре, с |
Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Марко са |
начини крај распри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да Србија, српс |
је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и зе |
у биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време ж |
нати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ |
љу упропашћавали, признао је законитост Лазаревог племена на српски <pb n="528" /> трон, и Висо |
ој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту дворјанку за прв |
богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душманина, да |
је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву породицу у теснац довести, па са Турцима помир |
урака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме |
усна, која као да се заклела искоренити Лазареву породицу, налази се на турско-српској граници, |
ести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцепили су |
еци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути |
е српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од ж |
Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мус |
г, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазогли |
еонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{S} Б |
а иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царство утемељавати по |
сти према Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но з |
има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара о |
телан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{ |
ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за прес |
у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света црква није |
та.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не |
јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао |
се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао |
, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је б |
Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref target="#SRP18590_N6" /> Сад од тебе, с |
ар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одб |
говарају: сада ће посећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, |
, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је |
нда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Круш |
</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</ |
ласти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако |
у се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се |
е војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборисања док се сврш |
0_C2.26"> <head>XXVI</head> <p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} |
победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p>Хар |
есне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким, преко |
ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.< |
о је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне с |
трашан непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Р |
е Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово м |
м, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
ему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У час |
ад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати |
сладост тихе нојце, поред танког звука лаке тамбурице, поред песме каквог заљубљеног јунака.</ |
Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ |
шире, кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким, преко чарапа унакрст обвијеним к |
е мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, те |
ад пећка патријаршија у турским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после п |
стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног оста |
овратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до вр |
<p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалам |
њезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Ро |
вода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту |
о буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одгов |
кнежеве? — запита Харалампије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мен |
— рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал как |
људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се и |
ици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју |
ве изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац |
им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у гр |
е <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си |
ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, |
утао, турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но ни |
Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет |
; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин. |
рителним гласом Русна.</p> <p>— То може лако бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако |
није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту оста |
Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака учини |
апашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; ш |
ама, коју разним наградама можете после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклон |
му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но |
од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но |
, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт |
рушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремни.</p> |
пије од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не зна |
Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисара п |
олетија увређено срце насљедио, које се лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је доч |
ком поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-п |
па ће грамзеће за господством породице лако утаманити.{S} Сад треба, по околностима, ово Милиц |
град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предавати, — |
.</p> <pb n="290" /> <p>Бранковић прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину сл |
ају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице |
ело по прњавору и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег пола овцама поученија д |
<pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, б |
тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би сво |
еселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ |
ад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курт |
је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости често ј |
ого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" |
кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша није б |
амо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пе |
у пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју ник |
.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као вој |
> <p>Исак-паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је |
још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље |
је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће |
шу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што ни |
слим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог грјешника <pb n="381" /> злокобу народа на |
добијати од деспота.</p> <p>Харалампије лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хо |
ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мисли |
у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију познат био.{S} Пет |
Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петош |
ене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би бил |
д ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произве |
} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p> |
м.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их |
постали, па су радије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, него громовити гл |
пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се |
Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђели; ње |
е га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да |
свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Ср |
се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, млади Бранковићу |
</p> <p>Тако путујући, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, |
им народом који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ п |
урчина спасенија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати |
ају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може је |
е не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку није упу |
ужитељи највеселији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треб |
то Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се |
ти их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако с |
н у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар |
ати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а |
ши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и о |
арод уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} |
-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспо |
, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад |
ране давно је заборављена; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказива |
имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb n="391" /> |
ам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> <p>Радосав донесе ракије, мученице, и поскур |
непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко |
у пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на другу обалу, |
ткако сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а коли |
које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранф |
ош више саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Кол |
ани знојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из о |
челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена сабља. |
дала Јерина једном босанском властелину ланац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птиц |
бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хук |
тва много важи.</p> <pb n="380" /> <p>— Лане је деспот склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду ве |
<p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, склопио уговор, по |
ст се опет спушта, и страховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине.</p> <pb n="517" / |
, извуче мали златан крстић на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка, који ка |
ју чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завад |
семе наклоности прам свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој противстат |
ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <pb n="219" /> финим средс |
у.{S} Најпре на леп начин, наговарањем, ласкањем гледао је да га задобије; кад са тим није успе |
, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове |
ло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство.{S} |
, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, т |
дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове двојице интригирати.</p |
На левој обали Дунава подиже се градић, Ласловар, недавно је завршен, праве се опкопи, ровови.{ |
иљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међ |
у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошон |
у, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску војск |
, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану сљеди напа |
Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p> <p>Розгоњи |
едан мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и одн |
P18590_C2.27"> <head>XXVII</head> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном |
натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим про |
о Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S} Њ |
Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезариј |
е остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене, у беде |
дик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не |
намести велику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује камење као глава из гвоздене це |
кузен саградио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи Србији |
изјасни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ преже |
зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло |
властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Б |
није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као год |
певати све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гусл |
су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p |
ановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска господа долазити да се огледају.{S} Облачина Р |
гмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку сте |
престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске црк |
ва жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинског мермера, сребра и злата.{S} Свето евангелије, |
товица, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је с |
} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану кива |
.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, |
>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео т |
> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Леонтије.</p> <p>— За њену пр |
ојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, ја |
да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак |
хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бић |
пада.{S} Цариградски великаши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађај |
ати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље |
арима против, Турака успемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb n="530" /> грозити |
аврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да |
у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, ни |
тво.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље |
вода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа јед |
на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb n="380" /> <p>— Лане је |
стиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту |
Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено војвода Богдан.< |
туштено, с једне стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од лацманст |
било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— В |
, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне душе |
е и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, некадање Србије синовима препречен је |
и дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће се |
отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је доче |
рима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака |
јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ ода |
јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце |
р и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ |
обре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна прим |
} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мр |
едају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> |
чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, |
</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица. |
е у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијарх, |
ело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонц |
љесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ |
и’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак с |
С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду |
сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као путокази |
био после косовске битке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је про |
лика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадово |
и ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, |
нику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једар |
мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} Светислава су |
земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом увис бацати. |
ку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се д |
.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, који упадаху у Мар |
дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко |
у су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и прод |
по војничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава подиже се градић, Ласловар, недавно |
, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздов |
} Туд пролетише орлови, заставе римских легијона, ту су остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту |
p>Кнежевићи су после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије д |
народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће |
овог чадора допрати.</p> <p>Харалампије легне и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човек |
е отпраћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о |
х сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после |
родерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а ка |
т Смедерево сазидам, чувам мојим прсима леђа султанова.{S} Смедерево треба да је стража прам Бе |
показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и |
једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} |
е било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим |
а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном је |
Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати |
о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> |
као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко |
аш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испре |
Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ по |
потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђ |
пита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, |
по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланца п |
рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је |
сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од |
Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и |
ке пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са јо |
на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-на |
о преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити, |
у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен л |
пу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по |
ад ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао |
ла је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде |
Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки пе |
ло.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена освета, која се изразила у њег |
лости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман |
ознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суро |
.{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слав |
и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао |
азитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се ве |
агополучије српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</ |
врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је н |
та.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана исте д |
да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, |
ме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити, као год што је моје Зул |
јало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благовремено до |
ог сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној та |
три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кр |
осову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој |
лове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међ |
ди Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам да |
његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрос |
сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је |
вали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе годи |
Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда п |
задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста б |
ubSection" /> <p>Код Ангоре у Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, деспот им је са св |
сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде |
ч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.< |
диђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свем |
е се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмам |
и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p>— П |
д-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах ди |
и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разговор који је Новаку го |
за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га н |
у с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Ха |
ега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} Ту |
не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на Леонтија озбиљно погледи, чека одговора.</p> <p>— Тако |
RP18590_N7" /></p> <p>Деспот погледа на Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је |
ажен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амур |
трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамир |
међу служитељима, остави спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, |
двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо |
ајпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ извади |
еби да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености напредовао.{S} Оба калуђера беху |
стерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет |
ерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дош |
вица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" |
ијави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га д |
нак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је де |
га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у св |
ери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пријатним својим гласом коснуо се |
е и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало прошлости, и обра |
је се чују загушите речи — Светиславе — Леонтије.{S} Стражари зачуђени задрже оба калуђера.{S} |
/></p> <p>Деспот погледа на Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паша |
гне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да заузме прво ме |
и.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, висок, ж |
>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и |
е.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад |
треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуче.</p> <p>На |
ју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнути, |
овор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал |
пити.{S} И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи |
крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадају |
е су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данил |
љи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранк |
ти некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, н |
авну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Леонтије.</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одрж |
ђерство, што Харалампије није таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Ви |
и, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ |
спот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад |
а изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност де |
дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева |
шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за здравље.</p> <p>Б |
кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за |
Харалампије, калуђери дечански.{S} Отац Леонтије због своје смирености био је љубимац и достоја |
почну слободније и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене приметит |
ђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије поведе једно десеторицу са собом.</p> <p>Сви т |
дим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се |
м и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помол |
дсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојаке мисли |
обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао колико је с |
т, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ћ |
паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци |
ого година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, у бле |
у божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој науци и побожности давно |
} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери дечански.{S} Отац |
вој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оцем Харалампијем на једном су конаку били. |
ле се дворски савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује новост дворску, силно се ражали; он |
пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном једнако се саветује о том ш |
м, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије |
о си градио, Турцима си градио. </p> <p>Леонтије стане.</p> <p>Леонтијеве речи јако се коснуше |
нства сакривена је турска снага.</p> <p>Леонтије достојанствено изрека ове речи, а бројанице пр |
архипастир са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у озбиљним мислима престаде читати, бројанице |
а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао |
л је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност деспотовог говора, па ће |
нд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ф |
о срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се |
јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и ми |
.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком деспота задово |
су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срца деспота протекле.</p> <p>Де |
толетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као |
градио. </p> <p>Леонтије стане.</p> <p>Леонтијеве речи јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак |
образ кротости.{S} Пахомије је уважавао Леонтијеву науку, смиреност и родољубије.{S} Благополуч |
споту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S |
хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије поведе једно десет |
ије се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у дес |
олу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p |
а му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам |
непоколебивост деспотову.{S} Најпре на леп начин, наговарањем, ласкањем гледао је да га задоби |
другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислил |
у; решителност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу ме |
d="SRP18590_C2.16"> <head>XVI</head> <p>Леп летњи дан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плав |
ног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфим |
ри, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће ла |
уги пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би ње |
one unit="subSection" /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, с |
е мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух на |
кама, села, вароши опустошене, згарене, лепи предели турском копитом потлачени, а ’де турска ко |
на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као о |
Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи с |
, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиз |
а тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па и |
и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, које му |
еће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију |
анова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калу |
/p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свиј |
ја од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, него нек све |
девојачки умиљато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> показујуће.{S} |
и цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би |
то кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је |
акве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарк |
углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, |
дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску муд |
естокриле, златних пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </ |
а динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскоч |
је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{ |
девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су |
а што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин пр |
да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је да ми с |
Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је руж |
пут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива т |
еном месту зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морај |
незови, синовци деспотови, пре неколико лета по налогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом |
ика Леонтије.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанств |
н Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и з |
ик божији.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здра |
од се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду |
калуђери, па опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјениј |
дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по висок |
ирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или вла |
аду су српски господари красне домове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које |
RP18590_C2.16"> <head>XVI</head> <p>Леп летњи дан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плаветно |
сваки своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспо |
стане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежев |
рода.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, |
уп на трупу, гомила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој по |
е главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблано |
, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-манастир само што |
е би за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене области, јер одавђе се шири турски д |
.</p> <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти задовољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам не |
оће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није веров |
енство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потп |
ма велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази |
<p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене с |
.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то |
у, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу |
Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или са |
да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат |
рамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а заса |
p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} |
равила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да |
о унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и |
— запита патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p |
ан је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, |
о магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> |
нападаје чинити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, д |
вом, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жудње за то са |
хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Има |
редиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не |
вет Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турској в |
чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом уј |
ћеним косама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине |
ушману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.< |
еме, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Срб |
бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— |
ад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ће |
јске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал |
да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, |
који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли с |
уће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код |
као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалосно Милева.</p> <pb n= |
анпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо. |
аља главу приклонити. <pb n="276" /> Је ли право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том |
овити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још ни |
купа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин |
реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредје |
ме не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољна? — запита патријарх.</ |
о си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска бу |
Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је с |
мати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могуће? — повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја са |
ад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусу |
.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће |
идесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћ |
поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески род, |
а властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђ |
о.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Ве |
Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по ко |
з очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да м |
е деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах пр |
>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто |
онде никад опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српски народ никад у јединству осилити се нећ |
нијама, као год Харалампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је сад Хара |
.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’ |
а Гргуровим синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покр |
иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истис |
Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и т |
ста су сметали Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не б |
га примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно |
{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми ов |
.{S} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} О |
>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео |
кодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити. |
окобу народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> |
шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n="252" |
Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских дев |
са таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да с |
еспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који н |
и се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда те |
га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на |
, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Н |
тина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићим |
се начисто <pb n="322" /> довести; хоће ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом овладати.</p> <p |
држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба |
рећи — одговори Сулејман.</p> <p>— Хоће ли Милица турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој |
е, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> < |
сеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушева |
и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострања |
лађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше р |
м се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb n="292" |
/p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомињем се доб |
Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим |
Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све |
тео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— |
ги још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерланов |
увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што п |
а Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада са |
а] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то би |
о пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> < |
сте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да |
ас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто ј |
едати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помир |
конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу |
еспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то |
н прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете |
о моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да |
{S} Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лев |
рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверит |
хада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам |
асну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и ме |
е ново?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Из |
о.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти |
>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако ду |
је динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја |
д се мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори с |
акве књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у о |
бити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без уз |
Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељс |
ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p> <p |
о се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славн |
Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће |
е морало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мно |
ка поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све је |
тошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више |
о не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</p> <p>— |
ти хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, он |
а њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађа |
удба је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се |
око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би био послед |
ска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би |
немо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са ри |
ије знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за |
скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чист |
p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије.</p> <p>— Но |
оста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Изговори све.</p> <pb n="33 |
е душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, тој нису опр |
бе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ |
, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина и |
ога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла б |
ја, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на К |
ти Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ св |
пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца |
све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да м |
ог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће по |
сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србиј |
</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будал |
таде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сак |
<p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је м |
будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак |
а деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко п |
виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мо |
p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ак |
ије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тог |
о ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запита Јеремија.</p> <pb n="423" /> |
S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем т |
вати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар п |
> <pb n="454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад |
, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде |
<p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру ка |
ку против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} С |
ажени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, ка |
о доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи би |
свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и за |
, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n="443" /> <p>Харалампије отп |
вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у пад |
м сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали с |
Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{ |
нијесте собом из манастира довели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ с |
Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код ње |
а.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, тако кажу људи који |
ећ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ |
народа.{S} Његовом кривицом потоком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му |
од Турака.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са с |
нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би |
ице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ друго |
ротив Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на |
а да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који |
тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кл |
ану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нем |
аше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће об |
смо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам б |
S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утама |
еснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да |
треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за д |
цу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са г |
црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају — рече |
умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на л |
мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето |
је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водил |
за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипак мора |
ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да |
х звездицом у првом издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, од 21. V1/3. VII 1881.) налазило се и |
о, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Десп |
рства у Европи прорасла, која је својим листима сјенку начинила, да христијанству зрак сунца не |
абадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листине потписане и распослате, султан шиље војску у Ка |
ад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, Србија и |
а је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробуд |
.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.</p> |
је потписан уговор.</p> <p>Деспот прими листину, отвори, прочита, и опет савије.</p> <p>— Афери |
о ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погл |
се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако |
времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће лаворике са круне српске.</p> <p>Србија је поки |
чка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но |
дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепц |
ојали!{S} Како је морало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандил |
— рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јерем |
са танког, који изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подоб |
идиш ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека из |
задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је р |
ђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука при |
— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и |
ке.</p> <p>Краљ достојанствен, отворена лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{ |
а бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На |
ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и камила |
њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у свом |
ко око четрдесет година стар, смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже |
, све саме делије, опет за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Труба затруби, капија |
питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душман |
авили као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су се пока |
“ које су започели при столу десивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: |
је говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Фер |
тивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено |
ове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах |
су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце и |
ина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу познају две бор |
ог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште |
којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска |
елокупне на крсту распетија прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу |
ијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само |
ти — рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, |
хаљина распознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?< |
одиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Руви |
зиваше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосн |
ка, узане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, племенитог израза, но нема очију, д |
спод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности његовој рекао |
нком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови в |
војим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у |
му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује до |
естра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Отк |
це јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас ч |
> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да с |
главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Величанствени краљ |
ката.</p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа потк |
p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико није ни речице прословио, а Марко по |
сило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити да га та подсмешљиво |
вилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде хо |
орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу ко |
дљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војво |
Петошко, ступивши унутра, покаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати |
ти.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују |
већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог |
ад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени и већ на б |
новић гледе на Харалампију, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукав |
жна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено показивало је румен који је пламом |
="226" /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно лице показивао, но није се могло на њему приметити да н |
спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по д |
вао је исту дворјанку за прво придворно лице покрај царице, јер ју је особито уважавао због њен |
мија се мало разабере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Х |
алампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто неснос |
преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело пове |
p> <p>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, |
лампије загрли најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ног |
а седе до почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, неш |
уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што ј |
ом, тајећи своју забуну, са полувеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет патријарху и Но |
ко седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро |
ће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Б |
Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло да се није добро збил |
ала је нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да |
, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — |
ђу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерима д |
те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам к |
сти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна је |
лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена освета, која се изразила |
пело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора |
/p> <p>Сутрадан, познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, с |
е саме личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бранков |
одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње чинише |
ђ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Вис |
прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме место Мил |
аја, лице доста румено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му |
олазеће госте приметила, променила се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој г |
ејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого више стр |
му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изража |
би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампиј |
Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци |
рам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од царске породице.{S} Како т |
S} Она је сасвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати |
врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди |
штва у себи.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном |
вом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, к |
в ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим |
јевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају младоме потомству</l> |
из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокриле, златних пераја птице ћеду |
на кад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали с |
гута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуб |
адост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радости кад |
аборавити нећу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зул |
искивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту се п |
краснијех увеџбаних соколова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, дес |
угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане соколове, ну |
пао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, |
ад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се |
воје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокриле, златних пераја птице ћеду ту л |
во отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се по гла |
изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето |
о, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су српск |
о Будима, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, |
на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундов |
ните форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп в |
ћу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему превари |
во, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода |
ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда |
ти...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О |
кнегиње од Кантакузенове и Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци |
{S} Они који су били од старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ о |
ји.{S} Он је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у приј |
астеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балш |
а, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу |
убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, |
асно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније кад |
кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, доиста диван јунак.{S} К |
а господар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на главу ме |
нија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Дак |
озбори.</p> <pb n="395" /> <p>— Витешка лозо Немањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као |
реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце с |
арнице одбацују, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, врискање рањених коња, пиштање рањениках, |
отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не м |
ке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињанин Ј |
си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушен |
о силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свј |
м идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад не |
ију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећ |
е му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни б |
е.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бра |
на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Срб |
од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспото |
лупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, |
а:</p> <p>— Истина, светла царице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића |
ојвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад д |
за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смер |
као би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Ц |
нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Ласловар |
одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним |
лону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот бе |
илом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар |
убојним спремама за Голубац — одговори Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рамени, обрве подигне, ка |
оњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници, попо |
рати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласл |
ским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Ро |
г сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S |
упцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на четоклацима довезе |
кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> <milestone unit="subS |
отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи |
довољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како мислиш Лошонција, можемо л’ Го |
7" /> на деспота, деспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша |
запита Лошонција:</p> <p>— Како мислиш Лошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — |
кују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не |
ти није могао, нарочито код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Раде. |
ом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скачу. |
е се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је та |
трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та |
видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да |
час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста |
иморију познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта |
у луду произвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводам |
ше!{S} У српском царству Петошко српска луда, у турском царству паметан турски паша.{S} И док ј |
им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам |
етошко је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код |
сеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и |
држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити можеш, а да |
> <p>— Дакле, то је Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га в |
а тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју |
е, која затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, с |
ажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуб |
ру цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као гл |
нда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за луд |
ије није познао у Ферхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу. |
, слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на в |
аријима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама |
’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако |
а Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће |
р да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p |
паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пус |
/p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, пеки, морали сте царство изгуби |
турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Ту |
и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; т |
Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненада што |
рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се весели |
е.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити |
шко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одг |
ко велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуч |
>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, чо |
баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време када је величаственији од паметних и с |
ти будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад мор |
ло је господе која су хтела да имају за луду онаковог човека који је доста мудар да си могу дат |
рдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда од мене било |
.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти |
добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се уд |
е стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра |
божношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним осећајем, да је |
ара <pb n="308" /> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претво |
Чекај, ниси ме још преслушао — продужи лукави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, па изја |
би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ћ |
ико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изг |
авати, имаш памети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин надму |
единце бранити против силесије турске и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, не |
делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива |
а оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу глав |
ује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам ман |
е му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара пристала <pb n="543" |
љ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра |
г Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина |
ад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њија |
могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако за руком |
о о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли |
е да подигне христијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почивка.{S} Глед |
p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са |
отпоји тихо калуђерски „<title>Многаја љета</title>”.</p> <p>За њим се дигне Новак:</p> <p>— З |
аде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од душмана</l> <l>Ср |
вољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <pb n="26 |
вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртн |
вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулејке закопане, и туж |
из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о буд |
лава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, |
друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњ |
а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам т |
аг божанственог осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Па |
никоме првенства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, застаде Ру |
е Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је |
су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, при првом раздрагању |
b n="299" /> срце усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхић |
уци, при првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у ср |
и затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са оним христијаном, који оно чини |
супруга Бранковића постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, |
ан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, странствујућег и страдајуће |
лела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распростре |
ије више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до кра |
помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одважности да би се на |
крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турск |
.{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађ |
није било као сада да се после несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ често су у намаст |
себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити хтео |
је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милеву. |
ти, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} |
арода, и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који на себе примаш |
винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и бит |
а су међу собом добро живјели, у онакој љубави какову Христос препоручује; није било међу њима |
источне мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и |
ст и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо <pb n="299" / |
мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи д |
авео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио |
Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{ |
авити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једа |
ешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме народу исправио.{S} Но Марко није н |
е она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је све истина.{ |
лашнијима постали, па су радије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, него гр |
ђ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, |
{S} Присуствије Светислава њу је старим љубавним чуством напајало, али како га не види, а оно ј |
милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити али шта то помаже ка |
срца коснула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпут патријарх узме чашу т |
> <p>— Збогом, Пајсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасви |
спот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гл |
еру се.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад |
{S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, и |
оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да |
азали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу |
и, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не ш |
с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој |
тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка |
у побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, странствујућег и страдајућег.</p> <pb n="279" |
ебацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитн |
уче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> <pb n=" |
клињао је људе, који не допуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, |
посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеман |
тко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се бри |
умана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ |
} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби |
лати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство задобити — одг |
ит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из зл |
ц Леонтије због своје смирености био је љубимац и достојан ученик патријархов; отац Харалампије |
ривукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских |
рским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ |
као најбољег јунака управо побратимски љубио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и |
јеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промуд |
није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа |
би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радосав <ref target="#SRP18590_N5" |
умана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих братија, који се ужасну и |
о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би |
а?</p> <p>— Јулке куварке сестра, млада Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.< |
и ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове |
акве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казат |
калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужује, да јој нешто каже |
вет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу К |
велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче |
етислав у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било. |
ђи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му па |
и.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану от |
а војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковић |
пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи прослови војвода Видајић:</p> <p>— Ја с |
се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало |
се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и м |
и су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, ко |
побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаш |
и делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећу, седио сам |
и ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско пита |
кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Н |
</p> <p>— Зар је тако угледна? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све ху |
ама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бран |
еном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар |
ски цар? — запита своју матер детињским љубопитством.</p> <p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да |
том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима као |
а самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пријатељски говор калуђ |
ке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и дана |
оже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање |
снисходителност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји |
</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету траж |
стане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза м |
емије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас прим |
на то да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славн |
е треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и |
тржиште у Скопљу, срам човечанства.{S} Људе, кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена |
глашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</ |
лно је у двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Мили |
е пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна животом шалу |
а, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране противуст |
и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампија, ка |
одио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећим се срцима спојити |
да могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— Време |
нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} |
спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену див |
а великог војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута врем |
емештена у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’м |
ва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за |
тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач зна |
ајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све |
спота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он, као |
има.{S} Но и јест <pb n="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори не |
који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S |
сти ради, другоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особи |
на то треба гледати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију |
ети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском обману |
о царство утемељавати почео?</p> <p>Има људи који велики дух показују онда када се, опште корис |
могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било ј |
<p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, |
дњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и коли |
снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга.{ |
9" /> <p>Сви поустају.</p> <p>Деспотови људи примају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан |
Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искрени |
де не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет |
>Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путовати.</p> <p>Неколико дана |
адићи.</p> <p>Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробу |
</p> <p>— Боже мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде бел |
.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јабла |
рајати, имам блага, <pb n="509" /> имам људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе ост |
војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све в |
и шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћански калу |
ја њега храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћ |
један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јере |
, красна као ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату ј |
пред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство не слаже се в |
редовао.{S} Оба калуђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће госте приметила, п |
о Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом |
мала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Бранковић прими лако |
то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S |
метежима дух код свију клонуо, страсти људске преко законитости продиру, па у толикој забуни и |
е, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с д |
света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне зб |
о предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој науци |
} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре |
гатство, сав предел канда је створен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе жи |
теља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турс |
ветајући виногради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава човека у зем |
слава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсима задевен |
јала, но слика јој опет изражаваше неку љупкост која је обично само младости урођена.{S} Њен ви |
>Одби Новак сабљом својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не п |
аре млади</l> <l>Страх нападе душманина љута.</l> <l>Сад почеше коњаници српски,</l> <l>Борити |
српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као го |
хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатли |
мовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму |
ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао |
гданом Љутицом јунаком</l> <l>Управљати љуте коњанике. —</l> <l>То изрече, ситна књига стиже,</ |
мане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима о |
урске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и |
, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар |
а не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} |
очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хуса |
ци српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турског</l> <l>И још |
бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А Татари |
сусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци б |
им звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу |
подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице виде |
вати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јо |
лачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта |
То нисам мислио никад доживети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није д |
— да метне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да се од |
ови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота царска кћи није томе к |
сватко из моје руке има примати — рече љутито Јеремија.</p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље |
моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту пок |
игмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба тесно оп |
дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> |
и Грке побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.< |
ко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l> <l>Управљати љуте коњанике. —</l> < |
ивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{ |
едним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губит |
уби.</p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и постарији.{S} Стане насред трапезарије, главу горе |
ожда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова |
шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипк |
е Шамлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно ш |
у није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p |
с, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голу |
као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голу |
м.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми с |
блендани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу |
а Петар другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како и |
је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјани |
нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Је |
мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ ритара, против Татара |
, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико |
ад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мор |
у све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли |
з потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожн |
име?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда |
е, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у ј |
бе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p |
лева је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакш |
, Јаблановића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Гол |
ке пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају |
а се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречен |
а.</p> <p>— Живио и наш Харалампије, па ма патријаром постао — напије Јаблановић, бацив намигљи |
гледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу |
ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима против М |
а и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Р |
ћу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу з |
кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марк |
мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску б |
о се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак иска |
дај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А ј |
еш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.< |
урчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велик |
м рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} |
е задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарск |
је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима |
та.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати д |
урађ такне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</ |
еба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним |
рији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подвргавали.{S} Ов |
О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече бл |
ним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето |
е.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сут |
к за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ |
та ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринут |
ћемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побрину |
твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевић |
огу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бранков |
ја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне |
Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал |
рпско царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуначкоме...?</l |
ора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградским</l> <l> |
праве способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас ве |
сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, ка |
ходителност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко в |
<p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S |
е вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на |
е, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{ |
то да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни би |
еба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваш |
и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па с |
астану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, што показује више нег’ сама ре |
а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је богат, |
мала, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, в |
испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају |
бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им |
и са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обра |
има као год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала |
к њима приступа противничким властелин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељи.{S} Ђура |
ливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац ње |
ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним интригама, |
рема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи |
n="248" /> <p>— Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори је |
вим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то |
е мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата био ј |
ни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њих чи |
под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</l> < |
је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но |
ди, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, у |
род био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздеље |
анку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и дес |
деспотом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, к |
на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирује |
крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазил |
почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l |
своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Но |
повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главарима турским од радости оч |
па звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, пеки, морал |
, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати снагом богодане ми цркве, која и слабима |
љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се |
, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погуби |
пази да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опе |
мија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p> |
е деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије добија налог да |
душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да с |
</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харалампије.</p> <p>— Засад ниш |
еремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, с |
иже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један одељак спремит з |
клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им нику |
} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како б |
уде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S} Остане |
S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће |
</p> <p>Седе на кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот н |
дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му |
у владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им |
> <p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад |
ма у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <pb n="219" /> финим средствима правио |
споту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција: |
богом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном уд |
е увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су тада две па |
унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви |
за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор |
сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који је као с |
то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога т |
новић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће го |
клет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач |
а смо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војво |
слављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти |
оредити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако |
ољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима |
са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више н |
први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења престала је бити невина.</p> <p>И доиста све |
била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад |
ца чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је ј |
еби у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности.</p> <p>Марко их је у |
мо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патри |
адовољном и несрећном постала.{S} Једно магновење отрује човеческо, особито младо срце.</p> <p> |
— повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} |
е као породици спасителан виђао.</p> <p>Магновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале за |
р мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите |
а се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одрицала Турчина и Св |
припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљаго |
ове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београ |
и самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јабл |
ом тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први на |
ји не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Харалампији, ипак није се прам ово |
јешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христј |
ањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је ув |
узрујане кнежевиће.</p> <p>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишиц |
p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му |
навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато |
на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је < |
Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о |
S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато |
ад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му |
еду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини з |
у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, |
ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији пот |
то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, он |
очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S |
г бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелећ |
ађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вук |
ђарима против Турака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уј |
игмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са |
, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откин |
о.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за |
иљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађара.</p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђурађ на то не при |
У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Рус |
сију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаш |
жда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако к |
вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости прим |
влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт во |
} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци д |
е и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови.</p> <p>Улак |
</head> <p>Деспот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што |
служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запети |
тељ са ухваћеним Бајазитом, победитељем Мађара, худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуро |
па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде |
исан господар.{S} Он прими пријатељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака с |
од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћ |
бије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску напа |
рај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не може; воли |
онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p>Јереми |
ава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} |
ад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јереми |
кут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунд |
ад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb |
Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> < |
е дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Ј |
ко и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</p> |
сечине — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искус |
већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — |
је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богородице, издајиц |
дма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и т |
p>— Кантакузена кћи и деспотовица знаће Мађаре дочекати — одговори достојанствено Јерина, дигне |
ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вра |
мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферхад има право, |
о к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе у се |
p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била |
чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедит |
рад ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без пом |
о, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да |
Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не м |
но.{S} Јеремија издаде Голубац Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Бе |
> <p>Један комад Србије откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Њ |
може, особито ако Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било м |
амо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и |
у изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им тр |
ану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, ск |
војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су и |
огу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци |
деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} Деспот је данас још са |
спотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, |
убац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога |
си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то |
и језгровито, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, |
, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је |
после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је |
} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађ |
ристи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупи |
ови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац |
о Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и д |
} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не п |
а да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смеде |
ква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци пој |
, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, |
ски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу Јерину.{S} |
описте уговор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S} П |
м на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против |
отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораће |
м играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времен |
ски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у |
не боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да в |
ла.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Во |
јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, |
д овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много |
без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над |
, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— |
ћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили с |
еси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.< |
и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, и њ |
и мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти прав |
и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав |
м поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је |
мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а |
овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{ |
</p> <pb n="522" /> <p>Чују Турци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни јед |
ште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и н |
дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с |
<pb n="504" /> предострожна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опр |
звршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је |
ком нападању. <pb n="363" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће |
лу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што уч |
еди у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Бе |
ећ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, удар |
бра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе |
бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица сед |
предводио је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунав |
у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћама, проливао је и своју и срод |
а служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над својима господа |
ја је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окре |
мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жи |
ти, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</ |
зишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p |
им ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима против Мађара.{S} Тк |
има није стало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањам |
теванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и народ све и |
ке силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план не |
{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Беогр |
и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспо |
његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађарима толику погибију нанела предводио је Ферхад-паш |
и каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша сти |
ли душе.</p> <p>— Кад Бранковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за С |
с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима предају.</p> <p>У таковом расположају дуже је |
ор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јерем |
ару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, |
плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода |
види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари |
Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на до |
абраним српским војницима последњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са |
/p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан г |
ом силом потпомагати, само да прекине с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљетака и Дубровника |
јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лак |
Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Ту |
има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом |
д Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у равн |
> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} Поразић |
ле скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком |
овода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није с |
а страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и н |
ари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како |
бе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољен |
не, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам с |
узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас |
рцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром то |
оз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо горе више на |
јелите.{S} Голубац је у турским рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> |
убија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогл |
нава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>Световању |
ије рад да стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још млада, половина јој још није бил |
ква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигмундову во |
се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити оној пред |
Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада ј |
не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што је било |
о ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунске с |
и, написати, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ств |
да са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</p> <p>На београдским кулама вију се ц |
ђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није веровао деспо |
SRP18590_C2.28"> <head>XXVIII</head> <p>Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци как |
начи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, најпре коњаници, па пешад |
<p>После пораза код Голупца распрштана [мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у |
као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваља |
н је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, |
Турцима нападај олакшан против покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.< |
</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточен |
у је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се нич |
остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у двору гле |
, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се диж |
одице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њег |
јеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поиска |
о за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, познавајући турске шеретл |
на клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бродове, |
отство, и траже пријатељство његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани |
да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грк |
и српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда вију се м |
к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S} Кајицо, |
} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да |
ровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p |
се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, странпутицо |
, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У граду мађарски војници српске су изменули.{S} Београд је сад |
а их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Су |
позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарским сабљама, демишћије варнице одбацују, мађаруше |
им бродовима распирује, дунавски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и |
о што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт д |
ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунава, јер мог |
окрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад |
Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот |
’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко. |
а изишао, пројурио је кроз танке редове мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је |
се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, |
тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан пок |
о у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, |
ти, који су се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Н |
о година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити |
не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{ |
Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом сил |
ати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на пр |
треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападн |
да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари |
стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, та |
ђара, па да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} |
м нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукам |
асловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске |
а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај п |
ша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејат |
тује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад р |
p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег с |
бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа |
им сабљама, демишћије варнице одбацују, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, врискање рањених к |
штају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градоначелник |
ри, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат |
је потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду — рече Харалампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, |
лику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи ко |
е зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> <p> |
.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био |
ју, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напредују, кад један комад земље за дру |
обише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се |
шаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије мезимче.</p> <p>У дворани деспота светују |
д другог одлучени, одродили се од старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, |
еју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оста |
је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — ре |
наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и |
>— О, то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотим |
шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— |
ито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестра |
да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелен |
да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предат |
љ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу |
гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица осл |
стио, и није <pb n="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, |
а и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе |
> <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јереми |
> Браничевска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.</p> <p>— |
ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притиче |
ти се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни |
<p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е |
и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} |
оље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, |
то казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да м |
а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и његови калуђери, |
тошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говор |
онудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, мала почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гл |
>Да.</p> <p>Коње доводе; оружани момци, мала пратња четворице спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ |
се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми |
главином пољана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p |
а, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско |
свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па т |
е макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које мо |
да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> <p>— Мој брат |
е је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— Како ти с |
каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} |
ст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Ли |
нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула |
еве са Србима сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и пот |
мпије беше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер м |
је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу с |
ругога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у п |
[би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова дола |
захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од гладних г |
младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чинити почне, што није славно, силно и богат |
S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна |
, како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} |
д кошуље руку, и прстима довати, извуче мали златан крстић на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видит |
рослављени преко морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју сит |
цета, за које је у једном углу дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од вој |
ија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</ |
великашима, који не би ради над каковим малим [пределом] независно господарили.{S} Вукашин је о |
ли деспота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешк |
син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино прав |
е.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријате |
е старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разговарати. |
асији.</p> <p>После ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</ |
<pb n="396" /> <p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда |
тпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на м |
ао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да |
тиву Турака војевати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као ст |
преко морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју ситну сирочад |
скврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим о |
а и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну н |
е био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је |
м, Пајсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, т |
какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Б |
>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То |
е се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде |
ђен.</p> <p>После поздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како |
кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — |
S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква ј |
ранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би ради над к |
ио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p |
важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> |
пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слик |
ема Харалампија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p> |
ткако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и |
Новак примети забуну Светислављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> |
сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх благослови нај |
не патријарх.</p> <p>— Треба Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради шт |
чи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде |
а рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је смешан изражај калуђеру |
<p>— Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, |
сти у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацуј |
оцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну |
p>Приповедају да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубило своју обичну сјајн |
ез да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетит |
а.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме |
воју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати |
и оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговор |
дајем.</p> <p>После ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милица, пак, сасвим |
сабље димишћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код |
ера за обичног калуђера држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега |
томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак зап |
ује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Ду |
} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Харалампије мало промишља.</p> <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли |
Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако |
би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву та |
бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад |
ком пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и |
отовица укочено гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота |
ити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дриноп |
корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у сво |
</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово |
ало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од |
сом незадовољства Марко.</p> <p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је |
н с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и показује добро лице, да се не би Ферха |
велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу мест |
ерхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похар |
мо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије се мало замисли, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта |
ш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</ |
и, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак и |
чки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма |
лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној |
у познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао оној страни где су се слуге |
лого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине последње о |
је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлат |
оје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Пр |
то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не гов |
ти да на веселост већ расположене госте мало својим будалаштинама још већма развесели.</p> <p>В |
.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то |
ћ се земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лит |
а сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она с |
, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака у |
истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не боји |
ашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње |
ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијо |
.</p> <p>— Најпре донијеси новце — рече мало оштријим гласом Ферхад-паша.</p> <p>Харалампије ка |
левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тог |
су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица сла |
у му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света завладати, а поред хрђав |
ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је наста |
љу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} |
p> <pb n="416" /> <p>Јеремија озбиљан и мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми.< |
то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну |
их лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} |
би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ с |
частили, веселили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, |
елости предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служав |
руге војничког реда госте, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:</p> <p>— Тешко ономе јуна |
прима писмо, па чита.</p> <p>— Почекај мало.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>Јаблановић и Хар |
речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су сту |
S} После толике несреће и челични Новак мало духом клоне.</p> <pb n="265" /> <p>Царица је као н |
42" /> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимиј |
анпут не прослови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За к |
посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била |
ери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у готовости био, |
Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече |
да уме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, |
но његовим разумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина |
и дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турци |
ш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тог |
идите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а в |
и, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је вр |
е шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громк |
ио мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" /> |
остију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, па их у велику |
ако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер |
ерителнијим гласом:</p> <p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; |
/p> <p>— Можеш — одговори Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу ј |
аво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао пр |
у почетку гладила је речи царичине, но мало после, следећи својој страсти, изрекла је истој:</ |
млогим старим војводама мерити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> п |
Бранковић снажног састава, јуначког но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војнов |
Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизат |
.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то |
виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини долазили с |
че задовољно падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Ј |
е још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем занети |
то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> |
рце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, стр |
ећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је |
ци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт ни |
калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад |
душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе не |
="365" /> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег изгледа је |
ше белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом |
Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто к |
лак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад се решава судба Го |
у султановом налазила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <div type="chapte |
ра имали од Турака, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србиј |
ира довели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем |
учај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба з |
обуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душан |
после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да |
опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољу.{S} П |
ок на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, и о |
унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког гост |
е са властелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разгов |
оздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку |
е над заробљеним свирепствовати.</p> <p>Малодушан победитељ са ухваћеним Бајазитом, победитељем |
нда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око б |
} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негда сазида |
и.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима м |
ти не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да |
{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Је |
ед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ |
и таламбасе, није требало дуго чекати, малочас док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p |
да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара Каралампоглију.{S} Сејм |
е.{S} Ђурађ остане сам замишљен.</p> <p>Малочас, па пошаље поузданог човека у Анадолију да изви |
диш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патрија |
ог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли млад |
дре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњан |
се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за први његов |
вићу, јер покрај свих његових некадањих мана, које су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, |
својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости |
ако путујући, доћи ћеду близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манас |
Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и храм |
тлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чувају |
p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како |
равди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</p> <p>После ових речи отпочине, мало узда’не |
а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати манастире, ти си видила заходеће |
угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванов |
и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, < |
ман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћ |
ри на манастир навалили, Турке истисли, манастир похарали, како су их опет други Турци сузбили, |
енице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подв |
тету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње народа.{S} Није сва |
S} Долазе ближе, дивна околина украшава манастир, задужбину Високог Стевана, свог ујака.</p> <p |
Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку |
<p>Ферхад му исприча како су хусари на манастир навалили, Турке истисли, манастир похарали, ка |
његово понашање при нападању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву дос |
покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше |
аде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече |
е за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и това |
и поглавара му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по в |
шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb n="474" /> <p>Радосав све исп |
како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, |
и.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјет |
а имати, јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране двор |
је дарежљив и побожан.{S} Деспот обдари манастир, даје поклоне, красно оружје, међу Турцима бак |
ш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац |
н је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богородице, издајице Јеремију, Јаблановића |
за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он мој |
p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Хар |
грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који је би |
е им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају мес |
е деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспот |
т послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Ј |
p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Бого |
ом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јереми |
катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је прати |
Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му н |
и гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њ |
ати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ про |
ану меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспо |
/p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозове |
тати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца међу |
Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом у манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да |
ара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе |
еремија Голубац предао, послат је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Харалампиј |
другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> <p |
о Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у манастир? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње доводе; |
његови калуђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они оста |
ле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и с |
<p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе д |
но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чекајући кра |
е лешине, рањенике, све похарано, батал-манастир само што није запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-п |
нцима ’де га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{ |
штимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске с |
комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити |
онуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира довели какве лијепе две цуре, да их мало разг |
на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одл |
м већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знат |
еспот путује са Јерином по Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у |
{S} Јеремија је добро живио са игуманом манастира Радосавом, и требало је да добро живи, јер је |
новић и Харалампије мирно почивају, ван манастира, код једне хумке, једно покрај другог закопан |
стир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забоден |
од своје војске, странпутицом продре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} |
I</head> <p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је из града из |
и се смирише, па гледају свој посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и Харалампиј |
и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одм |
поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша |
.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна ку |
етка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Харалампиј |
, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира Богородице.{S} Преживио је ударце и турске и |
ији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а |
сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам |
је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе |
ора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати манастире, ти си видила заходеће сунце српског народа, |
а ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што спомену, |
есаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српск |
ного би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па |
исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да их н |
Дечанима куварком постане.{S} По другим манастирима кувари су кували, али овде нужна је била ку |
па народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Тур |
/p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна околина украш |
љно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне Петошко, на које се сви по |
насљедство деспот Стеван, и поклони је манастиру Студеници, и књигу Светог писма Стеван је на |
куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника раштркани |
, да градиш Смедерево, да накнадиш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Мана |
то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа |
емија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и |
јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су |
иру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које |
ском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују |
p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери с |
гне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.< |
ака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери се смирише, па гледају свој посао о |
и нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</p> <p>После ових речи отпочине, ма |
ци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблано |
, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а |
ла до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзн |
аблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и про |
, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, но преиначен |
се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако з |
ерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и игум |
ерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> <p |
ије јој допуштало да се дворског живота мане.] Овом незгодном положају Милице и Русне неће се н |
а ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи |
ало са незадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад св |
и су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо бил |
ано, знаш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери запада стрепили, ког |
наци, Харалампије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце |
> <p>Харалампије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђерско руво, навлачи све делијско, паш |
навлачи све делијско, паше сабљу, место мантије долама, на глави самур-калпак са челенком.{S} И |
Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке носио, и срцу дуг плат |
рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога |
лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво друго оде |
о развојевање Србије.{S} Они пошљу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а |
сну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ |
, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај |
} Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помо |
тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор ск |
ву.</p> <pb n="309" /> <p>После разних, мање важности, кућевних распиткивања, уклоне се, одмора |
опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има млого слав |
.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу |
ћа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења С |
нити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам |
Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е В |
зивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте |
<p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,< |
одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А |
м управитељ знаменитијих области.{S} Од мањег племена узвишени, обожавали су Обилића, који сам |
и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако у |
плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалос |
} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор |
дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да |
латом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се један вел |
S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је к |
и.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур с |
дијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђер |
тарије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај |
и игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој трапезарији ручају остали калуђери.{S} Мешовити с |
оју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере била лукава, па так |
же видети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и с |
деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и деспотовица шире |
ма стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и кал |
била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него |
>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем |
ели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити |
ма њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да |
и је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена била и гледао |
видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За стару љу |
већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу усл |
рђем чувају турске границе.{S} Милица и Мара постадоше турске удворице, па им морају помоћ слат |
ство <pb n="327" /> разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби |
ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> < |
у књажевском подвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријат |
лала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима |
а се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише.</p> <p>Патријарх, п |
ад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојо |
и ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донде са |
ецом, осим Стевана, разговарала.</p> <p>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p> |
терину корист својој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па и |
ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољубива.{S} Она би радо |
тво, кад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој п |
рх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала |
и носе спрему, путови загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва може путн |
л’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једн |
помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, |
рава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета уд |
бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већм |
> <p>Ђурађ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без д |
в угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} |
нији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} Онај, који |
пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет зна |
опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све до |
смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од |
начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се |
е измеђ’ осталог споменула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу н |
обрадује и обрече своје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у т |
ш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} |
алително гледају.{S} И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетил |
где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се с |
шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А ш |
рпски коњаници,</l> <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.</l> <l>Т |
ући противу Турака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу ча |
се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, |
а узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном градом</l |
више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади цареви |
ли наши стари после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у се с |
битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина столица, нису од н |
Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да с |
паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ с |
Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили |
еш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече нам |
ети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није п |
његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове |
му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако |
м.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и гусле |
ветли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и |
у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први кат |
веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви ту |
ковог јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и |
Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити |
примити, незадовољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара вели |
те.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, н |
ли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, осв |
’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и т |
ао посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од |
</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су |
авести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет |
српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима п |
ићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе |
да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака управо побратимски љубио.</p> |
Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, бра |
свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турц |
није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се уверити |
љ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа |
гли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка |
и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ра |
</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњег душм |
и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријате |
како плету српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> |
пског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ њ |
ише говорити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Ма |
одају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље меј |
од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаш |
му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опе |
ин <pb n="325" /> српску земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу |
о.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да н |
у на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, |
војска даље крене и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S |
ада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвуј |
е Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мене прима.{S} Он има дос |
Немањића његова неподјелима својина.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Мил |
родици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико господств |
ли, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма |
ко, онако каково су великаши носили.{S} Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатор |
Марку је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јестива за гос |
свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој з |
су они правичан орган опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер в |
аћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{ |
баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благ |
, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посин |
стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од села до села, од варош |
би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет ни |
само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ |
казао; нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још |
ражи — одговори са гласом незадовољства Марко.</p> <p>Када се мало понаместе, почну пити и бесе |
} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску земљу п |
ве је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље |
свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор за |
Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну ст |
и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је з |
ена деспотско носити допустили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да н |
то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметну |
ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ак |
о као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам нешто, п |
p>Хафис <ref target="#SRP18590_N1" /> и Марко!{S} Персијанац и Србин, мухамеданац и христијанин |
ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, оштар поглед бацајући на јуначког изгледа младић |
, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — |
нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који |
ћи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дадоше |
креног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} |
крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Ха |
кнеза Лазара! — одговори горким осмехом Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — рекне з |
ржао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је |
ти морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да |
докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан |
ва уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, |
мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по лог |
ара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање |
кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ зем |
ишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.< |
очади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, пр |
ављу према своме народу исправио.{S} Но Марко није никад противу Србина војевао, но угњетеног г |
>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S |
велики губитак био за српски народ што Марко са остали претенденти није противу Турака на Косо |
је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Ст |
о познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, господар од Костура, краља Вукашина син, да иде |
естол од племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћом нема право насљедија, јер Вукаши |
вић, све српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са посл |
Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но |
е истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти н |
сет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хас |
десници, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Т |
кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда |
{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, |
Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте |
ков шатор.</p> <p>— Помозбог, Краљевићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p |
с, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју |
ног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше |
са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњег душманина, као пра |
то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, |
и, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђу |
огао, предао се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и р |
гновење од сопствене себичности.</p> <p>Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, б |
ло, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио |
редељени да над народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, био је сам собо |
било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p> <p>— Помозбог, Краљевићу Марко — рекн |
од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, |
песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни |
требљуј га, но заштићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљношћу од |
7" /> но том је на путу стајала жестина Маркова који никоме првенства не уступаше, па онда и љу |
овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хас |
шћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, примам га и ве |
ит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван је |
кад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико није ни ре |
против турских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчи |
’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, |
ор свеколики народ подјармити, и изглед Марковог господарства уништити.{S} Како би се могао на |
пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде и |
а искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турских Арбан |
p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај |
у узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчину. |
гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његов |
мо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети |
се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и ве |
екне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био. |
Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова стара баштина п |
ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља ут |
овор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>М |
и’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити.</p> <p>— |
српски посланици су међу туђинцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ |
судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што |
он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му |
</p> <pb n="284" /> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: |
гнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, |
и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама |
p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић |
нове против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивал |
е поцепан.{S} Један слуша Милицу, други Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Ту |
илица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек |
за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилић |
и султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан |
е томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у |
, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де |
ти и победу косовску са великим војеним масама и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са |
м преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се |
рске шајке плове по кривудастој Морави, масна поља, красне долине и планине у турским су рукама |
је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{ |
ну, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука |
могао задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душевна и телесна, била с |
осим Стевана, разговарала.</p> <p>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милиц |
, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити |
ћ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њега храни. <pb n="516" /> И не само људи, |
ко добар тај турски цар? — запита своју матер детињским љубопитством.</p> <p>— Сви га особито х |
ни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, уколико јој с |
остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство неко и преимућство траже.{S} Особ |
аша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стева |
S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти оду |
родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи |
Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја н |
маће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n="510" /> земљи главу приклоне.{S} Ту се ку |
ране, властелини, турске подлоге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лу |
рајало јер је материне речи слушала.{S} Материна воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са |
о теже бити што је Милева доцније жртва материне политике постала.</p> <p>Милевино са цвећем за |
осила, то опет није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} Материна воља је као заповест |
горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек |
, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно искуси |
претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, п |
имала толико силе да противустане жељи материној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај м |
, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери говорила.{S} Штавише, она му изјави да |
редати могла.{S} Милева је била млада и материном упливу неограничено подложна.{S} Младића стра |
епи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој жертвовати.</p> <p>Мара је била |
ри кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад |
ијарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матером, нека привремено управљају.</p> <p>Сваки се див |
’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском у |
може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, |
овића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узед |
</p> <p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благ |
је, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим ма |
одвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазит |
ко ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мар |
презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна п |
воје понижење.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити |
царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чуд |
ер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је |
спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Ма |
понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад му |
но Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да је сра |
тати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и с |
pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могу |
p>Приредио</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕДИНСТВО, ПРИШТИНА</p> |
уди, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’ |
те и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може |
S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју |
гмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Сав |
сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђе |
Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} |
е и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте кн |
ћи управо његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад |
већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опк |
ље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну |
сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још посл |
ели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклиса |
гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабе |
јетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане напастовати д |
мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште |
и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки |
уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма зло у |
е косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађански |
слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за падше |
.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо са |
да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то пристане, само Харалампији не иде све у глав |
</p> <p>Султан се насмјеши, паше главом махају.</p> <pb n="446" /> <p>— Пеки, ви ђаури морате п |
имства ове сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Прими ј |
м бојевима није задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се свечано ис |
у сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем главе, и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту |
и Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио |
ислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, к |
Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле |
<p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-по |
Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од ј |
овић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакл |
и <pb n="281" /> тим себе узвисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народа повукао, премда |
из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, |
изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, узда |
д не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклону.</p> |
тарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће нападе;</l |
.</p> <p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од с |
ивоту Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак |
ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{ |
>— Прими, млади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем по |
, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај |
борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранит |
не овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков прија |
p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде при |
до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинст |
рчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим |
да Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам после очиног пада ис |
Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; т |
ало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен |
иле, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним гласом Русна.</p> |
<pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково створе |
ад и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији. |
</p> <p>— Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, још треба Голубац предати, и |
ну деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за насл |
рађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Какв |
арод рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мач |
аду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред н |
мунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завади |
Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да |
а.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} У |
уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарс |
кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске ма |
опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе |
ућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тумачиће народ тако, <pb n="385" /> канда предаје |
до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S |
ма.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклон |
оба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Тур |
м се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам пред |
Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту |
ј, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је |
ј, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>С |
, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Прот |
езао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Ј |
глију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаур |
ор Стефана деспота, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник прот |
ко предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ак |
д је ове наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски в |
зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а |
} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспо |
е Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откуп |
а одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцим |
Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за |
Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти он |
и потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} |
арској толике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако |
и главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек ду |
гло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили се |
ише, није за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком |
љ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{ |
еђу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљ |
има против Турака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји сино |
два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџиј |
а Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је |
билата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Гр |
покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од |
ојска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жи |
ерхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref target="#SRP18590_ |
о, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати |
у покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбада |
о Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> |
ити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Ср |
о Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима |
> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да преда град Турцима, ј |
о је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати. |
нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака |
Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш |
помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и в |
сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада |
че султан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памет |
ећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на |
у.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вј |
о би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ниш |
’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се вој |
Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јер |
тада однијели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству |
султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџара, ја |
еко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од |
е стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацмански За |
наву један град, који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у |
и, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, |
онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела после и Мора |
не, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с обојицом |
гледи на паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђау |
.{S} Његови сејмени када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да б |
, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору ви |
, ни спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све |
рвој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, оч |
отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и поједи |
Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами расп |
м служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула |
узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, |
како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, |
м ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством. |
желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, ј |
деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сат |
у праву рану претворила истом онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти |
ту врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у |
е, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb n="408" /> |
а ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, |
какове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се п |
изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио |
лаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{ |
ви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те |
Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого |
атма звала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белај |
>Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на п |
рими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и удар |
му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, |
ји су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне |
их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема |
света Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се Ха |
>— Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да т |
.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само |
ослепити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужи |
ив арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од |
ам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим |
један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из |
је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети д |
мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у к |
аша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам у |
а с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином |
тевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све муд |
турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> <p> |
остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге науч |
е, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдаш |
ним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам с |
е, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, |
</p> <p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бран |
остиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</p> <p>После ових речи отпочин |
p> <p>— Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изи |
438" /> <p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена |
накоме неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама ј |
етовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по |
ет путовати, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и |
сим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод |
е очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад |
амење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ |
огне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} |
красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бић |
кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави |
одам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину да му са мрка |
и л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паш |
а рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, п |
аља.</p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал |
ету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам до |
ди, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима дос |
ња, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин |
ца очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као вите |
обра чинио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Он |
јесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ри |
бу народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p |
еспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко пада |
бамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте |
ротив Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у на |
езадовољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме још преслушао — продужи лукави Харалампије. — Кад кн |
и створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу |
као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како ј |
је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>По |
ија, и опет прослови:</p> <p>— Погледај ме добро, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p>Хараламп |
ељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као |
је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у обр |
шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{ |
у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско |
оро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љ |
ијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам н |
буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити |
аво кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онд |
ве то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, штит |
и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{S} Одведу нас у К |
служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плашило, у међедовој к |
злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан |
евићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му |
ми родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану прет |
ама и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S |
сам калуђер светог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чис |
} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од |
ањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са |
S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ев |
синови, слијепи, просе <pb n="389" /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њих |
жати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братиј |
ало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, жив |
м противу мог народа повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили. |
дсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почита |
тео <pb n="318" /> оженити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се |
ем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта |
коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb n="243" /> Пос |
нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћед |
<p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против Турака.< |
} Турцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не сај |
} Једне Турци силом турче, друге фратри меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољ |
лије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> |
о села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мус |
ароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију з |
Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходо |
пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још има |
ами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опорав |
а.{S} Сво господство Јерине сабијено је међ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> < |
неколико јунака, дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с |
и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим с |
ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{ |
су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд ј |
шинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино |
асно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му |
му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови с |
још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупчета на |
е.{S} Слободни синови Шумадије проклињу међ својима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ о |
тво, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја |
</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, п |
<l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на к |
е све једнако неко превиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један |
була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, само још |
>У неком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са |
манастир, даје поклоне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови |
аша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их од |
трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за с |
Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности м |
, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делиј |
а са својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а |
, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна |
за мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отрг |
о би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија |
да једаред рахат одморе се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила с |
то као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се |
ици.{S} Особито откако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ |
због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правити, и <pb n="2 |
S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми |
ља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.< |
а би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опаснос |
с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећни! — одговори |
красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Х |
мда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам познавати о |
стинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259 |
S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са својима |
аљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти |
љским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци тво |
буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ великаша јер то би велики у |
вде један истоветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чи |
олео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријатељство утемељити.{S} Ја нећу |
е добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране нема се чега бојати, по |
уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би ради над каковим ма |
ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео |
аћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и т |
городицу да подели благо, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p> |
, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изед |
го памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други им |
танске коњанике <pb n="467" /> који сад међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначк |
а је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетин |
ог старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да ј |
ги калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Г |
Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разговор.</p> <p>— Таковог делије више |
вљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе правити о растројењу с |
е узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирила се.{ |
мо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја |
не сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао своју |
је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошк |
тошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изметнут.{S |
и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се |
— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад ј |
ажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер онако својски и умиљат |
а Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече |
се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког си |
а је болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и |
мо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} |
Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом |
трану с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом господарств |
тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаур |
по налогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, к |
би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике буд |
Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грм |
ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не мож |
по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, |
Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми |
изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, |
сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као н |
Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлиј |
а се стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свак |
на нису признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са свој |
из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковање проводи.{S} |
и су писали за народ полезне књижице, и међу народ раздавали.</p> <p>Други опет упражњавали су |
уни и само свештенство је усколебано, и међу самим калуђерима налази се подоста, који су на сва |
а свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си он неку важност |
ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по мог |
же, које су домовину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на неви |
арску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb |
’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> < |
елио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство држао се оне ст |
тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је |
е би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се |
о, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} После добрих јела и пића |
могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако пом |
е саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Харалампијем једн |
се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе ј |
ато војводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра б |
род од намета једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа |
шине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам св |
и и саветовали.{S} Но најважније ствари међу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све |
пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини један од другог отимај |
се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти |
у млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но |
Дакле, то је Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, |
повукли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је |
да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могли.</p> <p>Манасти |
о да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и знаш му меле |
у силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} |
о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдати.</p> <p>— Шта је |
ма, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећ |
</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p>Ђурађ |
био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овла |
и какову Христос препоручује; није било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио н |
помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, ка |
е Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ћ |
азати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима н |
кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p |
нда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, на |
то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране |
аком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, |
S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читати м |
оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су |
народу мути.{S} Харалампије иде потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта |
<p>Отац Харалампије, тако увијен, тихо међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ на |
ан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу служитељима, остави спавајућег оца Леонтија и цео |
То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кантакузен’ма. |
оће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Ка |
поцепати по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па нека буде та |
ити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати, па |
ј отац са царицом тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да тако над својим |
су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави какову Христо |
нају само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} |
јазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван |
д, у турском стану, српски посланици су међу туђинцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{ |
узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цв |
?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> < |
стали калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парч |
{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ пр |
промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и |
не Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Драги моји посинци, к |
стати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, |
бију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} Међусобан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на б |
сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у црк |
т и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота |
из овог сљедовати могло, него распра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође један непознат човек |
м.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени, хватали |
да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећивали и саветовали.{S} Но најважни |
pb n="344" /> <p>После овакове заклетве међусобно њи’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се |
зговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.</p |
одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме к |
а разговор водити има.{S} После обичног међусобног поздрава [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову |
из опрезности, да си представе могућну међусобну опасност, а тако само из поверења им провируј |
ире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба прире |
не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у |
атити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Милеву приволети на тај план, који ј |
ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро наквашени, истрчали су на |
акав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, ре |
> <p>Русна, по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харал |
S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наи |
настир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот расположио је војску по крепким местима. |
вот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у раз |
два славуја којима очи ископају.</p> <p>Међутим престаде и увесељење.{S} Почеше се из трапезари |
lang="cu"> „нашествыя иноплемениковь, и междусобная брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле |
, запита каква и колика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, |
ба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије мезимче.</p> <p>У дворани деспота светују се деспот и в |
и Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.< |
мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S |
начку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царств |
лади Новак наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ |
Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадв |
ну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало да с |
гровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакуп |
и благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, сабље димишћи |
е имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно робље. |
да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном |
е да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могли.{S} Испод бедема тајна нека пу |
увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић |
ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо |
а мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног татарског војводу.</l> <l>Т |
да умилно га успављује, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} К |
а и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и раскалашнијима постали, па су радије слуш |
ржи, то јест глатко, девојачки умиљато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="27 |
прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва св |
ао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се |
тислава.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову |
а који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах ј |
, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</p> <p>— Какав је Мелентије.</ |
Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дамаскинову „<title>Плач |
ије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако |
ентија за патријарха.</p> <p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плесн |
има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном рек |
пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да постан |
цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђур |
од би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за |
м Јеванђељем, и пред свједоком побожним Мелентијем.</p> <p>Војводе појединце заклињу се, па онд |
е свјета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који с |
једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је т |
м нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што са |
.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и |
држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу |
и двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори |
о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— |
љепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер |
вићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — |
бац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнеж |
јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђер |
Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после |
што сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поп |
ви са својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чува |
о прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, |
а — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при |
помен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срц |
смедеревско вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они |
нати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или са мном као добре |
{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Ма |
pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га, т |
ћ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити |
рим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и |
ама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао д |
се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер |
јник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступити и себе пред |
морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Нема |
ер је иста свагда у преправности против мене била. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми в |
ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то п |
хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли |
о да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, додиркивајући је својим нежним |
купљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се мол |
роизвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио с |
ко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи ј |
} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака |
Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} |
истрасна за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="220" /> исповедити морам што н |
бљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, мла |
у.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристал |
ађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њ |
<p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шт |
убезни Харалампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао б |
n="531" /> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су све |
снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душанов |
и добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S |
ом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, |
којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно деспот.</ |
њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам |
нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски прест |
S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред |
м, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја |
читава.{S} Царевић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драга |
абољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цје |
ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци |
вићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, добро позна |
парењем нечестиве душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако м |
ве овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да |
е било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпи |
урци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испаст |
> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад |
испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они још доникле раз |
Јеремија.</p> <pb n="423" /> <p>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на ди |
арским краљем, склопио уговор, по којем мене Угарска после смрти деспота као овоме насљедника и |
оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голу |
н је управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја |
четку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Чове |
д чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, |
шењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дрино |
анастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је к |
то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет ниј |
чиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој бр |
је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас |
ознајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} |
, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали као при |
е се новом господару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните |
, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} |
а ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови |
бујности турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и |
n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ сав |
о му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но |
ажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} И |
донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то |
одо, начини одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратк |
теже душевне потиснути.</p> <p>— Увреда мени нанешена — рече Русна — од моје стране давно је за |
у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспо |
однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за |
ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раз |
p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не прос |
зара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имам |
да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи |
је руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испија |
ш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — рече калуђер, |
, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али не |
амо обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.< |
ко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити |
и, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир |
вара.</p> <p>— Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је |
за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се кре |
рилику на своју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већ |
ц, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предат |
рђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље |
/> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити.</p |
о је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити н |
огородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је |
’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми све |
ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па зато |
его шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипо |
у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се |
ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да |
, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да |
.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{ |
авља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та власт тим ис |
е или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S |
е, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане освета.{S} |
јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин |
<p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор?</p> |
алуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њим |
јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз дворске интриге, и да дух |
њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком по |
времено правитељство, који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја |
ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабљ |
нежевић им свима задаје посао.{S} Једни мере земљиште, други учињавају дрво за грађу.</p> <p>Ди |
и одважан војник, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје прив |
иви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери Харалампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин в |
њија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачи |
Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Ст |
жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мраком.{S} |
јећки се питају.</p> <p>Деспот погледом мери Јеремију, Јеремија деспота.</p> <p>— Дакле тако, Ј |
ије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се бла |
<p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет прослови:</p> <p>— По |
естој години са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, п |
ралампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{S} По ње |
>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{ |
војник да се са млогим старим војводама мерити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да |
намастира?{S} Изнутра цела од латинског мермера, сребра и злата.{S} Свето евангелије, у самом д |
о досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим з |
почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са свој |
а турских лешева.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим ј |
суто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У чадо |
Цариграду затворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамниц |
е, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупанице српске са својим гошћама уживале су та |
придевали.</p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и |
бе за одбрану, Јаблановић код светлости месечине — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта но |
чког реда госте, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лу |
ад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају |
>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, |
кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, весели |
S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S |
</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — дода Јабла |
рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху.</ |
е Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги С |
битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га |
урђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају пр |
, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</p> <p>Зави |
беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, даље до патријарха седне Рус |
адобије.{S} У савету властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дуб |
b n="219" /> финим средствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонил |
<note xml:id="SRP18590_N5">На свих осам места означених звездицом у првом издању (<hi>Недељни л |
тискају како се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте |
разговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата био је красан руча |
цркву не може их пренети, јер ту немају места они који су издали род и часни крст.</p> </div> < |
тако све даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велег |
обична струка, узане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, племенитог израза, но не |
мо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голуб |
деспот расположио је војску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, |
ати почели, откако се по дољним српским местима џамије подигле, не један калуђер овамо је избег |
а Харалампију, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Свака струка, с |
руво, навлачи све делијско, паше сабљу, место мантије долама, на глави самур-калпак са челенком |
баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и п |
у.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осве |
једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо |
ете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога за самцатог господара п |
Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђ |
</p> <p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— |
цнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У оваковој околности н |
После обеда разиђоше се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе |
д гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је |
важење указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако |
осподар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће он |
нити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за господара — рече умерено |
кају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место царског имена деспотско носити допустили, иако је |
е би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, |
а.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико ј |
н је био престоница цара Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену г |
Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом управљати |
луђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори лас |
вом светом чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој обите |
етој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} |
сачувати.{S} Деспот је морао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нап |
д Душаном, <pb n="214" /> Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао |
тога није знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало и |
.{S} Непријатеља треба гдегод на згодно место домамити, откуд га човек може добро тући и на вод |
има одају, заузме сваки себи опредељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Ви |
Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд проле |
овита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне |
животу толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар предао, кану јуна |
двораном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Р |
си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко б |
а.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке носио, и срцу ду |
ли не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћ |
} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што |
.20"> <head>XX</head> <p>На узвишенијем месту, на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадо |
би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнежевиће, ј |
љити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гргурови |
је ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од |
атњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb n="257" /> <p>И калуђеру је м |
аше од три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио. |
деле пљачку.</p> <p>На једном узвишеном месту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Ок |
и пустити.</p> <p>На красном узвишеном месту зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у |
.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увид |
p>— Свашта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Изговори све.</ |
унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек ш |
мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у |
поту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда |
није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време |
реће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа |
и се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, који Турцима служе.{S} Бајазит ј |
беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма |
удба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ п |
Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим метежима потајно гласове шиљао, да зло предупредиш и на |
.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људске преко зак |
њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство |
ану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p |
а прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> <pb |
н дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако |
а свечаност.{S} Један лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише. |
м закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се жив |
и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда |
успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће пост |
може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калу |
нда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре два човека, |
па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лак |
, који су помогли Немањи круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли против мађарског |
ац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душ |
ер у султановом околу, код турског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честит |
ше као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује својим о |
рхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, в |
имо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилазио.{S} Поб |
ражавало у веселом друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим |
јестива и сваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, |
рсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> <pb n="225" /> <p>Наједанпут зачуј |
ла заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да |
и ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Ни |
и, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S |
то се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће |
ило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље б |
то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Ма |
под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном народу тре |
се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буд |
д запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, ч |
</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа |
и овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме заклетву да нећемо се |
> <head>IX</head> <p>У Дринопољу султан Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњеније м |
, које се лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био прија |
у, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употреб |
помогавши Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвал |
садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у |
ако засветли.</p> <p>Деспот, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у сваче |
годну прилику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од ис |
нио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас |
дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг с |
шао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар |
ревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, о |
сије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с |
> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђ |
трапезарији ручају остали калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана |
вљају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано на н |
имо сад са икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте н |
Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти. |
позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} |
дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, о |
<p>— Голубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке н |
> на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, а |
у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ |
кне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек |
ити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза |
ад мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — |
стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо |
ви из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{ |
ан за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није с |
S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми о |
е архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдат |
а, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће та |
е јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, д |
требљењу државне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да нас не прок |
њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу се |
о!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очи |
је.</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — |
или и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ни |
од Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати.{S} Дај, |
доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од плем |
е и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима н |
н држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, |
подом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па н |
велики падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност |
ог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни в |
Јована за деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића друго |
’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомо |
овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је пам |
су ово људи — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на |
ар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најб |
анићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турц |
едан бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живј |
о се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити |
и смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Г |
ба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће на |
м млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} |
ши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{ |
ко се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове |
еде.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несно |
p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли бо |
утно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма |
ек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој |
на, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше башти |
нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, брат |
чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе. |
рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими роди |
{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то |
г Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ б |
уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу. |
турчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> <p>— Начинили бис |
етошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти дон |
улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог п |
блановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.< |
аћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај |
кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите |
инству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда осквр |
сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е |
би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија |
ма вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у З |
су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцеговачке в |
народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину св |
ну душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, |
<p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме |
та да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у сва |
када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Н |
ас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако |
/p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S} Т |
и, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи |
ћи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима |
премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од |
у мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики |
" /> <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног в |
зе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, |
је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти |
ве на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p |
еруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У с |
та хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш д |
ем код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> |
што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешн |
ла него пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани |
као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити н |
ору једног доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно |
био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети |
.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсет |
е станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица им |
Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> < |
— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати |
по свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и на |
честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не сп |
ам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> |
год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и н |
ом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голу |
е остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу |
мене била. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две |
p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љ |
чинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S |
Е, право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што желиш |
атисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању м |
сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело |
зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу ода |
обродошли, господо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, |
и.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— Истин |
едовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, |
ч, са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, п |
у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спа |
народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" /> <p>Патрија |
а донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради |
Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало |
но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Каралампог |
као какова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави |
, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору пред |
рцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљ |
да радим у овако жалосном положају, где ми се са свију страна нападајем прети? — одговори цариц |
ли, зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи траж |
> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспо |
дати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту де |
ој крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, просе <pb n="389" /> у ме |
то се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се |
</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> |
могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, и ост |
е сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио |
се султану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предам |
предузећ’ма потпомагати снагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, ду |
господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гле |
ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје |
је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме |
и луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— |
ча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си |
сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна д |
о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би |
бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву цариц |
иво тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће с |
ам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз |
улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми ј |
онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни Хар |
улази.</p> <pb n="428" /> <p>— Како сте ми, кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посади се |
Нисам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако |
унака.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име |
ати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свим |
год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа |
то брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили бл |
т определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми са |
.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е |
а посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, п |
а је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели се у свјети |
Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба г |
вала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не буд |
ијечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш. |
<pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, |
ска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српс |
е бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и сл |
пот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда ј |
ладао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су с |
ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Т |
им — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа стр |
а ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> < |
добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— |
право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и |
ер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S |
је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непри |
е ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио, |
да, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, |
само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије изд |
<p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не ве |
{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" /> распећа Спаситељева |
’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме изд |
.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђ |
и весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ |
ер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{ |
ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</ |
ом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежеви |
ња, рекне султан деспоту:</p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и |
за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму |
<p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како нар |
орао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због |
смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на по |
орјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</ |
јатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због коли |
его прави Турчин, само једног знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> < |
<p>— Гори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног зна |
арима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те с |
а је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и о |
Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти с |
твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповеда |
уга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без да нас ко |
Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стад |
> <p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је изда |
тајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплаше |
{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се теши |
ице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам |
рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги |
од Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш |
друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{ |
бро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, погл |
, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду |
о, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те поз |
ицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Ма |
јела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој |
вјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију |
мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође д |
ладу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одг |
о речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да ко |
то важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем з |
вао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, а |
иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ј |
ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калу |
а погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђем |
прло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, госп |
е са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци м |
<pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет мор |
га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни |
несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се |
о сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и |
његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен пок |
бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига |
нешто рукама савезничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато |
ати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу св |
ел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу |
код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Срб |
а свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене тол |
ио — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјер |
ружаним народом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу |
јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу |
и мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p> |
будио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове о |
а.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је |
е, неће да нас напада него пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље |
топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Гол |
беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, к |
че, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије |
ио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све с |
ок ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у |
о том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S |
— рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме |
, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— |
знам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То |
ћу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p |
дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад |
а Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с т |
е, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови дво |
тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Хараламп |
е Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— |
но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, и |
, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одг |
не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога |
рти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у |
а помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, т |
деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb |
ко ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад погле |
рсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог Николе!</p> <p>— Један другог да помажемо, а |
и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако |
јеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени |
заборављена; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако |
p>— Можеш — одговори Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је ско |
асљедника деспота, владара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у з |
ојновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша и |
њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мо |
ест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда |
оли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>И |
Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке |
м се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један |
поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац д |
бити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, |
молиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблано |
бац нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па од |
ма, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Јаблановић.</p> < |
оказано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, |
рци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају |
ранковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, ш |
био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битк |
кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукл |
ј тога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини р |
, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смје |
алост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме |
слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот |
рађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> < |
о она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем укра |
патријархом.</p> <pb n="442" /> <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој чести |
јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и он |
о, и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отисн |
да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече д |
n="485" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије за |
le>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо |
зе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је с |
{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па |
ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађ |
н ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећ |
ароду могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, как |
адне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пит |
о ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> <p>— |
!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за м |
баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <p |
прослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и м |
Но знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се вр |
и да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’рас |
редати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Брани |
ане лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкоди |
именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају не |
опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против |
алогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S |
е у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријеп |
} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам после |
пус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мо |
</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија. |
једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза |
мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропус |
ја их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} О |
о где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но |
ијеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а ни |
наду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, така |
изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, ни |
и, које су настати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нам |
адшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду прот |
ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатс |
ти.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам |
у каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако на |
пунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решит |
— Добро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, |
на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слободног |
ма, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем н |
а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо понајбољма стојимо, д |
Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ |
м, издалека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, поудаљена, |
p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као М |
ован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јер |
ависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад-паша.</p |
упрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали н |
ојводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{S} Хар |
<p>То изговори султан достојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Г |
а владавина караманских валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то тр |
, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{ |
, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса |
азара пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио |
ме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га |
ји путем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води |
м ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мисли |
е се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава, али све |
ве на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} |
држи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте |
уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и |
ти да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и материном упливу неограничено по |
и да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила у тужан плач <pb n="263" /> и јадиков |
и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она |
Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се св |
ао.</p> <p>Магновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није опростила била. |
и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и |
и бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до султановог харе |
о богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Ц |
а, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и с |
се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Ту |
ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, |
кову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По с |
код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n="252" /> <p>— Све се то |
ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какв |
еву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девер |
је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој души осећа |
вар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је |
та ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у |
ати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне политике постала.</p> <p> |
ајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чи |
за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта |
учено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и |
римети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се |
сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред свима |
им да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану |
виђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на |
лики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкињ |
а заценили били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ приметљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, кој |
а са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана служити. |
а није њиховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике |
ладог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јо |
ту, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> <p>Она је била |
арх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим |
е пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља ј |
ти, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала преви |
је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалосно Милева.</p> <pb n="302" /> <p>— И ја волем Светислава, |
то но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково створење иста може бити!</p> |
д на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није мо |
Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ |
ој само међу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач |
ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се опет застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та н |
, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} |
воје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њ |
, забављала се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка.{S} Стаса танког, који из |
зит је срамоћење мушки подносио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или о |
пирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са Русном овако разговара |
ајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, од |
рећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и богатством Бајазитовим, отпади |
љство задобити — одговори Јусуф.</p> <p>Милева није се могла начудити красоти скупоцених поклон |
пет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морал |
S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале за собо |
оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,</p> <p>Но |
м Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не ми |
како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам в |
</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патрија |
знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је в |
служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би мог |
еско, особито младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чинити почне, што није славно, |
на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони |
не Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко о |
би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашта може ч |
као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се |
д мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом |
е.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но о |
птати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку |
је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед |
рви његов познати смеј. </p> <p>При том Милевин образ нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак |
огодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то |
!</p> <p>Костреш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p |
ма, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонила.{ |
жртва материне политике постала.</p> <p>Милевино са цвећем забављање и Миличин са Русном разгов |
се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се познаду. |
на, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер |
и.{S} Светислава су престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој оч |
ало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одбити?{S} |
народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству |
.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, |
Мађара, худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом стану |
е к себи довести калуђере, који су пред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Как |
Милица са својом млађом ћерком, красном Милевом, и дворјанком Русном и служитељском пратњом про |
то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му ис |
једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем |
<p>Патријарх благослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све остале.</p> <p>— Добродошли, |
илица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Ј |
у престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на |
рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је |
тио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После оваковог закључења |
младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та ни |
м овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто в |
ти није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, какв |
/p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и н |
штро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота к |
ити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, |
— Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој |
зе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на уж |
лињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двам |
</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Милеву приволети на тај план, који јој се као породици |
и.</p> <p>— Турчин — рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас виш |
л’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овам |
у, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешнији чинио.</p> <p>Премда стари |
ра, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> <pb n="309" /> <p>После разних, мање важнос |
Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта |
ичне церемоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је |
обито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко |
пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за с |
ас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским другарицама а |
о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и св |
</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патриј |
пта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начини |
Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не |
ултана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао |
ити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље бил |
Пун Лазарев двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају водити.</p> <p>Донели су јо |
а млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> < |
свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њег |
рај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче |
ов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге ужива |
сно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам Петошко — |
сна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била д |
гу какову царску службу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу исп |
>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, мој ота |
о све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради шире мирисан ваздух, љупко |
на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чу |
ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> <p>ЂУР |
народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и повере |
је мало узданула и од говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, и својим мислима упир |
тати за падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гла |
а је међутим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драг |
, него што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, пор |
је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла ис |
овек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу уважење указа.{S} С дес |
/> јошт већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту |
огну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском послала синове Бајазиту у по |
аном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица и Мара постадоше турске удворице, па им морају п |
исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица царица има синове, али нема војске да им противу |
да му царство <pb n="327" /> разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну |
усуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је та |
би своју владу распространити могао.{S} Милица је на сваки његов корак пазила, и како је примет |
у, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одношаја и вољ |
ући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мисл |
онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не |
аш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће да господари. |
а си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад са |
е допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то |
одговори Милеви на своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао? |
цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Милица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} |
војом крвљу широко поље квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно ка |
ом после косовске битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама из |
ма клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могл |
ше рахатлују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају |
о срце то не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци |
остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у разним ратовима слав |
еног јунака.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красном Милевом, и двор |
у задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но пространо зданије, бил |
бро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у |
ти:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је мла |
их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се пос |
ера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће госте приметила, променила се у лицу, т |
пити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; |
су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова је |
е младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева пород |
Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгр |
ира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S} Вуку, пак |
д пријатељских речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук д |
Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са Русном овако разговарала, забављала се са сво |
<p>На последње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— |
да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је скупа с |
ризна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти |
д царем Душаном тако прославише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властел |
откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх благ |
рмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео да |
</p> <p>— Одморите се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах |
изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; т |
уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна р |
S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, пош |
<p>— Само њега да бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из |
и — одговори Сулејман.</p> <p>— Хоће ли Милица турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни |
запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — одговори Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред до |
су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајаз |
бим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече: |
а пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се опет застиди.</p> <p>— Но, гов |
ић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синов |
е Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изр |
указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све да |
еђу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту |
нда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице сну |
рати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Но |
ељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је бил |
а, одавде се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Ру |
Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, че |
ако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па |
.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој конак, међу непре |
у да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, сам |
и били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милица представи своје жалосно стање и позове све да јо |
почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, |
а и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави |
ео, па је љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>П |
са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разговара, да види чему |
ако даље пливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ |
иваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало |
ва песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозвати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мис |
его ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Милеву приволети на тај |
е на свом лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње чинише се такођер расположене.{S} Мла |
љда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драговољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма |
је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} При |
красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој ј |
ом насусрет патријарху и Новаку.</p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна |
ече тихим гласом седи патријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко са својим искреним буда |
у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља |
аузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму |
н саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпо |
.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне — то је |
ана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино ст |
ручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дак |
јарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали се пор |
етошко је оставио изненада дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и |
е кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је јо |
и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљед |
се породице, издејствовао је мир између Милице и Вука, таковим начином, да једну опредељену час |
г живота мане.] Овом незгодном положају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској исто |
лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није |
Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, |
>Вуку поручити да иште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне — то је значило |
Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — одговори Сулејман.</p |
можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Бранковића понудимо.</p> <p>— Свака |
о и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски је ред |
се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио најживље, што му је Бајазит налож |
ебе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се |
вести?</p> <p>Сулејман је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити |
ти.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао дру |
фе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да ш |
дијете, мило дијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му |
Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разг |
нити.{S} Сад треба, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну држати, једну страну с другом |
поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, двоструко чуство произведу.</p> <p>Како ће да п |
д би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити |
ку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шт |
ку умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан отпор да |
Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Милица једва дочек |
ољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, нов |
звући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије није јој доп |
у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашавала.</p> |
четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, други Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пет |
ом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, да |
сом.</p> <p>Патријарх благослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све остале.</p> <p>— Доб |
тите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му ду |
и звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде |
head>VI</head> <p>Знаће читатељ где смо Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакле, ш |
.</p> <p>Милевино са цвећем забављање и Миличин са Русном разговор прекинут беше доласком нових |
о какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи печат царско |
проходати по овој дивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на дворјане довољно беше, да |
ћу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— Најстарији син, Стеван, нема двадесе |
еслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вуковци прешли на |
е то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, |
ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро познајеш.< |
Вуково пријатељство, кад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном ос |
це турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино стање живо представили.{S} Кажу да нема више в |
икољепија, но одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стању царске породице.</p> <p>При |
м.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу да ће |
сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак |
им тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, ко |
еспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин на |
ода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-п |
; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је б |
ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја |
братиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај |
ла.</p> <pb n="257" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је жа |
ору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и жен |
p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био н |
ини косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне |
изгледа као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не ми |
Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмун |
штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; |
моји српски соколови!</l> <l>Грчки царе милост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јуначком |
аше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Д |
т на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи |
>Грчки царе милост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јуначкоме</l> <l>До милости, дост’ с |
ара одвуче, и султану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у |
преклињу, код уздивљаног коњаника нема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, |
{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што |
Пророкова, премудрости божја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред |
ко све уредимо, онда моћи ће постати из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч каже |
ад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, |
>Милост свјечи роду јуначкоме</l> <l>До милости, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати вој |
ће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ |
војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на добро |
иже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У м |
</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од |
ациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у груди |
сподару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манасти |
ови, слијепи, просе <pb n="389" /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њихово |
ца, из њене руке сиромах <pb n="518" /> милостиње ће примати, путника гладног ће наранити, жедн |
гуслама дозивају.{S} Један слепац проси милостињу жалосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп |
S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети срп |
, посваде се.{S} Милоша назову невером, Милош остави своје војено оделење и, без да је ко о њег |
моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад једа |
је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио д |
, због женских сплетака, посваде се.{S} Милоша назову невером, Милош остави своје војено оделењ |
ра и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Лаз |
било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспо |
езгранична и непобедима наклоност према Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би је да |
освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да |
о, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љуб |
обудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свез |
га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети мож |
етније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, и дочекао је |
еле песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума |
.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два м |
ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете |
ако мислиш Лошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац |
ој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто ка |
>Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, о |
p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар |
то и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима |
би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Одавн |
езарији нема стола ни столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S |
је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли није |
још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот к |
Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, |
ђену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги ви |
>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турско |
овићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских од |
на, којој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом у почетку гладила је речи царичине, |
Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен |
е цара, царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски |
привољео да пристане на <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назид |
о, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на п |
ачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, па онда св |
спота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и хара |
аџарске.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а ба |
ат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</p> </div> <div type=" |
ородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују |
султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Ме |
а то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би десп |
веза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам |
мо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их поп |
ођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, п |
ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш.</p> <p>— |
<p>— Е добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против |
олност границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му |
S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота |
опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан би |
две таруће се породице, издејствовао је мир између Милице и Вука, таковим начином, да једну опр |
упати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Лазара, на |
мљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који ј |
воју силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он на |
шајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем за |
поји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, |
вића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице закључи, <pb n= |
до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су |
тање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се од |
ају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и |
, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на згариштама подиг |
<p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, |
и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако ус |
р, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо је |
почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто поко |
ска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на ди |
рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— |
се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза н |
, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли па |
и војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти з |
слиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш |
ећег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, ц |
и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} По |
из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па |
му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано |
ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под пок |
ог белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стад |
3"> <head>XXXIII</head> <p>Деспот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може б |
ешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољства Марко.</p |
ма побједоносно од заманде управљао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму |
е.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог д |
ења Србије олакша. </p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да |
арамо.</p> <p>— Камо срећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јаче |
спот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се |
Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је |
е, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и са |
док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је преда |
уф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n |
> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После оваковог закључења, патри |
да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-помало с |
<p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, |
тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си и |
е двери, тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, |
Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> ник |
у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" /> рас |
заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је |
и.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не |
илева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је прил |
све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулејманов са |
ђе какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад |
ерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умил |
е реч, милина, цветајући виногради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељ |
је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, не |
па диче целу просторију и сваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је о |
да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради ш |
ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи |
е увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава |
земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше.{S} Кој |
аренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати |
ечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким власте |
с нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог н |
бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ |
о се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем занети, но крепите се, мужајте се и у |
сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих |
ој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путовати.</p> <p>Неколико дана побави се деспот у |
>И Јеремија, и Јаблановић и Харалампије мирно почивају, ван манастира, код једне хумке, једно п |
Петошко.</p> <p>Докле је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави о |
аћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, д |
не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и моје невоље.{ |
отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њ |
у о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, д |
у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, п |
у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати манас |
о, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној години две су крваве сљедовале. </p> </div> <div |
војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назн |
е црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело свештенства није се слагало са ратобо |
лог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султа |
и.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро познаје, и најслабија му стр |
и нису у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S |
д’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митро |
како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Н |
е прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, |
недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но |
с искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би се |
иће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Деспо |
S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не |
Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна |
а који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело се да о |
Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је |
— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се тв |
, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је своји |
турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко ка |
Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без разли |
знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, |
ога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада н |
но, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, |
дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч и |
онде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се |
{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од |
, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> <pb n="360" /> <p |
ебе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да желим да |
сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и м |
противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се |
веде пријатељство са великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слободне части Србије.< |
се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гла |
S} Она, истина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати као што је Б |
морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто бла |
ци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дрин |
обито кад изненада што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у п |
м делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, |
рађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београ |
ја.</p> <p>Тишина, мала почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалампију, к |
енство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показиват |
а људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бран |
ујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си сво |
мађарски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу Јерин |
аскошан страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових |
дати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он |
у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и в |
ског коловоза.</p> <p>Усијане главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен испарењ |
Бајазитовим, отпадила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит |
прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко |
ажи да отме другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> < |
м устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију |
ви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да на |
до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца. |
ачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнеж |
ко је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови с |
ечи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се с |
селом друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> |
вством гоњено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књаг |
</p> <p>— Почекај мало.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи |
и? — запита Јаблановић.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад ко |
.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђу |
у му околности познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независност |
кче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> |
</p> <p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу |
треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће |
{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке |
шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши ниј |
га и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим расп |
ерхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами слож |
дио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било |
ао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила:</p> <p>— Истина, светла цари |
> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, |
а нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при старом.</ |
овог предела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Р |
мирно спавао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух |
на изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило м |
тује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жубореће |
ено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, миши |
ријехе искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; при |
онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} |
/p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ |
ијати, превијати, и оно говорити што не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е добро, Харалампије |
о је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој |
лост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати предају града, а |
глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове иг |
канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ ш |
се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједан |
са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извором доб |
е изгледати као царица.{S} Ове последње мисли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар има |
пот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор |
други <pb n="366" /> се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један |
м слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Фер |
.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа не |
у се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферха |
трашна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки трену |
сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, |
чено подложна.{S} Младића странствујуће мисли нису је могле на што изванредно побудити.{S} Она |
Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преме |
на тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју ис |
, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, |
прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, а |
Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен вој |
јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из |
ти индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи де |
е смије једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је кака |
јестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и са |
у, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војс |
н ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад чов |
их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, |
код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то |
огла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пр |
воју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђур |
ји је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати мо |
и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила св |
и красоти скупоцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где басносл |
га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати |
даде дозвати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весел |
уђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.</p> <p |
и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица царица има синове, али нема војске д |
ија такове су нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све |
е тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> |
ан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли |
{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Б |
ебе да <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој ве |
.</p> <p>— Сад нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— |
о ћуташе.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаве |
S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би |
г пријатеља мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад забор |
лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу ро |
рече мало жустрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима |
ро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто |
тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог |
/p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово прија |
ј деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осјед |
ато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћ |
ако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али как |
/p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београ |
ица, пак, сасвим се замислила, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева |
јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борила и смешавала. |
еним овцима.</p> <p>Леонтије у озбиљним мислима престаде читати, бројанице броји, и броји сате |
почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> <p>Сутрадан, познало |
Жеднио је за осветом, <pb n="304" /> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његов |
ено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опасност к |
о, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма кал |
рећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотер |
и човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити |
тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак |
иликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, |
рила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, |
да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне с |
сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног младог књ |
па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца |
влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам |
— нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето |
— у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене с |
српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио никад доживети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал |
лепити.</p> <p>Харалампије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до најви |
знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме по |
вића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да Србија, српски народ, добије једног владара, |
је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да |
троуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио к |
евао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио |
ужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја |
смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} Св |
а.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Јеремија, Јаблановић, Харалампије, то је др |
стаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети гра |
јузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> |
евао његове кћери, као поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор.</ |
Међу њима познам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрен |
ужитељи слабо слушају.</p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам о |
моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него |
гласом Драгаш.</p> <pb n="261" /> <p>— Мислиш на Бранковића и Обилића? — запита царица.</p> <p |
> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допа |
ш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек |
рђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечи |
S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ д |
да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голуб |
д се решава судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запита Јеремија Јаблановића. </p |
во искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и љуб |
ером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не сме |
} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични са |
ивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен |
а Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су св |
ица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био |
ма ништа од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није |
ем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, |
трељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита Пе |
нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да |
себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути с |
моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану напросто предам? — |
оуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како мислиш Лошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [и |
постати — одговори Митар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа сваком једнако служи? <pb n="247" /> Ба |
је са највећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру ре |
већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — за |
у једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не им |
етар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ његови’ мол |
стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ |
опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су он |
Јеврема, патријархом постати — одговори Митар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа сваком једнако служ |
гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — одговори друг |
твари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на |
прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтед |
аша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велик |
о је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које с |
лужитељима подозрителан.</p> <p>— Дед’, Митре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та т |
азговору.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар другог служитеља.</p> |
шена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одав |
у душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бо |
е — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло п |
ајвећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Мит |
ралампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, т |
је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонти |
заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побје |
о слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм бож |
мећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака жив |
е сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, једа |
онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он нес |
бјеше горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед војске</l |
д мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} |
ткупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обри |
> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p |
ролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећ |
игмунд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба |
сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би |
у.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, |
епи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, да им даље пр |
Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече намрштен Змај-Обличић.< |
бе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има |
шта нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да ос |
} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Но после толик |
у су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде г |
Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко |
те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија |
ви се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насрт |
{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Б |
дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и воле |
град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу ми |
а’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу ко |
.{S} Што сам ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за гос |
ају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Петошко остав |
е роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа... |
најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чел |
цу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завича |
морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, |
{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује д |
е прекрстио, и није <pb n="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога |
вину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и подниј |
не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, о |
ем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град |
је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати. |
јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и |
>— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је |
ило доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против босанског |
ив босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Ма |
утрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог |
љати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који |
слав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима |
то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{ |
син <pb n="221" /> му Светислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и к |
ав је први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, ал’ з |
од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, д |
рају ноћу тумарати</p> <p>— рекне један млад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуг |
злече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{ |
ван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{ |
ешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено патр |
бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војво |
о му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора на |
Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био ј |
ух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да прони |
им народом управљати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, |
ван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба мога |
говори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и мла |
це јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особ |
е свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским |
дозната?</p> <p>— Јулке куварке сестра, млада Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том з |
о и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут Солуна,</l> < |
а, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па |
а сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити да |
</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јован |
ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са |
— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно д |
езгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај |
свашта предати могла.{S} Милева је била млада и материном упливу неограничено подложна.{S} Млад |
ити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је |
нка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незрелу |
има војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске |
е, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се |
ња, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је св |
је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две |
а, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које умало што није страдао Харалам |
и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако се у |
је баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су |
спотом.</p> <p>— Мађарска је војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се на |
n="368" /> <p>Отац Пајсије оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом и својим ја |
ој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</ |
ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене.</p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се за нас по |
првенства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, застаде Русна и |
им рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се |
вега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што |
тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} Светисл |
дају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезариј |
Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но опет, задав |
е може.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђе |
о.{S} У празним часовима једни су децу, младеж поучавали, други су писали за народ полезне књиж |
њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови, пре неколико лета по |
>Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под ј |
коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зул |
S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца нем |
ици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам после изв |
Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</ |
p>Дошли су српски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом красном свито |
ановић сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш вој |
а својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и нада |
<pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранковиће.{ |
ултан прослови:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — показујући на младог Бранковића — син Вука |
обједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душманина љута.</l> <l>Сад по |
одважност и властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све с |
.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Хара |
.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане п |
естит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, |
а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задобише орден.</l> < |
у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар |
кле, више права имају на деспотство ови млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да |
> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече и |
ајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту |
ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њега млади |
p> <p>— Честити пашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија |
ије толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S |
са својим старим друговима?{S} Или зар млади Светислав са својом младом дружином?{S} Камо српс |
жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет година, које ка |
а мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како о |
> <l>Но силнија миш’ца Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татар |
.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао ј |
му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном једнако се саветује о том шта се има чи |
јанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели |
{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо |
ордост и властољубје својих предака.{S} Младић, истом од двајест година, па свуде већ за првенс |
бити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, |
p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом свој |
агу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствари и постане калуђером, |
младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му с |
p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песма |
што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под заставом Сил |
калуђера, један средњег доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роб |
ши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром ми |
ерином упливу неограничено подложна.{S} Младића странствујуће мисли нису је могле на што изванр |
заверена.</p> <p>Сви су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> |
ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда |
дај, ко је у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу телесном два јунака, два брата, кој |
p>Ферхад настави.</p> <p>— Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он ј |
који нас предводити може, него слепога младића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам |
тар поглед бацајући на јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а |
ко два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство заверена.</p> <p>Сви су з |
он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа туђу неср |
јника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једн |
роваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара. |
светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи |
дне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> <p>Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им |
Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на креве |
и су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђур |
Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо, слабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско |
ати, но и то је знала <pb n="303" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад н |
лем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте |
’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема |
с побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, |
дно магновење отрује човеческо, особито младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чини |
е и самог цара Лазара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{ |
о је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} Да з |
акле, овај је млади бег — показујући на младог Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је пам |
че Драгаш.</p> <p>Царица загрливши свог младог сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој С |
сна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељ |
.</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај- |
е то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањин |
Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p |
ветислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p |
ео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог књажевића Вука, здрава читава.{S} Царевић Стеван |
ватрене нарави, која поред тихе нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега |
е Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак |
ли, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војводе.</p> <p>— Дакле |
ме јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када |
Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у с |
а?{S} Или зар млади Светислав са својом младом дружином?{S} Камо српске војске, српских војвода |
етинства од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског војво |
и лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наишао.</p> |
ка; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и |
, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају младоме потомству</l> <l> Гласом моћним гусал’ јаворови |
дина стар, смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирн |
/p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивали. |
о је онај отац Леонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душанов |
/p> <p>— Турска похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма до |
а.{S} Стаса танког, који изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ |
p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш гра |
већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих с |
и тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, поз |
енство и смиреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух, који се из љуба |
жаваше неку љупкост која је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, |
Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је доцн |
ој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог Стев |
аралампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили с |
дна убога удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} |
<p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— В |
Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у |
одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му прес |
римају само са Русном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био зна |
асљедио, <pb n="315" /> но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лаз |
рији син, Стеван, нема двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Миле |
вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. |
S} Старији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу |
овољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак са својом речи циља, уд |
ркиње чинише се такођер расположене.{S} Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље |
тове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, пог |
конак, међу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испитки |
ица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштр |
беда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Так |
горег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној ба |
такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохо |
им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb |
едан, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би |
иру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, је |
, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а |
о год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније н |
се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — одговори сасвим отв |
млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране |
<p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђу |
боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па |
не прослови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко |
у она времена када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мо |
зара, Новаков син Светислав, са својима млађима и неколико калуђера, дођу у крушевачки двор те |
гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати |
сти напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће госте приме |
<p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красном Милевом, и дворјанком Русном и с |
.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар ј |
аже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се |
не Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, к |
нде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше |
нити против силесије турске и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, некадање Срб |
о са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами |
земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи р |
а имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и пада |
страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Н |
прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту |
је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају властеле једне против друге; не можеш |
оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је п |
дан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили шт |
сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потреб |
само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, кој |
мда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непознатих је |
и Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце изгубити.{S} Но послушајте још последњи мој |
црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особ |
а се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, |
земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао |
ојим пријатељима српску земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали. |
} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук с |
зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију |
пске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе |
а, помирити и у пријатељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико |
слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, |
, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вуковци прешли на царичину страну особито од с |
ен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, које се лако п |
воје победе.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао |
ко рамена гледати. <pb n="243" /> После млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мисли |
је, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљ |
} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Срби |
прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском зашти |
стију, Јеремија властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p |
луђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, г |
а.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед |
рче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па да турску |
нда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он их је силно |
не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица царица има синове, али нема во |
војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила |
рло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити може; но мало је прежест |
S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зл |
ржао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису били прија |
.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ј |
и понесу са собом осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} |
адикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, |
ред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу |
један противу десет борити.{S} Истина, млого зависи од <pb n="359" /> јуначке среће, али сигур |
спот већ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске битке до са |
рибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје |
ле велиш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, |
има посла, где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изг |
родици, принети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу |
земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је |
ет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсм |
је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих |
нственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек до |
адан, једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S |
куда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је кој |
бито када се видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се си |
’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо <pb n="299" /> срце усхићава |
ао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</ |
славни’, па опет напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, и |
ђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, хра |
би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове с |
ди.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, |
ико чудити, јер у светској историји има млого такових примјера дворског живота, који је често и |
?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци |
дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То |
p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с |
и.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; |
ти.{S} Као стари приврженик Бранковићев млого пута се опасности излагао, па зато се сад и надао |
уд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као год и данас, |
у носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја |
ка разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, било је све весел |
p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по к |
ејих-ул кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили прот |
его сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и једанпут п |
/> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно око |
ово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин пор |
S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отв |
пути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне |
ковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па |
едњем приљубе, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко си |
шу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето т |
а средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем |
реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јус |
и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па |
је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb n="26 |
то ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору |
није допадао, младић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, ш |
велики духови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Мил |
ом добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има |
еци — рече Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој |
Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић |
ицу променио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло прим |
ледњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог н |
ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпом |
им ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља, на које се деспот ослањати мо |
ан је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас |
е страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан и снажан српски народ, кад га не би властољ |
, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу |
е Калимејданом назвали, ’де су крволоци млогу српску крв пролили.</p> <pb n="393" /> <p>Ту је к |
— пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де опет своје српск |
има по горштачким предјелима посла, где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут |
о уби једног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу |
, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разу |
мље.{S} Цркве православне изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Тур |
не с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је де |
допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губим |
речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> |
д великаши у своме, премећали су својим мненијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је чест |
Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се |
у противусловити када велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш |
но што народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би |
ју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих народ патити се мо |
затим се отпоји тихо калуђерски „<title>Многаја љета</title>”.</p> <p>За њим се дигне Новак:</p |
и.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при столу десивша се лица вој |
па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p |
и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист в |
ат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у |
невиних душа, на згариштама подигнућеш многе кровове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица |
ноги су живот изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и |
а војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од сабље турске, многи су у вал |
е не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није |
игмунда добио, мени припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила |
ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јуришима уморени, неиспавани, не дајмо им оком т |
} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био вл |
ашан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџе |
о је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановић |
— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попа |
д Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћанство ослободили.</p> <pb n |
димишћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у |
иш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потп |
рижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и з |
урађ је много преко главе преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јун |
ао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Ха |
у.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је нај |
за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и ево ти десниц |
окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су М |
нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb n="380" /> <p>— Лане је деспот скло |
елом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и проти |
, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђау |
арској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и м |
знак распетија Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, кој |
алашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{S} Много је земаља прошао, |
.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њег |
сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе г |
а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора |
Петошко се одавна са мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло |
да се Јеремија приближи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи па |
је.</p> <p>— Притиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да |
езник против Турака.</p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више |
толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толи |
, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а |
ја знао је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изв |
да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</p> < |
као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а |
ша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомен |
дама, великашима, око цркве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на с |
е му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с |
ад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе, трговце гули, народ од намета једва дише. |
ановић.</p> <p>— Тебе Харалампије, нећу много поучавати, имаш памети за три патријарха, а лукав |
ца над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у р |
ци, да можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почивке |
е понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене |
ас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када с |
еме народа, морате се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи |
ве верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> < |
ј, свијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, што м |
т дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће |
ко би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот за |
расим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки поморац именом |
, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато |
p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша |
тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре расп |
ји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да |
мене [не]пријатељски показивати, или са мном као добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики |
смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити |
<p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — ре |
и искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља какв |
у!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво православни’, па толики калуђери, па опет толик |
р тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе виш |
силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, протуку се, који пак нису могли |
рци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се страшна изроди; српски кн |
бро су сили Мусиној противу стајали, но мноштву одолети нису могли.{S} Турци комад по комад оти |
шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Нов |
ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слободног израза дајем.</p> <p>После ових речи Ру |
аплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ |
ну ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — реч |
, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије приправ |
одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вр |
војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на |
и свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет волијем мо |
е војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} |
војводама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће |
говорити:</p> <p>— Право има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко сто |
такузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n="390" /> ’де свој свога уб |
манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти |
/> финим средствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо |
тив Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и пок |
аштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја ник |
ући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и гов |
гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана |
да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори |
само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, |
ће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави дише; не |
да нијесам издајица, и освјетлаћу образ мог прађеде <ref target="#SRP18590_N10" />.{S} Имам бла |
ан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли |
раља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог |
то, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати |
ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, |
против пексијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер |
иће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} З |
во мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме д |
>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господара.</p> <p>Деспот изван себе од р |
се за најсрећније држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико |
ци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш |
д Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он об |
ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Б |
звисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народа повукао, премда су ме моји душмани баш са ср |
— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Вид |
S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побратимске, кад поште |
се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без |
шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.< |
S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај |
едље земље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а |
да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, и |
а.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ |
урском удворицом звали, зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, ко |
за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљет и на стран |
ође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изг |
и, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који народима |
у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завлади |
ав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И |
петије, прекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на |
S} Није још усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад |
егда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, и |
та може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут |
ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада |
ред све своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и власте |
апамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Т |
ане сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила к |
а је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњ |
о срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирити, њихову будућност у красној боји представ |
је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Ферха |
S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био. |
Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни б |
само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, не |
ко је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као |
а, ма јунацима, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јаха |
само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави при |
брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао противсловити, јер не само да је душу продао већ |
у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унут |
ам против веће силе Лазара одржати није могао, предао се турској заштити.</p> <p>Марко је био ј |
било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двор |
/p> <p>Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју р |
воје слабости ратне терете сносити није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царско |
ио Жигмундов изрек који преиначити није могао, нарочито код Розгоњије и Лошонције, који нису за |
по комад отимаше.{S} Народ изморен није могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На сре |
и је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збил |
колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се са |
p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив |
сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си |
дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил’ слабији |
која му је после битке остала, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, д |
стих времена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где са |
ше одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу повиновати |
ог господарства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у т |
} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мора.< |
Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је на |
да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и |
аревићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изр |
са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n="3 |
има предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђура |
и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код сам |
ељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са |
Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? |
иже.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} Одм |
</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразгово |
аши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, вој |
или бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар погле |
вши се Турци напали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељ |
човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћ |
и да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер није право да се п |
опет к својим старим границама пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе оп |
, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина представља деспоту да је то прав |
арица намерава, није се одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору највећа забуна владаше.{S} |
у је мило било што се са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарат |
Да сам којом срећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био |
ужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.< |
и побожности давно већ владиком постати могао, својевољно је првенство другима уступао, задовољ |
остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турц |
мро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник |
таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник В |
Јошт нисам досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно договарају.{S} Но уколик |
то је год од добротворних душа измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужа |
кадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати да седи уз па |
ити, како би своју владу распространити могао.{S} Милица је на сваки његов корак пазила, и како |
би што потајно и поверљиво проговорити могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образ |
договарају.{S} Но уколико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— |
лика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу, ста |
асом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{ |
Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="353" /> робља ослободити, ослободио сам; о |
ичешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учин |
ути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и цариц |
моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не |
ево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи д |
е деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој |
а <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити, кад му је разбијена в |
тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој бра |
Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаур |
даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други п |
више, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голуп |
ем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот на |
оро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да |
авала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у |
.{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} |
не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачина је делија и сво |
ада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и |
е Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом нам |
о, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и пи |
е имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана |
од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе |
ије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Све |
ро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Милица се н |
а једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} П |
заслепила, — одговори Русна, која није могла страст обуздати, да своје чуство искрено не изјав |
се пријатељски показивала.{S} Вука није могла заборавити, па је његовог сина трпила.</p> <p>Хар |
дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> <p>Русна је била сре |
на слабост, којој противстати више није могла.</p> <p>Светислава је она још, као што рекосмо, в |
у згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће |
— одговори Јусуф.</p> <p>Милева није се могла начудити красоти скупоцених поклона.{S} Она је ми |
војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му |
ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, |
је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигм |
{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупц |
ер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна |
о одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и материном упливу неогр |
а и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила у тужан плач <pb n="263" /> |
е војска, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је т |
се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувств |
.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да |
српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <mileston |
а је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њ |
акову једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особ |
славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— |
{S} Младића странствујуће мисли нису је могле на што изванредно побудити.{S} Она га је само теш |
ају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на |
скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но дв |
Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p |
ани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случа |
урчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Ту |
шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p>Миличин је |
г са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, протуку се, који пак |
е издајство његова заслуга, и нијесу се могли подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим у |
ени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без да н |
тпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцепили су се са својом војск |
’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ |
нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као |
говине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград је в |
рости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке бо |
ду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана благ |
јим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет се |
дарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали |
ас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Т |
јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могли.{S} Испод бедема тајна нека путања водила је у не |
пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, |
доста неслоге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред |
у, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{ |
јим друговима и девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети. |
4" /> мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не може бити |
аг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш л |
он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хри |
/> <p>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачувати.{S} Деспот је морао се |
је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу, која владаше и над ње |
Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су на |
које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Мени није |
ротиву стајали, но мноштву одолети нису могли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} Народ изморе |
витом међу кланцима ’де га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Богородице под Високом био је об |
рско протући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва с |
је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за вој |
својим Србима на путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство је |
а не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред |
такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиља |
еобузданом Турчину.{S} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невин |
-паши због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђери доно |
цио особито на манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро |
.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње |
ило их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су |
p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да |
ако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава |
но преиначено име на Каралампогли није могло сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше |
рам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, |
опљанобојник деспот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје ла |
вало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша |
х је озбиљно лице показивао, но није се могло на њему приметити да негодује зато што му је калу |
ај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке ку |
уги ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни плано |
p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, |
бало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потп |
е их све земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским |
са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити а |
ачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци |
/p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође |
комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито када се видело |
коштуњав старац; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Об |
лаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говори |
чете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По турском стану пролазећи |
ликаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом син |
n="348" /> <p>— Како би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ |
жда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио. |
тац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S |
се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који |
8" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедств |
<p>— Тако је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима победу одржати, само да сви жив |
римјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се |
нав да је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, |
починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; |
престанка борише, од почетка борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је бил |
јачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не |
а, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су н |
атане није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода |
управом, кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло |
сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне глади спасти.{S} Остарјео |
{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Б |
ирује сигурност.</p> <p>Сад су начисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет прослови.< |
учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредит |
шта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Изговори све.</p> <pb |
онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но |
за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, |
Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски в |
у, које би се за најсрећније држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли н |
да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да |
когли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од |
р руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на другу об |
народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, |
ри му подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па да могу таковим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако с |
њени приврженици немају толико снаге да могу наскоро толику војску скупити с којом би она могла |
а крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошк |
, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гос |
овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у ма |
мо кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S |
зи, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Беог |
теља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковић |
де.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на |
та, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, |
} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог за |
и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријат |
ди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихн |
еда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} |
огорчила.</p> <pb n="300" /> <p>— Дакле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — |
посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, к |
ралампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по |
доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијани |
паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав |
дамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђ |
ражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка вид |
е и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, |
шем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која |
Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне к |
чупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха тв |
нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је |
ветог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па с |
прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступити и с |
и с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачи |
сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч |
<p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> < |
ува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били |
т један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па |
<p>— Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом ш |
наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад т |
пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У |
свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина |
’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— Дак |
с ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски д |
м се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислав |
да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажн |
о су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} Иск |
вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш као деспот Стеван.< |
њен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у преправности против мене бил |
не, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од |
е кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну на |
рбијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији |
вали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Б |
је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да им Турци |
} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне глади |
лубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу ув |
ара, нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> |
ра што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфт |
и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као робови, и |
је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, |
могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати против силе доникле, донде док се побрину з |
и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати про |
јера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, ко |
, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једним удар |
— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те је |
о је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уш |
низити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чу |
рбије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне |
аковог човека који је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не би р |
дном поред цара противу Турака војевати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза ку |
а, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако ј |
па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрсти |
жи им само светлост поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та |
ив Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у |
х штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађар |
, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства устан |
ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, тој нис |
, њихов стриц.{S} Властољубиви великаши могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана д |
о силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто |
аманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљен |
је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећно |
кама, донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голуп |
адосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује сабљу |
као поглавар свеколиком српском народу могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћ |
објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Срб |
сле толико проливене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо к |
во на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, |
ст о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му њего |
мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни гов |
шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Он |
згубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S |
са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Тур |
и — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могуће? — повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја сам т |
оја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се ради св |
>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаут |
ве додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јар |
ево бацили.{S} Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколик |
ли што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотребљењу државне власти пут пресећи.{S} |
говорили из опрезности, да си представе могућну међусобну опасност, а тако само из поверења им |
н.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тумачи |
сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку |
треса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, а |
тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Те |
ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна |
овину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени |
ојводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодн |
ске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ |
А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" |
ни нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, н |
на хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архи |
оре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, и обвезност испуни |
имала прилике толико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који |
Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, он доб |
ну све накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, можда донђе нећемо живјети.</p> <p>— Јеремија, предај г |
му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без нов |
ом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, |
ку излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако осла |
т одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— К |
доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но |
ети.</p> <pb n="458" /> <p>— Покушајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе гр |
поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанствено султан |
>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} |
дњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети који је био пра |
ст си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можд |
је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини |
лубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглиј |
зда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу у |
од.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем ш |
пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена д |
на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је |
ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— |
, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада |
ало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио |
итиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— |
ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код |
Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једар |
ао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, прил |
раљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</p> |
жда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ |
то доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, |
и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испа |
ду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи к |
не дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова ве |
је, узрујаност паша и везира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Т |
деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевић |
емија био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ.</p> </di |
де.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта |
ш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадак |
ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му ј |
утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а мо |
газити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу |
; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мало испунит |
м где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си С |
оже л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама |
свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="341" /> душманину о |
а се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Ма |
ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуц |
коња и волова, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко |
с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све |
</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на па |
около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но м |
би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се |
ече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p> <p>Харал |
јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити |
а кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што |
радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља |
да су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која јој такођер грози само у дољњим крај |
.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{ |
стра, млада Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, |
Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што противу деспота произвести, јер се влада Стева |
стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда тр |
силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l>Турци бо |
израдити код султана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти свој |
је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ д |
ји набора се чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће |
т је данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе |
илева тако допада, каково створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да |
могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Фер |
турчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ и |
Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} |
на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил |
Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не и |
нским“ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_ |
ли, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави св |
бедитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, своју власт |
отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, |
зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим |
ме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не |
лановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад |
ију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p> <p>— Пову |
ако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радо |
нту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може |
љада дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако град |
код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, |
ност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> |
коченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у |
су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Срб |
је донела да један противник другога не може да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту ј |
илни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у најв |
несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити |
сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ак |
м испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи |
дећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је В |
ко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, |
адају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Г |
ом не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камол |
је он одавна насљедник престола, па не може нити има право својој породици кормило из руке узе |
ад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут |
једанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна ул |
ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жиг |
ука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову ј |
рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" /> <p>Патријарх јој доказ |
сније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не д |
д куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, в |
е да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из гл |
и:</p> <p>— Начисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврш |
и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеник |
у, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедер |
нде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад су св |
ати; оно што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притвор |
горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S |
/> је деспот уплетен, онда кнежевиће не може оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p> |
ети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкор |
кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика на |
са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се |
а се сама против толике силе одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака по |
ун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А т |
ра да Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци |
азорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос- |
и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, он |
У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} |
а и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тк |
е тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеров |
је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану прот |
у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне |
ресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, гру |
наступајућем јуришу Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се |
удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, |
се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добр |
Деспот изриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{ |
род поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ ниј |
ротив таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што по |
руку.{S} Јереминој истези одговорити не може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим сл |
градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који |
Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом |
видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољству скупа са својим |
ао што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као шт |
<p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег бр |
о, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — р |
Смедерево назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Пе |
разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском други запо |
г свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Ту |
се Голубац предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, |
ише жена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са с |
ам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефти |
, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ же |
Деспотовица, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд |
еним очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманс |
чалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они који су издали |
им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, ко |
ми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако о |
p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се може уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се. |
у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303 |
е до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да |
снути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су поз |
его слепога младића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код ме |
је чинити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донд |
онако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Ни |
му разлаже како Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни ње |
ле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И т |
ац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу крепи р |
је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође го |
ка и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код |
војводе, устајте, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да с |
е крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском |
рбије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари о |
</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он је створио човека и св |
ника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишљ |
добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо |
нке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како с |
ко служи? <pb n="247" /> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав зна сваку дату |
по милости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> < |
ико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак ид |
т велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогне.{S} Па |
о оштроумијем и памећу, далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други |
ики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на његовом трону, или столици, кој |
мима такови провали да се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи по |
и помислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру |
а што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, |
асна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће нам |
ћа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{ |
ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовоља |
једанпут задобивено лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи |
оп, каквог само францеска рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опе |
ог и искусног Ђурђа који нас предводити може, него слепога младића.</p> <p>— И томе се може пом |
ре на муке, какве само Турчин измислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаш |
Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} О |
план, којим се српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо представи стање Срба.{S} |
аја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> |
оложај да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду |
о уверења да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма пот |
н човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити |
да се са млогим старим војводама мерити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n=" |
тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ царева стајали, ту ј |
ато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвод |
колико се само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{ |
} Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ |
к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче н |
отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје |
ебити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној |
већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је л |
а да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, к |
ељства, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без с |
а згодно место домамити, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овд |
/p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико |
а, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у |
и док се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипут толико војске код Дунава и на друмови |
ви музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не може |
купу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за друго |
и њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло |
оји ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту приступи, деспот ши |
покрај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Фер |
S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— Т |
гда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су |
њене, који се доле тискају како се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поп |
ет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер ве |
ји цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерености, |
е уверителним гласом Русна.</p> <p>— То може лако бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни |
ме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не сми |
Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ п |
не, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком о |
, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју стар |
зик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напа |
на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путовати.</p> <p>Неколико дана побави се дес |
ра је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од |
, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме стр |
ти, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот.</p> <p>— Паметно зб |
шију Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сваки помислити, како је то Светиславу пало.{S} Он |
онција:</p> <p>— Како мислиш Лошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ |
о бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом слободније у очи погледати, ако би нас |
да, овако да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе навалити, па смо онда к |
Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> <p>— Најпре донијеси новце — реч |
{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Харалампију |
блановић.</p> <p>— Сад сам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта |
ријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није |
ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке можемо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!< |
а по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задово |
сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће л |
о и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господст |
адишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док М |
џаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето ве |
их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примет |
будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин |
је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је |
ека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, |
војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо д |
а на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па за |
<pb n="384" /> Турцима сами одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тра |
мо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је |
еба свјетлости и слободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непо |
ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали смо савезника потражити.{S} Од Г |
узбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p>— Силни п |
а јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу једни |
и л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и са |
један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и |
Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако п |
прихвати:</p> <p>— Тек таковим начином можемо у овој опасности раздор отклонити.{S} Но немојмо |
видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће н |
о не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис |
але.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази |
мији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, ве |
е у вашим рукама, коју разним наградама можете после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће |
Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете си представити, како се у овом намастиру под упр |
ки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту |
како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је право, — п |
и у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но |
ам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње |
ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен д |
војника, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb |
ез да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то пријатељство и то докучити да српским ору |
ере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манастир бл |
ати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутск |
/p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша п |
нијесам Турчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободн |
запита Јеремија Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> |
могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му |
ја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — одговори Милица — само мало ми времена дај да ј |
оста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јабл |
дбадају властеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти |
ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ пр |
кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренет |
можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прог |
<p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог |
е ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како с |
патријаршија у турским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Ту |
и падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од веч |
ова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голуба |
ео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе |
и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и |
к каквог у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко ниј |
аш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може |
дног тела све до голости.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити |
е искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда луд |
ма, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на диван |
лика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више |
народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, |
з Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и |
метан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили противустати, па се јошт за времена |
{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но |
ска, не један властелин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не је |
роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n= |
Један има шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад д |
има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и |
— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако с |
амо може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга ро |
мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не |
ладика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту, смешећи се и |
о.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, ко |
па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смило |
и увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје св |
тво у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бија |
се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, |
је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће са |
авије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та треб |
би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више |
и потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да с |
што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја |
евана, Јаблановић је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији де |
син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил |
апи.</p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздр |
ео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престол |
е може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши |
дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да |
и, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p>Харалампије отиде.{S} Ђурађ о |
, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећу част српске земље, па кад је |
обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић |
р жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерст |
о!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се ус |
ле, толика је силесија турска.</p> <p>— Мој брат <ref target="#SRP18590_N2" /> и поочим, блажен |
ек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, т |
царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и увер |
поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као с |
ма нас ставио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му |
ечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спа |
е хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што м |
то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв прол |
пита деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу, господару мо |
ица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још |
њу Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се ка |
овори горким осмехом Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђур |
<p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да ј |
луга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Вла |
убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се |
а сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта |
а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене ина |
, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија |
окори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, м |
ењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Д |
страг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад |
а, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="29 |
о на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било о |
говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори Петошко — будала кад истину говори, а он |
аштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{ |
г племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Кос |
еба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалам |
ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њ |
годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Н |
те, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у т |
урчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде |
виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријех |
мо да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— |
бали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марк |
не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље |
се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себ |
уше ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада |
м назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ак |
то Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Н |
изгубити.{S} Но послушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати |
су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толик |
гу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да ј |
пота.</p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да пре |
радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам Петошк |
их пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</p> <p>— |
у дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов привременом правитељству — закључи патриј |
на крв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу с |
браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други св |
им синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — р |
а Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад има |
’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} В |
цу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај |
Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би б |
Раде?</p> <p>— Велики краљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Вр |
p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, |
рити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарск |
pb n="281" /> тим себе узвисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народа повукао, премда су м |
да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Ву |
леве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака |
ђство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране с |
човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан. |
иштва зетске, херцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепа |
е и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, |
би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, додиркива |
глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се је |
, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ће |
остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разг |
Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, к |
{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде |
поглавар по владалачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа |
мо рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусу |
аво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n=" |
реповиједати.{S} Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспот |
ки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ни |
о тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, породици, |
нде молитве велегласно читати и осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам |
ко зија.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може |
х подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром спојити.</p |
Деспот-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео |
је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате св |
ом не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.< |
еко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулеј |
ана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</p> <p>За т |
ри као кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас |
да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешк |
војица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ сп |
птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, |
д вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ |
арајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} |
што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му д |
Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је |
знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срц |
а то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жр |
n="369" /> Браничевска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.< |
} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је д |
рет изиђе.</p> <p>— Добродошли, господо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</ |
ити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то дос |
постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но |
го.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против |
било на Косову.</p> <p>— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — за |
помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ |
8" /> <p>— Како сте ми, кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем код сто |
уде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо моја — притворним гласом то изрече и излази а Пајсије г |
осле што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад |
је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми с |
ос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који су се борили на поморју, и против сил |
даше.</p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер сти |
ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло |
и се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућству умери Угре.{S} Предају градов |
може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе |
, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници ми |
у душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајт |
и нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог грјешника <pb n="38 |
, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо до |
рног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љу |
Увреда мени нанешена — рече Русна — од моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше ук |
је Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S |
борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја уп |
динству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима |
душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се пок |
светлост своју изгубити, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко моје ж |
, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспо |
у засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и свак |
везе.{S} Част ми пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам в |
задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија |
оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две ст |
<p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но |
у, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, д |
тко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече љутито Јеремија.</p> <p>— |
} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно на то пристан |
рно подносио чекајући крај искушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати. |
оме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умоч |
зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи тражио. |
и што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја с |
ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њихови с |
а се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, |
си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, |
тили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на м |
ет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, за |
Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјес |
јке красота у земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жал |
аздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову з |
дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно. |
ћу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде не |
аш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан |
, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу служити. |
Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, п |
стити деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ре |
а, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме в |
не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у |
шао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не б |
пет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најсла |
вају се гријеси пријеткова.{S} Искајаћу моје грјехе доброчинством, искупљиваћу заробљенике, бод |
мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољ |
је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</title>”, и сами калуђери морали се смешити, и н |
еститих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалач |
ије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кн |
бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљд |
у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену |
уна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови!</l> <l>Грчки царе милост од нас п |
ротиву мог народа повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} |
амилавку.</p> <p>— Свака струка, синови моји, има своју красну дужност.{S} Само сложно, сваки п |
кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} |
ло све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило |
Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих р |
разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни ј |
дговори кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођен |
а овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бр |
било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке |
о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпош |
оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог у |
Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу зап |
а.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим прсима леђа султанова.{S} Смедерево треба да је с |
ро, младо, слабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанства.{ |
те бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете храм |
да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не б |
зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих |
S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био р |
султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жи |
ала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели женск |
рнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цари |
новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Ма |
е.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{ |
инци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом зва |
еокренула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја пог |
ли Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђур |
ви’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама ника |
; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност границу полаже.{S} Ја хоћу засад ми |
и кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи:</p> < |
са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а к |
? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужује, да ј |
сно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко ј |
у се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти |
о други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, |
се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незадов |
Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручи |
што.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Пр |
и патријарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матером, нека привремено управљају.</p> <p>Сваки |
вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трап |
и отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш |
p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се |
> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Хараламп |
маде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писм |
олова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смедере |
с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као |
закључењем задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори кроз плач и к по |
ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте с |
вић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и |
и’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па |
а помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер зна да смо |
кшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску и |
буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но он |
радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си јед |
.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав |
урци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чује |
еш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено.</p> <p>До |
да, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера ст |
мо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то |
уку калуђера унутра, поред сви’ његови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и п |
које потучени, које избачени, калуђери моле, преклињу, код уздивљаног коњаника нема милости, с |
вено благо.{S} Побожни калуђери клечећи моле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ на |
я брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранко |
го време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, |
везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допус |
понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ околн |
га у каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.< |
обићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и пра |
да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу |
аспуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турск |
м, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ |
могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерин |
земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p |
ека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, показује <pb n="470" /> им прстом ћелиј |
е сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из ово |
ра у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар |
Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунил |
, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот ма |
ијатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај у |
и од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> <p>— Ништа друго, |
{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ раж |
дити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави. |
да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за п |
ња доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати и осушена моја уста водом вла |
ћ је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} Милиц |
у-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-Сте |
и калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, дош |
се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, <pb n="525" /> таји |
S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде. |
<p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не м |
већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Они |
један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, нестане привиђења — упадне у реч нека баба суј |
патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ ро |
ијарх сузним очима очита благодарителну молитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p> |
своји калуђери, очитавши благодарителну молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опр |
ости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си с |
>Патријарх велегласно очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе |
држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана у |
резању.{S} Жичку цркву су сами калуђери моловали, па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико |
.</p> <p>Други опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђери |
ту био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p> |
делити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ств |
уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то |
бити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој с |
право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје |
в да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то приста |
рици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би |
од детинства од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског в |
д ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, |
обро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад |
мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не |
ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, |
ст границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му је |
а:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си |
властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</p> |
млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми па |
рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске с |
држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да |
ти</p> <p>— рекне један млад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и |
а ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слободног израза дајем.</p> <p>После ових ре |
пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми не |
подар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно ј |
</p> <p>Да.</p> <p>Коње доводе; оружани момци, мала пратња четворице спремна.</p> <p>Јеремија п |
е забуњеним гласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има п |
{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне с |
био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним прослави, н |
иким словима златном бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској гори три |
е бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити за светским |
Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад г |
прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама в |
другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не |
еро му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без с |
не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} |
pb n="481" /> <p>Доведу првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му |
отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гласом Русна.</ |
ра зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амур |
ко му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин тање жице навући.{S} Но са |
ерхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, |
док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, п |
, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на |
а себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господа |
ама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турци |
ету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског мора;</l> <l>Тек |
и један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван приз |
ачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> града.{S} Јереми |
{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све в |
м народом троје четворо владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих |
опуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војск |
рода.{S} Име правог народног пријатеља мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећа |
све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео ј |
не породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога |
глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци |
ко ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Го |
опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџар |
и и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> |
а мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и цар |
ога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Гр |
пут време проводили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не је |
тив Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p> |
аље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вр |
нђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај крас |
Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе вл |
>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад д |
а се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о |
не Голупца Харалампије из руке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановић |
ене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за |
са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} С |
игмунд није реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер није право да се покрај оште |
p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је крас |
ло што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p |
, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} |
оруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има истини |
а се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао не |
го досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патрија |
ца обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да |
рад напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било |
же да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ |
изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голуб |
како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају |
кашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без г |
са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то из |
ш Смедерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним |
Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јури |
есту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч по |
им рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је |
се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војск |
поучити како се против Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с |
жури за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће |
метнућу народу порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што ј |
рад Смедерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за |
рестаје, и да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p> |
но, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код |
то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</ |
, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок прими |
екао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да коње дов |
непријатеља, на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би |
арод, увиђев да једнако натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; |
од њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. <pb n="399" / |
ина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, как |
} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским коми |
Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој се како ће |
зивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој |
као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и дец |
.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е вид |
ане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни |
Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим С |
сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одгов |
султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Н |
ити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију обузела.{S} Нема |
савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све нар |
д дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља треба гдегод на згодно ме |
уше бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млад |
га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све неш |
нит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> |
срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га |
па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, н |
епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом житије св |
, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.< |
д.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо с |
b n="519" /> једнако зија.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га н |
на, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево мора народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> |
ији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, са |
ти, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" |
с-паша.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима |
ево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо |
ћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерев |
изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело пр |
ом силом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти м |
еспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и |
среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> |
но добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула се з |
могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој судби подв |
о не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам |
и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је с |
архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p |
те за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Но |
уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ |
едати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, буди |
Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прв |
="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати м |
нећу. <pb n="369" /> Браничевска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутит |
е им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</ |
лико српски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је |
изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско било је по меш |
зила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити. |
ре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чу |
едно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у Р |
на.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</p> </div> < |
одар, турске шајке плове по кривудастој Морави, масна поља, красне долине и планине у турским с |
а, језгра Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским с |
оносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но |
бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и |
лубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— |
р су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="383" /> и славно |
Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађар |
да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га |
аде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турци |
е руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти |
аљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже |
да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> < |
ила, и сад те земље саме себи остављене мораду се појединце бранити против силесије турске и лу |
<p>— Само грабљивце, грамзивце издајице мораду се искоријенити.</p> <p>Тако јошт неко доба разг |
ђари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Бео |
Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> <pb n="426" /> <p>Кнежев |
и их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њи |
што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>П |
Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су т |
д њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p |
, неко право у породици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена бр |
м, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти д |
ко ђаури никада видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати |
га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне један млад подсмешљ |
што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Б |
n="320" /> својим погледом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? |
ћи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S} Патријарх сузним очима оч |
и Мара постадоше турске удворице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину |
кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да нов |
о налогу Лазара, своје сигурности ради, морала се у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је |
м ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана служити.{S} Чудна среће пр |
о је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега п |
пити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо |
је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но после тв |
е Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчетом земље задовољити, и то под |
што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњена же |
имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> < |
е, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а |
и изванредне околности, које су настати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље пом |
води ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре |
једу само луде слободно говорити, пеки, морали сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај |
Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би био последњи с |
ар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, |
н ојачао, сами собом не можемо успјети, морали смо савезника потражити.{S} Од Грка слабе помоћи |
д турске стране обезбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранк |
амо са Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм отворити Турцима, натуштала би с |
који нису већ били искушеници, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, от |
{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор с |
о би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјеш |
уности мојеја</title>”, и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицом јако димећи см |
довести калуђере, који су пред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ов |
е и са Јаблановићем.</p> <p>Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако |
урке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително поступати.{S} Српска се војска, исти |
су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрада |
м се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву ра |
Но две главне породице сукобише се.{S} Морало се начисто <pb n="322" /> довести; хоће ли Гребљ |
ри појединце на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} |
ред свог побожног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на х |
не се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити, из које би Т |
Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, и |
њати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадн |
вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град |
инити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва |
и’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S |
>— Исто мислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у |
о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, д |
{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} Сад в |
о мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, његова побратимска рука ћ |
више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, |
рад у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедерево, да сагради |
наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А како с |
оз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опор |
рипреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу |
и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст побед |
ад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко укло |
а и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна |
ошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се |
пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патри |
Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Исп |
Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Т |
н био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, |
<p>— Кратко је време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} |
, но само оно <pb n="220" /> исповедити морам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, с |
на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам се спријемати за Смед |
морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов це |
у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бу |
е те ниједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог су |
м рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Д |
тво са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво дру |
е би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу |
ада нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb |
Србију за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшт |
сно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значај |
остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та в |
У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само што је ствар п |
</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не |
ља била да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове б |
ба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, |
можемо, јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Уг |
оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам |
е сасвим хрђав.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на |
и морате као господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте н |
иљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, можда ће се деспот још предом |
Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма мора |
згоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији |
ор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо са Турцима ићи против Угарске, онда морали би Ср |
до — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Јо |
235" /> <p>— Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војс |
ошт поверителнијим гласом:</p> <p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не р |
њу државне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу д |
’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену |
е се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким предати.{S} Ил ми Турчи |
је у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, узд |
спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наш |
аше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадај |
ти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Тур |
у биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{ |
S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, нег |
е би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде остав |
једнако подбуњиваше против деспота.{S} Морао је једнако четовати против њега, а с тим против с |
} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увид |
и, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да г |
ко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да |
жали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече |
ницом јако димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајући и |
е од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, |
каша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као нек |
рпског господара сачувати.{S} Деспот је морао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац бив |
а би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренеб |
ан ученик патријархов; отац Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је б |
.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Тур |
е чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер му се глав |
не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко је |
оворе имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори о |
ранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба он |
је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, м |
Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мој |
расећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати и осушена моја ус |
нду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу тер |
Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад ј |
ковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли с |
ао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је |
сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте б |
обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска силна.< |
брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Уг |
м договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па |
ила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и |
вори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је |
овано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам |
</p> <pb n="446" /> <p>— Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у купов |
, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и сед |
ш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а |
стољубију говори — рече Новак.</p> <p>— Мораће се закон донети такав, по којем се забрањује стр |
ријатеља.{S} Синови православног народа мораће полумесец почитовати, само да си живот спасу.{S} |
аље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> |
Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ |
треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио |
м са Краљевићем поред пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко в |
за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад т |
ри од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану |
зде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти св |
еда да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душ |
, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћ |
пкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне |
стоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте |
бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} Све си као |
и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду н |
а му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестр |
, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић канд |
сли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад |
де нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњава |
] његовим чуствима као буром усколебано море, проклињао је онај час када се родио, кад је Милев |
Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} |
у борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и уздис |
му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства прим |
и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења доброг |
лас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тра |
реле на Солун бацали, прослављени преко морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреј |
морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми |
нства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија |
такузен, са далека пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће См |
али од јуначки песама српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим је онда други живот био.</ |
урђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно изврш |
доше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l |
дрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут спре |
тило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопходимог граха, са финим улцињс |
уштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланца падне д |
Србија треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на т |
жати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око |
S} Него чуј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах пр |
а отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи зајезде |
</p> <p>Побочници хуктећи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог к |
се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и |
} Дворске и новодошавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели |
од калуђера утекао — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док |
ана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околин |
и део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па о |
воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер |
е душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале |
ођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђу |
угога не може да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, К |
ничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султана кајмакам.{S} Но, да |
је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{ |
гре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напр |
се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшн |
ричају младоме потомству</l> <l> Гласом моћним гусал’ јаворови.</l> <milestone unit="subSection |
крепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту поганију са хришћанске |
а битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S |
цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, при |
мора народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не |
несрећу нашу, окружени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече т |
ати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, н |
ред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб Неманића, двоглаван ора |
надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице. |
ле, и градове отварати, изворе у корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђ |
и не једанпут време проводили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкута |
, да не гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој во |
ликаши, које од турског страха, које из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русна, |
јближих?{S} Камо жалости удовичке, камо мржње супрот Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове проти |
шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљс |
ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, који у овако опасн |
је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у ман |
јим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске после |
а љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога што |
каткад таково што случавало, што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код т |
S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} П |
асвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије није |
воју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова ма |
је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми о |
Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служ |
ада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац |
Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да за |
н се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби с |
е.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко је од мене |
ји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.</p> < |
и час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке па |
лампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да |
ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кан |
ликом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, исп |
астелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегн |
ану пред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб Неманића, двоглава |
ини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сл |
а и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар о |
чина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк |
астав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку ду |
а српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косово поље п |
би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседат |
е Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не |
дао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су |
је трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благоврем |
<p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је судниц |
пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата |
свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-манастир са |
е на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са својом свитом отиде н |
зиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самрта |
д вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом застре, кад Турци јадни народ растргну? |
са својих девет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Так |
и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро д |
ш што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све до голост |
снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, |
е већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То |
к величанствен беше; син <pb n="221" /> му Светислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а |
, па му ни само признато <pb n="342" /> му јунаштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто бол |
оја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав |
и кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом род |
.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је дес |
S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се д |
како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, |
Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, пошт |
— будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно |
тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је |
ратке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне по |
нема двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто |
ма потуцати и Турцима служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара |
.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог |
ен турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим камењем посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша |
редио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</ |
} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити |
ав од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто проз |
о у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене |
остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша |
а преда града, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеван |
е са небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n="327" /> разори.{S} Милица и Мара шиљу |
е Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушк |
е десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да н |
искупити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу |
срећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћед |
сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим |
би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба бри |
аралампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред |
а какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{S} |
доведу тог поклисара Каралампоглију, да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија доби |
иту славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и љу |
се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, |
а ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га |
аша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодник бож |
настиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту |
е к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе кр |
обасјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Ишт |
.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју |
ло у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задњ |
е побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то с |
он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и унутарност.</p> <p>Д |
ству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима прости |
ја владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, з |
још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако про |
владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Ко |
сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава |
на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, |
> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек ш |
игмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то |
љство.{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турск |
ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је сила |
овакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> |
кову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће нијед |
двргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и д |
намо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Ма |
да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигн |
исти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извором добродјетељи.{S} Но они, |
си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на |
што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву пр |
, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, |
м је задовољан својим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се |
лампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад |
ј заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио |
зе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће п |
ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бит |
руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трп |
а Стефана тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј |
ранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} |
мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволи |
ља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег |
овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb n=" |
емачкој царевини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи д |
уменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу |
, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељска власт допусти донде док се с |
се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као привремено правите |
а времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисан |
ије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо за |
n="284" /> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу до |
други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости |
њигу, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији |
дан властелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, и |
огом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашње |
л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, и |
који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Свети |
ле, каквих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против |
ту слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружа |
крепким местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> < |
у му преци започели.{S} Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оно |
ти, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу улила з |
рахом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди |
ти да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејк |
а’ирено јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-па |
ту тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду |
он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једни |
ња, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном |
еспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, |
— рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у р |
сне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био дру |
ш питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима |
е околности добро познаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, биће испуњено кад се д |
ађ му поручује да преда града, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се |
ајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, ј |
о.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама |
ну важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и ч |
т давала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, није се могао одважити на већ |
а имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци наме |
младости војевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила |
се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не б |
ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са |
је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му |
<p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није з |
ца познавала је нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива |
је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му т |
а рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак распетија Христовог, ко |
име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече намрштен Змај-О |
рха.{S} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар славан |
обрне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борит |
и’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе ур |
сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једн |
би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не |
а брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи |
</p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута јо |
ђе за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле |
да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошк |
на.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све и |
ериној намери говорила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни |
} Примети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној |
рка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранко |
суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народ |
ислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где својим особинама, као ошт |
не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и |
само јошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито |
аиште од Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> |
амио, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, д |
а утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" /> му јунаштво праву ра |
вале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће м |
ј-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли |
које као једемске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним <pb n="320" /> својим погледом |
е.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад св |
тнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао |
ерхад-паша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.< |
т, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за |
рију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор н |
а к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика. |
’Деком од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му |
е Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не |
ма <pb n="401" /> између Стевана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} |
ада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи с |
вајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мо |
рав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има глад |
од ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бра |
свој пређашњи суров поступак, на свашта му је са највећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био |
нка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и шти |
нствено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господственим кораком удали се.</p |
жа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју де |
ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S |
јвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што двор |
без сваког устезања говорио.{S} Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, ж |
хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је сила |
ика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични п |
и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и |
Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо |
већом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у не |
унду.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опаса |
</p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скривено, на њ нису |
.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> <p>— Сад смо та |
слугом поправити — рече калуђер, пружив му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, |
којег за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знад |
Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од |
n="272" /> показујуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и па |
<p>Харалампије отпраћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је борави |
шаново царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> <p>Један комад |
n="350" /> племенити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир св |
ћем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S |
и пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и на |
о могао сам против султана учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде |
уги, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно |
на што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати |
воје едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермер |
</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан |
ика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао. |
унутрашње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жало |
као што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’л |
је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не |
х на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао доба |
ашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује све отете црквене утвари |
, све поваљано, покидано.</p> <p>Ферхад му исприча како су хусари на манастир навалили, Турке и |
ави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавст |
решио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искус |
, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспо |
телине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани |
цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску ту |
госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, Јеремија му одговара, да му |
су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као путокази у гра |
{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— А |
асећи па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голу |
е свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да с |
гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како |
пет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер д |
брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— |
ирода пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног |
е рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} |
-</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се може ако све то |
ка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народом који с |
Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до |
м да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њег |
воју старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p> |
речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде |
никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе, трговце гули, народ од намета једва ди |
> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у |
, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са пес |
иво Марко.</p> <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен д |
рз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије.</p> <p>Дес |
’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Пе |
оровима, са својом породицом.{S} Долазе му посланици са свију страна, честитају му деспотство, |
има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска р |
ултан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узви |
ултан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не |
тукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти н |
аклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као ју |
шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.< |
тету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је б |
спотио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много дон |
ају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{ |
а му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери говорила. |
већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића |
крви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилам |
би оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, п |
етошко говори, опет чест војводска није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем |
о, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад |
платити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплати |
ка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Ма |
луђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрст сву |
га као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но си |
, па одма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за |
ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухват |
ја прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисл |
вна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-бегл |
нд једнако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање дес |
заберу се.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, к |
>Тело деспотово остало је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија прекрштене, лице јошт и |
ежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђур |
орама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на пр |
коврчена коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рука |
арод оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и б |
S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спу |
у већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину |
ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу н |
> <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шу |
</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају |
ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, кнежевиће |
м светом лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице |
апа унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био |
га тада за правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Позна |
ану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" /> спомени прошлих времена, и |
е и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дан |
ав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да рук |
} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предје |
ок му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који оп |
је значајност деспотовог говора, па ће му на то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи, д |
и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђур |
е од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглав |
еш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</ |
е, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div> </body |
д Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан |
ко је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољн |
ц, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p> |
ољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при ча |
дао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће д |
аци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</ |
слаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбаш |
рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да на |
се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима ул |
бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности његовој рекао би д |
спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванред |
све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садаш |
е тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.< |
лампије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види |
ерете главу деспотову, велика боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира нема, рада |
рено.</p> <p>Дозову Радосава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив з |
лостојећим војводама и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости св |
и своје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им год цариц |
мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме јо |
л види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је с |
је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад |
p>Тако путујући, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих |
одом који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ против |
првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу |
брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи |
дањег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је ца |
зећем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито |
ћег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори вес |
г, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а овамо |
Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац м |
Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како |
ашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви, п |
ворска, не један властелин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не |
а, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, срп |
, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобеник |
, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било. |
х навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци ве |
аралампије загрли најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на |
зни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорит |
на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим |
као токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широ |
ој на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици к |
ти.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, какв |
ађ, у палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се д |
сред турског стана изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду С |
.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази |
и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, так |
рина седе до почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, |
двиђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> |
продужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, канда |
ит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед р |
</p> <p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавка |
ред двораном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лев |
новића и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосавом <pb n="475" /> да пренети ам |
ја одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити о |
ицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, |
господар страда од пуног стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте |
’не, канда осећа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван |
Стевану дође један непознат човек, који му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранков |
о љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне |
опет своје српске приврженике чека који му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скуп |
ељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао |
ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар предао |
е права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би |
ду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и п |
те димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци г |
о око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n="241" |
ци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је М |
ила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме |
S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј |
да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косо |
емији сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, |
а не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчен |
су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збаци |
друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Мил |
се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и з |
лага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у |
за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прож |
прими, начини га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису м |
ерати и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па да могу таковим дедац |
к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмун |
си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећ |
атељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, п |
-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем |
оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висе |
у на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак |
<p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попус |
ио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, од |
нав против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му треб |
’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ шт |
но зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, увед |
авка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије није га ос |
Жалост је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли |
пет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико |
о добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војво |
ак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си доч |
ство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Милица умре. |
је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим |
знавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се нећ |
већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве дел |
у Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p> |
не заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферх |
е ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као о |
прослови громким гласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и дон |
изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> <p> |
ата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као р |
ом.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо м |
о као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповје |
, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице к |
разу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега |
бри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ |
, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.< |
а шаком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души |
— На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да |
уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је река |
примио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгле |
ављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелен |
а Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Је |
асан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и |
емља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је |
у, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е |
тако исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна пребацивала што се из косовске би |
бац, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати |
а братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван |
ом, као да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опор |
то га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њ |
етислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то каза |
лше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са |
да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам д |
то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би јо |
да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твој |
ђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија и |
бро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, како је и при самом издисају |
ио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — |
је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> < |
пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се |
а, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће наро |
у на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од |
тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан нат |
ветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у |
ен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се оти |
је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећивали и саве |
рекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изра |
, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска запла |
текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је несретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари |
покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће |
та је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, ка |
сталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патри |
обоја се да по старјешинству деспотство му из шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се |
од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мис |
м је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мис |
и да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој |
ису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— |
ши и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игум |
и, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из вр |
одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, |
ра подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приш |
гордости.{S} Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцни |
{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из простр |
ни, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма |
код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> |
од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство о |
ут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур |
ти.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" |
о, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого |
свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде ср |
а као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, |
аг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Фер |
и, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је ловац, т |
рвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до поч |
погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодб |
{S} Зато Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мо |
мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту преда |
Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су м |
уке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад |
ко своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето вид |
ранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, |
Нек иште падиша данка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— К |
ужи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разг |
, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-п |
p>Као старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство најв |
сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини |
ек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће бл |
скати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>См |
> <p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срц |
абринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} |
ер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не |
61" /> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам верова |
Властољубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је ис |
ко је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчи |
е.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као д |
од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стеван |
строћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{ |
ло што се са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао |
хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на св |
јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погор |
м се томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да |
видеће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војс |
а негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се о |
отписује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор дес |
он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од се |
мо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше |
урицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му ј |
ен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српск |
млого добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у најве |
је Милици све представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она не |
пот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за здравље.</p> < |
ови војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је |
е, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p |
јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде царске власти не при |
к после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пр |
даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само |
{S} Деспот проучив књигу, узме перо што му један калуђер додаје и потписа име своје „<foreign x |
на њему приметити да негодује зато што му је калуђер постао предметом неког смеха, јер је и са |
љине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> < |
им Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— |
Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће |
, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не ут |
рв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба |
само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да н |
. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је |
е.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> |
ешна личност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам н |
је имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је |
их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он |
а разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послуша |
садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео је |
title>Плачу и ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунац |
особито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n="221" /> му Светис |
сто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто у |
т, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> |
не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је посл |
рпску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} |
док стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђ |
онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несрет |
пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пр |
, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Л |
едили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> <p>Турци спашавај |
рцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок б |
ено шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јеремији набора се чело.</p |
редао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело д |
и мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето |
S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и поги |
ју.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену |
е био висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и |
ао анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак од |
му посланици са свију страна, честитају му деспотство, и траже пријатељство његово.{S} Мађарски |
У Лошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из П |
аку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Је |
гу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војвод |
адашњег душманина, као прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, |
укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И српске <pb n="273" /> попада |
сле дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за ж |
њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Ш |
што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Ма |
тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је б |
тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв ко |
соког му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у мл |
ва својства, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао |
<p>Његова гордост је понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам нада |
е сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па мисли на то да св |
о од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пр |
се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залет |
две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакши |
импапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако |
силом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Ази |
Радом, примао градске часнике, који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмун |
{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством оп |
иметио више служитељски’ образа који су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у н |
г тога поступка, други, опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о |
, које из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела искорен |
благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изд |
дар, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заст |
м силним, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме |
Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јуна |
, имао је задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} Косовска победа му је добар изгле |
кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и под |
д преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, |
Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели |
ви приврженици, напротив, за заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао јед |
о, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После смрти, пак, |
држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решић |
унак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто се |
ити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим |
бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече |
њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, |
иче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тк |
, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си ч |
дамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело |
рте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранко |
ско носити допустили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да не види Мар |
, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је воле |
кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у |
Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно т |
породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих обл |
замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдит |
јима који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Ала |
} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки ка |
ко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дел |
ри, па опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Т |
ерхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, |
а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погод |
волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па |
у за луду онаковог човека који је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно шт |
ара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као |
хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар удар |
{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у |
идео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по с |
и Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Пе |
дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много |
да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко |
Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече |
и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да |
а мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.< |
акав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерал |
ну говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не др |
дале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметниј |
ио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и п |
смех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{ |
кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз дворске интриге, и |
део да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко уклони се.{S} |
а да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да |
<p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, један |
пошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да |
ворити.</p> <p>— Твоје ријечи, деспоте, мудрост показују.{S} И ја држим да једно стадо једног п |
баштине.</p> <p>— Право збориш, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и |
ода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђ |
чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свитом дође.</p> <p>Дес |
ети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је |
<p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је |
, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго борави |
је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт. |
отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где виш |
о мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S |
о и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на |
величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лазара, познала, ода |
и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила |
ирним магновењем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у |
а и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Руснине реч |
к њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително г |
опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и |
оји су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је |
то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан |
бин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не |
прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити може.</p> <p>То изрек |
емија горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају |
вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душ |
и старо смедеревско вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо |
ак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте д |
нији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би ре |
.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат о |
рено га гледе.</p> <p>Неки, безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све извршио, и закљ |
S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити |
а, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од |
<p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако |
ири крила, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује |
ође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац |
рили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану своје дом |
да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко |
чани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством с |
етукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} |
Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међусобни с |
би остављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака сул |
е ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић српске земље, па |
и на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са о |
ђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ни |
српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат з |
косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" /> оприја |
ваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао |
оје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата султана, који је од руке Обилића пао, укопају на |
ован Палеолог потајно га подбада против Мурата, да се ослободи од уплива турског, па да ће се т |
, покренућеду против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А ка |
и што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду |
ски пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје |
ле.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, |
дор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов слуга, добро је познавао живот и одношаје проти |
има учинила.</p> <p>Бајазит султан, син Муратов, имао је задатак онај довршити, што су му преци |
си Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душманина, да се тим начином с |
уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Каралам |
</p> <p>Један вели, треба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује |
гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем |
да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате с |
>Но десница правде сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко в |
чин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом убије брата Мусулмана и постане сул |
овића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио пријате |
<p>Мусулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ влад |
си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако |
своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од |
а кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му |
се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодн |
и.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспо |
Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу стајали, но мноштву одолети нису могли. |
Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се започео.{S} О |
<pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S} |
урађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-а |
о и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се започ |
ултан скончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међусобни се рат ро |
реба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Гр |
ављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака султаном. |
међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због харања, спашава ђевојке од црних Ара |
дом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и |
ном.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из битке спасе се, а ос |
рбин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> |
ница правде сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље уме |
а он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са |
оји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, начини га турским пашом и повер |
пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу |
, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад |
</p> <p>Муса неком приликом убије брата Мусулмана и постане султаном свију Турака.</p> <p>Сабер |
, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бе |
из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут брата |
Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман |
дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" /> спомени прошлих време |
ени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко |
{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је м |
Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Харалампије иде потајно међу народ и прави нов |
је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он ј |
вићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом п |
ар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p> |
еба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извор |
а тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> <p>Сутрадан, |
ду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо |
а владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету |
с могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се по |
и патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и |
а може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, |
а искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти и |
ио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Прав |
та Краљевића Марка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</ |
ве с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави дише; не дирај високо |
_N1" /> и Марко!{S} Персијанац и Србин, мухамеданац и христијанин, па опет прави побратими.{S} |
преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и т |
који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши поклонити |
рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</ |
а.</p> <p>Турци, ионако слабоговорљиви, мучали су, једва чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така |
деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p |
као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти н |
у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе и њи’ове |
лоча златна, на којима су урезана дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вр |
то лакше.</p> <p>Радосав донесе ракије, мученице, и поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се |
тоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, манастир кра |
бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак распетија Христовог, ког већ он од много |
а како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи за светски |
тву и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жичк |
узу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док с |
е види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом м |
ом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство |
ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју ј |
брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" /> му јунаштво |
му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако |
био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — |
Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>С |
ладић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, |
све новим и новим испиткивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p> |
тров даје, један другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савет |
духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао би, ова |
до ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светс |
осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна |
сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу |
уди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори, устаде и пр |
теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки подносио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, |
" /> <p>— У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хо |
ло, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанском |
, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо, слабо, снажно.{S} Гледао с |
p>— Кад ти женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ з |
са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке насл |
Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати м |
е Русна.</p> <pb n="260" /> <p>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који се за |
о око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ве |
роду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поно |
тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака пос |
а има у двору млого твојих непријатеља, на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не |
ди високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива |
} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац тре |
јско, паше сабљу, место мантије долама, на глави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није де |
светлиш тамо удаљеним српским синовима, на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обит |
е, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер |
у склопу као токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату вис |
<p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч |
гим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку |
углу корица каљено злато, плоча златна, на којима су урезана дивно мученија Христова.{S} Та је |
немојмо заборавити на породицу Лазара, на његовог пунонадежног сина Стевана — одговори патрија |
" /> ноћашњој незгоди црвеног калуђера, на које је после смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај сл |
ицу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб Неманића, двоглаван орао, над њи |
ловске, проседа пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти |
{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог само францеска рука изра |
о почива парченце светог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоносне <pb |
ими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на згариштама подигнућеш многе кровове, даћеш очајалој |
еч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне |
ане, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе |
це сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није никад сјајило ка |
ије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султ |
бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му |
се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољен |
о неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма к |
и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} |
је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на рије |
х калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било |
ије губити времена, треба световати се, на народу су силни намети, а опасност са свих страна гр |
скаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, што човека мрзи |
м.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у |
да не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на Леонтија озбиљно погледи, чека одговора.</p> <p>— Та |
часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману |
пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Јед |
од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Ису |
а.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није бил |
је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, |
ле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе је |
о, па тихим гласом почео се извињавати, на које служитељи слабо слушају.</p> <p>— Немојте мисли |
враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Д |
у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, |
.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магнове |
Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега же |
Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја он |
и на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n=" |
е, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} |
горе спуштен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу |
мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши ј |
говарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси |
изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му је са највећом готовошћу одговарао.{S} Мит |
S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима рув |
црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се |
му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем- |
теним ногама, на глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим камењем посута д |
ти.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи |
Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут |
рци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царст |
ог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што ј |
вита, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ |
е, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он и |
а сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он и |
ме, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је б |
а манастирску куварку? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, |
ена у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке |
амани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима зв |
ад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" |
ва] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар |
говори да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита |
{S} Велико распетије дивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи црк |
итњасти гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура |
p> <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из п |
жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> |
ези златној на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које |
Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће н |
изгубити.{S} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на ст |
а тицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро |
у услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски влада |
орице књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и |
рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси |
Светују се.</p> <p>Јеремија има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој п |
евојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели |
head>XX</head> <p>На узвишенијем месту, на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије |
ри руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе краља у дворан |
кврнути светињу јунаштва, задату ријеч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајица остају ту, т |
слушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошк |
се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разн |
<p>Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ с |
равао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки поморац именом Јанићије, који је б |
помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа |
изгледали.{S} Краљ гледи <pb n="397" /> на деспота, деспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Об |
ије држимо, да их држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумел |
му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А |
вићи, и још читав низ дивних јунака.{S} На <pb n="376" /> тужно појање сви сузе роне, сва црква |
е је красота кнегињина срца коснула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпу |
оложио је војску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире т |
е као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у |
е већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда |
но је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се |
тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају |
ави по војничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава подиже се градић, Ласловар, недав |
а половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш бера |
ве речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако |
су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и кр |
ачеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S |
то издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ |
итована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово |
смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших |
<p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло да се није добро з |
и да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вре |
са својом свитом чека пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена в |
ј је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Ту |
ање, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, |
у ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који н |
ијарх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била написана жалост, но очи му божаств |
ору, делијском погледу, дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра |
ад пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан ок |
/p> <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побра |
.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој пе |
био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити прот |
м је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би |
а ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:< |
е римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Круше |
S} Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим г |
о, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p> |
непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умре |
да представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велик |
е више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, |
сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна животом ша |
се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са п |
т и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а бу |
лог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвујућу се невиност изјављују. |
т.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Дес |
х колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ниш |
цим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми д |
спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срб |
пита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда |
ћ гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду пред |
вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познаје |
рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара п |
мати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике? |
шити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} Сме |
ба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију кази извршити, расећи па на чети |
стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њ |
и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на |
косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је бра |
толице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики р |
војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека одго |
рчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{ |
рамотворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на ко |
же, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати мн |
еца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жес |
— рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{ |
Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци б |
роћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се наса |
и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке |
ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Ту |
рским.{S} Краљевић, држећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се |
стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики |
еслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спаст |
вити нећу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка |
еванов телохранитељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Сте |
алност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при |
спот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Ве |
сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола к |
тписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изглед |
сно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била св |
аблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост |
дрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; он се |
били, дође један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то |
опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Кр |
у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и к |
— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да < |
<p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у св |
ље његове саме личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат |
о па увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнежевићи спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђ |
ету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија |
.{S} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још ш |
своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико д |
шим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори кроз плач и к |
дне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.< |
ено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p> |
} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа |
је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, |
етошка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте мало својим будалашти |
-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у сво |
алампије отишао, Жигмунд једнако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голу |
вље јуначке српске војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p> <p>Затим се заори ј |
ољубије.{S} Благополучије српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог нар |
а из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску |
ђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члан |
Јеремију погубити.{S} Јеремија погледа на Јаблановића, и прослови: „Прости, друже, збогом“.{S} |
"#SRP18590_N7" /></p> <p>Деспот погледа на Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да |
>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут Маџарима д |
S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p |
Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Угре поучити како |
не, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неим |
нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти |
Пре јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шт |
грјешника <pb n="381" /> злокобу народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се ј |
ежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером догова |
потски скиптар предао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежн |
атар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ј |
бац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора |
ледње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њ |
ти шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђура |
стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се |
јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонил |
да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Ра |
не слабости изјавио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се |
кох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусуф.</p |
лубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се и |
остали претенденти није противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане |
о зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимб |
у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ ши |
p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не б |
p> <p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.< |
{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбу |
други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред |
сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb |
ти тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам |
Царица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео хран |
а је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедо |
Душаном, презрително је у двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре |
ам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао.{S} Пр |
, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашавала.</ |
урађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна |
Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту с |
е битке страда.{S} Сила турска навалила на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још |
ци дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура престане, месец |
ана, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успом |
и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од санов |
урци навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, од почет |
ка за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</ |
ам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е тако, ј |
почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината договоре |
е победе, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и |
оже више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на п |
није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или |
давна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалам |
.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бит |
стати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, |
ек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и |
ћи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, |
32" /> са својом силом тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више |
опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} |
д, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти и |
ита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак м |
млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противи |
<p>Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија о |
Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, великим словима златном бојом, то је пис |
азати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који дон |
орише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од тур |
ашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и поб |
за то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способ |
признао је законитост Лазаревог племена на српски <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једар |
ћима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и он |
д од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагн |
н се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезава |
ма више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади цар |
ајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске битке, после пада |
да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће о |
Србије.{S} Они пошљу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част |
а, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p> |
, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и св |
> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су д |
ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне не |
сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи |
ији најоштрију кази извршити, расећи па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати. |
ли ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта |
долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре дв |
Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити |
„ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријате |
за пастиром иде, па више такови пастира на више страна народно стадо деле.{S} Како је млогоброј |
ечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено пока |
манлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говори |
тоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> < |
} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у |
ина.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.< |
{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и ма |
љна и смолом замазана запаљена клупчета на ужетима, коњи заплашени растрзају се од својих јунак |
.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> |
II</head> <p>Ђурађ, од покојног деспота на самртној постељи за насљедника наименован, одмах пос |
да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу са |
тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, |
веди кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</p> <p>Завиша бли |
ак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма |
тељи нису у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља |
о чуј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалит |
о бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизм |
ј жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div type="chapte |
<p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски в |
и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на предају.{S} Јаблановић дође са својим оружоносцем и |
едам Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p |
Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на |
, некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не би п |
балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, прија |
м оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све с |
је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да б |
се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу разв |
а путу.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са прекрштеним ногама.{S} Харалампије тако ис |
башу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-па |
и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши н |
итих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Ср |
да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака |
p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабљ |
и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и |
обити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> < |
стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерске хаљи |
р деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је опасно, |
у прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му п |
ла ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија |
азили наши стари после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у с |
њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, |
јводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика б |
Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — о |
се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и |
ст деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот н |
понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би оп |
јати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јер |
јника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспо |
} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито |
Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пиш |
већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— |
<p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир н |
лаву своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он није |
шило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на страну.</p> <p>Харалампије се нада великој награди.< |
</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p> <p>— Тако |
је се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Д |
апије Јаблановић, бацив намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне ду |
пију, који је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у |
ветиславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Светислава и друге војничког реда госте, па стиснувш |
а у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити |
ћу.</p> <p>Јеремија почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то ре |
Светују се.</p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађа |
а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде по |
ашти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; мл |
е <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га |
им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопоља де |
предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду г |
азарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена српска крв, па смисл |
<p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голубачким висовима, види т |
p> <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излаз |
чека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прси |
а пропасти.{S} Непријатеља треба гдегод на згодно место домамити, откуд га човек може добро тућ |
уману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље |
емље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се |
царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помо |
је.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом |
искупљиваћу заробљенике, бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје |
од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пев |
од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао |
ара.</p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђурађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупр |
ук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао г |
<p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</p> </div> <div typ |
само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе |
обро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> |
удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога је св |
.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, т |
ао код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ У |
едрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да с |
мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде чути |
ени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Ов |
ва будала говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се А |
г’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијест |
.{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и п |
бом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, чест |
се то допало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред о |
иша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и о |
к што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном косом |
одужи.</p> <p>— Да, Јеремија, њега овде на свјетовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, |
е мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно лице показује, но ипак ни б |
алампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— |
ди, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина |
ра заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трав |
елији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> |
новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> |
е.</p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи с |
’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Ми |
ише.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот |
а, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у во |
мпије лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрв |
; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрв |
лакше град опасати.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ла |
ацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском други заповеда. |
вез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино до |
ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике |
срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда гла |
рица Варвара пристала <pb n="543" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће п |
ана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S |
<p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедн |
тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, странствујућег и страдај |
српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Отка |
в, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не |
буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Ј |
увне, танак златан појас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је влад |
њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је п |
— запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не питај |
жијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољети не мож |
а својина.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је |
ма законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Један б |
а се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, |
то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али то је била само војска цара |
ена.{S} Девојачко своје доба провела је на двору Душановом, у средини славе и величаства српско |
ед свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, |
у.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Хар |
ладу распространити могао.{S} Милица је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се |
Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопс |
едним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој |
се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „ |
е да је преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једн |
поља долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мал |
кошкати почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жаго |
за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жу |
о само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно до |
тим се онај први смех забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си |
војим оружоносцем и подворником који је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паш |
асти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> |
се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободн |
вим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ св |
ч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека н |
сна са калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут р |
са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом |
одице закључи, <pb n="217" /> но том је на путу стајала жестина Маркова који никоме првенства н |
уденици, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне н |
ана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цр |
<p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, че |
који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње |
Особито, пак, са задовољством гледао је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљив поглед н |
је демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу несрећу која је српски народ једнако пр |
ећ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} |
мија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, |
гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван н |
т, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља м |
астелинске породице произишав, носио је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Његов |
нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произве |
е та неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на |
{S} Поред све телесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="36 |
чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад исп |
Сад изгледа као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не |
закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо |
га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем |
навала је нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ |
{S} Лошонци продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на б |
све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Т |
ц, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли к |
ва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли и |
.</p> <p>— Исто мислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жи |
-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком |
а је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.< |
о код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>С |
е добије позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S |
очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а иона |
та је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака |
ји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Бе |
е!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет |
о налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу к |
н са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се |
ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они |
ање.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несреће и челични |
аслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућн |
турче, које с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам |
.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> </div> <div type="chapte |
</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице |
смејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте |
ре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одговори Лош |
а им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је |
је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад |
сад нијесу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство да |
ђ са Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де опет своје српске приврженике чека који |
ако би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском |
амо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле поту |
то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их б |
пет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту се вид |
душман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук |
нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они т |
адића странствујуће мисли нису је могле на што изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да |
’дегод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ и |
{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја, саградили су |
ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дуб |
нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Каралампоглију.{S |
вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S |
а ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти |
сак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглерб |
ци и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у |
p> <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— |
очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, |
био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпр |
и на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли није могло сакрити Харалампија пред бис |
сао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима издати гр |
не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само |
ало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мн |
дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш |
орошен пада као жртва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и |
едавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу над во |
вану он је султана привољео да пристане на <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и зато смо мог |
, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспотовица |
днако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да б |
и противници Лазареве породице саједине на исту одбрану, па када је домовина одбрањена, нека на |
во остало је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија прекрштене, лице јошт и сад показује |
к, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи |
о је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S |
и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако Леонт |
аност.{S} Један лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У |
јој се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} Међусобан |
и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим сила |
>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срб |
адан султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.< |
> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревном граду, |
т и непоколебивост деспотову.{S} Најпре на леп начин, наговарањем, ласкањем гледао је да га зад |
{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад оде |
амо прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити може.</p> <p>То из |
нути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део |
д, мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадик |
<p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определи |
тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, |
арску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбаниј |
Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} |
тељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Ту |
} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, сп |
белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљен |
сти моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да в |
да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да зн |
Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубил |
Турчину противустати.</p> <p>Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу |
лић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.< |
то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онда ј |
ом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, |
а не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављало; искушеници радо су читали „житија с |
и.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као син В |
поту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговор |
н пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" / |
г ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не |
езире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује |
упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна |
а ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да с |
и.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кад |
чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се |
не срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема |
кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone unit="subS |
имала у себи толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и мате |
а се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> |
царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева од |
ане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту |
искоренити Лазареву породицу, налази се на турско-српској граници, па једнако је тражила нову з |
но.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</p> <pb n="312" /> <p>Предвече саз |
а пример, пећки калуђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије |
е велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изража |
} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и у |
знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} |
>— Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, т |
Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и т |
а, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могу |
о у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Милев |
без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са задовољством |
витом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дуг |
ца ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика |
из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртв |
ад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера |
тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мез |
тајући дан.</p> <p>Сутрадан, познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, |
већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу мор |
и.</p> <pb n="452" /> <p>— Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао |
у предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако бил |
словити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунац |
ајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а с |
пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крс |
и изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља |
им, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове |
ајпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје |
е главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет п |
еки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После |
/> <p>Патријарх и Новак спремили су се на подворење царици.{S} Царица их је такође спремна при |
су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, изгуби |
</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Ба |
гмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предавати, — рече Јеремија.</p> <p>— А |
уне изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљи |
Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и про |
</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе на кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да |
е сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде нитко н |
радао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у р |
е покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два |
ког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Патријарх, |
ава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде |
сли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, |
уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајн |
застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бо |
ким комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заис |
а предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они |
љашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом |
премна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не пре |
Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи |
ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповије |
како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, д |
у, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори |
p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавали су његову сталност, па нису се в |
, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину себи, једну Исак-паши |
је и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви зга |
, кад су ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литург |
ај разговор.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <mi |
аралампије од радости насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме п |
Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремиј |
ио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то |
прилике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Д |
ка, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, но |
овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби нат |
у, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесил |
обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то п |
А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> |
ановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, |
им стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао |
ја је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му глас |
се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се |
ну, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанско |
нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би |
Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p |
га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли ни |
а. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p> |
нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак |
и.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.< |
ио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико |
а су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n=" |
м постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, |
p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ |
имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, |
ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане б |
чи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није |
је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима познавало се да је господара неста |
ени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату |
онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, к |
оји је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утека |
тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима де |
синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Н |
ђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроко |
S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је |
празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе |
pb n="303" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер с |
ит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство и см |
одарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти ску |
пушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упа |
едамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело повеће и бо |
ротиви ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије зава |
.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хо |
и сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше |
тка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџ |
амити, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има с |
авило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор м |
{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, ск |
је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена ос |
имјера дворског живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, ка |
молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа |
ој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала |
и са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Нап |
аљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке |
луђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по сво |
ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и св |
о султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје уве |
а, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферх |
за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом ка |
епом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет з |
оји сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, |
>Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</ |
који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крв |
воје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, кој |
рон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опо |
д Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа |
лаго подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти м |
им пријатељима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турц |
и, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S |
о видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој до |
, није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и вра |
са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, |
г сина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Ма |
ојима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је сп |
ити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, |
-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико тр |
, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се |
ди његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Марк |
овест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи |
глава богатог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена на |
хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксал |
/p> <p>Деспотовица Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту |
ац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у |
вни град Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма в |
ре два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их |
д, ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман |
S} Но и јест <pb n="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него он |
их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је упр |
н хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију обично помилованије к |
олупца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а |
о неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује |
месечине — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ ис |
уважени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај |
је.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах |
— рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху |
мем, оставимо их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знање |
то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скри |
еш народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртв |
одјек, <pb n="525" /> тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује |
убави народној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је пол |
агодарителну молитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Где |
твен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад |
ово?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Изгов |
орало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштв |
еш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак по |
оба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били |
у несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.< |
га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душевна и тел |
чинио.</p> <p>Премда старији нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, |
м се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{ |
оје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ов |
овића и Харалампија.{S} Они су искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету б |
лом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то на |
алампије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неко |
д Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угреја |
акузене, моје претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама т |
колности познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независност докучи |
рви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући |
, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у се |
да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче с |
таја силити.{S} Млоги су вуковци прешли на царичину страну особито од старији’ војвода, који су |
ља предало се спавању.</p> <p>Служитељи на удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се. |
вана за деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога |
да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спа |
гурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна друг |
осекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па м |
о Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због то |
брани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипош |
ави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу десет |
дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </div> </div> <div type="group" |
ро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска н |
ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што |
царева и јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{ |
ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблановић.</p> |
Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете бо |
есе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умр |
оварати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене приметити није било; он је одве |
Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше д |
/p> <p>Ферхад му исприча како су хусари на манастир навалили, Турке истисли, манастир похарали, |
аша чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, к |
ц прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели |
дан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге ф |
место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</ |
чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, у |
ко само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину хара |
валићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да све што од Мурата |
је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово не |
љу, дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш про |
елазио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сут |
а Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских краљева, ц |
одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царс |
сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржат |
м достојанством.</p> <p>— Треба гледати на то да разне струке управе способним људ’ма у руке до |
опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство |
седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет му |
а пријатељство откаже.{S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, об |
лики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад х |
ак, међутим потруди се Милеву приволети на тај план, који јој се као породици спасителан виђао. |
{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иш |
од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну во |
аша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што с |
на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када се тол |
мељио.</p> <p>Турци се знали употребити на своју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у |
, па се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Лазара, на његовог пунонадежног сина Стеван |
ле битке остала, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чини |
, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и војводам |
ју, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја |
е шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му в |
е, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> <milestone unit="s |
вољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али ње |
а пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и от |
није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако |
ењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти |
силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби |
и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два доб |
онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздра |
покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} |
казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>До |
нковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} |
ац да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене с |
ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, з |
им пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Ту |
свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од ју |
у дворском, издалека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, по |
— одговори Марко, оштар поглед бацајући на јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син |
— Дакле, овај је млади бег — показујући на младог Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је |
це?</p> <p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p |
о бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара с |
а војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за |
главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Гол |
све то главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљ |
и куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах б |
Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној стра |
двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесет |
а деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман |
ису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљ |
е <pb n="273" /> попадавше јунаке Турци на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и |
/p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, ц |
урски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јо |
да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече.{S} Но о |
ако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир |
ћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана. |
о, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стев |
дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, би |
поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан А |
ку види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војску, г |
у, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, тре |
и ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манаст |
<p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се |
и речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је |
ка и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си |
> <p>— Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју у |
Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји |
ребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао |
ет прети — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском |
ла шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати ј |
а какову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шића |
ци су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био |
ио, света Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се |
<p>— Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад д |
атна пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпа |
Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са ц |
још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор |
к бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео са |
потом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војвод |
јао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда |
S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање |
шти, само треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва |
ончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би |
а је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гласом говорио је <fo |
ру, ја сам Каралампогли, први савјетник на дивану код Јеремије војводе, господара од Голупца гр |
пије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, мож |
сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима там |
="493" /> <p>— Деспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он вез |
вам Смедерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{ |
о што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> < |
> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто |
Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, његова побратимска рука ће ме у |
годе напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, м |
реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у ша |
-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођ |
је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, |
адишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад- |
он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове, кнеже |
реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити д |
озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше |
едају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу в |
си л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја са |
<p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврну |
ку на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу, кој |
како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене.</p> < |
> <p>Отац Леонтије са оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два |
моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! |
Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други |
} И његово понашање при нападању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву |
ко га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупил |
то се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ак |
али на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави м |
ри меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај. |
стадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога |
то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде |
Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем. |
Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су го |
међу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерим |
не дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Заповедник гра |
арицом тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да тако над својим странама вл |
народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојен |
ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{ |
} Један одел стане упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејданом назвали, |
сак-паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ до |
о улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог |
су <pb n="271" /> Турци једном приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравал |
огомољци — упадне Пајсије намигнув оком на Харалампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам |
еде венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није се хтео уплећа |
адати, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту |
цар Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n="327" /> разори.{S} Ми |
се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмора, дозове |
дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.</p> <p>——Та |
о насљедија, јер Вукашин, који се силом на престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, |
уколико јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у |
као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су ваш |
ладики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље господара, те тако пољуби у руку н |
а, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Је |
/p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три коња |
рад Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћед |
тва докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је |
оме и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; |
имо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки |
обан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео зг |
м, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би в |
о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p |
ави улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје |
пршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану!{S} Да покушамо још |
његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубеће |
рац именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у поче |
ај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, |
о су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од т |
плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот С |
} Међусобан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се |
у даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S |
>Сви се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија |
ва опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања |
S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба д |
<pb n="470" /> им прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калу |
игао.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда |
би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који народима владат |
сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог |
д све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро |
подарства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском |
рђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n="336" /> |
те за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манаст |
д оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красот |
азиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег |
орјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, др |
војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у по |
но, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</title>”, и сами к |
архимандритом или владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но предали се на славу божиј |
огледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то ору |
p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаљ |
будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга б |
сна речи Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је г |
к-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђе |
нила турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манас |
ата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, понеки комадић |
а пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, |
н, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-по |
ође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и п |
ана грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље |
споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не |
већу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни |
као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или поне да има у том више права него к |
дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво |
це, па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, |
ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу т |
анов.{S} Гребљановићи, пак немају право на престол, и тако нити Лазар нити његова породица тако |
ољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола |
нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и п |
.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у т |
S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер ов |
све је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је |
ед кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, так |
о живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног влас |
опадао, младић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци |
и духови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева ни |
и како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом |
јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чаши |
му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчи |
оје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{ |
ља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда |
ва утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Г |
осподара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, други |
адове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари поб |
инити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба к |
пределу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске |
м читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сва |
> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи печат царског великољепија, но одговарао је бри |
.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам |
међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним часов |
/p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; |
делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, не |
де, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски на |
народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре н |
о јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти |
што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан |
звући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада |
деспота признати има.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против толике силе одржа |
Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био запо |
о?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири неста |
рављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, |
зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} |
је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> |
једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да ниј |
.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ће |
Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану |
л’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом приј |
ош далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на његовом трону, или столици, која је била подоста вел |
Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава |
синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властел |
душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чини |
; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте |
себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дот |
ио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није |
збиљно лице показивао, но није се могло на њему приметити да негодује зато што му је калуђер по |
лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту |
се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше матери |
шим читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} |
ила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као д |
је, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали |
е код толики’ певача, — али није носило на себи печат благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је |
/p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, мо |
Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака |
<p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће н |
p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може би |
} Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бит |
прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац река |
— Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси |
новића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Мар |
гласове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’д |
а сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, |
у мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако им |
ц, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. |
смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчи |
до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, |
S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турц |
ј је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је |
пораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу |
не страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спом |
каковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад проро |
свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И |
е.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — з |
тилу онога времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оновременог српског господства.{S} С |
ве речи настаде почивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{ |
ује се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што т |
b n="359" /> јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за опасно.</p> <p |
је господарство?</p> <p>Сви једногласно на то пристану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно |
Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{ |
ати — упадне Новак. — Опомињем се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вук |
<p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је |
бро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце |
ан тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља |
у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешнији чинио.</p> |
ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може од |
на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, |
бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах |
тима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити кака |
; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> |
ечеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и |
Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, |
има лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ њ |
кови потурчењака одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одв |
а ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Из |
умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши |
оно <pb n="220" /> исповедити морам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла цари |
везност испунити.</p> <p>— Само нипошто на вересију — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се пр |
ада Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује камење као глава из |
је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бур |
је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријепити.</p> <pb n="484" /> <p>То изрече |
забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима з |
а и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног татарског војвод |
еније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу с |
Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ј |
лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> |
произилазило.{S} Царица, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ как |
у — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бран |
највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно М |
јску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, |
ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти ур |
више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче. |
нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би |
ако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га |
ју, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од |
’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога |
ат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у з |
ласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о |
смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — пр |
изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо |
оље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад с |
а и везира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти |
астати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас |
ше зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад су гр |
срећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорењ |
е мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се мога |
јети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене |
ад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— И |
е јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао уми |
резу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и п |
гледи <pb n="397" /> на деспота, деспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери За |
и и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда к |
ске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> |
је се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик |
ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази |
ме Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Хара |
и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— |
т стане пред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шир |
каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако во |
Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војв |
а предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити |
зу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> |
ећ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угр |
отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb n="257" /> |
друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, |
ц тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ д |
чином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја з |
седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n |
к, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци |
ени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</ |
p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе |
било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} |
ијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, |
стима довати, извуче мали златан крстић на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Пето |
не дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити.</p> |
према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће |
војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступити и себе п |
иком нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским ру |
деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд на |
За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рат |
ановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели св |
ду.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду п |
и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путо |
раве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого про |
Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу |
} Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави |
примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде |
а сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака т |
миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, |
ијатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово от |
ивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, све је |
еспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, |
продре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Ко |
служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — рече подсмеш |
се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, са |
ерхад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају на Ферхада непомични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си а |
пи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусо |
не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Од |
де народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Св |
ари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи по |
ство.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} |
а, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} |
е мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога света сласти и красоте |
снути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они миш |
у их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењ |
је до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери о |
ити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жиг |
је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот С |
та истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p |
.{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до |
а свију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткре |
гу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз к |
>Милица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разговор који је Н |
пот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе. |
стати, јер такав зна сваку дату прилику на своју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа |
блачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро |
{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ н |
ко.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n= |
рко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда, |
ијатељски говор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} |
p> <p>После ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да |
’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голубачким висовима, види турбане, из клан |
и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири |
нез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду в |
каквих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против уја |
ече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају |
амена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак распетија Христовог, ког в |
> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан би |
ан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не зго |
у.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битк |
града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} |
ећ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину дос |
сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу несп |
значајност деспотовог говора, па ће му на то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи, десп |
видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако ј |
е може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчена к |
нде улази заповедник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим |
о је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био |
д њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређа |
дом, примао градске часнике, који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, |
ње дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад |
нски калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, |
пљен и потписан, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и о |
цеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје |
.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци ошт |
о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотима |
довести, па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му с |
у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> <pb n="313" /> <p>— |
Прибацах, који су помогли Немањи круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли против м |
е у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је |
аго заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир |
ци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турч |
цу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља треба гд |
ео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши свог м |
ио је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман |
ећ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Л |
<p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино г |
ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, дунавски пут |
Кажи господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p |
понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у |
ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S |
твено деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред |
румелијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту нала |
м калуђерима налази се подоста, који су на сваку промену научени, само да им добро буде, да се |
рјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јур |
ита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство |
pb n="351" /> <p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави |
иврженици Лазареве породице изгинули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Мло |
а собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су на |
жимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много |
неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, |
измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Као |
ци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој |
рада.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацај |
ша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, а |
великом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на |
и су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређај |
а дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, |
да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Каралампогли, |
сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слабију страну кроз прст |
х скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође |
ојвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му |
на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И са |
о, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војск |
први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет не |
кама пријатељство утемељити.{S} Ја нећу на српску земљу никакве нападаје чинити донде док не по |
авати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер |
задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Ј |
Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта |
точеника, деспот их је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу и |
код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског ца |
асти на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни |
савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао с |
највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже |
ајбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, |
, које су се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им |
ц падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и х |
се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Нов |
д је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела |
, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их др |
у од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом |
ка, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и |
тислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за |
сара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то |
на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{ |
о на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> < |
рбију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише, прво |
бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе |
ље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто прозборити же |
.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш коли |
с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним |
Драгаш.</p> <pb n="261" /> <p>— Мислиш на Бранковића и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та д |
рце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећнија времена |
и било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, п |
не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, |
јати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранкови |
такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, не једанпут |
прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N5">На свих осам места означених звездицом у првом издању ( |
<l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том |
— запита деспот.</p> <pb n="492" /> <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, |
ив, и на зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јереми |
арода показивали.</p> <pb n="277" /> <p>На све те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случај |
ве то мора знати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера |
id="SRP18590_C2.20"> <head>XX</head> <p>На узвишенијем месту, на главини разапет је чадор деспо |
ене Србин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; ник |
д с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два |
тио највећи терет у свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, тек је шест не |
г не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине п |
е славе пратити мађарска војска.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене заставе, та боја з |
уда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обил |
њеним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гл |
и Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом, а и Хараламп |
ј покојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су |
алампије тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановић |
својим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ ду |
S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У |
поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и |
опасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна |
е христијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почивка.{S} Гледи једно на |
би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било т |
о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је т |
ему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, |
мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p> |
ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена у |
у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, |
орита за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном месту зидаћеду се двори деспотови, |
Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драга |
казни — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко замишљен стане говорити.</p> <p> |
ли, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу |
кав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, |
јаничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као |
ну влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном узвишеном месту види се велики свилен златом |
— запита жалосним гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода Костреш прослови:</p> <p>— Кад |
то нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забав |
ити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте |
ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводама пије, ч |
а лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дв |
ни, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне ми |
реба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, |
ст му показују.</p> <p>И самом Јеремији набора се чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, |
дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној Студениц |
и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја вољ |
ема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му п |
го око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је проп |
ојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо обо |
јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мал |
са тако ослабљеном војском против даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Тур |
даре на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} |
везе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече |
обедитељи, већ острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Вели |
ћ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, које од стада Христа откид |
узбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Са |
S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија пр |
држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, кој |
ржим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца |
проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— |
и једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душевн |
као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и |
д косовске битке страда.{S} Сила турска навалила на народ, кад је властела српска била несложна |
д му исприча како су хусари на манастир навалили, Турке истисли, манастир похарали, како су их |
о разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Карама |
колимо, можемо изгубити мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити |
л — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, по |
ад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду вр |
от баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — за |
други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па н |
и, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види |
pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјан |
а нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угри |
се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при старом.</p> <p> |
се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни |
/p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша разабере се.{S} Зап |
је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и |
е ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Посл |
ити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не у |
аскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и о |
ира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту о |
осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.< |
ек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као шт |
мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром во |
на јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац |
ојазни од силесије турске повуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, а |
а са себе мантије, сво калуђерско руво, навлачи све делијско, паше сабљу, место мантије долама, |
не шаље — одговори Милеви на своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчи |
у међ својима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико н |
се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније не иска |
а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, н |
у.{S} Сад тек почнем читати богословију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао |
звршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, |
оклет, саме је демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу несрећу која је српски народ |
обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново |
биљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено показивало ј |
ети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, који у овак |
Мора и <pb n="268" /> Турчин тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Ка |
покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако б |
ислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само |
а ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом. |
ски заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или |
пе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је ве |
к-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске постајати не може, а д |
вост деспотову.{S} Најпре на леп начин, наговарањем, ласкањем гледао је да га задобије; кад са |
могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да |
дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не мо |
Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је |
дати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби по |
мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могл |
дијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши |
и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ћ |
нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{ |
у његово станиште, све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> |
ешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепим |
у бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао |
Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све т |
е задовољан својим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се пок |
а сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете после лако за себе задобити, па онда и |
ићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, Голубац треба |
ану.</p> <p>Харалампије се нада великој награди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1859 |
излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злоковарство; о |
на име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војводе своје п |
зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — рече радосно Пр |
и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспота.</p> <p>Јеремија, Јабланови |
Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани |
службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и с |
пијем — запита деспот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш в |
му казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не |
м се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта |
ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, |
ако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта |
p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харалампије.</p> |
.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму добијено бл |
оји опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије доб |
ти удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство неко и преимућство тра |
верују као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учин |
паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, |
у избијен грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златно кандило, украшено драгим кам |
огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с једне |
округао стол, покривен црном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блистајући полилеј, на |
— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим р |
рпским народом.{S} Овако ако остане, да над српским народом троје четворо владају, Србија мора |
по несрећној судби рођења опредељени да над народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити |
<p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом |
војвода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрште |
ец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи са |
у нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царством, па судба је, опет хтела да га Срб |
{S} Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Тур |
му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гласом Русна.</p> <p |
светлим веселим образом, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> |
<head>XXIX</head> <p>Кад је Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекуј |
л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспо |
з тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, |
<p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после |
еђ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} Овако ако остане, да н |
шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над султанима, сунце од истока, које никад не заходи, с |
је турска војска сасвим уништена, почне над заробљеним свирепствовати.</p> <p>Малодушан победит |
ст поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> |
то су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, утискавају се у деспотове границе, и смера |
а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника за |
S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове п |
-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може п |
ма, Мађарима, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе |
ји је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држ |
охијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су |
нковићи признати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Сте |
о је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онако |
еђу српским великашима, који не би ради над каковим малим [пределом] независно господарили.{S} |
била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, |
с неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ |
великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покор |
јске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, мој |
Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да десп |
гог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је м |
> <p>— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним Мелент |
ли, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају ка |
ал после опет да га начините господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће |
аша, који су хтели под турском заштитом над неким грчким странама господарити.{S} Турци су све |
собом на две стране поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p>— За овај случај не |
пског срца.</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселил |
чист зреник, небо чисто плаветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у |
ве у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмун |
као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} |
стављајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} |
ће израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада ду |
дирали, он се усиљавао придобити управу над војском која је против Турака послата била.{S} Он ј |
ја помешати и — с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу |
не паде му тако тешко као примити владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му |
што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лаз |
на молитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао с |
здајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и па |
<p>Сад на страну.</p> <p>Харалампије се нада великој награди.</p> </div> <div type="chapter" xm |
века силнога оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни јунаци,< |
и: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица |
S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки рат |
>Исак-паша разгледа предел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли |
бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над |
гом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу управљено.</p> |
неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</ |
Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори к |
великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</ |
Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге |
њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} |
је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове при |
p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од н |
екао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспети.{S} К |
ео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је уну |
се опасности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово з |
а, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде о |
ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се |
говара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио најживље, шт |
<p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, гов |
.{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно |
се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћа |
сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени Голуп |
о очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прослови |
и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и пропаст |
и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} |
наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства заслепила, — одговор |
асљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи |
род преварен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни |
а пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ |
пет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити мо |
корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је матер |
јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда на пут стати |
а места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{ |
бродили, пртили су горе, <pb n="471" /> надесно налево.{S} Увидили су да са таковом силом Турци |
е већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, |
ати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног друга.{S} Теб |
обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — |
рци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред |
великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хв |
кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу над војском к |
а Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, даље, душа дворског |
} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива |
мом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја б |
азиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити. |
изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши чудеса св |
а ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="4 |
за седам лисова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш |
ова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки тренутак.</p> <p>П |
инили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђер Харалампије.{S} Ето |
толу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, који |
о с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити |
моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гледа мраморно тле, по |
је у самртном часу доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића |
од имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и о |
клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи да отме другом |
иону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати манастире, ти си ви |
други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Ј |
Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примј |
ише земље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа п |
на пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде |
ви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га |
су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Т |
амо.</p> <p>Он Русну прилично забринуту нађе.</p> <p>— Добар дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро д |
ају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремали и легл |
сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Харалампије загрли најпре Јована, пољуби |
скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарс |
<p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гласом |
јем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого |
к поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — з |
а, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Њ |
араше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата био је красан ручак у тр |
/> <p>Видајићеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у по |
инили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’м |
ани, коју су Турци доцније Калимејданом назвали, ’де су крволоци млогу српску крв пролили.</p> |
Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том кра |
побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Харалампије, па |
p> <p>Наједанпут патријарх узме чашу те наздрави царици:</p> <p>— За здравље цара, царице, и це |
е лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се мор |
ш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, искрено сам се |
испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство |
деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испи |
има, који за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају на Ф |
>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но |
сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских |
} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и дес |
женских сплетака, посваде се.{S} Милоша назову невером, Милош остави своје војено оделење и, бе |
код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би |
Харалампије лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад друг |
/p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костоб |
а крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’ |
ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том |
на [средства] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био |
а, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спре |
тицом продре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире. |
г доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — рече п |
е Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и мо |
<p>Деспот се од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом н |
спота на самртној постељи за насљедника наименован, одмах после деспотовог укопа преселио се у |
се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту дворјанку за прво придворно лице пок |
о измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} |
ено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Ха |
љи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику бе |
сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се |
исице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лак |
p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, зн |
дом Турчину случајно на новог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у зна |
и, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} Деспот је д |
ијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што пота |
нце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била ј |
да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, |
у, који се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Хара |
су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у подземним стајама скривени били.{S} Х |
то си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољства зб |
страшћу, осветом ослепљени, хватали смо најближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа |
овске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жалости удовичке, камо мржње супрот |
pb n="508" /> град нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и вра |
хове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у срод |
м благо примити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при преда |
а, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се одан |
да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, п |
да, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Нов |
м шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, најпаметније држимо, да их држимо <pb n="478" |
унда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, к |
смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је |
и.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учинит |
еремија.</p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима прав |
S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после |
јвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о ми |
хад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану п |
као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да |
е нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а |
ављам деспоту да употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедере |
буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а сул |
> Мађари и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> |
p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност и бистар поглед калу |
о код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема никако |
ци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жиг |
>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и на |
е мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака управо побратимски љубио.</p> <p>Хасан |
од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од |
ече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад |
ајвећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљај |
а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p |
> <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде |
отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв |
бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју в |
у, да ће израдити код султана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не нап |
добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина започињале и сврша |
но су се посећивали и саветовали.{S} Но најважније ствари међу њима отправљао је Ферхард-паша, |
.</p> <pb n="324" /> <p>Овде се састану најважнији синови, сви који су по несрећној судби рођењ |
} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} |
чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци од |
елости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митром помало |
овић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори жешће Харалампије.</p> <p>— |
’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосним околности |
Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити |
се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> |
наче изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато |
кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки изглед свагда |
иком падиши поклонити се, ја његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, кој |
уд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити |
овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољству скупа са својим сином натраг.</p |
ијарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметн |
е ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се ј |
Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лазареве породице изгинули су на Ко |
пот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар |
е друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврженик породице цара Лазара, па је зато без |
ана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p>На градским кулама |
ски владатељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште н |
ама господарити.{S} Турци су све ове са највећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ претенденат |
везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, |
ана на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише.</p> <p>Патријарх, предвидећи неи |
262" /> <p>Управ око поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође један служитељ, те јави, |
не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред |
ко исто, предикујете умереност, а овамо највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити п |
зити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину |
утних дана прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би с |
ртаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, а |
покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} Би |
хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој |
ашњи суров поступак, на свашта му је са највећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне фе |
архом држао.</p> <p>Отац Харалампије са највећом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост |
еним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кн |
за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, чов |
класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаш |
е сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Ср |
жао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ св |
; ако је христијанин делом противу воље највишега — није раван добром христијану, него злом Тур |
т.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је очи своје |
ојвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни запо |
мо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо |
и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се узбудило старо среброљубље |
ма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, |
је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душевна и телесн |
, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p |
као, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, |
е у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ р |
p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Какав ј |
у том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} Они |
кала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут опет турски посланик дође, и то главом Јусуф |
а Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао |
тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше шт |
ве више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна ча |
х, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови:</p> <p>— Само да сам мало млађи |
о дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут јако засветли.</p> <p>Деспот, када се са Мех |
метохијска вина.</p> <pb n="225" /> <p>Наједанпут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за |
то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичи |
тислава није баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпут патријарх узме чашу те наздрави царици:</p> |
е је тако срећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{ |
ћи очекивао оца Харалампију.</p> <p>Кад наједаред, ето оца Харалампије.{S} Његовом доласку след |
алампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кн |
старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушити уста.{S} Султан с |
, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, држао је да је право Немањића његова |
рају; свака им је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и |
се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем турском нападању. <pb n="363" /> Па ако баш М |
ати.</p> <p>Он је Милици све представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то дод |
на, нека народ даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу м |
знавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом браћом.< |
је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} |
рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све нат |
г времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје |
омерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бе |
астеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне. |
смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко |
су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојни |
су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, |
д тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљин |
на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћ |
куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф. |
обри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Та |
е, то је Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и баб |
искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, |
оду?</p> <p>— Оног који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин |
а мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па о |
ео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала.< |
/p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи |
њи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређ |
сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек бу |
и опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана привоље |
илан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити. |
анковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет |
Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање шт |
} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госп |
но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није д |
је намере не одступаше.</p> <p>— Дакле, најмилије јагње из Христова стада вуци ће однети? — зап |
хад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је најмилије, најсвијетије жртвоваћемо за народ — рече дес |
е на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш м |
ље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Св |
неверног слуге отров даје, један другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задо |
шиновог, кнез Лазар, <pb n="270" /> као најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке ср |
деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бија |
најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гој |
тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} |
очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство не слаже се више с |
сао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим гласом патр |
је навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Пе |
посланике, и с тим смо свршили накратко најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки сво |
ељењем, и подмуклим гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на |
обом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су надеж |
сати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију кази извршити, расећи па на четири стране, и |
одговори нам да чинимо што за најбоље, најпаметније држимо, да их држимо <pb n="478" /> на сах |
и.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Т |
тало је около дворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу |
Шта се чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив га скупа са патријархом.</p> <p>— Ја с |
е.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једн |
е доведу.</p> <p>Доведу коње, поседају, најпре разглеђају Смедерева унутарње површје земно, па |
Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Д |
за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду затворе.</p> <p>Није трајало месе |
ије; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да н |
гордост и непоколебивост деспотову.{S} Најпре на леп начин, наговарањем, ласкањем гледао је да |
ив хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а посл |
емити, онда можемо кретати се.</p> <p>— Најпре донијеси новце — рече мало оштријим гласом Ферха |
/p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онд |
си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— |
p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отисн |
е силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је по |
тисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.</p> < |
Улак се уклони.</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право ст |
и ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се |
који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом бри |
ружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се ч |
нако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са |
ац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву с |
о, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, |
стојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се |
ним гласом.</p> <p>Патријарх благослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све остале.</p> < |
фу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и војв |
здраве нађем.</p> <p>Харалампије загрли најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура |
му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> |
ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити може.</p> < |
</p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Роз |
е навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један ве |
земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, па владике, па тек онд |
икаквог посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем к |
су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ |
пезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ф |
носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ф |
х вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити.{S} Јеремија погледа на Ј |
>— Све што имамо, што нам је најмилије, најсвијетије жртвоваћемо за народ — рече деспот.</p> <p |
јстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, а |
Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градов |
во распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> <p>Један комад Србије откин |
, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи. |
у миром, све околности добро познаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, биће испуње |
м речи:{S} Београд под деспотом постане најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Ср |
ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да те глава по |
ти и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине последње ове речи С |
хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешнији чинио.</p> <p>Премда старији нису дали на с |
S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије властелинске лозе |
оље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији све је цветало.{S} |
ко има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу само мог великог падише дот |
усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је |
млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, који далеко од тих усхитителних ствари жив |
за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S |
<p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— Најстарији син, Стеван, нема двадесет година, млађи Вук |
лупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи |
далачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам |
нило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињавате, а овде један ист |
добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} Представите си само њихов живот. |
бин пада, но нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуков |
е од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту не |
реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не ос |
ико незадовољство.</p> <p>Јеремија није накан предати град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Го |
Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти |
p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо |
вита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишч |
у некадашње светлости.{S} Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем улази |
ати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се |
изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црн |
искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> < |
> <p>Донели су јој скупе турске хаљине, наките неисказане, јер султан хоће као Туркињу да ју ви |
како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на ст |
чим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мисли с |
већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="220" /> |
егиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоност према Милошу једини томе узрок био; светли ца |
.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{ |
мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но у онај |
ржало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег |
само чудим, како и сад показујеш толику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и према теб |
<p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ласка.</p> <p>То је |
е, јер ју је особито уважавао због њене наклоности према Бранковићевом роду, који је и Лазару о |
сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али Светисла |
има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу |
ала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она |
билићу.</p> <p>Русна је била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, славног великаша под |
Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опоро |
слуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранковићу на |
род с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Крушевац.{ |
/> српску земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на |
ако предаш Голубац, за једну годину све накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, можда донђе нећемо жив |
навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се |
теби, деспоте, да градиш Смедерево, да накнадиш овом манастиру штету што су хусари и азапи поч |
другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прош |
ластољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћемо рад |
ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се |
и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне зве |
а дозива Каралампоглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у ч |
султану посланике, и с тим смо свршили накратко најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо |
дерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба и |
пет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је |
ана јача два човека Харалампији, ком се налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.</p> |
римити поштено, онако како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и ослов |
би противних глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове |
ајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и ни |
и сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом |
хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је в |
а се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том |
анастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Ј |
е заклела искоренити Лазареву породицу, налази се на турско-српској граници, па једнако је траж |
е, која се сада на Косову против Турака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Многаја“ к |
ојеним, од Турчина нетакнутим крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт |
је усколебано, и међу самим калуђерима налази се подоста, који су на сваку промену научени, са |
ете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S} Нема пошт |
и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне ропкиње са распушћеним косама |
биљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ |
аљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, која се са дворјанским девој |
лава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђе |
ста да се она скоро у харему султановом налазила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</ |
су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад ј |
све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргу |
срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им деспот |
ом стању налазимо у каковом су се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог на Марици.{S |
ољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чес |
ст</hi> бр. 25, од 21. V1/3. VII 1881.) налазило се име <hi>Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</ |
и сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част во |
е, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бит |
едити морам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме |
о.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се стању налазили наши стари посл |
е се какав повод у поповским слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати |
ојновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту |
прављају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број |
о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти — примети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти ре |
главна свита, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да ста |
пртили су горе, <pb n="471" /> надесно налево.{S} Увидили су да са таковом силом Турцима науди |
род, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад |
овјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврње |
полагати, а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији |
ја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су |
рими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда н |
мени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сва |
ве, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом к |
ведно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид оду |
дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се |
е Јеремији, који из Голупца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Круш |
е сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи |
Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Л |
p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?</p> <p>— |
а заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и мо |
сности изложен био, царска породица, по налогу Лазара, своје сигурности ради, морала се у Круше |
ам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за |
синовци деспотови, пре неколико лета по налогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разговар |
а ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад |
д откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то из |
и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Ни |
дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада |
обро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију. |
, Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосавом <pb n="475" /> да пре |
</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампи |
атане рупили, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће с |
преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде ко |
зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде |
хад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њ |
.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује све отете црквене утвари, ш |
не да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делб |
представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то прија |
барушеном косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} |
мо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и |
ремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и приче |
до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подно |
да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не м |
е силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријате |
у не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p |
оји сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни |
рад, који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, ј |
?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да |
вима и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобије |
го роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је |
оћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспа |
авалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би |
кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти вра |
јеравам Смедерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Срби |
лиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, |
сти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко б |
и дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> < |
еголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а |
5" /> <p>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— У |
Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час пр |
отив Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоћ |
мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је мог |
S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад |
ушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријат |
ослато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садаш |
а онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кн |
мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи гр |
њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p> |
ан.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То са |
астелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилић |
јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим |
.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</ |
ер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— |
рече забринуто Јаблановић.</p> <p>— Сад нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Тур |
јом; од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толик |
.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Ма |
аде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина? |
ободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо. |
ин — рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> |
у амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</ |
а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Ј |
— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> < |
мо твоје пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред ве |
ха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске |
пци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ не |
анковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нис |
45" /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Кара |
пемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у неслози хрис |
нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} |
а да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да |
знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>С |
нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај |
ем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетић |
мојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва матер |
купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији опорави, одмах ће н |
за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцат |
.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето дођоше нам гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Војвода Приба |
се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а |
.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној ме |
бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погиби |
вјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бран |
ју, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће ј |
рено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чис |
аче ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснут |
окаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с |
а су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, најпаметније држимо, да и |
е све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно с |
годи, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље |
’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} |
веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати |
</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштит |
— Начисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор |
S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пр |
S} Јаблановић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу првог Је |
<p>— Облачино, умири си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. |
губљено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир ст |
чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жа |
мо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с |
ријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb n=" |
у још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста тв |
овак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо |
иљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво д |
— Право говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти м |
ја и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, де |
шли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска страна са Шумадиј |
S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стеш |
авке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас са |
га морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се |
убац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци с |
е Голубац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу |
ено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је најмилије, најсвијетије жртвоваћемо за народ — р |
тицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.</p> <p> |
рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да |
живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост н |
еба, пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преправну војску ако ц |
а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, |
} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} |
ти као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да |
сти.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама |
ија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљеп |
ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све би се |
але.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а |
овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад |
ја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, |
потом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би н |
де кнезове.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем шт |
а хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та бру |
че стражар Сукало.</p> <p>— Подла душо, нама треба свјетлости и слободе, свјетлости не можемо д |
противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харал |
ли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к |
би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност |
а вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S |
ече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомага |
/p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ јед |
и чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и ду |
могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опасности од |
ли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ |
изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува |
и били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше бац |
литвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа см |
сна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш |
калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропи |
/> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје саве |
Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала др |
ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се |
ек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div> <div type |
и.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинског мермера, сребра |
д можете си представити, како се у овом намастиру под управом Харалампије живило, и шта се ради |
мо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру је поглавар архимандрит Пахомије, осамдесетољ |
ваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта |
е крива.{S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једно |
отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кро |
p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војводе.</p> <p |
ељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром спојити.</p> <p> |
овак, кад чује од патријарха шта царица намерава, није се одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом |
ом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ власт |
самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе турске ха |
аве изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погаз |
ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака је |
ead> <p>После косовске битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шт |
Приврженика имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву породицу у те |
Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако подбуњиваше против деспо |
ромишља, како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљски промера све прилике и неприли |
ица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p>— Дакле, најмилије јагње из |
/p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прили |
ва дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у о |
} Он прими пријатељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од зава |
ојено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} |
му ништа о њеној промени и о материној намери говорила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад |
ђе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом |
<p>Новак је одма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразго |
ци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</p> <p>Оставимо са |
понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богосло |
а без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и то турског с |
ао и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народу добра |
е какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пош |
предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намести замка српском народу.</p> <p>Било је у турском |
о они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак и |
де зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба п |
аге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносит |
живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> |
му много доносе, трговце гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, је |
, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} С |
треба световати се, на народу су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтиј |
ана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину утуче.{S} А |
едне околности, које су настати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} |
е и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатовати мора за свој |
{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али |
арха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n="222" /> <p>— Да красне баште и кр |
ки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим грана |
приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, |
чине припреме.</p> <p>У једној дворани намештена трпеза, звоно зазвони, дворјани оду краљу и с |
ле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали су као какви духов |
о ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и т |
ство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успор |
, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радо |
више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу |
ањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ро |
незаборављеног султана Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Б |
већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голуб |
ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турс |
когли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нам |
бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам је |
а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, н |
ше, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње п |
цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први |
н, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједин |
е, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њих |
едам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предава |
да?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш оп |
е се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту |
шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за ру |
о као сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И |
већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друк |
т брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се служ |
ле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек |
освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb n="38 |
ци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А |
емо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини |
народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти |
јаром постао — напије Јаблановић, бацив намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба |
само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув оком на Харалампија.</p> <p>— Да не губим врем |
се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још ј |
днако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> <pb n="492" /> < |
дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{ |
калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову заметнути.</ |
екује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Десп |
му се у мишици утростручити мора — рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ |
, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко уд |
ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све ок |
Војску која је Мађарима толику погибију нанела предводио је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари с |
и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни д |
Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранк |
турица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који ми је не |
ад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, кад |
и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са |
мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је |
, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма’, неке паше савето |
S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав |
у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у кло |
душевне потиснути.</p> <p>— Увреда мени нанешена — рече Русна — од моје стране давно је заборав |
е на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{ |
ђ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени невоља, после толико проливене невине крви, је |
и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, бо |
турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осве |
баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам |
ад тек почнем читати богословију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та |
за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркв |
аписаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дјела — рече протовестијар |
челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај див |
једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, с |
ра ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем х |
није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бај |
ија миш’ца Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином бити.</ |
>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l> <l>Силан бјеше горди Тат |
n="467" /> који сад међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кне |
је Харалампије отишао, Жигмунд једнако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да осво |
зит, поред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као |
ија чека добру отпоруку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује |
} О победи ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан против покидане мађарске војске.{S} Ту |
еднако грувају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће паст |
уком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и везира вел |
ке оставио, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек |
каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а |
н и Приштина, Вукашина столица, нису од нападаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачки л |
е чини да лагано напредују.{S} Покушава нападаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ниш |
ити.{S} Ја нећу на српску земљу никакве нападаје чинити донде док не покушам да ли се може што |
ромена.{S} Но Срби издржали су последње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске во |
ном положају, где ми се са свију страна нападајем прети? — одговори царица.</p> <p>— Али шта ће |
ити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт |
е је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држа |
тују се, Дубровчане трговце разбојнички нападају, судија и злочинци једно другом наруку иду, ве |
вот жртвовати.{S} И његово понашање при нападању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења |
јузи, први је изложен најжешћем турском нападању. <pb n="363" /> Па ако баш Мађари победе, чему |
ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не б |
ам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори патријарх.< |
промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но |
с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, о |
да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће са |
мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду |
оваков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће нападе;</l> <l>Крв облила Новакове груди,</l> <l>Јер Та |
ад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душманина љута.</l> <l>Сад почеше коњаници српск |
је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао ца |
{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несл |
о јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и предел п |
закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.< |
него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, |
ена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију |
ветислава њу је старим љубавним чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и |
ремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом како му је ла |
<p>Радосав све исприча, како су хусари напали, све злоставили, харали, како су после азапи дош |
би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који су ми |
рио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ј |
бро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са |
баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јо |
навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер с |
, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, па га све |
ам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да н |
јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да |
д тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једним ударцем сасвим утући.{S |
ластелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако ру |
— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <p |
ш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држ |
е ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помо |
једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежев |
е Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си |
во што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложино |
право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах на Београд п |
им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној години две су крваве сљед |
х преотели?</p> <p>Покајав се, престане напастовати деспота.{S} Утолико је већма у подозрење ко |
треба убавестити, да ће Смедерево град наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а султан |
ио како је Јеремија против њега оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. < |
канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за п |
што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију |
пије не радују се новоме деспотству.{S} Напијало се у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ при |
Харалампије, па ма патријаром постао — напије Јаблановић, бацив намигљив поглед на Јеремију.</ |
хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по старинском српском обичају.{S} Он је сад дома |
анитељ показао.{S} На образу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} П |
ама и ћатама берат и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мир |
осава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на посао.</p |
>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја о |
спот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужит |
ти, путника гладног ће наранити, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, набијено з |
о.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страх |
а се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породи |
Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> < |
и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро наквашен |
р и Митар, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео |
p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под |
опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турч |
у Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, је |
рао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу повиновати који га више нипошт |
ако властелини један од другог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, |
ске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како в |
ам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да |
и само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то |
о што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голубац |
каквог паше тефтердар, па ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кост |
подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути |
са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</p> </div> <div type="chapter" xm |
благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јабл |
о си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Ал |
и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ не |
и.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довес |
Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем докучити не може |
ћи крај искушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на ме |
Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Са |
>— Јест, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се б |
ри.{S} Труба затруби, капија се отвара, напред телохранитељи деспотови језде, показују пут, за |
ворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војвод |
верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лак |
је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге |
т помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био зад |
годе постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; |
одови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опоравити, |
/p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не б |
вић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; п |
м опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, док и |
год индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости |
и.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, н |
ште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију уша |
свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерином деспотовицом, за њима доглавна свита, |
заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за њега прип |
и к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година как |
упити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаље |
Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке прет |
ођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за <pb n="5 |
гу, поред доброг Леонтија, у смирености напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих људи.</p> <p |
<p>Стеван је са својим народом у свему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим народом б |
џарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не м |
кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд |
онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с дру |
очео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душано |
и.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у друг |
те сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ |
pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напредују, кад један комад земље за другим добијају.{S} |
орбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{S} Покушава нападаје са слабије стране, ал’ |
ојску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један |
ејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце необручано, узда’н |
реман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане |
, господару, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички живље |
ако мислиш да се покорим, да се султану напросто предам? — рече деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Иш |
е њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после косовске битке са смрћу Ла |
ша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би и |
ао правог издајицу, његови приврженици, напротив, за заслугу су му приписивали тај поступак, бу |
Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије није познао у Ферхад-паши негдашњ |
} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шћ |
ена зидали, сваким украсом и богатством напунили.{S} Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са |
е с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад |
аду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, к |
тву тамо доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас у |
е, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек пр |
убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Тур |
оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене области, ј |
прости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави |
мити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма |
буде господар, своје право, своју власт напустити неће, како би се поклонио свог брата синовима |
— запита султан.</p> <p>— Засад опсаду напустити, повући одавде војску у Једрене, а довући одм |
се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабраних војн |
има је римпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удару у Србију.{S} Јадан наро |
ин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћ |
је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> < |
товати.</p> <p>Деспотовица познавала је нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, н |
друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане освета.{S} Но, к |
S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује па |
се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима |
е би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луд |
остатка учтивости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младога кнеза непријатно |
његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред |
уку живота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{ |
а је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није |
овима противу Турака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо |
на, дакле, не воли Светислава?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би могао човек изненадно до |
> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пре |
је јошт заштићавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Ма |
олна сиротиња, просијаци овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела ок |
илостиње ће примати, путника гладног ће наранити, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити ура |
о да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, |
у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке |
ви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и ж |
на.</p> <p>—- Тако је, потомци, познији нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро |
д на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак са својо |
емо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце без паст |
шчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору |
га лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Голубац |
Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београ |
ко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлости месечине — |
пну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске.</p> |
n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац |
дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> |
се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које |
се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није |
адићем, великим челником, путује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулу |
пимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Прове |
а како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пр |
тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, д |
љу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди н |
у не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најб |
ита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранкови |
стир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига М |
и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам |
ота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем и Ха |
p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују, и |
е српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> <p>Харалампије кад |
</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и праћен о |
обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, |
крепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало |
ко не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх |
{S} Руде му много доносе, трговце гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини међу собом ко |
ћеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чи |
урђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> није Стеван |
ивљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} Душмани су изнијели да је |
их борба и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо |
е славне и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајуће |
е рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови |
тићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се |
Сваки хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети |
S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, |
е стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} |
ли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} Народ изморен није могао као у старо доба толики отпор |
Је ли право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песма |
ика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} |
а помирив се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p |
бина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће |
а ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша |
живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће п |
и оружани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не |
већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један проро |
бе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је |
/p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се о |
засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја |
ви:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед наш на |
ече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као |
ашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата благ |
роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе. |
/p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељска власт |
рављају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи |
пска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, одважни и властољ |
је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци с |
мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини. |
како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим десп |
ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, |
у, младеж поучавали, други су писали за народ полезне књижице, и међу народ раздавали.</p> <p>Д |
И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поц |
најмилије, најсвијетије жртвоваћемо за народ — рече деспот.</p> <p>— Само грабљивце, грамзивце |
да сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Како право, онако здраво.</p> <p>Бранко |
а сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Св |
шта, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, до |
Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Кру |
дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Чи |
<p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју д |
израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши с |
ну, па када је домовина одбрањена, нека народ даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} |
Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће ја |
итке страда.{S} Сила турска навалила на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још за |
опет, страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног поткр |
би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством те |
subSection" /> <p>После косовског удара народ к себи дошавши само је једног честитог поглавара |
А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад н |
реба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет |
о младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S |
гмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина |
>— Послушај твог вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи д |
д игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и |
љи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војвод |
ако закључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће |
то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријеп |
и, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако |
з далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном |
ивао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма |
н у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, је |
па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи пр |
оје ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слобода |
ољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благ |
еображења.</p> <p>После свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама |
доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не кло |
већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и |
м челником, путује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати мора ак |
нагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог |
еоград, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за из |
етује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војв |
врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима пове |
а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више з |
ичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи непријатељи сатрти, |
савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже. |
и се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господарства јер женске страсти хитриј |
ича, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука |
да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у с |
великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земље н |
вар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд |
омад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ |
глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војску о |
о и првенство наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити |
ре.{S} Предају градова и Мачве тумачиће народ тако, <pb n="385" /> канда предајеш Угрима Србију |
бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за сло |
свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искоре |
то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</ |
нде је деспот устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом |
ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, |
овори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не мож |
донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Бео |
рима турској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче с |
ање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да |
а ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доц |
велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па |
у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље брату Ву |
новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила.</p> <pb n="300" /> <p>— Дакле могу султ |
риве српске велможе, које су домовину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{ |
јно гласове шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми |
шћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштење |
ајте Ђурђа место мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, |
етку мораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није зн |
е — то је значило кроз раздор свеколики народ подјармити, и изглед Марковог господарства уништи |
г повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то |
пот је искрено мислио да Србија, српски народ, добије једног владара, да се све силе у једну сн |
ити се неће.{S} Остане ли овако, српски народ никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све |
е речи Краљевића. <pb n="287" /> Српски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки х |
нда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жи |
{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога |
у живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Царица је женска глава и за њ |
ајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са |
авно да је велики губитак био за српски народ што Марко са остали претенденти није противу Тура |
ведам ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то и |
нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад |
на српску земљу несрећу која је српски народ једнако пратила.</p> <pb n="339" /> <p>Откако се |
, руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчина цвета. </p> <p |
паметан турски паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметн |
се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој |
о војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном стању, страшан непријатељ |
ви Бајазиту трећи план, којим се српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо представ |
ма налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ с |
јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти |
могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и |
теле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, |
{S} Како је млогобројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта б |
и Србије!{S} Познато вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила турска навалила |
не говорити.</p> <p>— Одавна већ српски народ од самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад б |
друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким н |
} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де |
особним кнежевићима повести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас |
приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се д |
од на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" /> <p>Патријарх |
мртвим покровом застре, кад Турци јадни народ растргну?</p> <p>Тако путујући, деспот озире се, |
мић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма р |
присаједињавате, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и |
ог друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и |
ор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>С |
вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— Деспот је себи задобио за савезника Угр |
мо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота |
а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, има |
страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народи као Р |
унак, кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Так |
урке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као пр |
виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марко.</ |
рв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и |
Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бед |
да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можд |
ин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин |
с лацманством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида. |
вет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у ду |
је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза с |
.{S} Па онда у толиким ратовима искушен народ, увиђев да једнако натраг уступати мора, не поузд |
је било негда Стевану опирати се, него народ против силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђура |
требали такова јунака код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима као глав |
каша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бранковића мало |
дворског живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и |
, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди како |
то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргат |
амо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бр |
постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев бр |
да кад Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању ми |
S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се С |
н поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства турског ка |
>Пролазе дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p |
е, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му кл |
спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508" |
или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Ла |
им се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> |
писали за народ полезне књижице, и међу народ раздавали.</p> <p>Други опет упражњавали су се у |
су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по могућств |
у мути.{S} Харалампије иде потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће на |
била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећивали и саветов |
ством, искупљиваћу заробљенике, бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, св |
S} Многа су великашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспо |
оразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву |
ије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији |
ко га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} |
’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и д |
апада, деспот постидети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и н |
а нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч сам |
ху главне црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патрија |
је познавао живот и одношаје противни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара госп |
тима носили би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p |
у ишли и слабије стране противустојећи’ народа показивали.</p> <pb n="277" /> <p>На све те прет |
о ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се |
слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи јо |
Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} И |
} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, ко |
ити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство заверена.</p> <p>С |
оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, |
и.{S} Тако част једна, језгра Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд с |
цу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он п |
товати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком је лила српска крв. |
уздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавн |
па мисли на то да свакако своју и свог народа независност докучи.{S} Он започне владу своју ка |
е лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече |
ћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад с |
о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине |
будеш штит хришћанства, обрана српског народа.</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи. |
ре, ти си видила заходеће сунце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стев |
ком.{S} Ја те именујем деспотом српског народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави народно |
е боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} |
евићи не гледају Србију за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с |
<p>— Дакле, да он буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом |
српски’ војника, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, какав је ту био српски живот.< |
се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам томе п |
ити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народа повукао, премда су ме моји душмани баш са српски |
ћег непријатеља.{S} Синови православног народа мораће полумесец почитовати, само да си живот сп |
ет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет обор |
з сужанства, доклен бијесна властела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за |
молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан ј |
Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побринути.{S} |
{S} Манастир је сокровиште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђер Харалампије.{S} Ето за Ра |
у, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је |
.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> < |
<p>Ферхад још промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крен |
.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правити, |
он да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који државну владу себи присваја, и који једну |
Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачи |
у и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће о |
ени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, |
Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, пр |
ни су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек сп |
но, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити т |
зу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћ |
Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу своју силу из руку испустити неће |
ад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна |
овића бити деспотом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које с |
тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, са |
твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услу |
великашима, око цркве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком |
екивао је судбу, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља |
ћу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то и |
е бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, сад ј |
реправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле |
је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је оставио изненада дворе царице |
деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она стр |
владу себи присваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу ка |
сленог грјешника <pb n="381" /> злокобу народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и н |
д сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од др |
извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С ти |
, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погаз |
еспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српск |
уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљед |
тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, |
па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ го |
о рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на кра |
да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињавате, а овде један истоветни нар |
мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој |
и преко, да одбију, раштркају номадичне народе, који си час овде час онде домовине тражу, одавд |
од.{S} Каогод у последње време што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете |
на жртву принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад своје користи ради ни своју кр |
који је за то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја та |
— Волијем једног таког Турчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срц |
, па више такови пастира на више страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан и снажан срп |
и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које |
ељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног пријатеља мора у народу остати.{S} Ја мислим д |
и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Су |
еликаши носили.{S} Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно је усред тур |
има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се |
ства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му |
то, у каквој сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја пом |
есрећној судби рођења опредељени да над народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити ниј |
то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бран |
.{S} Калуђерство већ почиње губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је |
под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са |
овао.</p> <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са |
ом.{S} Овако ако остане, да над српским народом троје четворо владају, Србија мора пропасти, је |
те све тајне сплетке, којима се српским народом после косовске битке владало, царица Милица, ње |
уци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} Овако ако остане, да над српским народом тр |
м пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви |
ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још |
о место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом управљати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у на |
у тако тешко као примити владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му је било н |
, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом све то сл |
ји су као господари рођени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају би |
бро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали као пријатељи, а да му в |
дведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспот |
правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У дво |
радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу |
губити времена, треба световати се, на народу су силни намети, а опасност са свих страна грози |
се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла |
ови Пазар, Београд, сада Смедерево мора народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>В |
абљивост, завист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, а н |
а својим јунаштвом, љубављу према своме народу исправио.{S} Но Марко није никад противу Србина |
— Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследи |
моје стране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што |
аду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов тр |
ове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена ре |
бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће |
ју за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је |
светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такн |
тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у турском руву Србину служи |
о је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотством, немој мишљети д |
, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам |
у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n="526" /> <p>Деспот и Јерин |
ј струци, па ће сијнути сунце Душановом народу — рече тихим гласом седи патријарх.</p> <p>Милиц |
мером, кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> < |
тва.{S} Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством шкодио.</p> <p>Ферхад-па |
т увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је с |
ше чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, |
ек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами такав мир, |
p>Тако се, дакле, намести замка српском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служб |
сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ ме |
елим да као поглавар свеколиком српском народу могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са |
.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се за |
раницу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог |
собом отимају док не ишчезну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душаново царство, кнез |
дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље град у твој вечити споме |
а од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлити!{S} |
ужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио |
Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Т |
сна са Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Харалампије иде потајно међу народ и пр |
земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци |
и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове са |
ије потурчио, није имао више поверења у народу; неки великаши, које од турског страха, које из |
S} Име правог народног пријатеља мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на м |
сти и трпљења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење једног или другог господара; да са т |
љати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је власт |
њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу деспота обновити, а то све иде |
аралампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијес |
ровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, пос |
не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађао је властел |
изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила |
лаву великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма |
аном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чи |
се приправићу свје што треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Де |
деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам бела |
је када се српска влада распространила, нарочито под Душаном, <pb n="214" /> Прилип је био мест |
ундов изрек који преиначити није могао, нарочито код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре |
<p>Тако је то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, |
апитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> његов патрон, оштро га |
лност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег р |
за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали с |
, по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко |
њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> <pb n="426" /> <p>Кнежевићи имаду свега |
ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцеговачке влас |
тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још ка |
S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам |
нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ народа пок |
ападају, судија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један |
к, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.< |
пца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на |
пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта |
} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што уч |
а Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сази |
потајно договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с |
ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљавати, јер он нешто |
жећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привукао. |
спота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, наручује Јеремији, који из Голупца Харалампији налоге д |
зласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p>Та |
рци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фет |
мнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче |
тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, |
ђена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена |
у, окружени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез |
ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног |
Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече Јаблановић, нешто као ш |
да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу |
он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јован.</p> <p> |
лога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми с |
вом налазила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
т на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Хараламп |
Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељство ми подноси и драгоцене ти, |
/p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам |
можемо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то пријате |
гдегод сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној гус |
длац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као |
амо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побри |
е морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себ |
крајинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за г |
ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и појединце утамани.{S} Засад смо обој |
ао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скривили.{S} Пош |
ако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за па |
д њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даљ |
} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свје |
спот мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом |
добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад |
с правите господом.{S} Господство је за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, |
е.</p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било с |
у, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближ |
ној власти, него се непријатељски прама нас ставио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да |
е у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повин |
е нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну |
убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, |
па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори па |
Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупи |
е с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} |
г у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чус |
и равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се |
p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</ |
ују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из рук |
ао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред |
лин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез |
ве ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Гол |
и просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Господство је за нас сад кашти |
— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, |
ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њима |
етнији?{S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било так |
нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непр |
е:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако |
о.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати. |
са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Ту |
кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунашт |
и соколови!</l> <l>Грчки царе милост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јуначкоме</l> <l>Д |
, јер под видом пријатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} |
"454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме з |
<p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напо |
опао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале с |
ако не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођ |
иње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичн |
ад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, прем |
е већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао ба |
p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— |
ја спомиње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не |
вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на видик из |
красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах |
лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на |
ако добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} Представите си само њихов жи |
заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки н |
који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обил |
камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између го |
аљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— У Ђур |
нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онд |
Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам д |
, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ |
нде више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска м |
ши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо |
.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо |
је требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас пр |
{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то о |
, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побри |
ад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би је |
и, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е о |
драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла |
де мало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — одговори слуга.</p> <p>Када онамо |
стошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли т |
бе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} |
како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан се н |
Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав |
ад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се н |
01" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим другови |
угом слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли |
Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао. |
волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити може, него слепога младића.</p> <p>— И т |
има науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше родо |
ишта зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао? |
у турским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали |
е какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва у |
да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће |
дати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</ |
деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам о |
м предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, |
ду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S |
тво, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунц |
ољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ |
ски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако |
едено непоштење не требујемо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећ |
бро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити |
и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене. |
у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на див |
јазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учини |
чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пај |
приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њи |
еду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Т |
икоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ |
во Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n="398" /> да не би било |
и не може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради |
са неколико других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другове <pb n="229" /> пос |
о само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, о |
е напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служ |
онде где је после светског потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљем насео играо сам се |
тевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и бра |
лико нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, |
бијесни кнежевићи, једног стражара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Такав по |
, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари ре |
се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи |
својом красном свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости. |
могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обично пре подне с јед |
ралампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> |
се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мор |
ојеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Милица ј |
S} Новак је јошт понешто са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој |
пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам те |
ију нас праотац Ноје са својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио |
хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га п |
који Турцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од |
успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1859 |
да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{ |
шао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег пола овцама п |
ре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div> <div type |
е слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, ракије, шећер |
S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се |
је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан столић, на њему |
приврженици немају толико снаге да могу наскоро толику војску скупити с којом би она могла и Ву |
се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим |
пасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад земље брани |
Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да п |
ткрити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да про |
ли султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, |
ему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаш |
, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дати Милев |
а, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онд |
аслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се |
ед.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њи |
а за њи’ устајете, да право и првенство наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа |
кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотв |
де заседне у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот |
те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких слика |
ика потражити.{S} Од Грка слабе помоћи, наслова деспотских колико хоћемо, за се су премудри, ал |
отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове р |
, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду |
против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је |
ио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична |
јводама подмлатка, да бруку преткова не насљеде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1859 |
а глава управља; ту нема никаквог права насљедија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздовано |
рској ђевојци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако |
љевић Марко са својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом на престол попео, |
је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синови имали би насљедити господарство |
смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царство задобио, породица Гребљановића насљед |
а; ту нема никаквог права насљедија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздованом који је млад |
<p>Они неће више никаково господарства насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезб |
царство задобио, породица Гребљановића насљедије изгубила, и да то принадлежи оном који је час |
.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих предака.{S |
ер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, које се лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед |
раше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315" /> но као сродника млађег који ни |
праву насљедија његови синови имали би насљедити господарство.{S} Но госпођа Ирина, властољуби |
ркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутр |
упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не може нити има право својој по |
о?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владала |
покојног деспота на самртној постељи за насљедника наименован, одмах после деспотовог укопа пре |
ном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Б |
е Угарска после смрти деспота као овоме насљедника и деспота признати има.{S} Турци су тако на |
спот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако |
потом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Нем |
гарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у насљедств |
ате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, како је и при самом издисају душе |
зу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од племена Немањиног.{S} Краљевић |
Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова времена; Србин |
а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по нар |
, разговор се поведе свуда о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће |
Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p> <p>— Суле |
љубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан. |
S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У |
нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија тако тумачи |
ника деспота, владара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у замену |
Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је манастиру Студен |
ече.</p> <p>Отац Харалампије од радости насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу ос |
у већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти |
зом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха |
е?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> |
а би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду |
шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову за |
авна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетско |
лиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан се насмјеши, паше главом махају.</p> <pb n="446" /> <p>— П |
радоначелнику, и свој госпоштини, стане насред града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој |
гледан делија, ма и постарији.{S} Стане насред трапезарије, главу горе подиже, па оштар поглед |
агушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, како је добро Турчином бити; свак |
ризнати има.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против толике силе одржати не може |
ће се распудити и у горе повући испред насртајућег непријатеља.{S} Синови православног народа |
су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <pb n="467" /> који са |
ом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни |
би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— Видите овога младића, бимбашу, и он ј |
ј побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Св |
b n="484" /> <p>То изрече Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће |
лата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, не з |
разнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљан би |
ворило; када је дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петош |
ћа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> <p>Сутрадан, познало се на свачијем |
има добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, очитавши благо |
p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко |
и пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, преламају се, |
оје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подобан детић. |
ним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> < |
тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S |
уће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са н |
ђеном душом изговорио, па умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Д |
е у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Беогр |
C1.7"> <head>VII</head> <p>После свадбе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војск |
рен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делит |
сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није ба |
де су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомињем се добро на оновреме |
вичајне и изванредне околности, које су настати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко |
рогог закона противу себични’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу |
купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће требати војника; а с |
{S} Ту треба и крстоносне војске, треба настојавати код римпапе да подигне христијанство, и зла |
, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане |
ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се |
овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоу |
ударићеду новом силом, сватко верује да наступајућем јуришу Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни |
вједа. <pb n="399" /> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на н |
заше се пред собама Харалампија који им насусрет изиђе.</p> <p>— Добродошли, господо моја!</p> |
оше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l> |
увеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.</p> <p>Милица је прва пат |
Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пал |
</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.< |
а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познаје те главе |
ткуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ в |
су дивни оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад се тукоше појединце против Татара као орло |
загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путни |
ринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат |
аља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно скончао, |
или противустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} |
ралампије да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ п |
народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се |
на пребацивала што се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, ње |
лтан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да |
сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде г |
II</head> <p>Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изнена |
ан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мач |
Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да |
војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт |
а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање |
војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз |
се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати. |
.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми |
Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја |
аша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили |
ушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом пого |
о грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се |
ијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на |
на није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело се |
ћем незадовољству скупа са својим сином натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбо |
свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једн |
товима искушен народ, увиђев да једнако натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, |
је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор |
; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и п |
чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У че |
а својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофа |
<p>— Хоћу л’ добити од султана Голубац натраг? — запита деспот.</p> <pb n="487" /> <p>— Никако |
>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови!</l> <l>Грчки царе милост о |
су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео |
Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни слуша |
о славно доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шт |
поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Ота |
рст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— |
орали би Србију широм отворити Турцима, натуштала би се силна турска војска око Београда, па он |
а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, утискавају се у деспотове гра |
ст, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчин, с друге лацманство.{S |
, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> <p>— Силна је |
је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили с |
а Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти м |
све у Караманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} |
није могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспо |
ојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако б |
рстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало |
ви тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Петошку |
Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна с |
о је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Тур |
била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} |
а.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас ј |
Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећни! — |
а, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су |
је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од |
Увидили су да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт |
пушкари тако су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушк |
ац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари |
урцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— Дакле са |
а у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, честитост и смиреност беху главне црте целог њег |
о за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам |
о, задовољив се својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомиј |
S} За кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p |
сти.{S} Пахомије је уважавао Леонтијеву науку, смиреност и родољубије.{S} Благополучије српског |
се џамије поносити онде где су Христову науку православни Србљи слушали.{S} Од српске славне и |
е; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату |
по Турке, зато ови други план предузети науме за коначно развојевање Србије.{S} Они пошљу нека |
и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде оп |
Сам отац Леонтије, премда је по својој науци и побожности давно већ владиком постати могао, св |
ки поморац именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ |
зи се подоста, који су на сваку промену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} |
зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је и |
да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда да се натра |
ме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb n="490" /> н |
савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим приј |
све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се з |
чај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушев |
пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну неја |
> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од |
га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господ |
ега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом |
се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја |
а сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој ју |
сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне глади спасти.{S |
то се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} |
робностима га известио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме р |
црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана |
њатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело свештенства није се слагало са ратоборним духом |
помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску свој |
бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руко |
околебивост деспотову.{S} Најпре на леп начин, наговарањем, ласкањем гледао је да га задобије; |
и како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, насмеје, и |
ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је био византијск |
опољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, начини га турским пашом и повери му једну част војске.< |
го, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, |
о да ја немам, земље господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хо |
на је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</p> <p>— Какав је |
ви се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спр |
ио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Д |
Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но |
е храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, |
донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управ |
ерхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.< |
љезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад |
правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хотећи г |
прорасла, која је својим листима сјенку начинила, да христијанству зрак сунца не продре.{S} Јед |
се подијели добар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од т |
својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад |
год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те н |
поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> |
рцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Тур |
сродне гордости.{S} Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју |
Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све ур |
нтије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде |
ир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} |
и би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па д |
непријатељу.{S} Од славне српске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Д |
, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и ударићеш |
чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — рече радосно Прибац.</p> <p>— |
о ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план произвести?</p> <p>Сулејман је |
ао је мир између Милице и Вука, таковим начином, да једну опредељену част српске земље Вук за с |
агаш реч прихвати:</p> <p>— Тек таковим начином можемо у овој опасности раздор отклонити.{S} Но |
ва сина за српског душманина, да се тим начином српски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад турски |
е је у једном углу дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, |
еспота задовољан, па прослови:</p> <p>— Начисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у по |
с рамени, обрве подигне, канда још није начисто.</p> <p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта мисли в |
авне породице сукобише се.{S} Морало се начисто <pb n="322" /> довести; хоће ли Гребљановићи ил |
вду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад сам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах |
p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да |
послетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада н |
у гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић |
а им провирује сигурност.</p> <p>Сад су начисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет п |
<p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му долази д |
кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, |
вори Јусуф.</p> <p>Милева није се могла начудити красоти скупоцених поклона.{S} Она је мислила |
аша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо ду |
’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одм |
јатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Фер |
код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војско |
у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућст |
лика бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За |
</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свје |
По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb |
послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зл |
ларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удес |
срећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами |
се, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може н |
о — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Харалампије, па ма патријаром постао — напије Јабла |
уку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески род, а в |
пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} |
овима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмеш |
спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријатељст |
за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки во |
падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмун |
нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да бу |
ру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме к |
дати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлан |
ко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших |
еде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, |
пресело је што се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калу |
и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пођ |
аш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p |
у ти’ пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно |
и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p |
ој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Би |
мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на п |
новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима про |
ласти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо им сам |
и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узм |
ук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељство ми по |
оку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.< |
богом и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од заманде |
све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко |
а ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама |
е, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, |
латише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвод |
не стране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се б |
смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p> <p>— Право збориш, Јерино, мудрост Ка |
p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук н |
мо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије |
е’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад |
Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба |
в ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује |
зао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не ка |
Боже мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света |
па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти зн |
подару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да в |
о је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бит |
немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима |
<p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не ос |
ближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да о |
Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу |
ба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њ |
с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако |
рима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а |
је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје приј |
сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свиј |
мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни |
сом говорио је <foreign xml:lang="cu"> „нашествыя иноплемениковь, и междусобная брань”</foreign |
е Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку пере.</p> < |
урчин се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Турака, да не би своја |
е дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, |
ти.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али засад нуждан |
налазимо у каковом су се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад т |
опушта да се христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и приј |
жити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} То |
града поздрављати, хоће л’ остати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати к |
асакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а врат |
дара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, план |
ца.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не мо |
жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тје |
охрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја |
близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас с |
рађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, на |
.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити |
нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана |
тотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и т |
Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна еванће |
би хтео првенства примити, незадовољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а при породиц |
е турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдн |
луђери клечећи моле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, п |
ст.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце у |
у у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника деспотства признао? — примети Харалампије.</ |
е и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон доби |
осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу п |
ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће |
S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљ |
а, нити може за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?< |
ластелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ |
потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S |
ком војском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — рече угре |
} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} |
но му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзн |
прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радости кад је то са |
ске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће. |
весели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту у |
нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спас |
диши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је л |
начити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, |
нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} |
ко тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на о |
а у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува |
Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је св |
еремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то |
а њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, |
искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклиса |
подене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, н |
праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би му мозак што [су] њега |
едно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био |
д рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам |
у напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало |
од, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како |
е сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се |
догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку |
увиђев да једнако натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на на |
што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени дос |
е, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега уш |
овићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S |
} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече што мисли о њему.{ |
, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиљат, |
га.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уру |
давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много |
} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур |
дољним српским местима џамије подигле, не један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намасти |
-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ |
ежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Светислава?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како |
запита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жар |
Харалампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то |
Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је |
већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усиј |
заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову |
Ферхад-паша.</p> <p>— То је животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, к |
но трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, в |
> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, ко |
тражи да отме другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p |
у, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обил |
на паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура как |
ез престанка борише, од почетка борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је |
рижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко |
дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p |
о је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок прод |
предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђ |
ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били ка |
од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пу |
вимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ госпо |
де среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Зад |
и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка |
и.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у ист |
и, многим јуришима уморени, неиспавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, м |
Кнежевићи на ногама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то |
клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био п |
воде и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је позн |
нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица к |
плећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да |
Душановом двору.{S} Са његове гордости, не једанпут су разни властелини увређени били.{S} Па и |
зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена |
<p>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији.</p> < |
слове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да ј |
о пити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми |
уто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, |
о у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти |
Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он м |
таквом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли десп |
р није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштај |
ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ћ |
лева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Хараламп |
гло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-С |
ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у |
ремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p> <p>— П |
д Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер није право да се покрај о |
руго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни |
} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напусти |
о извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подс |
а ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.< |
S} Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекн |
ице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као |
, тако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Р |
ати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао |
али.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p |
аралампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи пр |
а, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Таме |
ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха |
и падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде до |
Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето |
у, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе ју |
, не воли Светислава?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи д |
ивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту |
је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мого би пом |
е сисе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но бр |
и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у |
бије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту |
ебићу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од зад |
<p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја |
од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хану |
д-паша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> |
у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би |
ке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војева |
ђу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога |
да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног |
елбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-па |
итеља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани б |
} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на |
евана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који г |
зврати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како т |
д султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паш |
јави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек растави |
во, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, п |
подбадају властеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} |
ј биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка |
слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у та |
р светог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, п |
Мухамеда птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи детету високи |
аково добро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђ |
лада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један вл |
и за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљ |
је то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ од |
у каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферх |
ша, бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снаг |
саном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно |
ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{ |
им зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на |
кривицом потоком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат |
одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела |
није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је |
[су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је |
те у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, |
и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитал |
S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу |
сам познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу |
едног су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p> |
ваким украсом и богатством напунили.{S} Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна |
од аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја |
се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за |
ег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, |
евенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не м |
нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Го |
с подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од на |
па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садр |
део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војск |
н за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијско |
поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; све то гра |
сле радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он ј |
ом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, |
е, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p |
во!</p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се пов |
вашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; |
хиљада дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако г |
баба сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста |
је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука? |
едње калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те пита |
ва партаја деспоту приклонила.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни |
и и узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се |
красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би |
што има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па |
а узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још д |
<p>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самрт |
није исте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гуслар |
иси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} |
нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијел |
, проћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</ |
шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С поч |
уле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и по |
а? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљ |
апросто предам? — рече деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру |
ушљивим од туте гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратим |
бац — рече озбиљно Јаблановић.</p> <p>— Не предати, већ продати — примети Харалампије.</p> <p>— |
јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, кнежевиће поведи собом |
, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, з |
сног времена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако |
екао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за ј |
мље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с на |
> <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је к |
Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема |
p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би че |
ља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем |
ослепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и |
оје се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне |
хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Је |
ласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском руву |
убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено војвод |
добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се сам |
е судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори, он |
канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер |
ра држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чему |
ити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци при |
еру, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> |
, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као |
ш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <pb n= |
{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пред кр |
ао прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступити |
ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у Тур |
а примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град |
и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак с |
ароду, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И к |
е стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град |
њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморј |
м гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Об |
сак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто ом |
.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, он |
ак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Гол |
кочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, м |
аметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај |
за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи |
пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба |
мастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научил |
да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув оком |
олину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте |
р јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанско |
пасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</ |
ивена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо |
ребало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће |
ћ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија |
ческо <pb n="299" /> срце усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари |
је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донд |
га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, зн |
и.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е |
емо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако |
конито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају право на престо |
уго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, ствар |
} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ |
а сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душман |
било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> |
ачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад де |
а посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> |
и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти с |
е народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану земљу ј |
Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвл |
ко су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А |
војводама подмлатка, да бруку преткова не насљеде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти р |
си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за але |
, боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с |
а жестина Маркова који никоме првенства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>Посл |
бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари мо |
би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудр |
калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу с |
ити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети |
еднако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима под |
гао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би |
ампија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у |
.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но сам |
њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на з |
огобројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега |
аљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио |
љубавним чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу. |
, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет. |
е у великој слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све |
дерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели? |
ом је донела да један противник другога не може да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Т |
сече султан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му с |
на није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, који Турц |
лампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста |
.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављал |
племићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурчени |
ићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у |
оја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је |
преправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како |
нав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војск |
е са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко |
у такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером пост |
<p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске зем |
е један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доб |
е, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет |
ћ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала |
есавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму |
се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</ |
а настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци |
има шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари дес |
’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Д |
у арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у |
то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би спомен |
ан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо Марк |
еће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свак |
ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов |
главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{ |
у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има |
аје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај почин |
може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек |
у се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалн |
ском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад |
жљебити, па у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S |
ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати г |
483" /> град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— С |
смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, |
мигнув оком на Харалампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, |
ашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би м |
омишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћ |
јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рук |
азумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ј |
цилија прекрштеним рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша |
рими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласловару прес |
аном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, |
како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> <p>Д |
д није смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ће |
але те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређе |
треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах п |
на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је |
ија није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не уг |
д има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије у |
еспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на |
му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма сребр |
већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком |
џарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нане |
у се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простод |
стане најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија |
сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била |
42" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом |
његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре |
итки једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душ |
епријатељ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> |
би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици нема |
амо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, |
ебе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет |
који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу прес |
ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на Леонтија озбиљн |
конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> |
би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом пр |
пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао с |
ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јо |
цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Ова |
о му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— Најст |
дерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свије |
ији <pb n="479" /> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да т |
јим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од племена Нема |
ди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, |
о.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако |
мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је |
а.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње време што бива код млоге господе да по |
.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо с |
и упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је |
, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у н |
урове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи наро |
/p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p |
е да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним ш |
лаго је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војско |
на то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће. |
са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу |
већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота с |
срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто ме |
и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} Ду |
јска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот по |
е чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци б |
и с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} |
Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вр |
ора добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда н |
то несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помисл |
по старјешинству деспотство му из шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим спор |
/> које на силу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког |
ари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је |
ишта за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доброту патријархову |
несрећнијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> |
ло, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми ду |
рен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Кр |
, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мо |
аизменце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душ |
у и сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} |
олом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па |
видећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео ј |
е био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма прот |
зи да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет к |
укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао |
ратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шур |
ке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудг |
ово весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до ш |
</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта |
је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не јед |
ош два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Харалампије.</p> <p>— Бићеш оправље |
комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p> <p>— Жало |
стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу нару |
а, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник |
нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дођ |
а заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ |
онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n= |
едном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а ка |
без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Марков ро |
м очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</ |
гомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стова |
да је он одавна насљедник престола, па не може нити има право својој породици кормило из руке |
е, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши |
ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара |
које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корача |
о је искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жрт |
су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну |
као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га вид |
Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Бео |
и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, |
млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз дворске интриге, и да дух клон |
лаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше т |
своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му н |
урцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не |
наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна |
Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> < |
ћни; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи |
то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Тур |
град.{S} Само о кончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.< |
то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот |
одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ |
на за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, |
е то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је са |
исповједам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што |
, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није |
а већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухва |
нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у |
<p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа д |
гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одјед |
ћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем д |
м ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгу |
ожда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како |
земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима |
падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од |
нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та |
у начинила, да христијанству зрак сунца не продре.{S} Једрене је корен турства, силан дивљи кор |
Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— |
предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампи |
, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је |
еби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће |
кује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави турски селам, изгледа као Србин у турском ру |
буни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмен |
анственог осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије |
{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} |
ише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале сил |
каткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије |
ље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет бла |
јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, |
а и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви |
под добром управом, кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, |
ого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ какв |
а Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вуков |
о сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — одговори |
— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женит |
даде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампи |
оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и власте |
м плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да |
султанима, сунце од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божја, неизмерн |
ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.</p> <p |
гда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који с |
амо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још ордије из Урумен |
ошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду |
нити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар? |
гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није |
одговори Харалампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече |
ђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није |
д-паша погледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ ка |
увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац пре |
љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубав |
S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турск |
амо добро чувајте кнежевиће, да какогод не замакну — рече Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та |
нији над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па |
асове шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти са |
ораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на |
то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" /> <p>Патријарх јој до |
је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам дост |
и и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу |
творе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за прав |
иком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У тво |
м једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом |
еспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он вол |
нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најб |
а.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се так |
витељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим неп |
ежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је |
, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха |
е њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и о |
пот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од де |
p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундо |
д Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} |
е у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко |
е копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина |
ији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како |
ластољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> |
гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} |
ада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт |
е и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, |
Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та |
и Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на м |
ви принадлеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого |
сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се |
јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље п |
лага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и сил |
залогај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да с |
о здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не радују се новоме деспотству.{S} Напијало се у здрављ |
аралампије дигне се.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша |
в био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег |
зврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, н |
код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ |
о ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> |
поруци — рече Јеремија.</p> <p>— Дакле не оклевајмо — рече Јаблановић.</p> <p>— Тебе Харалампи |
а се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад |
ску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стеван |
стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбу |
разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу де |
Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу |
бојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb n="454" /> <p>— Т |
и спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све заб |
иш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер |
је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема са |
а чинио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они с |
оба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по |
и.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија п |
мо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с |
а јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници испов |
ити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум б |
се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо |
елели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, |
силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом откл |
ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци |
ато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи |
ћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви и |
, Душаново царство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, |
тати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне друга |
м је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остав |
ити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вуко |
емда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p>— Дакле, најмилије јагње из Христо |
рбима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и в |
трана ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, н |
потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре |
бринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ |
ер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p |
Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад п |
разабере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, |
ко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан б |
у.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби |
сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели. |
а онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ св |
у његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ ве |
у се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из |
против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царство ут |
без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерств |
ори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, |
а.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власти, него се непријатељски пра |
а из Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Ср |
Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пре |
стала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за во |
сти сетити, јер раскошан страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њ |
мија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мањ |
полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани |
Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни |
не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати |
рпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патри |
лови:</p> <p>— Начисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се за |
ним улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо |
била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и р |
ш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе око |
рбија мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћед |
те и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбе |
не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти п |
а нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мисли |
рску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Сме |
ска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисм |
а онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад су |
лакати; оно што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне прит |
а, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} |
само требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војс |
изненада дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ |
шне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи |
разним биткама против Турака показао се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} |
турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде г |
твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ реч |
јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити |
ателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га |
мија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо из |
, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Ка |
ном женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити и |
е заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу |
.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре |
ве се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> <p>— Увреда |
лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена |
кар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-па |
етке правиле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста сла |
глине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне |
нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не д |
ажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, |
оји буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — |
4" /> је деспот уплетен, онда кнежевиће не може оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> |
да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов ра |
женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју |
Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопит |
тај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђети |
брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао о |
разговор.</p> <p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се пор |
о.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, потом |
о још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-п |
.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега уш |
лиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владави |
е пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столе |
сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани |
, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју зем |
а педље земље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше |
крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p> |
ас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p |
ке и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје |
ложити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних д |
”, и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицом јако димећи смех свој задавити је м |
на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан |
једног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је Харалампија, садањег Каралампоглију, тако |
’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњиј |
овим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Срби |
атер, која њега храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре |
се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га као свог |
том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампи |
одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све |
што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на свој |
а већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но има |
ата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову бил |
ћ.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S |
оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагињ |
ђ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог |
гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапеза |
и алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке леп |
д турског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јав |
ци не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт н |
, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољ |
и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња |
дан другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут |
а путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} |
њина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он |
ишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бо |
д маха на то пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо гр |
настиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињ |
мало има међу српским великашима, који не би ради над каковим малим [пределом] независно госпо |
е Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жед |
нијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Ал |
е поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освес |
рца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божиј |
е би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А о |
ота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда. |
ски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има п |
корио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша по |
даље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлије.</p> <p>Фер |
ати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу л |
на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жртвов |
’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу нег |
је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запро |
шо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако |
ад, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика |
ут је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки песама српски’ војника |
дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић |
увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што |
зива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па |
/p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију |
посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине. |
шка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе |
такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би |
хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш десп |
онде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради мо |
емо, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</p> |
онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} |
/> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лот |
родице слаба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паш |
о шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била |
мпије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако с |
ви места имају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчане трговце разбојнички нападају, |
ти.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се |
S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, који далеко од т |
дизале, у којима су и српски господари не једанпут време проводили.{S} Обала Мраморног мора би |
д-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо |
још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не узд |
е и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над оним м |
сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град |
сто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се боја |
а Србије отклонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за господара |
и казати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био |
— рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на наш |
вједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и д |
амастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.< |
звуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти ме |
жици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли би Краљ |
нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— |
м је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стража |
и видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије |
се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што |
јела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе признаје, а |
ду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се |
ћеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч |
, да се сама против толике силе одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака |
Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} |
ко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам. |
овара да Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Ту |
’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јеврен |
<p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од |
ода и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, |
вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турск |
пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баш |
S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби. |
ђара и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} |
’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вје |
ио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану п |
рад у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбоч |
т пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, |
да наступајућем јуришу Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају |
ио те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не по |
му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресек |
ћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми |
ам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је д |
вати који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може свак |
њим се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светис |
су да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако сн |
тако су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} |
у си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па |
Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је право, |
На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш као деспот Стева |
<p>Деспот изриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуч |
клоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у преправности против мене |
идане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год |
народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ |
} Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што |
поруку.{S} Јереминој истези одговорити не може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим |
чај градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, ко |
ма Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и си |
орамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да |
ку, видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољству скупа са сво |
а као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као |
дном великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ о |
била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је |
треба свјетлости и слободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено н |
p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег |
лаго, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо |
говом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, |
ко име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског народа.{S} Зато морам |
лије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну |
ча груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Г |
иш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} С |
а Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко ч |
знавали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S |
да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредит |
пота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу с |
чени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђу |
ша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да им Ту |
дузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нане |
ово господарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна ни |
је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепље |
начку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им д |
г, а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. |
начини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад о |
Харалампије тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји |
, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но |
оран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да ш |
и.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с |
ајглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, |
јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео |
је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспо |
— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p> |
рко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски посланици својој |
трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљ |
Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, |
гли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с |
ико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код на |
на <pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот |
мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и |
м гријехе искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; |
Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кља |
осте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он |
удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече упла |
неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца о |
рављао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје побједоно |
е.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Н |
азговарали о разним важним стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет зауз |
земљу никакве нападаје чинити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато из |
ојим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да |
у се још дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали |
нцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном народу треба да је један владар, |
p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> <div type=" |
обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче |
ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини? |
е већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је |
ти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ј |
а благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице п |
даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ |
вца разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском други з |
натеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио |
који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер б |
Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се |
ићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог |
/p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само б |
силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Как |
ци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.< |
се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би |
и турском удворицом звали, зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, |
амог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам |
одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добит |
м да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглав |
.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџа |
урци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, нове планове правити, како |
Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја |
мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју во |
је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали смо савезника потражити.{S} О |
’де се Голубац предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цеп |
, једва се може уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми |
остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Грг |
ањи јунаци, Харалампије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им |
друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу пове |
а су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па |
ног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи |
може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ |
намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S} Нема п |
слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{ |
господара признамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! |
и више жена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже с |
ш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p>— Силн |
рицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p |
ри збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p |
рпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патрија |
златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у |
ки <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; Ђурђа Бранков |
ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати |
<p>Русна се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> <pb n="307" /> <p>— |
е ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.< |
шта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, пре |
ера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њ |
н, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску |
лила Новакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанк |
рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би |
борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу п |
ву породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Ал |
и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Тур |
<p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околи |
.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити м |
јвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе |
а војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да |
ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати |
ко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, |
стом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светло |
илику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, зб |
се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може |
ди најнесретнији.{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек |
супруга Жигмунда, и таково пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лац |
заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење д |
сла, где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити |
у.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинам |
е, опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све |
и онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се бла |
е као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби |
S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме |
велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="444" / |
буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу је |
о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око |
у, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула на |
урци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турс |
благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И |
таманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је |
игмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами п |
обеде плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби оп |
морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као свети |
жија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран м |
.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне гл |
оди.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти |
<p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок |
могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као |
се се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на зга |
Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи печат |
ом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је |
е увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душ |
е сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића на |
Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете |
еремију на предају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали с |
а.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у сре |
имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је |
ећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и свето |
ле смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет |
Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Б |
а утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову пог |
ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а |
и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је је |
ма заповједа. <pb n="399" /> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг с |
јем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њ |
Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у бог |
S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече |
/> <p>Кнежевићи имаду свега доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светло |
же деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} |
аурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} |
спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и чоба |
овом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом |
се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народо |
говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што |
д потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава |
лав?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка р |
надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест |
p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео |
га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је бил |
— Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султа |
? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да зна |
ише нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још |
, уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S |
тку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад ко |
исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теб |
траст обуздати, да своје чуство искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — рече Милица — теб |
а Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати |
д муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} П |
и.</p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је |
госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Бе |
чи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мал |
ад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не |
p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђурађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> |
а деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога за сам |
за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему ј |
потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — |
омад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Ту |
ни се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка |
тети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се проти |
лада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Тур |
ице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ |
о, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогди |
S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ и |
и као непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са оним христ |
че лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђер |
ем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу. |
давна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам ка |
от мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану уја |
увијати, превијати, и оно говорити што не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е добро, Харалампи |
калуђери моловали, па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено, на |
од нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше |
је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитк |
миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, |
кашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S |
Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу |
во Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак |
не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ни |
рада и Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику |
>Јеремија није могао противсловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Фер |
и.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кће |
ашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја зна |
и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, па да |
бранити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са |
силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напосл |
сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије |
нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Да |
живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би |
налазила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
рамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себе ос |
пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи. |
Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци |
ујемо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац |
близу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујал |
иви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић к |
а се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чи |
тигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— |
и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу г |
S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Беог |
Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.< |
а им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија |
е, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> < |
онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" / |
ота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паш |
а, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на |
спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај гла |
имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо |
рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има |
ари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари |
је млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цви |
Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом |
л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог т |
<pb n="342" /> му јунаштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, бе |
ротиви се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пр |
м је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове |
ас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Ни |
к дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћ |
коченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душм |
мо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца |
о да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора |
јске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог |
н, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{ |
еђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стан |
и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо м |
ан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ |
као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> |
ј при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као тр |
е.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт препр |
ужичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они који су изд |
тог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрд |
<p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и |
красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај с |
и, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје |
ске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Царигра |
е Београда предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песма, само ж |
је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси при |
но, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану!{S} |
може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом |
ами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђ |
мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове м |
Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаб |
, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и |
.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под тур |
арство, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се изда |
теван је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он ј |
шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</p> <p>Харалампије ч |
су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, |
е угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин тање жице на |
Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У |
будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно шт |
ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за вла |
донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и пи |
лачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до по |
лони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, |
укоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једре |
.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разгово |
акле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша |
само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од села |
цу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је с |
отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> <p> |
сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па |
ца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као робови, |
цем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што |
д неупутно понашање према кнезу Стефану не произилази из недостатка учтивости, но из његове ват |
рци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор |
а!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар т |
додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— |
на за себи опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ћ |
Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не д |
а, никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не мож |
м ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} |
ешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље |
ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само |
јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, |
крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака султаном.{S} Док |
чи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је поб |
са је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мор |
он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на |
ојвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша позн |
<p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на |
нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гас |
д тих усхитителних ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упл |
[идемо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац |
се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили |
да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изг |
от не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као просијаку тај новац, вр |
урака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне с |
вој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{ |
> <p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће |
е.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу г |
е поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има ист |
ез да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скуп |
деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофа |
едеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јак |
пије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме |
лико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на пр |
и.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану |
наје за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепа |
/p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму |
ашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, |
о је то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, |
шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или са мном као добре комшиј |
емилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати предају града |
ласом канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а дру |
т би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко |
<p>После ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви |
глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души терет ол |
мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Тур |
/foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао |
.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци |
г, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвујућу се невиност изјављују.{S} Она је б |
ама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са свој |
су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек с |
ава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе |
ту покорити — дода Јаблановић.</p> <p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу |
Леп летњи дан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плаветно, само над главом Београда вије се ц |
довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед |
>— Јест, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчин, с друге лацманст |
агдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати, изво |
нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p |
ан соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Бос |
ада вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отпустио м |
ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће д |
великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са М |
ановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима п |
ов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n="32 |
<p>Красна ноћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из приз |
пше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак- |
је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p |
, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, |
искварен, у властели један другом преко неверног слуге отров даје, један другом најмљеном руком |
сплетака, посваде се.{S} Милоша назову невером, Милош остави своје војено оделење и, без да је |
</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је примљена о |
аном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И |
>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери Харалампија.</p> <p>— Ти с |
ави Турчин, само једног знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>Посл |
е ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="4 |
Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише |
.{S} Од овог магновења престала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познал |
нанешени невоља, после толико проливене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане? |
е се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак |
као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да |
вако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на згариштама подигнућеш многе кровове, д |
ерхадове очи сузне, жао му је несретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом |
вом агарјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље |
ви’ на подобије неба, које жртвујућу се невиност изјављују.{S} Она је била прекрасна као што са |
Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења престала је бити невина |
тевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргурови |
бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стреља |
тошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манас |
ешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у |
рпски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па |
оје ћера. </p> <p>После толико нанешени невоља, после толико проливене невине крви, је л’ могућ |
и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв ни |
пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једн |
<p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет девојака поред једног старца ча |
стит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турц |
ати да се датом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде |
да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а други дру |
односио чекајући крај искушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати.{S} П |
с напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељство ми подноси |
арош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија. |
а никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S |
Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бран |
то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, и |
/p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, |
тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, докл |
то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да |
шег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се |
сад са икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам |
сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом |
<p>— Откако сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, |
и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали |
да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак |
свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевић |
ре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубав |
е одмах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је |
чера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за другим за |
жемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, з |
срећне љубави увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> |
дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам |
/p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да |
ле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву |
рамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb |
и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду — рече Харалампије.</p> |
ицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, ка |
нђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, |
би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S |
е, кад поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-п |
ојводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изг |
м у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, |
и с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.</p> <p>— Така |
м, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна живот |
оље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу п |
киња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово сам |
та!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчи |
мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на само јун |
</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз и |
.</p> <p>— Волијем једног таког Турчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти д |
неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стева |
Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислава — ре |
могу сазидати јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И |
кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не м |
ши унутра, покаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и луд |
Прије би за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене области, јер одавђе се шири тур |
се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели |
ао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече |
тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, кан |
Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку |
а мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчи |
ижење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бој |
лаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити |
м, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче вој |
могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачин |
Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђ |
му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Мо |
људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожат |
ња.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко вер |
/p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала |
четворице спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> |
мена Бранковића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у |
послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести |
, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, реците |
војом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а о |
у се у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом на |
да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не |
> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури ст |
рчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n="443" /> <p>Харалампије |
их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ вој |
пријатељство уливају, што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакуз |
рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} П |
.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Л |
ласт.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиља |
јатељство и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску |
упца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не |
о и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обнови |
ао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он д |
вјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену |
а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу пот |
овак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу с |
град чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p |
ел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу |
, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у |
есту зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скор |
о видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је о |
но сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Г |
турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S |
те сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да п |
и сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио. |
страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером свој |
ише им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царст |
осад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудел |
старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви вели |
нојевићи више су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљи |
мпије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p> <p>— Преда |
вина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло |
дале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и само |
ласно очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом п |
све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си би |
онак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаблановићем и Харалампијем о предаји |
паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама српску господу занимао. |
лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађа |
и у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је |
вај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојим |
е долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком би |
ија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</ |
ом зданију у башти, које увеселења ради негда сазидано беше, како би после почивке недалеко од |
е ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смед |
ћ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га |
не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све шт |
тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харалампије.</p> |
е против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ против силни’ душм |
да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да |
ровео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од |
душмански, подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њ |
могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ гледи <pb n="397" /> на |
а поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n |
ије то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао. |
у је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећ |
е му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и сл |
жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад п |
ајно пријатељство Вуково.{S} И она опет негдашње приврженике Ђурђеве њему задобије.</p> <p>Русн |
буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им |
, Харалампије није познао у Ферхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислити од |
у је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, те |
иће га слободно натраг, он неће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустиће јогунастог вла |
ишт’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слобо |
Јерина јеца, чује јако опште риданије, негдашњи Стеванов телохранитељни хусарски вођ чува на с |
јаше своје грехе Јеремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако |
о би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га |
де потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбин |
рака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови та |
ита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су |
ућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљ |
тање пазила.</p> <p>— Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ ре |
ртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане |
доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајси |
о, нека једна красота другу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је л |
{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но она |
закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто |
Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, как |
цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потра |
скусног Ђурђа који нас предводити може, него слепога младића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S |
е зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, |
ше му је било негда Стевану опирати се, него народ против силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек |
да такве књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтиј |
имају на деспотство ови млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете |
сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и зато п |
да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S |
лем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S |
ила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> |
изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није б |
дне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђ |
p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оставити царску породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Гр |
о она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се п |
тац да се не повинује царичиној власти, него се непријатељски прама нас ставио? — запита Новак. |
S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља главу приклонити. <pb n="276 |
’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађа |
ошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је она држала за своје пониж |
ка показао се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турц |
тац не стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Ту |
али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не б |
воју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењ |
с љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узру |
и ока као такав <pb n="427" /> понашао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и мног |
задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, м |
Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође један |
јвишега — није раван добром христијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христиј |
о већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очим |
и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> |
је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бај |
кати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са |
очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатиј |
су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архиманд |
ред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као што ви |
д, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</ |
/p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и ти |
су преживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— |
Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — одгово |
— Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му |
е видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили. |
ом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} |
деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла н |
="292" /> <p>— У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} А |
ерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако |
богзна како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} Представите си само |
ав непријатељ поштовање већма заслужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Н |
свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, н |
и што велико видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без |
88" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони |
о је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео |
е диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{ |
кве дивотне девојке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштеди |
о поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" /> кратке ног |
а се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог |
на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег п |
ћно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што |
; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове |
осле косовске битке темељније је стојао него Лазарева породица, која је после изгубљене битке к |
од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који ми је невидимо |
ако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити ста |
S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот сам |
арх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то од |
, но није се могло на њему приметити да негодује зато што му је калуђер постао предметом неког |
јатељ, засад већим пријатељем показује, неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска |
ађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му по |
бали Дунава подиже се градић, Ласловар, недавно је завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је в |
бије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирал |
естати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="353" /> р |
рстом покаже правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити се нешт |
ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и до |
да сазидано беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати с |
улама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опој |
ио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понеде |
unit="subSection" /> <p>Пролазе дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поузда |
учан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, |
означених звездицом у првом издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, од 21. V1/3. VII 1881.) налаз |
просијаци овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела околина зуји од |
} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више |
ње према кнезу Стефану не произилази из недостатка учтивости, но из његове ватрене нарави, која |
тив воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин делом п |
у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, ј |
ути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчи |
же бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазаре |
о сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати мога |
е нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш |
тетивом играла, додиркивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ мо |
лост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} |
плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним деспотом.</p> <p>Војводе, које су се раз |
то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бајазита нами десна рука |
т докучи.{S} Он започне владу своју као независан господар.{S} Он прими пријатељство Мађара, ал |
не би ради над каковим малим [пределом] независно господарили.{S} Вукашин је отимао за себе зем |
ори, првом приликом прогласити Ђурђа за независног српског господара.</p> <p>Док се она у Србиј |
ли на то да свакако своју и свог народа независност докучи.{S} Он започне владу своју као незав |
је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправљати да се датом |
ајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме још преслуш |
кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а |
вац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш краљу, да си пос |
срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Једно магновење от |
јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољства Марко.</p> <p>Када се мало понаместе, поч |
</p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадовољство према деспоту, пусти се у тајни договор с |
то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Јеремија није накан предати град, |
доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам |
м докучити не може, врати се у највећем незадовољству скупа са својим сином натраг.</p> <p>Русн |
тајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако смутног весељ |
спота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ј |
е те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке нас |
, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој незгоди црвеног калуђера, на које је после смех сљедова |
Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ро |
штало да се дворског живота мане.] Овом незгодном положају Милице и Русне неће се нико чудити, |
о тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити али шт |
а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, м |
Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, оштар поглед бацајући |
ђу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због харања, спашава |
дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па |
противише.</p> <p>Патријарх, предвидећи неизбежиму пропаст, овако закључи савет:</p> <p>— Видим |
илика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, оставивши с |
сконча.{S} Његови синови ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи н |
ш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој |
ди, сабљо Пророкова, премудрости божја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи |
корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је дал |
p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје посао.{S} Једни ме |
8" /> град нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се пр |
.</p> <p>— Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог |
нели су јој скупе турске хаљине, наките неисказане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> |
раш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци |
ад су збуњени, многим јуришима уморени, неиспавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да с |
ем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјеш |
кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} |
ина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гребљановића, и не мога је |
а, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је п |
аба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер не |
зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честит |
>— Та српско царство одавна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, |
игмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — |
ручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест |
<p>— Начисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разг |
колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, ко |
добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.< |
има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече задовољно падиша.</p> <p>— Св |
ц, властелин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.< |
дан јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлије стигн |
моглави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p> |
о, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропадн |
код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завој |
даље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на с |
<p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусо |
орите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо |
у искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, о |
какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није |
овек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер ова |
, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуб |
<p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се под |
служити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица из |
г Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све д |
дава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Са |
ру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, |
м“.{S} Јаблановић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу прво |
ја његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен |
мо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако |
ле почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за по |
ад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи |
друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ |
мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубеће |
рхад-пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> |
Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред |
ек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече задовољно па |
и.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири |
у:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспото |
енути <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са с |
атних пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина |
ете на <pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Дес |
ао пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, |
очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, |
ријатељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико му драго, само д |
ја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредб |
p>[— Нек буде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — з |
p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где |
озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Је |
, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди се |
онесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече до |
ба да је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти |
лно обрадује Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Кр |
ри озбиљским гласом патријарх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине |
>Султан се мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Г |
ванђелија — рече Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми је |
— рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта |
кође побринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као |
лтан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са дес |
добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} Само Ву |
јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опасности одма’ и |
е начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</p> </div> |
ваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, |
так, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим |
и су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанск |
у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу са |
p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имад |
.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске |
, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изр |
> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а |
дајничких војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је |
три православне душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, |
нагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Каралампоглију, да му кажем да |
а у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није д |
да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого |
д уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави к |
мљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет сми |
ему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати |
та, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а после можем |
који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом |
у принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чуј |
потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасиј |
чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо |
ску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Је |
<p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако |
о ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су |
Морам гријехе искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скрив |
к буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не |
.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и |
водо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и ос |
а покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја |
другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да види |
ним предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде к |
мо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.</p> < |
ка једна красота другу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли леп |
Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видиће |
</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за |
жим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на пут |
љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није з |
о је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају |
ком не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се |
пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражи |
ији нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хо |
а право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ни |
само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ће |
друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер зем |
служи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не |
војој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одла |
ароду, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p |
е подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњаник |
ући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцим |
смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Мо |
илица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окружним предјелима чак до Ко |
се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да њ |
/l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за слав |
ом роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шт |
одбрану, па када је домовина одбрањена, нека народ даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи |
јео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио |
вак и Драгаш са царицом, мојом матером, нека привремено управљају.</p> <p>Сваки се дивио умерен |
каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, него нек све скупа |
{S} Одбрана домовине — прва је дужност, нека се сви противници Лазареве породице саједине на ис |
народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство обла |
би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај г |
рављати донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па |
гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не в |
јно на новог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пр |
ако ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мисли |
е царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће |
проводити могли.{S} Испод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван града |
у оне властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Паш |
и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена освета, која се изразила у његовом погле |
па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева ишч |
свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, сми |
ати смеј. </p> <p>При том Милевин образ нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак примети забун |
тиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напре |
се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Круше |
долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого смутниј |
естите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} Све си као у неком божанс |
<pb n="276" /> Је ли право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио |
а говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман н |
оначно развојевање Србије.{S} Они пошљу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговин |
литву, нестане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не треба с |
<l>Златног класа задобише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато |
је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би |
, но из себичности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још |
у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призре |
тачког.{S} У Босној се лацманство шири, некадање Србије синовима препречен је пут а да си могу |
аћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Харалампије као калуђер ком не да мант |
се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањих мана, које су Србији шкодиле, уважавао је њег |
е српско <pb n="524" /> робље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне син |
и слабо украшени зидови одјек су давали некадашње јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле п |
заставе римских легијона, ту су остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили Римљани пр |
но беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, ве |
о угашене две свеће показују гар, сенку некадашње светлости.{S} Стражар вином наквашен седи до |
Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњег душманина, као прави јунак руку му пружи.{S} |
<p>Но ипак Харалампија не може да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да буда |
ај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господара.</p> <p>Деспот изван себе од радос |
пије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Харалампија, к |
арили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{S} Одведу |
ај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда н |
нанети.{S} После косовске битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и |
="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне околности, које су настат |
ав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништ |
црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трпљења |
јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер онако својс |
утро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго с |
г реда и сталежа, које су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво н |
им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} Св |
не у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> <p> |
о светиња.{S} Калуђери су изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но |
одице произишав, носио је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Његов угледан стас |
та.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу м |
ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви |
ир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк |
евине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изр |
рчио, није имао више поверења у народу; неки великаши, које од турског страха, које из мржње пр |
у у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и муч |
ужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнеж |
ди, примити.</p> <pb n="284" /> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промисл |
S} Његовом доласку следовао је издалека неки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Хар |
уцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцим |
ана, Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, <pb n="525" /> тајинствен, који на побожнос |
све решителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу служитељима, остави спавајућег оца Леон |
о Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p> |
>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим гласо |
са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на смо |
покрај Харалампија, <pb n="448" /> као неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавн |
равог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са друг |
покровитељства имати, јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, о |
а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога на |
му простио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа зве |
</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили |
част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак збо |
дити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са |
отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n |
ки степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван |
луша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казн |
е год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} |
ласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме с |
ао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчетом земље задовољити, и то под покровитељств |
онда све добро иде — рекне патријарх са неким достојанством.</p> <p>— Треба гледати на то да ра |
који су хтели под турском заштитом над неким грчким странама господарити.{S} Турци су све ове |
а окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главарима |
мо стигну, стану, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чу |
лино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено.{S} Она није знала шта |
Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино ве |
га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затв |
о то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није |
3" /> није кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним синовцима.</p> <p>Кнежевиће је срце |
сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можем |
дани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Петошку је тешко па |
е би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кнеж |
за зета држати који, поред жене своје, неко право у породици има; за таковог морају те и њена |
пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи |
сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p>Ђ |
ивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је т |
ње постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред тога мор |
ти наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпа |
/p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p |
врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко |
’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењ |
а заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник |
огим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати |
дође, над својим матерама господарство неко и преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толик |
шина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{ |
калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство и смиреност.{S} Који је у |
ораду се искоријенити.</p> <p>Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је |
хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи |
тио више служитељски’ образа који су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћн |
озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње чинише се та |
ге и служавке, јер патријарха као свеца неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} |
то сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељеног господара.{S} Ту |
починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском напад |
је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онам |
пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се |
толица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</p> <p>— Какав је Мелент |
зато што му је калуђер постао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узр |
и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат |
који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени стајали |
могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ ви |
стане.{S} Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метох |
се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски’ робова ослободим.</p> <p>— Дајем ти св |
ше се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од турско |
јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са неколико скока улети кроз капију, обрне хитро коња, <pb |
.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се помало крепи |
у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Т |
<p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, те ослободе Ђурђа.</p |
то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се |
т, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но т |
уман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који јошт ника |
, млади кнезови, синовци деспотови, пре неколико лета по налогу његовом ослепљени.{S} Они се ме |
е трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супро |
ков син Светислав, са својима млађима и неколико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ у |
е косовске поред себе само патријарха и неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</ |
ашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милиц |
сије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво п |
главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени стајали.{S} Богзна как |
, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" /> замерају, г |
било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће |
са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је у најв |
еспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико тренутака замишљен, прослови.</p> <p>— О твом |
су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то |
дну, и погудивши у својој старости јошт неколико песама, одзива Душанова доба, у једној пештери |
, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац |
види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне међ хатлије као |
.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи |
јака човека, покрај њих Харалампије још неколико оружника дода да помогну ако будне до потребе, |
уди, деспот може мирно путовати.</p> <p>Неколико дана побави се деспот у Смедереву да у двору р |
јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећ |
која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, пр |
амери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом убије брата Мусулмана и постане султаном |
који је такођер обрекао доћи са зетском неком господом — рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да |
ови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негда |
а изванредна суштества.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого |
’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, величанственијем изгледу.</p> <p>Фе |
"> <pb n="349" /> <head> X </head> <p>У неком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним дрв |
ила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ обр |
едстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупкост која је обично само младости урођена.{S} Њ |
х неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} Она, истина |
у самим остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена глед |
меја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за први |
од бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са нек |
зире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му с |
ознало.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за неч |
у читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред па |
м.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— Притисну |
зела.{S} Нема Турака, нема Харалампија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јури |
брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалампија, нема трага.{S} Војника мало и све то |
Његова удовица, царица Милица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју ј |
и, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, |
отаји ножа.</p> <p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — |
теде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, |
ичина?</p> <p>— Најстарији син, Стеван, нема двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст |
управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леонтије о |
<p>Велика је брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалампија, нема трага.{S} Војника м |
.{S} Света црква постала је тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У винограду господ |
рково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш зву |
им прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} П |
аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка |
осподару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драм |
и могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ |
Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> < |
се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S |
је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да на |
гли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падиш |
по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, |
О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећ |
.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир. |
бима заштићавају уступање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке побе |
} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела не види све |
чино стање живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све |
царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупит |
} Теби је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме ни |
руге лацманство.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу д |
римирије учинити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су |
и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допра |
> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мо |
и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, |
моле, преклињу, код уздивљаног коњаника нема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отим |
док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати. |
је куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота дозивље.</p> < |
твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благосло |
се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што је било под Робер |
p> <p>Жигмундови фратори кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да је на њој логофе |
ријатељ, јер над добром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Беог |
животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти његове мало |
добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују на Србиј |
владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане у кожу, на њи |
ек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Беогр |
зузданије, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда ј |
ити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кн |
акупио,</l> <l>Војску силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград б |
е и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S |
ритиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело |
енути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295 |
.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката. |
а сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— |
к погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанп |
н да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успореди |
олу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама |
штво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смр |
оље — рече умешавши се Видајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Ста |
ри брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне Бранков |
та ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори |
ти.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо долазе и |
та, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на |
ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знам |
понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се |
а’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме |
урчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} |
м, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедере |
д мене је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право д |
судија међу обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг |
кривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био ж |
је удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{ |
о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља |
местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ферхад |
е јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу с |
рске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предостро |
па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благ |
д њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велм |
то треба изредити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни столице, све сами миндерлуци унаоколо, а |
уду отпадници.{S} Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су |
слили.{S} Милица царица има синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићевог вл |
м поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање ба |
аљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" /> слу |
ног.{S} Краљевић Марко са својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом на пре |
земља, јер <pb n="402" /> деспот Стеван нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће има |
пот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији |
не.</p> <pb n="265" /> <p>Царица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову реч.</p> <p>П |
пије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — дода |
о место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} |
це њихово, глава, племенитог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две |
мерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Д |
наци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт ва |
е, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је с |
вели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали с |
и је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, |
.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, као год у кући где го |
дсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотов |
— Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема никаквог права насљедија.{S} Насљедије је то пропа |
аше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повр |
ојник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатан |
аво, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Деч |
емија, њега овде на свјетовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја са |
не замакну — рече Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чув |
пити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ |
м себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> < |
и.{S} Она је видила да њени приврженици немају толико снаге да могу наскоро толику војску скупи |
ићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају право на престол, и тако нити Лазар нити његова |
тир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они који су издали род и часни крст.</p> < |
<p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја |
бији имаду погранична града, како да ја немам, земље господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш још |
бе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност |
акове награде, у рукама никакове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремиј |
урчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Турке.{S} О |
ранама владају?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, јер он само жели да он управља с |
ти мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Гол |
јарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада одни |
штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха |
иповеда, у песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у |
од мрка мрамора, на површју избијен грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златно ка |
"524" /> робље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Срби |
да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради м |
арства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник деспот-Стева |
од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на главу метнути, који су се под Душаном т |
манског цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну д |
љубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи гос |
ара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева породица?{S} Књ |
а било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} До |
онако насљедника за престол од племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћом нема прав |
ти, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игуман |
лонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима |
лна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} |
падне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара н |
то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптр |
наједнако дјелио, држао је да је право Немањића његова неподјелима својина.{S} Марко Краљевић |
буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душанове земље, код м |
ановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света црква није му дала |
ад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретни |
да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге |
и.</p> <pb n="395" /> <p>— Витешка лозо Немањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стра |
у славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И |
јој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ ритара, против Татара ил’ Турака, Завиша је св |
ећати се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад |
p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, |
доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси прија |
доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру о |
м, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, |
као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потп |
а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није ре |
и у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки |
ачије речи, сваки поглед.{S} По његовом немирном духу, другу би какову струку живота изабрао би |
тању, као што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ н |
немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} П |
е упутио, света Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p> |
Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и |
народу.{S} Што сам ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња |
<p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само |
срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог п |
апита Јеремија.</p> <pb n="423" /> <p>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо |
је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом |
е.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити се не може; |
ти, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад памет |
е, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, М |
, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се |
у му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспо |
турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску гла |
лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкодити. |
еби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма н |
пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а н |
и.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но |
те, и велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може д |
ду што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико |
о после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Лазара, на његовог пунон |
што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолико т |
овој опасности раздор отклонити.{S} Но немојмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску |
е песме тек срамоту увеличавале.</p> <p>Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби |
мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем занети, но крепите се |
које служитељи слабо слушају.</p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} |
то вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је |
у.</p> <p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како |
Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} |
ву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Круш |
се огледају.{S} Облачина Раде показаће ненадмашно српско јунаштво, показаће да у Срба још није |
.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници исповедали су се о бољи народа, |
чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и н |
оћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друг |
вим охрабри и седнувши, као да се ништа необично није стало, почне се с њима разговарати.</p> < |
нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђ |
Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — рече подсмешљиво Петошко.</p> < |
ко напрезајућим гласом канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком жало |
синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S} Деспот промишља, могло је штошт |
Милева је била млада и материном упливу неограничено подложна.{S} Младића странствујуће мисли н |
моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што с |
реће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па н |
<p>Дуго је трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Т |
, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио, јер је |
је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S} Од старе властелинске породиц |
ре се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих има у старој Србији.{S} Па |
, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопходимог граха, са финим улцињским уљем, така софра |
е стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим крајевима налази се |
па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И в |
им да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоност према Милошу једини томе узрок био |
о, држао је да је право Немањића његова неподјелима својина.{S} Марко Краљевић држи да је на ње |
еђусобни рат?</p> <p>Стевану дође један непознат човек, који му од непознатог Турчина донесе гл |
е срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено.{S} Она није знала шта да ми |
оге господе да поред сијасет познатих и непознатих јела човек гладан остане.{S} Главну част веч |
у дође један непознат човек, који му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, ј |
ље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непоколебивост деспотову.{S} Најпре на леп начин, нагов |
са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском послала |
трајала, стајао је у заклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни поз |
ника користити се.</p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су |
<p>Деспот и Облачина гледају на Ферхада непомични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранит |
опет сред њих стане, који као окамењени непомично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата |
примедбе правити о растројењу српском и непослушности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана за |
аралампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корач |
ти, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} Толико нас искушаваш, и дана |
те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> непоштовање части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјер |
еће, ако је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у деветом кољену још искајавају се гр |
и не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог десп |
рађ са војводама, великашима, око цркве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно оба |
оже.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> <p>Деспот поруку саоп |
а којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их цар |
својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а стари |
ије.{S} Прва је реч деспотова.</p> <p>— Непријатељ је Србију опасао.{S} Крушевац је у турским р |
S} У оваковој околности није требало да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи остав |
уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужује него хрђави пријат |
S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем показује, неголи буд |
р донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за з |
диван спрема у Једренима, твој самртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше н |
прежесток, и, у очајном стању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од нес |
нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са сво |
> <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци |
носити допустили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да не види Марка, |
коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља треба гдегод на згодно место домамити, отку |
пко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb n="266" /> стању з |
дити и у горе повући испред насртајућег непријатеља.{S} Синови православног народа мораће полум |
екати опредјелење да, кад устреба, пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да ство |
ак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не |
има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће гр |
сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као ми |
на започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуно |
откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је н |
ао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља, на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад |
n="298" /> силан, богат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} |
и Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са |
оде, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре |
, као пријатеље царичине истерати да се непријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и |
асе народ.{S} Морају се најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb |
ко Коран и допушта да се христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину |
се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> |
е не повинује царичиној власти, него се непријатељски прама нас ставио? — запита Новак.</p> <p> |
рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ свет |
те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то пристајем. |
аће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земље начиниће се туђа |
и, која поред тихе нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би |
S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} Деспо |
рину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељц |
удака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу |
чинити, и збиљски промера све прилике и неприлике.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
е зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим |
анићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манас |
стићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у деветом кољену још искајавај |
нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себе оставили — одговори озбиљским гласом п |
најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре |
је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступа |
S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Румелије освојити и |
јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за опасно.</p> <p>Поред свега |
ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ |
за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сло |
идим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко |
корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности могли би се сложити, н |
мао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом |
српска осилила, био је посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличина парта |
и’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову д |
.{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, с |
ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати |
а на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах проклицала је та |
д Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи уз |
р су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту прилику тр |
ораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег |
нови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим б |
папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у неслози христијанства сакривена је турска снага.</p> <p |
сти; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити гос |
ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од царске |
а у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да позна н |
ка мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што |
брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, наручује Јеремији, који из Голупца Хараламп |
ви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим мах |
уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је био византијски обичај, од Царигра |
, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли народ рећи: |
ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учинити.</p> <p>Јеремија пошље гласоношу с |
у изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчина цвета. </p> <p>Није |
српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ н |
страг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их |
Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, |
; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје п |
.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је несретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари није н |
отме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа |
на гледати. <pb n="243" /> После млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у |
истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може |
Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части |
је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису |
ароду остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p> <p>Н |
је на патријарха бацио.{S} После толике несреће и челични Новак мало духом клоне.</p> <pb n="26 |
у демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова д |
ета завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је |
лози Бранковића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и |
{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па пок |
ојанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако он чека вече |
па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ |
н једног славног српског војводе.{S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан М |
p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, |
ра.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдар |
та и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама |
и, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до ка |
аро доба није било као сада да се после несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ често су |
ц је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици |
и.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви |
деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као робови, и бела света не виде.</ |
ма у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} Представ |
но се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела не види света.{S |
ошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> |
стану најважнији синови, сви који су по несрећној судби рођења опредељени да над народом владај |
љна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Једно магновење отрује човеческо, |
Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мо |
руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао |
ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мраком.{S} Нас |
спот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе ду |
Онај, који је срећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и богатством Бај |
Светислав је из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна п |
бом повукао, навукао је на српску земљу несрећу која је српски народ једнако пратила.</p> <pb n |
S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Мари |
ег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прав |
е она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на д |
е Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, та |
о освете?</p> <p>Све ове противности су нестале поред пријатељских речи Турчина.{S} Вука се Мил |
оју грешну душу испустио.</p> <p>Срећа, нестало војводама подмлатка, да бруку преткова не насље |
лужитељима познавало се да је господара нестало.{S} Постали су смели, безобразнији.{S} И они су |
прама царици.{S} Особито откако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа завладала да је сл |
} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, д |
м нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер з |
етошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овако ж |
као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Тур |
оста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај сви |
ерхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у мана |
ни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се |
ар богобојажљив калуђер очитао молитву, нестане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</ |
тељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушевачком двору, и |
да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мало нос |
о бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту |
војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака у манастиру.</p> <p |
еднако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је да |
ске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} Пола ће се потурчит |
а да се на тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.< |
озор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш |
алуђер! — викали су подсмешљивим гласом несташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио н |
тати прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна |
ати, јер у овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим крајевима налази се јошт језгро, да што будн |
завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија прекрштен |
дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, ко |
блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо |
атријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у н |
вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату ријеч, на коње |
рбија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен |
е, и да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако м |
н се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и |
вује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељство ми подноси и драго |
си, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би п |
следњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може ј |
стављао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у упра |
, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крв |
њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се |
онуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <pb n="458" /> <p>— Поку |
сутрадан потражи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свит |
добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са горди |
а ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n= |
сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по |
ше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на ко |
у.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турски |
урци са таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи |
аду неспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа к |
ет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљ |
алево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, |
трме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљеб |
уби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Честити пашо, |
Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одг |
ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харалампи |
е женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега |
властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство |
љан својим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, ј |
бодравању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p |
добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— До |
размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољуби |
зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запит |
p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и |
наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хи |
ћемо све као црве, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу мар |
својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељск |
е овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац. |
днем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загуш |
{S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, п |
и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не јед |
, само ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампија носе |
бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало д |
ће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напосл |
.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Бе |
е кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу до |
во овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — одговори слуга.</p> <p>Када |
имска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да |
есу се могли подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се ди |
кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда и |
за првенством тежи, па један једнакоме неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двој |
Овом незгодном положају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји има млого |
х, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских постидети.</p> <p>И за кратко време т |
да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марк |
истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ |
’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српски народ никад у јединств |
пски народ никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, |
није Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Тр |
— одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим |
ај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом п |
а, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Вој |
У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, иона |
осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава. |
<p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот в |
е.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да шт |
рђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више никаково господарства насљедије тражити.{S} Ђ |
еремија опет отпоручи, да града предати неће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да војска што пр |
е о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.< |
ду предаје, но Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима |
колико познајем Јеремију, града издати неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће |
Облачина је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати |
вету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег разговора растану се.</p> <p>Б |
даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако с |
смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напред |
свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Па |
м нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њ |
испустисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблан |
о ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Дес |
} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд с |
а Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде ј |
са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има |
а ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда би |
pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриш |
то с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голуп |
ала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено |
и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда. |
есрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице |
ах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам |
ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не мог |
о да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђ |
спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако |
еремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ иш |
дар, своје право, своју власт напустити неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему |
де садашњу своју силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао |
да још Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јун |
<p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> <pb n="417" /> |
и.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што |
смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправду не тр |
} Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели с |
ез уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој |
дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове к |
и ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да |
бима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке.</p> <p>Ове речи јако |
погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустиће ј |
} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад |
кову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћанку? |
да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb |
умлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— Истина, онда |
а лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији уми |
н донесе. </p> <pb n="235" /> <p>— Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дан |
идање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Ту |
и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Пога |
улу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ак |
ви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{ |
ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам људи |
раљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са |
а.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена |
/p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавали су његову сталност, па нису |
опет сребрна кандила, и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три к |
олико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханум |
и лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспо |
е већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда |
тефана тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми |
био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да |
езди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хат |
е, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Т |
синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, ро |
</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p |
часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не прити |
да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напуст |
неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча |
еоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како |
лик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити. |
тајемо.</p> <p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе |
положили смо један другоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу |
дити.</p> <p>— Рок дугачак, можда донђе нећемо живјети.</p> <p>— Јеремија, предај града, кајати |
војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би био |
.</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко тр |
Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, који би доиста к |
, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори кроз плач и к поласку дигнувша се цар |
од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> |
<p>— Јеремија, предај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из ст |
, поштену, богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <ref target="#SRP185 |
блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султ |
ати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би |
бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.< |
забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи му сева |
орје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме |
пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго ко |
изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, |
Јаблановић.</p> <p>— Тебе Харалампије, нећу много поучавати, имаш памети за три патријарха, а |
мо да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не исп |
ин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, д |
у клањао — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић. |
’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље би |
е, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеб |
предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу са |
странкама пријатељство утемељити.{S} Ја нећу на српску земљу никакве нападаје чинити донде док |
Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спасит |
ди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде ка |
ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди |
је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, не |
падне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно |
/p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали |
> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за |
Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S |
одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небо |
зјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Т |
љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњ |
д вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, |
заманде управљао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје |
ова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба |
но што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n="369" /> Браничевска област мора бити моја, |
м ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан |
О твом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} |
да дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди |
ог нужне умерености, дакле запрећено је неумереним.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и ви |
рђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према кнезу Стефану не произилази из |
војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} З |
баштине задобије.{S} У савету властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови закони не пошту |
н Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амура |
<p>Већ је Јеремија замаглушен испарењем нечестиве душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћ |
тру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} Она, истина, није још с т |
да био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је |
а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове речи |
пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.< |
а му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело дес |
исповједи и причести — рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу изд |
мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна |
пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад- |
је, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет и |
што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се весе |
задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p |
има бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цве |
аштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразит |
в поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку с |
мнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— |
српска утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без м |
вићевог владу утемељи.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турц |
у Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубро |
{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</p> <pb n="312" /> <p>Предвече сазове |
и’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Ту |
<p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> |
д појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бде |
ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо |
га и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> <p>Радосав донесе ракије, мученице, и |
му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, — <hi>прави светац, прости</hi>... за њ |
ео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" /> му ју |
епреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— Све је |
говјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, к |
анима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао |
и да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот уплетен, |
ма и служавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у |
их ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори |
оходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса |
у старијих, но отац Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказа |
Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгле |
штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнути, што се др |
погледавши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела при |
во своје остављала, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала ка |
ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно договарају.{S} Но уколико сам докучити мо |
з освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дођ |
јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му в |
ријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се, и шеће |
, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурс |
н налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет г |
приближи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се се |
p> <pb n="506" /> <p>— Покрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S |
како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она о |
ђарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде. |
у, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав к |
рослови.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово бла |
ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати |
е у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} То није било обично пјевање, што |
и, која младу књагињу послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу соб |
мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде пр |
н глас; истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не з |
/p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцев |
до.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад бисмо Ту |
ан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне |
у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једн |
ђеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти |
арива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се |
} Књаза Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> |
им мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S |
ивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежал |
ану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака |
таријег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — |
и га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Д |
ше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ |
се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадикова |
целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распос |
ад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна |
.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то ј |
<p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пр |
би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се опет заст |
ше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клони |
али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, б |
на са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</p> <pb |
оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и са |
пода, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му о |
ди да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе, трговце гул |
да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Ма |
p> <p>Јеремија није накан предати град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Д |
ар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе |
сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем |
</p> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само |
ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, |
од патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вриј |
</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ м |
бро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то |
1" /> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити. |
арске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко је |
кав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да прко |
рхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> |
7" /> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена |
ства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, |
а, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.</p> <pb n="4 |
н у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не радују се новоме деспотству.{S} Напиј |
а да Србији нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске л |
дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђау |
но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не радују се новоме деспотств |
да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у |
Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарск |
над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> |
е би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам с |
с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им |
не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</ |
деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шт |
заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу |
’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p |
е да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се |
да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, |
ни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатли |
зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, кој |
јатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не р |
еремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розг |
{S} Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег с |
ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће |
падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац |
амртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то ч |
.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хте |
го не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је |
се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манастир, па т |
налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а |
јмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне |
ћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се |
менлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?< |
је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ |
и.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће о |
ез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла. |
> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја |
} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред с |
одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као |
зима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њи |
аред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне |
лоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте |
за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не |
ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам весе |
редити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и к |
алате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова |
ој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод вели |
<p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баш |
уги пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Б |
га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} |
без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог бла |
ијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошк |
га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и |
рапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да м |
та плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није |
бљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не |
та. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским бла |
Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама |
и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у власт |
е истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, |
на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно па |
у како се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије |
ерхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под за |
у собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјели |
ваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу |
својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, к |
деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <pb n="458" /> <p>— Покушајмо, мо |
.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам |
.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела гово |
е опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчи |
орио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни прод |
глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па |
може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед ни |
ачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и |
сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најма |
ину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, како је добро Т |
м помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампије није таков као Леонтије |
еван нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата |
е више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p |
.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек ка |
бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила |
совске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царство задобио, породица Гре |
них кнежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари. |
Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нар |
е иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер велик |
аки је сажаљиво лице показао; нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа проду |
ријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то |
та страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Ко |
беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово г |
стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман- |
сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би д |
е народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је |
а силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај почини |
а срећа код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је т |
ање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је |
p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, који је им |
е ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јерем |
.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} |
е љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> <p>— Небл |
, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало с |
великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радова |
бом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Приз |
предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> |
а самцатог господара признамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам д |
са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по н |
> <pb n="250" /> <p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео је говор |
</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да г |
ар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити |
p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путо |
није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да |
и бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт н |
ве то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харалампији је |
огама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде И |
ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— |
пије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у м |
сподарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису има |
и познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турк |
налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад |
вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и |
, кога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Канта |
па опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, к |
дима владате, каткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије |
ни мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој |
, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан против пок |
и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољ |
’ладан показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дођ |
се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, |
, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајн |
одземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и |
лого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Бл |
јим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити.</p> <p> |
Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спаса |
бро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће |
ве на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S |
макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад |
реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као оче |
га су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад ко |
ћи имаду свега доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе |
терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, као год Харалампије.{S} По |
попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квар |
која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској |
у бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој |
ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају тур |
екар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред |
помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у т |
било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро |
ију, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.< |
лости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранкови |
рими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме н |
ма’ даде дозвати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако ве |
њића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту |
нда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи |
е пропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћ |
се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он н |
<p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег разговора раст |
стол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, мо |
овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дво |
Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, |
вим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</ |
огао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенств |
<p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и Караман |
/> жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана |
Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ |
Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам |
све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео кра |
шла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од племена Немањиног.{S} |
док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре н |
опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет |
тек срамоту увеличавале.</p> <p>Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби учество |
" /> <p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је и |
оводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харал |
Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караман |
ом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу но |
<l>Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова ру |
ерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто |
турски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствар |
а кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Хара |
Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, оп |
дри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што д |
а у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-паша.</p> |
алостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога |
о би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="262" /> <p>Управ око п |
су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, |
лзу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми |
ату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све |
пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе |
м у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гонениј |
ће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој шт |
тамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" /> му јунаштво праву радос |
о се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харалампији је сад жао |
p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манас |
зрадити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио сул |
ше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији |
д нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то б |
ога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица с |
и — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ћ |
свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> <p>Она је би |
јуришу Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов ј |
тнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у |
етар другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгл |
а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ћ |
та његова снисходителност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се доп |
аном, презрително је у двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре не |
а Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака.{S} На <pb n="376" /> тужно појање св |
мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле да о |
му све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, м |
ри патријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но сам |
ма’ се познаду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоче |
Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића М |
итву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви |
ту им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био велико |
дове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим зан |
притисак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над о |
о, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се |
чује од патријарха шта царица намерава, није се одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору нај |
унели.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</ |
капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу и |
војском која му је после битке остала, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Ш |
адости горе скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на е |
рукчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у |
се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, треба световати се, на народу су с |
у савез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се преда |
им хасновитим изражава.{S} Она, истина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог |
но, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светислава, она га је још волела, |
да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да |
тели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богор |
вних глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{ |
и Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда до |
ић, држећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће |
а дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мо |
мију.{S} Чули топот, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати, малочас док се путници прашин |
ворила:</p> <p>— Истина, светла царице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранко |
лоњени мач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, |
на другог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одважности да би се на свашта |
, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и доб |
дну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док |
оста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од |
воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина |
вом стању, као што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, |
није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, |
ослати.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на К |
Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служ |
на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца су |
л’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопствено уверење ино, |
е одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му мног |
и, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман |
е.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, п |
м пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; неки великаши, које о |
теника, јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи |
моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Ј |
{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, кој |
о знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково шт |
стати, чујеш како са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи |
у, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерин |
кнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете ка |
укама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан |
акој љубави какову Христос препоручује; није било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на ко |
призна.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су |
д би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђурађ, по својој одважности, распространи |
а чинио јер, срце његово <pb n="403" /> није кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним си |
р је сокровиште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује |
ца је давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргуро |
ет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Об |
бе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; в |
и се доле тискају како се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} |
> <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га ј |
с мјеста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запа |
нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески |
ених кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си |
предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмуд |
.{S} Радосав је први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло како је постри |
, певачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подос |
д дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за |
p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом ст |
е увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.< |
нтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки |
чацима, ма јунацима, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње |
а Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, како је до |
вијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голуба |
било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се |
н даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци |
а злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампије није таков као Лео |
ремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита |
Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњи |
отимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{ |
и?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и |
стијанин делом противу воље највишега — није раван добром христијану, него злом Турчину.{S} Ако |
<p>— Да, то је истина — продужи Новак — није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда |
ађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек на |
а Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђу |
ити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече к |
узе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега |
ече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спре |
а би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла добити; изгубио би био и своје |
лако бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет ми |
не — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш |
p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живље |
водама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је пот |
, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> |
е да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прав |
, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, као го |
S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери гово |
ију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранк |
ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се ту |
но се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ д |
, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага до |
обито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и његови калуђери, опрос |
о бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређивања тицало.</p> <p>Дес |
на каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p |
поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао |
ад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до султ |
се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбан |
p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је в |
т’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави увек дру |
негињина срца коснула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпут патријарх уз |
то су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она је по |
асну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци с |
и их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, |
адобити — одговори Јусуф.</p> <p>Милева није се могла начудити красоти скупоцених поклона.{S} О |
ањића крви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим |
ељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи материној и |
авале.{S} Мирољубиво начело свештенства није се слагало са ратоборним духом војника, па зато во |
ска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и к |
ча како је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда |
народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одгов |
мао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „ |
вом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико бога |
анствен, отворена лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јун |
грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви би се на њег |
p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико богатство видети, можда би ср |
је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили противустати, па се јошт за вре |
т пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кост |
а почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоум |
рио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина ср |
Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Роз |
дар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p> |
деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— О |
} Један другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, наро |
то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то |
свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</ |
калуђер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност до |
старац; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велик |
знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{ |
све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац |
ин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевиће |
царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај |
их војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас. |
вак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска се сла |
нски, подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ ошт |
ну част војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ ко |
ехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући |
глед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потр |
ша прича чудновате ствари, говори канда није турски паша, канда снева, канда је хришћанин, па и |
како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{ |
а и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, |
не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да није б |
на прошастих времена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S |
горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако ис |
Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци прион |
, капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и |
и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао противсловити, јер не само да је душу продао |
а велико незадовољство.</p> <p>Јеремија није накан предати град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> |
мо мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први |
аства заслепила, — одговори Русна, која није могла страст обуздати, да своје чуство искрено не |
от Стеван нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег б |
у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Осве |
и скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако слабоговор |
што Петошко говори, опет чест војводска није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у |
јој се пријатељски показивала.{S} Вука није могла заборавити, па је његовог сина трпила.</p> < |
’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан |
рба.{S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски н |
а, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је зврш |
ну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од гладних горских вукова.</p |
осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су с |
као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хт |
, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Обла |
смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке слав |
према за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђ |
ија турска остаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се |
осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S |
аша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се да се стога не изроди какав оп |
еким непознатим чувством гоњено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могућ |
а бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је |
нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала калуђера, па са страхом побегне унутра и о |
ке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Н |
егнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што спомену, честити деспоте, да Хар |
их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевал |
унаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав чов |
{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из д |
/p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па как |
па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о х |
Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за |
ран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а овамо највећма |
Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је ув |
</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код ког се не би смел |
што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправље |
али на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турц |
ију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="245" /> патријарха и Новака дуже задр |
овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S |
велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, до |
о дивана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Гол |
она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао ј |
дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, |
и знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од сво |
а ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у |
и се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта |
ила.{S} Тебе, света обитељи, јошт досад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао на тво |
<p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га јо |
рад је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са к |
да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту трећи план, којим се с |
султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, |
p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако подбуњиваше против |
о је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће |
вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град д |
ет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма |
због дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> <p>Русна је бил |
ије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састана |
ицу, но њено господство [и властољубије није јој допуштало да се дворског живота мане.] Овом не |
менити.{S} Освета, пакост и високоумије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на с |
ком на страни, како опет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферха |
одсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије није познао у Ферхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} |
повест, и тако поседају.{S} Харалампије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по |
S} Није ни калуђерство, што Харалампије није таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p |
ежевиће да ослепити.</p> <p>Харалампије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да |
мо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је ба |
Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао |
притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе |
е утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат |
ебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с |
ри последњег српског цара.</p> <p>Дакле није нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Петошко... |
} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Оста |
му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Тур |
и — упаде Харалампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су к |
га исплатити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би ис |
Ђурађ сада турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да д |
ешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А б |
лицу се новодошавшим читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, децо мој |
</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне сл |
му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} В |
p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дуж |
мо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто д |
млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, но на |
како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скуп |
ојим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова |
бије, на главу Душана; тако јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења |
> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.< |
ла њена слабост, којој противстати више није могла.</p> <p>Светислава је она још, као што рекос |
<p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, |
дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, с |
сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда |
ком битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да помог |
уштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} После |
ткако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; неки в |
није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно. |
да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у се |
авља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у кру |
ворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасв |
штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци м |
те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} |
да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не |
ко смејали, само једном оцу Харалампији није се то допало што је већина гостију све на њега гле |
ле косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царство задобио, породиц |
е не задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— |
ати имамо — рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је во |
рман.</p> <pb n="241" /> <p>— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на дру |
n="315" /> но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило |
но, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи печат благоговјенства.{S} Гласови ф |
имао, но преиначено име на Каралампогли није могло сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад |
деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат |
ник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отима |
тог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог пре |
невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ст |
се сам против веће силе Лазара одржати није могао, предао се турској заштити.</p> <p>Марко је |
жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код |
е и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре дов |
ају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је св |
бог своје слабости ратне терете сносити није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у ц |
едини на коме никакве промене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгле |
је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, нарочито код Розгоњије и Лошонције, који ни |
стадоше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} |
и народ што Марко са остали претенденти није противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је |
роје управљају.{S} У оваковој околности није требало да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је |
то Тамерлан.</p> <p>— Сирота царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењен |
шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску п |
е какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарај |
.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мен |
ошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нов |
трашке иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер |
од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарск |
мада је био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између четири ока као такав <pb n="42 |
а једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео |
цније ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких |
а да — одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има |
је свашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише из |
ославне душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и |
Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> < |
забринуто Јаблановић.</p> <p>— Сад нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима |
а Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађ |
, који се силом на престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да бу |
звишени, обожавали су Обилића, који сам није био властелинског рода и који је покровитељ био чи |
а нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ки |
војничким разговорима и гордим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и |
а ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и мати |
пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.</p> <pb n="411" /> <p>— |
ц Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у |
ем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</ |
ако стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на |
а Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{ |
Вука, здрава читава.{S} Царевић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косов |
а ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мо |
два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна на |
и наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног нај |
а хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо м |
љао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то ка |
ма уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу з |
омад по комад отимаше.{S} Народ изморен није могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>Н |
е Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изневерио Христа Спаситеља, који га је под својим |
амо у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато о |
и не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба д |
ледали и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну пес |
кама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству. |
? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих ј |
ампије добије позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прили |
владаљством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову службу, за коју ј |
све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.< |
p>Овако жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчен |
ве сваки је сажаљиво лице показао; нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа |
спотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителн |
сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако |
рема своме народу исправио.{S} Но Марко није никад противу Србина војевао, но угњетеног га је ј |
војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак |
екле задиркивали су Петошка.{S} Петошко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу |
целом Приморију познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого |
S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрс |
знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не |
Патријарх је озбиљно лице показивао, но није се могло на њему приметити да негодује зато што му |
н патријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да |
оја би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао |
а свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин |
жним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а |
о, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклев |
јеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не |
је, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак |
ри и седнувши, као да се ништа необично није стало, почне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге с |
гзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљано |
гудалом улити нешто величествено.{S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и срце |
амо копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не поста |
еше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, |
дамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> |
хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.< |
да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржи |
буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} |
ваког устезања говорио.{S} Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? |
се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би |
огатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд за |
ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је |
ло му беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} |
еви све за маленкосно чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није з |
тити.{S} Тамерлан у својој јарости, што није турска војска сасвим уништена, почне над заробљени |
ропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњ |
е сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и |
лтану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ј |
као млада девојка, због које умало што није страдао Харалампије, када је с покојним патријархо |
ви шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића покори |
, све похарано, батал-манастир само што није запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и |
о старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Х |
остреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет девојака поред једно |
имао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, држао је да је право |
лаго подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јабла |
ити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрст свуда пружајуће се стазе, п |
ти могао, не мора држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као очерупане Србије Ж |
p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p |
нда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен напа |
етку ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити |
тара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмо |
оцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који |
срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого на свету |
Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русн |
и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} Мате |
Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косовске битке |
и био у турском стану, оваково што опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове |
зије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Суле |
слободној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је јошт Вла |
могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало |
амом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то |
сус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су |
т досад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотов |
едерево још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана |
о се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Б |
лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се станила, она је опет го |
енике тражила.{S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остал |
ша. </p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сају |
Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се ство |
Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад |
в одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ зар |
е залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедере |
у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ |
се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за ва |
знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да |
апред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора за |
се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, ко |
издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали |
и може, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шак |
ко га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се де |
а војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буд |
тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је |
ир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда |
браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вре |
о, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да ј |
, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно ка |
самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство. |
ижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћ |
д и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази светлим весел |
против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} |
јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то м |
нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо. |
ом лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне сли |
доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај п |
ог поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи печат царског великољепија, но одгов |
е почну смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млог |
/p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је |
говори сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари |
м, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом у почетку |
богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам |
еван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са в |
српско јунаштво, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Ка |
егне с рамени, обрве подигне, канда још није начисто.</p> <p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта ми |
јводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и м |
b n="317" /> <p>Тако смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и о |
.{S} Милева се од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово бла |
чуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандр |
а је војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држ |
} Она је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој н |
љиво.</p> <pb n="250" /> <p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео |
>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лав |
l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љут |
његова срећа код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим |
трапезарији све их готово чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је т |
у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о који |
} Најпре га у Цариграду затворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусо |
, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> |
-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом |
ове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао је |
а, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем нап |
]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-С |
слим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, а који не зна |
а није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се сл |
будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? |
вају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна си |
шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} То је већ што обичн |
ити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега нијед |
грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћанку?</p> |
ру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p> |
г дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други св |
, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, теш |
тима је после све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса |
издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу образ мог прађеде <ref t |
урчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је би |
сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као |
твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може буд |
лободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није н |
ољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Можеш још бити |
а је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса дес |
шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш си улема |
јеси који у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у црк |
е праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од они |
а.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за |
баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознал |
Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" / |
оду буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то изрече, поглед |
p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си |
>— Кад Бранковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не |
b n="459" /> <p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако |
логајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи л |
родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам |
судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи |
ушу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо |
глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, уст |
уначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паш |
аке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира довели какве лијепе две цуре |
купа са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паш |
есу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по ва |
е тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђ |
а, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Ка |
а им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Ме |
равда да је издајство његова заслуга, и нијесу се могли подијелити.{S} Харалампије неће да буде |
сти турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкч |
ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још ниси таково што паметно измислио.{S} Остајемо |
не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам не |
ерује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом ок |
за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро зна |
Деспот мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друг |
д лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> |
до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео |
, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и т |
неће.{S} Остане ли овако, српски народ никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје |
претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="26 |
краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српски нар |
оти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се дон |
на главу Душана; тако јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} |
своме народу исправио.{S} Но Марко није никад противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт з |
у турском стану, оваково што опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове привр |
317" /> <p>Тако смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и особит |
не над султанима, сунце од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божја, не |
Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло н |
елних ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.< |
ала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод ти |
арити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцима н |
шнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S |
="281" /> тим себе узвисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народа повукао, премда су ме мо |
ез земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правити, и <pb n="281" /> тим себе уз |
де свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, |
рећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не |
им да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки |
кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио никад доживети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћ |
мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, |
овуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако |
атија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, |
.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећу, седио сам после уморног лова на |
тио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе |
сна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке може |
онећеш собом толико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и др |
ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у |
милости стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; н |
е га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Петош |
сак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће с |
{S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене приметити није било; он је одвећ озбиља |
о утемељити.{S} Ја нећу на српску земљу никакве нападаје чинити донде док не покушам да ли се м |
су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа д |
ристос препоручује; није било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога о |
ти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продава |
еван, ил’ женска глава управља; ту нема никаквог права насљедија.{S} Насљедије је то пропало са |
запита деспот.</p> <pb n="487" /> <p>— Никако.{S} Султан требује Голубац као пограничну заштит |
а, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цј |
и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши |
о; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, Голуб |
и шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде за |
рече умешавши се Видајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Но |
те ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више никаково господарства насљедије тражити.{S} Ђурађ се и |
ћах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb n="425" /> њему са |
Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђ |
да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и |
ободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег раз |
би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Свак |
за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем ли |
следњег српског цара.</p> <p>Дакле није нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Петошко...</p> |
вадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме |
згодном положају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји има млого такових |
је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумн |
ња, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи за св |
рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио |
ан ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења. |
аћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован |
} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ |
будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и |
ало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — одговори слуга.</p> <p>Када онамо сти |
а га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетс |
датеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косов |
сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјер |
ј душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспот |
ена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Није св |
ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин пови |
има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би |
глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето дођоше нам гост |
мија Прибац, властелин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду доб |
а светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог Николе!</p> <p>— Један другог да помажемо, а после и на |
но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} |
е оставио изненада дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи др |
вима.</p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас не |
Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубић |
сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{ |
задиркивали су Петошка.{S} Петошко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу нами |
Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први п |
ад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изј |
код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђ |
е његово <pb n="403" /> није кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним синовцима.</p> <p> |
есносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p> <p>— П |
Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скривили.{S} Поштовали смо стрица, као свог |
постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особи |
ти не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатеље |
елике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S} |
p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта |
ката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пр |
је на путу стајала жестина Маркова који никоме првенства не уступаше, па онда и љубав младе кне |
рбе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним српски |
.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најб |
и било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде |
сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с |
се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да з |
и јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем пок |
Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Ј |
мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина карам |
био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело д |
лужбу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n="369" /> Браничевска обла |
— запита опет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царств |
ио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а |
:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако |
у, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Ми |
инити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он је био к |
ти, и обвезност испунити.</p> <p>— Само нипошто на вересију — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, а |
е дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и |
ћ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само |
паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и с |
p>— Како си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’д |
ица одма’ даде дозвати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан т |
/p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си т |
зати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми кал |
г блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад |
сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу како |
ав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ј |
је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој |
ода тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам томе противна — одговори царица.</p> <p>Овако се |
чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ |
неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима нисам в |
стао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правити, и <pb n="281" /> тим с |
лог деспотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здра |
/> тим себе узвисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народа повукао, премда су ме моји душ |
од Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами з |
орам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчино |
трижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се од |
знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Т |
мо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, после н |
на.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако ка |
ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни пл |
арска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио никад доживети — рекне љутито Новак.</p> < |
нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у |
ријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешт |
ија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну |
ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само |
вор незадовољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме још преслушао — продужи лукави Харалампије. — К |
една неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер бу |
в Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја |
а до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству тв |
, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке можемо српски ви |
дарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Призрен и Приштина, ви нист |
{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти |
ни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољ |
екоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та бар војвод |
</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још ниси таково што паметно измислио.{S} Остајемо, дакле, п |
, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами па |
аст, слава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супруга српског ц |
> <p>— Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скривили.{S} Поштовали смо стрица, ка |
тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да |
Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ |
и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину |
али.{S} Камо сад такови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душмана, но само гдје је душман |
е тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и д |
нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако |
мо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битк |
мађарску властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацим |
првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом |
тојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушеније смирено подносити?{S} Тако је от |
роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако ј |
левања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађ |
pb n="357" /> <p>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачувати.{S} Деспот ј |
трпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте |
ћ са својим друговима и девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка |
, Призрен и Приштина, Вукашина столица, нису од нападаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор круш |
Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После об |
силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт кри |
/> <p>Откако се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливал |
S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је р |
овали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни д |
о владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћ |
, и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код себе кога |
ске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи |
е пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан |
судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} |
су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше с |
и допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и с |
доста српски’ великаша, који већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнам |
лавили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши в |
ке.{S} Познавали су његову сталност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> |
и то од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ че |
тво; он је знао да Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог извора, но из себичности, злобе |
уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да |
част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и |
орјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако |
раву рану претворила истом онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је |
т’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би могл |
дна другој супрот стајале да тек што се нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то из |
, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем |
дства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доб |
вако великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Н |
лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> <milestone unit="subS |
ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође |
ајсмешнији чинио.</p> <p>Премда старији нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, оп |
им властелин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Деча |
арочито код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиш |
млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Лазареве породице, скупе се около њ |
м извором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у том бистром |
имао млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb n="266" /> стању за живота отклонити га |
у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— В |
олико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења бл |
ажалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После смрти, |
одложна.{S} Младића странствујуће мисли нису је могле на што изванредно побудити.{S} Она га је |
ио је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} |
то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или владиком пост |
епомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунд |
био Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећ |
че, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p> |
ни калуђери клечећи моле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крсто |
у високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уж |
ној противу стајали, но мноштву одолети нису могли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} Народ и |
би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарим |
к не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако |
мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели женскима клањати се, па била та и сама цариц |
јом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Богородице под Високом био |
млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао |
ли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвозд |
је.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} |
ољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То ј |
>V</head> <p>После косовске битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали |
амо дочепати какве дивотне девојке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољ |
о одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли |
во турско протући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, је |
Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, |
и не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацит |
и да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га з |
вали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и су |
је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царст |
поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија одговара.</ |
ислиш.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је ко |
ти држати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, |
у кулу — примети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошк |
и.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} |
ма на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски |
ротив Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки |
ијокертес, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поз |
или Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе |
ној цени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га |
потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се н |
наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте |
осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им св |
ви пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Тур |
лави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} |
ица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу, која владаше |
као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — |
вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијат |
" /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе зас |
, неиспавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође |
<p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као |
овељи није био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори |
народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као го |
деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав по |
ут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао |
ко смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била ста |
} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S |
м говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Ова |
кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је вид |
ћ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријет |
еца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} |
дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари у |
> <pb n="335" /> <p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо д |
није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две |
диш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одговори оз |
у принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта н |
од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Ж |
смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, |
ија није накан предати град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прс |
от Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а с |
, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободи |
партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па нашој се приљубила |
би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при |
ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да |
није било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У пр |
отовом насљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га си |
а, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви сватови?{S} |
ите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{ |
есеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака |
осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија ч |
</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један друг |
Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> < |
Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одв |
та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заи |
мо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за |
S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од |
ирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви |
p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо наг |
жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак |
н одавна насљедник престола, па не може нити има право својој породици кормило из руке узети и |
обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као бож |
кви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним часовима једни су д |
ћи, пак немају право на престол, и тако нити Лазар нити његова породица таково право има.{S} По |
ају право на престол, и тако нити Лазар нити његова породица таково право има.{S} После пада Ву |
и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.< |
е деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ |
слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако |
а пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Фе |
утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек |
Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Афери |
ица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником |
" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни |
срећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду |
="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од иг |
едереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ |
p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има |
ах свима заповједа. <pb n="399" /> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један |
томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у тра |
вјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра |
е до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> <p>Је |
, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, намет |
ужда не зна за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве |
спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све п |
реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код |
таве.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предострожна.{S} |
а је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и |
секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе.{S} Најхраб |
вно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу над војск |
<pb n="271" /> Турци једном приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у |
Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, |
иким топом провирује, гледи, промерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца зан |
<p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{ |
воре Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двор |
ланине, ни спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек н |
ј вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који |
рбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомен |
е морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређивања тицало.</p> |
слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако с |
љу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско |
и? — запита Харалампије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код |
едоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина караманских |
завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је |
св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем приј |
то је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игум |
ац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да б |
а оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Г |
из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> није ка |
и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ |
о јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злоб |
јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми не |
ричати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у трапезари |
ече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда |
онако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота п |
{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све иска |
ом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но јо |
лановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунд |
у тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поуз |
тан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта |
им.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори |
ијеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћ |
та не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећем |
да.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља |
у за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспот |
зо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне Бранковић.</ |
ад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што |
несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драг |
о исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити |
ошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им |
застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, |
едао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Т |
арица нема ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне Бранковић.</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад |
оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно до |
тан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи ку |
15" /> но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му с |
ељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у |
, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Хара |
твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф |
се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично није стало, почне се с њима разговарати. |
чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад г |
а је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило |
лију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша |
свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудуј |
е сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она п |
а.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђ |
ло и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку попра |
дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу н |
р за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.</p> <p |
Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га |
нковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не д |
што да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скривили.{S} Поштовали смо стрица, као свог рођен |
и славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за |
Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} |
о, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш |
смо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти |
чер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да б |
а се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, јед |
ако сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то с |
Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш |
мота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим п |
а је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у мо |
справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турци |
и се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> < |
у исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери говорила.{S} |
сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласло |
д откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На |
, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и тако из |
што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Б |
за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, |
ориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће |
рпскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју,</l |
у за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ во |
што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадик |
и.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; друг |
ред тога није знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мал |
молим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан пр |
исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ погибоше. |
ио је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S} Од старе властелинске поро |
Лице њихово, глава, племенитог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене |
којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важнос |
сио на себи печат царског великољепија, но одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стањ |
Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са тако |
му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, |
акла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупкост која је обичн |
ито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није могла св |
ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука није мо |
ећина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="245" /> патријарха и Новака |
замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да си за |
облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погуби |
буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је побед |
слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово ј |
, <pb n="431" /> ил’ слабијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на |
} Онда нисмо питали колико има душмана, но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — п |
тно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле |
уката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p |
> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Хараламп |
им задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <p |
лампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да |
ост и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си о |
ту са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити |
е ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину |
услуге нису излазиле из чистог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђу |
гмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад |
је, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p |
ог господства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лаза |
ву.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајиц |
’.</p> <p>— Нема, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патр |
е.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји |
илно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> |
ажавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуством мало кога да не |
ојој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ |
а неко време од турске стране обезбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> |
е опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ |
ковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спаст |
ао што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолик |
ина, понеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онд |
знато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима пре |
и.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, |
Харалампију, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица зб |
>— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кит |
Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема с |
на поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда |
ђаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против |
ком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни |
на за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="220" /> исповедити морам што на том |
Петар.</p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Ви |
ћом у почетку гладила је речи царичине, но мало после, следећи својој страсти, изрекла је истој |
>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом г |
а свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрат |
о.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао уна |
} За душе падши’ такође побринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ без гл |
ија благо, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ћ |
ке бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и мађарско бродовље за собом |
нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак г |
тисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.< |
се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — |
му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над оним нар |
же уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо. |
л’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној |
о да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као ул |
храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{ |
беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лаз |
еш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а ос |
том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било |
.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p |
храбро су сили Мусиној противу стајали, но мноштву одолети нису могли.{S} Турци комад по комад |
љу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзи |
Било је паша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се да се стога не изрод |
ма би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се мож |
смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од |
аџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма |
з Србије млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном угово |
; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, превесело, гордо.{S} Ту с |
нео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за |
здаде Голубац Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остад |
о од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задрж |
постану, као на пример, пећки калуђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам |
лопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоће |
има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који |
искајући опроштење хтеде им сљедовати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им |
ан, јаростан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, |
реба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште |
посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уго |
<p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> < |
мисли да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303" /> да младо створење да се |
ревић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Цар |
мојте се дати мирним магновењем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да |
дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен |
ла од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од то доб |
у у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој жертвовати.</p> <p |
те, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} |
зјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га уб |
и морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу повиновати који га више ни |
аку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми прав |
гао сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш |
ова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до |
очетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога |
стим запињањем гласа почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер свет |
намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{ |
не произилази из недостатка учтивости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави мла |
е српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропал |
је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка |
даље насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева отк |
калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја |
S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, |
ладе године. — Затим мало уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А |
његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио |
ов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И |
а собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује |
S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако ј |
} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Ч |
осле обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по |
за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</ |
јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, |
иког стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черт |
је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскалашним пјесмама успаљивао је чуства дво |
ном госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати |
рко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатр |
шка.{S} Петошко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато |
луђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том |
ранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође |
одобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамн |
арко није никад противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао.</p> <p> |
није противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар народа, п |
S} Патријарх је озбиљно лице показивао, но није се могло на њему приметити да негодује зато што |
, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти т |
ој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара |
астиру задиркивао, и на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли није могло сакрити Ха |
о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни |
ђ промишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Ха |
ким, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На ли |
Говори шта желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта |
ио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, |
деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића с |
га цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па |
читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству |
то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а |
едан патријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а |
рушевачким пределима нову војску купио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од |
и, и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господе која с |
пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време н |
, јер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет |
пакост и високоумије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> |
/p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Са |
тислав?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанк |
Предати, продати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану из |
је надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то је |
манин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После |
Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но б |
} На образу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки |
је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна |
да у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за |
проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Ха |
.</p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је дов |
зи па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет |
м са собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Пришти |
а бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ |
да је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ни |
и.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> |
по каковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пр |
/> <p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, |
јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу ку |
могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњете |
о свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера |
авство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво |
истина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Новак са њ |
} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије није јој допуштало д |
м гласом коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред |
Нами је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске побе |
Ево Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бр |
пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сје |
Јеремија Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ва |
било красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљ |
ри умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је н |
ј отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу г |
Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су са Све |
са млогим старим војводама мерити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" / |
те користи ради, другоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују |
ола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост |
загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени к |
рци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди по |
ротив обојице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, |
ну цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај ју |
то као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру поло |
вак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на п |
еним масама и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима по |
је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507 |
, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглиј |
да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</ |
м са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свеколиком српском народу м |
уги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="2 |
што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао. |
о се усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, ч |
1" /> <p>— То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу не |
та Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то з |
ођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.< |
Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош при |
који је владу насљедио, <pb n="315" /> но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} |
шинове породице закључи, <pb n="217" /> но том је на путу стајала жестина Маркова који никоме п |
јем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шт |
О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољн |
_да га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је |
ом, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта |
ло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код сви |
оћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући |
о велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> |
покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па од |
{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има |
г.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} О |
младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе |
је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако н |
мири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике ж |
право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложе |
год, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показан |
азговор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посн |
е.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> |
S} Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене |
урска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац ј |
би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и про |
, која би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет ост |
сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Срб |
руне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па |
ј утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, |
рко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Јо |
сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, |
мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да има људи на којима се види |
це, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера св |
ана служити.{S} Чудна среће промена.{S} Но Срби издржали су последње нападаје Татара, и са тим |
да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели један другом пре |
не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ф |
ени.{S} Место љубави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у сл |
лан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се н |
Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта |
и знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} |
а и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</ |
бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ак |
азара породицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда посл |
ао Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско осла |
о пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одва |
ну, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису |
ој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за вла |
а не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шака |
ер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{ |
ди, чека одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима победу од |
во ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Тура |
а остаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе и |
ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Кара |
је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а |
њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ о |
ајући крај искушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на |
помињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се |
крај тога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштин |
<pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се |
м, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{ |
да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S |
ишицу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом владарах, н |
и, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их |
још млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Тур |
, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако |
вић превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога |
влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже |
у покушали да обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи |
чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама |
о, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим р |
зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злоковарство; он је знао да |
днику и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру |
собно су се посећивали и саветовали.{S} Но најважније ствари међу њима отправљао је Ферхард-паш |
а најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они ст |
еду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> |
Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Б |
ше о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мо |
урци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Морало се начист |
постане чистим извором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у |
чињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Још |
{S} По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одса |
авно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још дос |
ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим |
имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да |
p>— Све им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове |
светом као какова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу ка |
жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, |
Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А как |
повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када |
и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, |
адо ће Христово млоге овце изгубити.{S} Но послушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мал |
ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог д |
Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ пр |
ољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечан |
не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је гов |
ву твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краље |
ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Ко |
ке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме су |
еће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забог |
а мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста |
ом српском народу могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отић |
о у овој опасности раздор отклонити.{S} Но немојмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову вој |
елики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429 |
зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а |
ше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће |
да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести |
је на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града |
n="268" /> Турчин тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти |
Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у |
а.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читат |
мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко |
постати из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац с |
и су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима |
задовољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ |
од потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на |
ужио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налаз |
Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичин |
ило? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да |
олупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је |
у гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} |
аборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, |
стошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Др |
ијатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се |
само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па |
ли.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на |
<pb n="361" /> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни са |
ови имали би насљедити господарство.{S} Но госпођа Ирина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђу |
а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при ре |
љубављу према своме народу исправио.{S} Но Марко није никад противу Србина војевао, но угњетено |
бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако заглади |
је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ак |
ваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се ко |
м кнежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, |
да му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакриве |
ас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер це |
све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А |
ините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве |
.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S |
вска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је б |
/p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, по |
ам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме ј |
па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамче |
м, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S |
p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти с |
слијепим гусларима све је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају се у двор цариц |
очине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.</p> <p>— Дозн |
ом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика ти |
дите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? |
љу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена. |
аглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају се |
, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла |
бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала пр |
и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту |
ковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу |
мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима подозрителан.</p> |
словио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турци |
{S} Све се нешто потајно договарају.{S} Но уколико сам докучити могао, држим да ће се велика пр |
р бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску |
85" /> канда предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу |
се, ја његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узб |
слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погиб |
еће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију |
зе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и |
евај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на |
и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мо |
шманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Н |
ди, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље |
налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим л |
ст глатко, девојачки умиљато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> пока |
м сам се родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} З |
аково створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заишт |
да опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па гот |
бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне ч |
вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда |
Ја сам први саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</ |
о — рече разљућен Харалампије.</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да те |
/p> <p>Милева се опет застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером |
аквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пу |
p>— О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb |
ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било |
са царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски по |
, почне се са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сне |
оћи.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој |
, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до |
ћа понудимо.</p> <p>— Свакако.</p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему |
ече Прибац.</p> <p>— Остајемо.</p> <p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> < |
— рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, не |
Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава |
х обитељи осветници се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим |
жили гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас |
него оставити царску породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада |
<p>— Та да — одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} |
кад дође до султановог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда с |
а су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне |
амин! — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер о |
к бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залог |
од једним баштованом, колико различити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу простори |
љ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непри |
ило да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као привремено п |
{S} Бранковић снажног састава, јуначког но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Вој |
особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ |
дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима |
ознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пи |
лике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у ф |
ом је сад Милица обитавала, једно старо но пространо зданије, било је прибежиште царске породиц |
ао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада |
а?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невољ |
не мора се знати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек |
Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи ма |
<l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Но |
> <l>Силан бјеше горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова.</l> <l>Млади Новак наочигле |
l> <l>Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова |
Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душм |
l> <l>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И в |
не у срцу Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужаса |
ила је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко р |
за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде |
за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Ниј |
, може сваки себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Ву |
као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају |
одма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспотова реч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им о |
си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толи |
змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који са честита рада ж |
остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни |
главним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собо |
и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план произвести?</p> <p>С |
заваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је кора |
азева по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљај |
нит’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах |
ље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница правде сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман |
приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске послан |
почне своју снагу распростирати.</p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа |
, па смисли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико шт |
раљу да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на |
ало, што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У све |
а више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} |
т у красној боји представљајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то та |
арији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше |
кне један млад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под зашт |
су, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповед |
ваки кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div typ |
још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Ви |
тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан |
сајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погод |
ојим народом у свему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта |
старим границама пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</ |
овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се |
цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p |
а, и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} |
урђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div |
е све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и |
{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да позна некадашњег Петошка |
ко је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпад |
ујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити нес |
свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге з |
и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у |
емија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпоч |
воју половину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, |
како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројеном вој |
сподству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и п |
едној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуц |
дне части Србије.</p> <pb n="332" /> <p>Нов ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Ср |
дицу имао је красну.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се |
> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду даје |
511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава |
у да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без |
, није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили |
околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са |
рође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградски |
d>II</head> <p>Јеврем, патријарх пећки, Новак, старији саветник цара Лазара, Новаков син Светис |
одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту |
витељства установи.{S} Свети патријарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матером, нека привреме |
ичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама |
димо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му ид |
ет радије су се са другим забављали.{S} Новак са његовим војничким разговорима и гордим држањем |
бро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица намерава, није |
и је гост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патријархом насамо говорио, па |
ошка, почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврженик породице цара Лазара, п |
вно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким предели |
к с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш |
демо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај о |
ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудр |
ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи |
тавили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је |
бљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Татарин радосно |
p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив га скупа са патријархом.</p> <p |
ини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се начини обрамбени одбор који ће |
епријатељски прама нас ставио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ уч |
и како си калуђерство оставио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но н |
А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад н |
лико си ти рана задобио старче — запита Новак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — од |
Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гин |
учише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет синова.</p> <p>— |
тарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татари |
аредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног покло |
кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га д |
д оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевцу:</p> |
а љета</title>”.</p> <p>За њим се дигне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војске, која |
и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомињем се добро на оновремене војводе.{S} Ре |
> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам |
дбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољна? — |
— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по |
се ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их |
ашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошко овако разговараше, донде се остали смеј |
есто Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и |
о.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да |
ош и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозвати Грмана.</p> <p> |
апиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који иска |
Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да бог п |
ранковићевом властољубију говори — рече Новак.</p> <p>— Мораће се закон донети такав, по којем |
Још ће он Турке сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — |
у да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо |
ара противу Турака војевати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p |
То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрек |
речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови |
е се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које у |
лио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусло |
one unit="subSection" /> <p>Патријарх и Новак спремили су се на подворење царици.{S} Царица их |
реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, даље до патриј |
раз нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак примети забуну Светислављеву, па мало живљим и оз |
копљем поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљу пов |
о силнија миш’ца Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином б |
ин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Новак — није се онда питало, колико ји има, па смо опет |
ацио.{S} После толике несреће и челични Новак мало духом клоне.</p> <pb n="265" /> <p>Царица је |
ке, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је |
ан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће с |
ријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{S} Или зар млади Свет |
да тек што се нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p |
име прославити.</p> <p>После ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упа |
српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, и |
здајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко замишљен стане гов |
p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по ово |
те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ |
и јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; и на т |
ам мислио никад доживети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије |
етне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да се од двора |
/l> <l>Па одбија од себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична тата |
, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио патријарха у намери да се поред |
све натрашке иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазни, <pb n="231" / |
тошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте |
о се у целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} |
положене.{S} Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се п |
иста, да није било царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Све |
није хтела <pb n="245" /> патријарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а зати |
ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну |
ске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l> |
је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, |
и, Новак, старији саветник цара Лазара, Новаков син Светислав, са својима млађима и неколико ка |
ка кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће нападе;</l> <l |
абља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l> <l> |
орди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед војске</l> <l>По |
н јошт’ жешће нападе;</l> <l>Крв облила Новакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l |
Р КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> </d |
ри, очитавши благодарителну молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак |
, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица на |
ојом породицом; патријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су неш |
ив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав |
јуначко чувство обузме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та |
</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разговор ко |
па су започињале такав разговор који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се п |
царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.</p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољубил |
омињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, |
усовачку кулу — примети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале такове примедбе; и да не би |
осле тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.</p> <p>Јаблановић ув |
ној истези одговорити не може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим случај што имати. |
оло ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се м |
лупца Харалампије из руке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића бли |
искали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници |
не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску |
рече калуђер, пружив му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном |
ви’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и |
ши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним г |
екла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а |
као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мо |
обити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики |
ши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предат |
е.{S} Подари Јеремији као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио |
еби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Сме |
који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е в |
беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Исак-па |
тити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио ш |
/> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само нем |
канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да |
ралампије.</p> <p>— Има у деспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак б |
ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се з |
о негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћ |
давши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, |
а, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има |
p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него |
обро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица с |
јицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задобише орден.</l> <l>Нека |
ије сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, нове планове правити, како би своју владу распространит |
сли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим мло |
вора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару ни |
прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, ј |
султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му ј |
ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском с |
е оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је |
надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у ту |
е дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то |
<p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕДИНСТВО, ПРИШТИНА</p> </div> <gap uni |
бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево мора народу светлет |
радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не |
мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и не |
тко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је |
уге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у гост |
надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарс |
Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласло |
мо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог шат |
нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта |
сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе. |
сли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецили |
е за то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је |
ласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођавамо, које, |
а још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска раст |
с, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држа |
борише, од почетка борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је било као мрав |
рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад опсаду нап |
> <pb n="336" /> <p>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на |
пска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се без престанка бор |
г срца.</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су |
м.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта |
ађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Ју |
Русном разговор прекинут беше доласком нових гостију. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ајвећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У |
е да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуш |
иша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака |
/note> <note xml:id="SRP18590_N4">Треба Ново Брдо.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590 |
и.</p> <p>У двору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} Служитељи су свакојаке припра |
и.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} Смедер |
ило ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ћ |
лубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и И |
ти.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром мест |
преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Тур |
ву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, |
ли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb |
доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, |
.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци |
сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се |
ј уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да |
<p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове |
се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тог |
чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље |
ђемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто во |
су им у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Д |
едном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ |
кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда. |
Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха |
евићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кн |
а, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблано |
у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одм |
а договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> П |
ју страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободим |
Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.< |
је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда |
ubSection" /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел к |
одморе се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> |
о!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене? |
се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти х |
урђу приврженике тражила.{S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила |
и бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> |
о; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S |
у доцнијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S |
који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Во |
адне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце на |
победоносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао ги |
ного војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="483" /> |
ти о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји |
<p>Кад трећи дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранко |
много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико |
ћи шербет, жудно су ишчекивали заповест новог султана.{S} Победом опијени и здрави јошт јунаци, |
већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} М |
S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодошавшим гостима и по свом обичају забављали су се, |
х видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло да се није добро збило на Кос |
чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино |
ђ свемогућан, па покрај старијих услуга новом увенчаће своје чело.</p> <p>Харалампије од стиха |
што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, мени пак бог милости |
град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} Мог |
л’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Само полови |
ко држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси |
мо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли с |
њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи по |
ју, пре нег’ што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко верује да наступајућем јуришу Јерем |
губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <pb n="269" /> <p>Видајиће |
Ни Прибац, ни Харалампије не радују се новоме деспотству.{S} Напијало се у здравље Прибца, Хар |
утра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S |
искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује новост дворску, силно се ражали; он је у свему са патри |
војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила. |
у општој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад з |
подари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове |
овући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са с |
је деспот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му прона |
-српској граници, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа |
вору.{S} Он је по крушевачким пределима нову војску купио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх |
е није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту.</p> <p>Његова партаја б |
{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја три бр |
јмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, с |
алампије иде потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народ |
ема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силн |
то деспот блага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, оп |
за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познава |
латио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од |
ен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога |
канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад- |
сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, кој |
олупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину себи, једну Иса |
мо кретати се.</p> <p>— Најпре донијеси новце — рече мало оштријим гласом Ферхад-паша.</p> <p>Х |
нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацм |
год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би м |
благива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша |
реба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш |
ли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што |
а руво без украса, обична струка, узане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, племе |
и, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Т |
а тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава. |
авит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, |
а глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим камењем посута димишћија.</p> < |
S} Ферхад-паша на душеку са прекрштеним ногама.{S} Харалампије тако исто чини, да се паши не за |
-паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама |
као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> |
, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb n= |
код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри |
вити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, |
ре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са |
л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о |
род вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, |
а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од о |
се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и |
ма; труп дугачак, <pb n="227" /> кратке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и ч |
уди вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, ал’ ј |
замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферха |
дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} |
дан дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћанство ослобод |
д кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту |
д, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушеније смир |
хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>После цркве скупише се у двору, у |
љена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за в |
приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарск |
пија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу манаст |
.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за |
пехари, красни, сребром, кошћу искићени ножеви.</p> <pb n="396" /> <p>Прима се јело и пиће, мал |
аручје, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па |
а им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују доламе |
опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет мо |
се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свез |
, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> |
после светског потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљем насео играо сам се са млади орл |
рече Харалампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан |
ама уживале су тајинствену сладост тихе нојце, поред танког звука лаке тамбурице, поред песме к |
ве смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> |
обац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да |
е, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, можда |
или Римљани преко, да одбију, раштркају номадичне народе, који си час овде час онде домовине тр |
а.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод б |
обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху |
> <p>Турци после смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству |
и наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узр |
е се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n="392" /> заиру војсци.{S} Припреме за |
е.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад н |
во.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од силне марве, коња и вол |
<p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане соколове, нуз пут ако се на |
почну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу |
среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог |
сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Ис |
а Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео м |
еш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за ч |
Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је |
3" /> <p>На путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије.</p> <p>Деспот проучи поруку |
илости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се славни град Го |
а на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве племените породице са св |
они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који до |
дрицала Турчина и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материне речи |
им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па би с тим |
е било српско, онако каково су великаши носили.{S} Марко у свом богатом народном оделу, па у ту |
сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и сребром искићене доламе, о вр |
како не код толики’ певача, — али није носило на себи печат благоговјенства.{S} Гласови фини, |
подари.{S} Јер из Призрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не к |
<p>— Деспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и бегле |
ти ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мен |
старе властелинске породице произишав, носио је на себи печат неке великашима сродне гордости. |
с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, |
одворником који је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] в |
ља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи печат царског великољепија, но одговарао |
место мантије и калпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој |
је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — |
а му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ свој |
а, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; |
су Турци место царског имена деспотско носити допустили, иако је Марко оцу му непријатељ био, |
нило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искуш |
р.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и |
<p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпре деспот и |
, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њег |
ала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ |
же и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C2 |
кле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опе |
ао млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно д |
у је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, |
вој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у |
је изређује своје припреме.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи ра |
Цариграду о српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’м |
исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намије |
српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, |
разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</ |
д слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, г |
ава [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност улил |
нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> |
Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да ч |
шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан |
/p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, млади Бранковићу.</p> |
<p>Ови то једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гу |
ом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са |
</p> <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово |
аљила, желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђе |
Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула |
тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, |
.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међ |
накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери |
> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет б |
њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си |
е сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој незгоди црвеног калуђера, на које је после сме |
авке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и његови калуђ |
S} Сећате <pb n="429" /> се оне жалосне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђ |
а.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и |
p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више никаково господарс |
срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друг |
тра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — пович |
ње уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход |
ли за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су |
гмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n="466" /> <p>Сви се убезек |
ад унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војвода. |
од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду ново |
ене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Позн |
</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији при |
не, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Мо |
тељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђ |
ења.</p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне један млад подсмешљив мома |
беду и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султа |
д Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је ј |
рад предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град |
ала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Б |
сије.{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнак |
Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србим |
адобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску н |
ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на запо |
дају.{S} Харалампије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истове |
и, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, а калу |
о, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, |
окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода |
ве то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, к |
арода који је за то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам |
је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ т |
омци изгубљено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај |
ош услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде |
оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му |
исаној глави принадлеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, |
ти Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота |
ила да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у |
и?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја |
е потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да п |
ике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а ка |
ај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бит |
е помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак |
ем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке |
ађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Срб |
им ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако |
ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Ту |
це.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, ко |
еда један другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Је |
мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буд |
и сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} |
у онога времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оновременог српског господства.{S} Соба |
љима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и к |
манастирима кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочеки |
м сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обр |
глас однети, да му његови за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на |
поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак са |
ви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад Кру |
но може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерености, дакле запрећено је неумереним.{S} Кој |
о ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците |
Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе ради |
Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И |
те — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносн |
још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уш |
онција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p> |
, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, у |
говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — уп |
Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Кос |
е Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јо |
и носе стреле, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и |
>У разапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша |
спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, |
а, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и прор |
низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и мађарск |
ад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самрт |
драгоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Ч |
е као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одус |
г’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не зна |
и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Ту |
ди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и |
ори да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га |
се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошл |
егод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имад |
види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војску, где |
>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће наве |
исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га нос |
до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком |
покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је би |
м.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди |
S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали |
86" /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољ |
о.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар.</p> |
ћ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати. |
ца доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти |
ј уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако ту |
тву.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се т |
иље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јус |
сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што |
> <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обично п |
зне ропкиње са распушћеним косама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме |
{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се |
ворио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је |
p>Ђурађ продужи.</p> <p>— Да, Јеремија, њега овде на свјетовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте |
и остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам после очиног пада истражио и задобио; он ће ме |
ли, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ластелин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера ј |
имандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранков |
е већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати с |
ар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин ма |
и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но њ |
ну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси бу |
т.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да |
спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком љ |
да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђелиј |
ићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском властелину ланац, |
у већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељст |
немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="22 |
означило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насме |
од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се које |
е љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се |
опадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачуна |
<p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, |
ајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> |
о светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — ре |
<p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог среб |
омовину, своју земљу, благу матер, која њега храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женски |
ду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда м |
то допало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овак |
рице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ |
да кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд |
еки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му. |
н зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад је |
, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су н |
је деспот видио како је Јеремија против њега оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у |
рчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Ла |
та.{S} Морао је једнако четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом п |
ко силан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — одговори Сулејман.</p> <p>— Хоће ли Милиц |
и њему већ једаред на срце канути због њега проливена српска крв, па смисли други пут предузет |
мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам ник |
а српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У |
је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје |
Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костре |
дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— |
о од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако |
ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклоп |
p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао |
к... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Светислава њу је |
био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да по |
нако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог |
сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад ње |
д Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд |
ђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хот |
Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио, наиме |
ан, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} |
Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битк |
брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгл |
га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јаг |
е, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је стар |
илује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она |
Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалос |
ао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</ |
ољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ њ |
би мислила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постал |
допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опред |
е виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери. |
ити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и д |
јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти |
Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се са |
едња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Ту |
, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb |
кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тражили гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви |
е прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је |
каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.< |
ад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, |
{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће друг |
ашан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је са |
човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу |
ва тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгледат |
н ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и ј |
лага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Једно магнове |
ад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум п |
осетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се |
паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> < |
није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао |
логу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а им |
пота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику дубард |
ог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као |
емо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече |
им, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном? |
<p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповедити и причестити.</p> <p>Зо |
.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Кака |
све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити |
ене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јере |
амо францеска рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим гл |
турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка |
мо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укоч |
лампоглију.{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би |
и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни |
S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац пре |
Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро |
аја прождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућег деспота |
иге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у ћел |
ву српства и христијанства.{S} Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би да тим ва |
и свилен златом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се |
атељи Лазареве породице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— |
ити — одговори патријарх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми с |
хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио |
стију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора већина г |
> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу |
/p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново |
му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трп |
ијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и па |
— и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама |
па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали |
лон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, с |
Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и жив |
офет војвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, |
рчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> његов патрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, |
о не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци виш |
том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па |
де одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велик |
} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, |
чат неке великашима сродне гордости.{S} Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара |
ц Харалампије био је често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове подмукле очи, биле су |
S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем |
остојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, с |
м се онај први смех забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, |
нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Пока |
нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p |
ја је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војск |
у доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и о |
, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује п |
на, које су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла |
е би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверителан показивао.</p> <p>Кад је |
ространи’ његови’ хаљина распознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази- |
је кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто прези |
ут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити |
је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и прими |
то тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је смешан изражај ка |
што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је |
у изрази тиме проти’ Светиславу за први његов познати смеј. </p> <p>При том Милевин образ нека |
рко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи |
ространити могао.{S} Милица је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљ |
који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} |
>Деспот оправи улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. |
црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушеније смирено подн |
у старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хас |
ри.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под турску власт потпаде, бескућни |
ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Пе |
ђе час да морам на други свет путовати, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде не |
а луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда би |
шком ил’ са другим којим кошкати почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојк |
е био је често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове подмукле очи, биле су често у разг |
то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Милица, истина, нема друге војск |
ља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза |
нција из топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, делија-девојка, за ве |
да Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не тол |
пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма |
о, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност допадне, јер ниже класе људ’ма, |
о дјелио, држао је да је право Немањића његова неподјелима својина.{S} Марко Краљевић држи да ј |
у силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из |
тој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи |
гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен |
име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дјела — рече протовестијар војвода Богдан. |
ак-паша је задовољан, само заиште да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p>Ис |
а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>Т |
Голубац, ’бићеду господари Браничева, и његова госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђурађ му поручу |
да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнеже |
проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата |
раво на престол, и тако нити Лазар нити његова породица таково право има.{S} После пада Вукашин |
ултану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — одговори Милиц |
да.{S} Сватко се правда да је издајство његова заслуга, и нијесу се могли подијелити.{S} Харала |
уђером?</p> <p>— Не толико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да ни |
е му се већ напред означило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Кад га ви |
p>Чами, проклиње, освету смишља.</p> <p>Његова гордост је понижена, крила су му острижена, шта |
нову прилику да досади деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским |
спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p> |
лин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је так |
о му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро упамти. |
поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и јунаштва у себи. |
дновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, рекао би да је син |
ла сам га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, не једанпут су разни властелини увређе |
чни смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку побу |
ати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова времена; |
ист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удосто |
азума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истина да на свом лицу и јак |
оизилази из недостатка учтивости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младога к |
ад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се уверити ји, да о |
ит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не |
јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађарима толику |
мије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Иса |
.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубило своју обичн |
у Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде се мислити.{S} Укочио о |
ажио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Мил |
вља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја вол |
ржи, треба цару саветовати да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљск |
ао и гледала га је као правог издајицу, његови приврженици, напротив, за заслугу су му приписив |
тке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји ве |
нудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмени када <pb n="319" /> ме виде, тако им се |
се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{ |
р, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ његови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унутра ви |
изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ хаљина распознавао се његов витак стас, лице бл |
Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамер |
рији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синови имали би насљедити господарство.{S} Но го |
ра, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију поз |
т Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампиј |
деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђу |
ењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ланац |
на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове слуге, прихвате оседлане коње |
тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач престајао, |
одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем саветовао се са пре |
и мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и његови калуђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу.< |
н бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо |
ије баш задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим |
купити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу.{S |
ња и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима као буром усколебано море, проклињао ј |
ћма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силним, страховитим очима.{S} Брци су му се на |
самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус з |
и Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспо |
су се са другим забављали.{S} Новак са његовим војничким разговорима и гордим држањем није им |
дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим катанама треба послати до Голупца да извиди как |
лупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа по |
руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој |
вају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуством мало кога да не над |
.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} К |
Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђ |
лупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, к |
приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањих мана, које су Србији шкодиле, уважава |
навао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису |
а оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’ |
било је прибежиште царске породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жуп |
протовестијар војвода Богдан.</p> <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ јунака — рече вој |
еговог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према кнезу Стефану не |
мља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља; т |
лим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав пријатељ и заслужује да м |
ази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре два ч |
њим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом уп |
апита жалосним гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода Костреш прослови:</p> <p>— Када ј |
ни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} |
спот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> није кадро било ником зла желити, |
еру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при нападању задњем на манастир, дошао |
дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у |
вина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљевину деспот |
.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} |
еликој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злоковарство; он је знао да Харалампијеве услуге |
ају му деспотство, и траже пријатељство његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па |
ло је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао је так |
p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо тако нагомилано, да се |
мојмо заборавити на породицу Лазара, на његовог пунонадежног сина Стевана — одговори патријарх, |
дметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему по |
кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства заслепила, — одговори Русна, која ни |
тост и смиреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га |
ржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но |
а.{S} Вука није могла заборавити, па је његовог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ договори |
Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова питања о |
ло кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад |
е чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог чадора допрати.</p> <p>Харалампије легне и засп |
велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва |
кову струку живота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољу к |
> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатова |
да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе, трговце гули, |
нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазаре |
це му се често смешило и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и |
мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого |
своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије Му |
ео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два мл |
у учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом |
ив њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком је лила српска крв.{S} Не једа |
>Кад наједаред, ето оца Харалампије.{S} Његовом доласку следовао је издалека неки смех дворских |
S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силним, страховитим о |
иће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, о |
ти и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнеж |
далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на његовом трону, или столици, која је била подоста велика |
Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене |
н би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу уважење указа.{S} С десне му руке з |
} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краље |
клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостојио |
Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде ме |
арала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначки |
софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом немирном духу, другу би какову струку живота из |
крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њ |
о.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српс |
ка сакривена освета, која се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и М |
{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености напр |
само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је б |
деспотови, пре неколико лета по налогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разговарају; св |
р оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, безевенк, — мум |
авао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем |
ржи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији с |
моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове, кнежевић |
га имао није, потребовао је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба и награду п |
страну кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђу |
и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном в |
ке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свитом д |
трешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</ |
а као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p |
је задовољан што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-п |
еван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После смрти, пак, сваки је ув |
о деспот неће на Турке.{S} Познавали су његову сталност, па нису се више препирали да га на дру |
ше се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb |
ао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што <pb n="224" / |
т гостију дочекивало, међу којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S |
е се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико т |
девојка.{S} Стаса танког, који изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију |
асти гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кне |
идам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспото |
ао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— |
уво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесн |
краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе. |
у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и |
ну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{ |
мунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одву |
сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се црква ум |
дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па још |
сећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзн |
у утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био к |
бац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под ск |
дели, добро га познаје, <pb n="425" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</ |
падишах свима заповједа. <pb n="399" /> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов |
љу султан Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} |
није хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скуп |
у Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са |
емија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у |
" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су |
ко сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу уп |
, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био |
тарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> < |
пет настане славно доба, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слоб |
Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво б |
Велико распетије дивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву. |
убити.{S} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу |
ао рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у зла |
својом свитом чека пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена вели |
ра дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега |
сом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Т |
војина.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је св |
, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве |
ом самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не ј |
нова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Нема |
мдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело повеће и борам |
љно лице показивао, но није се могло на њему приметити да негодује зато што му је калуђер поста |
ица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним срц |
мо заиште да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би |
Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да |
n="313" /> <p>— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу верно |
И она опет негдашње приврженике Ђурђеве њему задобије.</p> <p>Русна је једнако Вука подстрекава |
робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошк |
еста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, в |
не од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је |
м код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харала |
ио, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково створење иста може бити |
рости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ћ |
овићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{ |
учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена срп |
свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би |
а.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и |
је, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Бе |
бар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Ал |
то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харалампији је са |
ринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој дец |
с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели тв |
ако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери |
а, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што |
е певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као ро |
p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од |
брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем |
на са мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код |
би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против др |
е добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, напротив, уверен је |
есави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на |
и на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се |
једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па са |
’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не из |
/p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у |
уђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако |
Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи |
ако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане п |
ди се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са п |
ца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> < |
ве лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске бит |
а млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <pb |
ситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред хра |
мило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав н |
а излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леон |
а кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га Жигмунд, |
.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре метохијк |
а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, |
ле смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђ |
је био као дете христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспо |
астелин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима |
цати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре на турск |
оја је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном |
наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови по |
еди на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код своје куће за |
вао.{S} Она је сасвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се |
ега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој противстати више није могла.</p> <p |
пала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ ве |
ветислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љуб |
чи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње |
у породици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу соб |
е и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде |
косовске битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама између Сте |
та све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи |
ло с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на кога погле |
може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с |
царице, јер ју је особито уважавао због њене наклоности према Бранковићевом роду, који је и Лаз |
на царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолико теже бити што |
је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} |
љубна домаћица, дарежљива деспотица, из њене руке сиромах <pb n="518" /> милостиње ће примати, |
кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што прип |
.{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења престала је бити н |
отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мал |
руне српске.</p> <p>Србија је покидана, њени синови једно од другог одлучени, одродили се од ст |
ук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици немају толико снаге да могу наскоро то |
којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту бил |
није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и поште |
ушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на |
ићи признати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану |
ави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а |
p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем |
Бранковићеве племените породице са свим њеним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица |
жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борила и смеш |
ца, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему по |
а главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло млад |
ој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирит |
усна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије није јој допуштало да с |
ом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на |
и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је м |
} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако ј |
а задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска |
ди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери говорила.{S} Штавише |
ране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад чини |
ead> <p>Знаће читатељ где смо Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Кр |
да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју |
је и обрече своје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у том, да |
о, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бит |
Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађар |
дело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу |
овала, уколико јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је |
— запита зачуђен Леонтије.</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p |
ака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио |
речи Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је гово |
Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допратити?</p> <p>Ту |
за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити мо |
реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Марко у сво |
и’ крвави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе одн |
га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, |
стаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пост |
вити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турског, па је св |
код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследија одржите, ц |
урци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било |
с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчи |
ства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке |
е има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> сп |
но.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу н |
пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке |
’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба |
чепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити д |
ољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет прослови |
ве у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе |
е год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војск |
ица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, |
зитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим бу |
тва насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јо |
S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица |
Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим |
а.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненад |
, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад по |
Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и к |
веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупчета на ужет |
постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будал |
, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S |
’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, у |
еликаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представљају.{S} Прочи гости |
ађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турци не би ни мог |
гости?</p> <p>— Војвода Прибац са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш добро.{ |
ањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било |
ија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно договарају. |
што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилук |
де, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пр |
Опће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што |
рећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига |
тије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом |
S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски послан |
ићу добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну |
>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом ор |
ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе |
аш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— Ми |
тигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S |
, тако мисли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седн |
ара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обили |
} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде крас |
аиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног дана, д |
S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољм |
/> <p>После овакове заклетве међусобно њи’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за не |
унила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је десп |
>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног |
морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ |
трашне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гл |
е војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У |
е коњанике <pb n="467" /> који сад међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} |
да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог шатора.{S} Султан их п |
Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крв |
ења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њега м |
ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p> |
, — <hi>прави светац, прости</hi>... за њим целива Јерина и доглавници присутне свите.</p> <p>С |
и!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади |
и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па и |
ађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србиј |
бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било |
рода достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се |
{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.< |
д иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ |
ска рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица |
д војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњ |
<title>Многаја љета</title>”.</p> <p>За њим се дигне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српске |
бијен грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златно кандило, украшено драгим каменом |
калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче |
ли Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери запада стрепили, кога престол је био драг |
мео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је |
уду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је |
н би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но он |
арки пресело је што се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног |
жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са ови |
к буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђур |
ра запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> <p |
намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у готовости б |
ни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" / |
који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен П |
е да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије.< |
д је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима |
одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — ре |
дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и јед |
ити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.< |
} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лазареве пород |
било Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ |
ад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Харалампиј |
ку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији на с |
сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отим |
ом двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог |
ва бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогуб |
p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p> <p>У двору |
p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би т |
с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је ј |
аковим мачем се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пруж |
ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспот |
</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком ј |
јати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-пома |
венк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и од |
већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но ш |
о да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код |
аред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јер |
и ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријатељство признати, па утолико већег и |
шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А ш |
ама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једн |
="526" /> <p>Деспот и Јерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине при |
еспот напред с Јерином деспотовицом, за њима доглавна свита, деспот при уласку озре се налево, |
итељи деспотови језде, показују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разапну |
деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду |
, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патрија |
њу је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге ди |
и бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира н |
јска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини прим |
а њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402 |
це књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и св |
шала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познаје те |
ице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики раха |
ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на |
и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за |
жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, ча |
е Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из |
љајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ |
еспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као путокази у град, са оба бока, а |
ули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p |
ца, откако је удовица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за |
е како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, |
у да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код |
ци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, |
Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После |
њи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду |
р само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџиј |
да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма сребрничког кра |
су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половин |
лепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ја |
чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а |
спасем, који после смрти Стеванове само њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење |
S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могли.{S} |
оред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба вел |
а ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли |
Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не прев |
можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p |
што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе |
рад се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их о |
рјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ д |
што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ ј |
аше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир по |
уровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом н |
калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и |
поредите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима |
су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног саветовања, рекн |
предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо оп |
већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Ха |
е ништа необично није стало, почне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли |
ш нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу с |
а јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку ниј |
>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му са |
као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, к |
и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља |
водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило бил |
ђе ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам |
нацима, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, бузд |
своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да |
варамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима |
сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, п |
адвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, |
ду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у граду, |
за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад до |
ви синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих |
S} Особито откако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ изгле |
оз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је би |
оју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> < |
в побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разговор.</p> <p>— Таковог делије више не им |
м свију Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао своју земљу |
ад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил |
еђу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасет |
мија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо |
аветовали.{S} Но најважније ствари међу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје |
ге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код д |
ову Христос препоручује; није било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити к |
ко мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш |
калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лук |
ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем б |
робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, који упадаху |
свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре |
о његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У ње |
Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, исприча своје |
ст посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима изда |
а онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му |
спот изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом |
са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић |
к буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> |
он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми |
еће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјави |
зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне глади спас |
о, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, с |
} Ако с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb n="530" |
иле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати дес |
ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је |
ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем вам |
тријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n="222" /> <p>— Да красне баште |
изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непомично гледе, ћуте.</p |
насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од |
ужио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене |
само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити ал |
д радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву |
д њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и дв |
а Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магнов |
<p>Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи с |
су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, ост |
изгнан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то о |
могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су бил |
а се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гле |
забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и ка |
S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов п |
која земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме |
морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремали и |
ти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силниј |
јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страдалника |
Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера с |
а узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су |
ог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују гар, сенку |
— Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не веруј |
нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах |
ису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса |
иједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством |
Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још неколико оружника дода да помогну а |
а срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и са |
д ствари преокрену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци зап |
/> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе иск |
есна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе. </p> <p>— |
манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Д |
парају, коњи падају са коњаником, преко њих читави се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху |
а сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се помало крепити, и дои |
реме ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са |
Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жиг |
а власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у с |
ј слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прос |
веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви великаши могу их употребит |
екао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви |
у још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким |
ији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. <pb n="399" /> Њему нитк |
>— Муфтија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, сваш |
ри пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, п |
добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што |
кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> |
л’ остати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а о |
тира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но с |
виће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у турски |
о ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће и С |
који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима мисл |
е и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник против Турака.</p> <p>— Прошао си много |
убогије девојке.{S} Представите си само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бо |
ожио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће |
обни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспо |
т је себи задобио за савезника Угре.{S} Њихова судба је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми С |
знаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрек |
меном, унаоколо опет сребрна кандила, и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манас |
ити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На |
з ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си јо |
из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било |
бре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} П |
јало се у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, оче Харалампиј |
о допусти и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима ост |
предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се страшн |
S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покра |
аје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p |
ли, турче се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онд |
Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је нес |
зане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, племенитог израза, но нема очију, да им |
.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати.{S} Нитко с |
ознаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била ц |
ила, којима се срећа смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, с |
м раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те д |
Тек каткад Светислав је могао умирити, њихову будућност у красној боји представљајући.</p> <p> |
што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се |
и чувству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пријатељски говор калуђера јошт у почетку на срц |
ено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу кал |
ф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> |
акао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у |
е, танак златан појас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарк |
законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Један биск |
есрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> |
Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, |
ти невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах не |
је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од с |
вка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на |
тави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Све |
S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без |
да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је опет толико, као приј |
а дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ |
би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то до |
вљала, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала калуђера, па са |
ачинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, з |
а реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајси |
као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, |
се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се т |
ђе.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али |
ђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не |
а подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са |
ранковић повиновати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представ |
мени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу д |
ла лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да мате |
ву Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља су |
је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом |
главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, |
спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци м |
ти.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{ |
ве хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по дру |
p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате |
евојке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну к |
и благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане |
се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора |
јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p>— |
лост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица која |
’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је по |
е рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој |
ева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам |
ати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Ру |
ек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљд |
то нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Тамерл |
ди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, та |
иближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти |
така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ шт |
ље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла брани |
е кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А по |
ко дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал |
иш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околно |
и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је он |
у своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао ј |
ек раставила.{S} Присуствије Светислава њу је старим љубавним чуством напајало, али како га не |
да код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота дози |
буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложи |
Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет |
са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из р |
уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јак |
мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па за |
нило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго мислила.{ |
<p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још нем |
ће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на с |
њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако |
, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја |
елична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће н |
есма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествено. |
а.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотера |
а, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о ср |
исти онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се пре |
рнини, канда је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Христово распетије, што је Сте |
је од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Х |
ружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужас |
свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички |
не са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калп |
пца, о харању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Харалампија, и издајничких војвода, |
елики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S |
p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — ка |
ник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слиј |
нак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Ра |
логи су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је |
лави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, д |
.{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе на |
> <p>— О твом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметн |
си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам |
у својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла |
јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим |
а.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ м |
ом, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена сабља.</p> <p |
То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, говорили су као о каквом свецу, н |
и, приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} |
аспиткивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђ |
га су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Полов |
та нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука |
утност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће |
а пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан п |
Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш См |
га поверителним гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Ко |
тренутака замишљен, прослови.</p> <p>— О твом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни сп |
е да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему |
ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да ј |
ужив му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, |
и Милица турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали ж |
,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се |
зар Турчин узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад т |
те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, д |
?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је пос |
гу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала |
оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, |
љује, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био |
оји ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, ка |
смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужн |
ше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз |
спотом помири, разговор се поведе свуда о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је н |
д и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угар |
ем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакоми |
чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитива |
ајазит поручио, само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Ту |
гне и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> |
им закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, |
е, које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад |
ош ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светис |
Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости с |
њи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли |
Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особит |
а не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, |
ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софиј |
ицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, |
, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Харалампије дође.{S} Пиће и ј |
т, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да |
е отпочине.</p> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је |
ном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.< |
ља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па |
веди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери говорила.{S} Штави |
ује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, напротив, уверен ј |
јегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад |
нити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово |
њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Ву |
е л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима велику б |
идиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Дес |
и тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот зав |
јводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</p> <p>— Не |
ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им с |
тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и др |
навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мисли |
е и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и |
кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом |
, имали су својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није |
ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ј |
са младим Стеваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ |
видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја гос |
" /> <p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је |
ајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља |
намо стигну, стану, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се |
са условима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, |
?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да н |
ди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, ус |
ани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} После обичног |
најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан |
од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По цело |
начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, |
а послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је |
шла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-сва |
Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и |
де скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне |
одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.< |
{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргур |
" /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе и |
алуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ |
на Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов |
испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену доважају Дунавом |
ом; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију говори — рече Новак.</p> < |
челична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће |
а, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Турци дивље |
од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одо |
енамирено, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им |
пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у |
е читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако |
леди, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, |
оособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово ма |
бица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спава |
не стигао, одмах се султану пријавио, и о подробностима га известио.{S} Султан је са нацртајем |
и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски се договараше.</p> <p>Стеван |
’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уб |
адиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— |
.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и |
те, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери говорила.{S} Штавише, она му изјави |
, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великол |
Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба н |
, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ н |
редусретали.{S} Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и д |
ако су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени |
у.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</ |
рх.</p> <p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима док не дође време обједу, а ка |
ем и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце |
еди на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му |
е једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па |
{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} |
медерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобо |
ње што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти |
кнежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} |
[је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта н |
е, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног |
ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S |
жити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рука |
чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да ј |
самртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске |
никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је о |
о сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак |
се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S |
еђу собом тихим гласом примедбе правити о растројењу српском и непослушности великаша.</p> <p>— |
а заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, |
ује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но |
о осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу |
нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} |
уће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, |
и.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе но |
Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као ш |
ну ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, |
а му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандр |
ружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић |
световао са Јаблановићем и Харалампијем о предаји Голупца. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и |
а.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им |
о Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ приз |
ари, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена зе |
ла; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете |
згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Је |
а.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </div> <div type="chapt |
и град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} М |
} О патријарху, истина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављал |
рече Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, |
кварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побр |
ри чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, јер ви |
ви своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије |
в чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, |
на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се |
нковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> < |
м.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег разговор |
, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика по |
а царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар з |
, како је Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова |
ћеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.< |
у одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не м |
како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харалампије.< |
о дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е |
л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Н |
; истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо ш |
а, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у |
једељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов |
ишћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, |
животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо |
учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га |
Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их п |
ством, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде |
одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежев |
т преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунд |
ебе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, н |
ласти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после |
срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајази |
} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нек |
у собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој незгоди црвеног калуђера, на |
азидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспо |
ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не |
дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир н |
боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је све текло, и како деспот м |
душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војво |
чему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време свашта до |
а од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био ца |
знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p |
.</p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је |
је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоруч |
е исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па |
рату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и на |
признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Ма |
оту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени ста |
ара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи |
ена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, с |
апутајућим гласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је |
ма налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на ко |
ће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневј |
у војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита |
бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељ |
га наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војво |
г Леонтија, у смирености напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица |
.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се пок |
а два побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде |
ја је била са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у |
— Леонтије.{S} Стражари зачуђени задрже оба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи |
ија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пу |
е, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учинити.</p> <p>Јер |
ему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешал |
реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да |
излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева к |
ви, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они н |
ратко ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијам |
много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер |
дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l> <l>Силан бјеше горди Татарине,</l> <l>Но |
анина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Новака,</l> <l>Па ј |
, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} |
слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S |
ио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, нес |
и свој госпоштини, стане насред града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на ли |
ачув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Ле |
иста битка јако ослабила, па су морали обазрително поступати.{S} Српска се војска, истина, као |
p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{ |
сподари не једанпут време проводили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У |
слугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељ |
так војске штитити.</p> <p>Завиша близу обале понамешта, разреди своје стрелце, пушкаре и сву к |
рупови попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, док |
јничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава подиже се градић, Ласловар, недавно је зав |
ак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јур |
ем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позов |
, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупљене |
ад опасати.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и |
та.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспо |
олности није требало да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се он |
је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост в |
т напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, ба |
највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком в |
оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказано, |
ише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогн |
и том Милевин образ нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак примети забуну Светислављеву, па |
, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, ц |
просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} |
вора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p |
ељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбранбени угово |
еспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, предати |
ађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што си м |
хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину |
ван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сље |
} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке |
Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад |
можда ће се деспот још предомислити, и обвезност испунити.</p> <p>— Само нипошто на вересију — |
газити неће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у оброцима ће после тога и |
царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Дост |
Град је опседнут, турска војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но |
век од драгог камења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда је ц |
и самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, та |
опанци са танким, преко чарапа унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благородно, да се п |
Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, |
{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да |
састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори |
Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот обдари манастир, даје поклоне, красно оружје, међу Турц |
, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно |
г красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа |
победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранк |
ина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у |
"326" /> <p>Дуго нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се |
мије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то нај |
тељство састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="323" /> јошт већма |
помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом |
Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турци буду |
</p> <pb n="434" /> <p>Сејмени ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Покли |
еље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија пр |
p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а ос |
е у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да се |
д <pb n="394" /> седне, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стан |
с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом господарству над |
чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек што се ни |
/l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се |
дан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и |
реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Патријарх, као |
ве спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— |
Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот |
воје, па су се частили, веселили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у р |
ј, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на своје место.{S} Игуман и вл |
се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ д |
тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовањ |
ева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се |
одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му |
нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Срб |
напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад |
се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бра |
само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — рече цари |
показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине |
ати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, ш |
, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није |
којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво |
ног коњаника нема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се противи ране, |
>Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом |
је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубр |
од свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не има |
Пролази планине, преко жубореће потоке, обилате винограде, и свуд природа показује свој весели |
бе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, нису им мо |
али Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба |
ветла царице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена |
сци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао |
погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову по |
а војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, посваде се.{S} Милоша на |
неш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила ку |
оста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и остали’ |
не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети српски на |
еда наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да које |
ињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица.</p> <p>— |
лице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Лазарев.</ |
цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на |
ају.{S} Мурата султана, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му |
лзовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је к |
n="261" /> <p>— Мислиш на Бранковића и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та да — одговори Дра |
мо српске војске, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо |
Од мањег племена узвишени, обожавали су Обилића, који сам није био властелинског рода и који је |
царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе |
племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој |
у да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ћ |
ина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, ум |
штва.</p> <p>Милица је била наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранковићу наклоњена.{S} |
су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и |
ливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза млого |
авати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но пространо зданије, било је пр |
еспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бак |
сто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери он |
рске мученице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе |
азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт досад није скрвнила турска рука, јошт ниј |
овица Јерина, никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, |
Французи и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали л |
ним деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, к |
ви ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и |
отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерином деспотовицо |
не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках |
бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ |
агором уклонити, и души својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је његова задужбина.{S |
вђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узети, док ти најн |
е не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир |
опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељи осветници се рађају.</p> <p>— Но било како бог |
и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војво |
пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи |
ну неспособни.{S} То је био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> |
у владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се |
у учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на |
времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оновременог српског господства.{S} Соба било је |
после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата султана, који је од руке Оби |
ли се са новодошавшим гостима и по свом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљности. |
ви чашу, и напије по старинском српском обичају.{S} Он је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и |
арица је чекала Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ |
т нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који се |
о су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са н |
како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Мили |
ма против Турака показао се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n |
пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице |
новом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудало |
досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је |
p>У једно доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу |
S} Султан их пусти к себи.</p> <p>После обични’ почасти, који се турским султанима одају, заузм |
ав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулеј |
треле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене ц |
да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па ода |
ој опет изражаваше неку љупкост која је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас, велике |
римила.{S} У једној великој соби где се обично гости примају само са Русном седила је, остале м |
гре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, |
ице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра |
и.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће о |
ити нешто величествено.{S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, |
оста на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, говорили |
но доба, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за које је у једном углу дв |
пази на ред.{S} Такови грешници добију обично помилованије кад је ту какав знаменит гост, па и |
екао.{S} Преподобном, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је наб |
застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђера држала, који је мало понесташан, ал’ н |
стварима разговор водити има.{S} После обичног међусобног поздрава [рекне царица:]</p> <p>— Ја |
вак са својом речи циља, удале се после обичног поклона од старији’.</p> <p>— Сад од Косовог по |
си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два |
.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу своји’ преткова.</p> <p |
о земља потресла и сунце изгубило своју обичну сјајност.</p> <pb n="362" /> <p>Силно јато црни’ |
> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> |
>Сулејман је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, а |
ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота призн |
p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед |
тварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод и Пет |
е у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, п |
и у том бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мал |
азним важним стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места |
е ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> <p>То изговори султан достојанст |
ак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у |
еза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Је |
еоград је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} |
о, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз обла |
устити нећу. <pb n="369" /> Браничевска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — реч |
p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p> |
[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад |
и, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна об |
настир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин з |
тили Караманије нег’ ли овђе задобивене области, јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли с |
потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер он само н |
о је под Душаном управитељ знаменитијих области.{S} Од мањег племена узвишени, обожавали су Оби |
ља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут јако засве |
задату ријеч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне |
перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који |
деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу, господару мој дес |
тује се деспот са војводама Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве десп |
ором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком по |
са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прослови:</p> <pb n="419" /> <p |
учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко |
ска господа долазити да се огледају.{S} Облачина Раде показаће ненадмашно српско јунаштво, пока |
и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у |
слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} В |
ују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и |
ут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одговори:</p> <p>— Ш |
{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивн |
оцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће |
<p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрављај |
губљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, потомци, познији нараштаји |
и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на листину |
а се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушин |
вљује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су об |
ки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше |
ко се растадоше.</p> <p>Најпре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Г |
>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају на Ферхада непомични, као окамењени. . |
војводама, својтом.{S} Из града излази Облачина Раде са телохранитељи, да краља дочека, и у гр |
овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p |
нгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед |
мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.</p> <p>— Такав је живот Србије — рече Ферхад- |
то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, |
издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке о |
куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што су |
ешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> <pb n="414" /> <p>Жигмунд се светује |
и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе. </p> <p>— Чујт |
еспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначко |
, свештеници, попови, калуђери.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јест |
Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испуп |
нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту да је војска деспотова до |
сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</ |
би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина представља деспоту да је то право, јер је Беог |
ст, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешк |
ошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, |
шу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој |
ша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства ов |
као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако |
а народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S |
што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд |
лићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, пријатељ нам говори, пусти да |
граду боравио три дана, световао се [с] Облачином Радом, примао градске часнике, који су му на |
p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад |
показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у С |
деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом |
еби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину. |
га.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S |
о једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, |
г изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног с |
сти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Мар |
увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност дов |
у се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци, гле |
Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић.</p> |
ио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ ј |
кова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбер |
српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очи |
м ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партај |
војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва до |
pb n="362" /> <p>Силно јато црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, па се најпосле уп |
код светлости месечине — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић из |
рошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Вељ |
два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их веш |
показује свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гра |
шеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле |
де, и свуд природа показује свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад опадне л |
Татарин јошт’ жешће нападе;</l> <l>Крв облила Новакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му врем |
утростручити мора — рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци |
>Јаблановић иште рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких ра |
да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунд |
а девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, не |
нски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{ |
{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана служити.{S} Чудна среће промена.{S} |
братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот од |
е.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-па |
ма слави се, као да се Душаново царство обновило, па се и различне шале проводе.</p> <p>Гости и |
S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од ца |
ће се у народу огорчење противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро |
цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непријат |
ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог грјешника <pb n="381" /> злоко |
борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је вој |
а се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царство утемељавати почео?</p> <p>Има људи ко |
о моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са неколико скока улети кроз капи |
а против њега оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у гр |
<p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти |
области.{S} Од мањег племена узвишени, обожавали су Обилића, који сам није био властелинског р |
мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је |
био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов |
је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој |
пред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана |
не толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султа |
новић је био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> < |
<p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, |
на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро |
да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати, чујеш како с |
авади и појединце утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{ |
асправља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз двора |
, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, којој се прикључе и пр |
село насићеном лако је било онде својим обојег пола овцама поученија давати.{S} Отац Пајсије за |
ро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући |
а утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{S} Камо |
и сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих осл |
.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ |
ђаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} |
д рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, хр |
спот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби |
срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре два човека, паша и калуђер, |
е.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити и |
жемо толику војску скупити да их можемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто у |
уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb n="278" /> породице |
г труда.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила ср |
се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, ј |
оњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халовитог</l> <l>Татар |
о.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га п |
ке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а о |
ршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе у себи има? |
ити да их можемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са |
/p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи |
ајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене |
} Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главн |
, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељство Мари и њеном син |
/> <p>Бранковић прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог п |
— С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стра |
тка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, |
да брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу |
чио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њ |
е била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверителан показивао.</p> <p>Кад је отац Х |
атријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гл |
се познаду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим |
ко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка |
читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви оста |
Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахомије је уважавао Леонтијеву наук |
дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ хаљина распознавао се |
ји се најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велик |
S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад |
в познати смеј. </p> <p>При том Милевин образ нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак примети |
да госте, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо воју |
деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају |
кашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу образ мог прађеде <ref target="#SRP18590_N10" />.{S} Им |
су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребост |
је јошт дању приметио више служитељски’ образа који су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је |
Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се поклони |
не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао он |
е и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној С |
Само Харалампије долази светлим веселим образом, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад |
добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку за |
Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ стре |
рх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била написана жалост, но очи му божаствен |
зврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</ |
у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> <pb n="309" /> <p>По |
— запита Новак.</p> <p>— Нека се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати на |
е за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народа.</p> <p>Краљ прими кључеве и пред |
рцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке, |
а за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево. |
већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а он |
.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Ту |
Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби |
Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити |
јуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} |
и Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рамени, обрве подигне, канда још није начисто.</p> <p>Сад запит |
једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, |
еремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем главе, и погледав у |
ар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече љутито |
<p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком господом — рече Русна.</p |
анос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну дево |
апа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с М |
лан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — одговори Сулејман.</p> <p>— Хоће ли Милица тур |
благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар п |
, понуди своје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им го |
д царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељство Мари и њеном сину, а то пок |
е пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбранбе |
а тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном баштином.</p> <p>Судба кне |
то је мајци царици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па |
е, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија |
у и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле. |
о је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши ис |
р проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече су |
друге фратри меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету |
да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије |
ман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад са првим |
а, са неколико скока улети кроз капију, обрне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, с |
писменом обвезом, да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због в |
дно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силниј |
које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, т |
апочне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</ |
е власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голуб |
свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, чекају спремни док зора заруди, чекају Јеремиј |
одговори Русна, која није могла страст обуздати, да своје чуство искрено не изјави.</p> <p>— З |
спусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад на |
да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.< |
добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а как |
и мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалампија, нема трага.{ |
ме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски коњаници,</l> <l>Отис |
te> <p>После ове пјесме јуначко чувство обузме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила |
ликој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоцени |
почину, ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све што је најдраго |
е лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, к |
учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у ц |
остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </div> <div type="chapter" |
о ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, та |
ва је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајности, оти |
цима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буд |
тати могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{ |
д-паша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у |
ају.{S} Она се поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} О |
и.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње врем |
ијатељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи материн |
спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну |
својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио |
и, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имаду се од |
ађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се в |
славија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда |
ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да |
и.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вук |
редио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме |
е о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кр |
л’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља треба гдегод на згод |
ор.{S} Султан прослови:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — показујући на младог Бранковића — с |
горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не |
опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље господара, те т |
га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек |
аном као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p |
и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствари и постане калуђе |
он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди посл |
ца управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је чо |
ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после к |
p>Ферхад-паша дозива Каралампоглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се још поразговарати.</p> <p> |
и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} |
, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb n="380" /> <p>— |
>Ферхад једнако понуђива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ф |
нак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p |
а ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а ’д |
беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше. |
ад својим странама владају?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, јер он само жели да |
Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа |
стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад за |
властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту |
обом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у |
отаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ |
вана бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за |
ако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ друг |
p> <p>— Прими, млади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевић |
о и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророче |
аравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а |
је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" /> али |
и смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек |
опадне.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план произвести?</p> <p>Сулејман је оставио да се |
бима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, б |
је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили с |
тву, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио |
е, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ |
а, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице? |
главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили д |
ас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са овак |
и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор п |
шао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је в |
па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет при |
се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто |
преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их го |
од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков |
крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде пр |
>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук с |
аситеља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу |
ег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Л |
и народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да је сајед |
би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах |
ом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је |
затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, |
Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер само пре |
тријарх, предвидећи неизбежиму пропаст, овако закључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између |
лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи |
рни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ћ |
Србије над васцелим српским народом.{S} Овако ако остане, да над српским народом троје четворо |
ру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље |
уво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и пашама угледнији.</p> <p>Ферх |
олијем погинути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> < |
д предали — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на |
још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако пор |
х преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме нећ |
та видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окруже |
сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам к |
ги, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} |
и нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам |
војску своју на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надирали. |
што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке можемо српски вилајет покори |
а, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора већина гостију би се јошт дуже з |
е негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} |
тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онд |
</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то |
га коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пр |
метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Величанствени краљу, дико западни |
е никад опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српски народ никад у јединству осилити се неће.{ |
не Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у т |
Милева, донде докле се Милица са Русном овако разговарала, забављала се са својим цвећем.</p> < |
децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} Пола |
искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошко овако разговараше, донде се остали смејаше и чаше после |
нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад нећ |
луђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се п |
.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, |
у старијих војвода и властелина, који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, |
патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са свију страна напа |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овако жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гост |
томе противна — одговори царица.</p> <p>Овако се патријарх с царицом договарао, а после тога ос |
>— Њему ћемо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером договарала и све им је на т |
дарству над Србима пут отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и с |
о он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан в |
чини — рекне умерено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима д |
’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше родољубиви старци, и тек |
ар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} Шта би бил |
еч одржати.</p> <pb n="344" /> <p>После овакове заклетве међусобно њи’ово одношење постане тешњ |
„Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такв |
{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да б |
д нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одго |
е, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени |
да Милеву мира ради, жертвују.{S} После оваковог закључења, патријарх да благослов и сви се раз |
кад место једног троје управљају.{S} У оваковој околности није требало да непријатељ Србе обар |
сти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зл |
је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре а |
оји се није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су с |
реко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који |
т могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он |
ије тако исто, предикујете умереност, а овамо највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино |
Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану |
о му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако при |
њи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго |
ору Светислав?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна д |
се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их по |
нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празником после |
роси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p |
рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, па их у в |
естима џамије подигле, не један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S |
ва, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међ |
је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — зап |
урака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо |
на, у Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била ве |
свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупа |
средини славе и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лаз |
та ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир п |
сти одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, к |
ти.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’м |
вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} |
ајтуђије народе себи присаједињавате, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима п |
ађ продужи.</p> <p>— Да, Јеремија, њега овде на свјетовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме ч |
ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стева |
ге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допада |
Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на са |
а је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интр |
ли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град н |
тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да по |
ао уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у См |
и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори |
ж’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народ |
оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним глас |
он каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као м |
а ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На |
хићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампију.</p> <p>Кад наје |
ном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је о |
</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="S |
иткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева ско |
оварати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом зало |
га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p> |
су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, |
еви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније када се српска влада распро |
ући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе |
3" /> <p>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког с |
ред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару ус |
међу собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу со |
а послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважавај |
је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палеологове лозе; |
<p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у |
ругим манастирима кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију д |
е веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од |
еш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p |
.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без да нас ко при |
шло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, поглед бац |
а.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу |
ати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару о |
а нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ос |
, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам |
будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оставити царску породицу.</p> <p>— Но |
а, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? |
ити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико прим |
о пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаник |
патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у ре |
андрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдати.</p> |
а, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ |
раштркају номадичне народе, који си час овде час онде домовине тражу, одавде се разносила сила |
ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Турке. |
/p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милица представи своје жалосно |
ти.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Г |
жевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за срп |
вши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгин |
год у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни ш |
окружује, смлави.</p> <pb n="324" /> <p>Овде се састану најважнији синови, сви који су по несре |
па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљ |
м крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми његови |
а будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају |
нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руковод |
твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да |
{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас п |
и за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене области, јер одавђе се шири турски дин. |
утна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије |
ао ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазар |
на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек довед |
> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то так |
а истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија тур |
руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} По |
клисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се |
о их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац пред |
јој се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње мисли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела |
<p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хри |
.</p> <p>Леонтије достојанствено изрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на де |
било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженик |
о ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази за |
коро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође јо |
то мора знати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за |
Србин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико н |
окојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та |
калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улиј |
нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, уд |
ничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да |
зму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављати, хоће л’ остати двори |
молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — |
рављати да се датом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, б |
м странама господарити.{S} Турци су све ове са највећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ прет |
супрот Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове противности су нестале поред пријатељских речи Турч |
е туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Гол |
витељству — закључи патријарх.{S} После ове речи сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне |
оји славу хране“.</l> </quote> <p>После ове пјесме јуначко чувство обузме цело друштво.{S} Нова |
што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи прослови војвода Видајић:</p> <p>— |
нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и пашт |
љина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви |
вуда помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче д |
’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим посло |
ејаше; особито смешне се учине последње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Св |
т поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо |
и се знали употребити на своју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имал |
ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у на |
ме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијес |
зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђ |
зо Немањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћанства против Агарјана.{S} Д |
ко помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријат |
ости дела и новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила.</p> <pb n="300" /> <p>— Дак |
туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, не |
пском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове двојице интригирати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђ |
неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће |
код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} |
не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се с |
маше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни |
ртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Свак |
еће искоренит’ Душанове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Л |
увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из рав |
.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуч |
, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало к |
а му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онд |
насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт |
каша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представљају.{S} Прочи гости поч |
ће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су |
и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног гос |
сечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе |
шло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, |
и на своју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез т |
и.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{ |
ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И |
највећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме своје |
оварај на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране п |
ј рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи престао је говорити патријарх, а |
па сад морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрд |
а нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се у |
, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да м |
м по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклони |
уважити моје пријатељство.</p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго д |
могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и д |
мо се свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— З |
ство заверена.</p> <p>Сви су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили. |
ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се |
свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба св |
та чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх |
насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог |
саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зида |
е не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p> < |
, дакле, више права имају на деспотство ови млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба |
о је постати врло опасан по Турке, зато ови други план предузети науме за коначно развојевање С |
то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба тесн |
бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити |
главара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S} Како |
Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и |
ћа; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је |
арима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру нак |
теванове само њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу деспота обновити, |
а њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Труба зат |
<p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на |
акве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</ |
p>Русна је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су та |
туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p |
се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски |
казаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који |
помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећем незадо |
p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голу |
о је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и |
војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војск |
а ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим крајевима налаз |
мља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом ороси |
ојводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У дог |
на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја во |
победу на дивану одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упадне |
олубац заузео прво ослободи сужне, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах п |
су признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом бр |
квене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности |
лого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала |
нда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на от |
е ме у манастиру Манасији.</p> <p>После ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало |
Дабогда у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ |
ће српско име прославити.</p> <p>После ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко |
њу слободног израза дајем.</p> <p>После ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; |
ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и своје стар |
ости.{S} Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем улази.</p> <pb n="428" |
подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Владавина |
ије био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин |
ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом овладати.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет царичин, |
зда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт |
и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, ракије, шећерне гурабије.{S} У околу |
таманити.{S} Сад треба, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну држати, једну страну с дру |
Сад треба, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну држати, једну страну с другом слабити. |
Наједанпут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нар |
овао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а |
бним младићу књажевском подвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди с |
би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на з |
ало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршил |
да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Кр |
није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан |
жем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, поло |
т их је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први |
пусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз |
ди, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у ве |
, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} |
лија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздова |
о, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајк |
ило ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се пољ |
ладом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду шт |
о и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава |
остила била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је |
идати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дв |
Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да |
арства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском ст |
кој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја |
мпије тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{ |
бог другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да |
рује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу |
их и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши |
напријед пијем наздравицу, којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S |
за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по |
Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду д |
ћно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалити.{S} Доћи |
них душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта ис |
орити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он ј |
урске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне г |
је к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Мар |
ти, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још ниси |
чију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу |
ити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} |
S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— Истина, |
мунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији |
еч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, п |
н можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати |
повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, |
аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чв |
у прилику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок |
јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих |
Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати последња сенка српске слободе |
едати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћански |
велике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хиленд |
ко се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више |
и, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турског, па је свако |
ладића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, уста |
је и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли |
<p>После овакове заклетве међусобно њи’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко |
ад, хоће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављати, хоће л’ остати двори наши.</p> |
изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да м |
била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења престала је бити невина.</p> <p>И доиста |
еко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, |
Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати |
турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство ту |
м бајкама преповиједати.{S} Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил |
покорења Србије олакша. </p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи с |
е онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и међусобни рат?</p> |
, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју х |
трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, |
е ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли по памети |
а, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуд |
ри не потчине, и место оног да добијемо овог за господара — рече умерено војвода Радосав.</p> < |
ао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У |
, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</ |
, своју рају на’ранити; један ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба не ви |
</p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, |
р кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обед |
ћа и Харалампија.{S} Они су искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог |
лађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на |
у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђура |
остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, |
то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, дол |
:</p> <p>— Тек таковим начином можемо у овој опасности раздор отклонити.{S} Но немојмо времена |
> <p>Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сама себ |
д чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узети |
есме каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красн |
рају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мо |
„Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами |
допуштало да се дворског живота мане.] Овом незгодном положају Милице и Русне неће се нико чуд |
Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, |
стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски бра |
а је од детинства од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српс |
меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} |
ом бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земљ |
један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и в |
страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</p> |
а чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје |
/p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> <p>Св |
име да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у ов |
реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, |
акузену, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље град у т |
вим струкама за будућност преправити, и овом приликом послао га је поред посланика своји’ Турци |
Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађ |
потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између четири ока као такав <pb n="427" /> понашао |
спотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном |
<p>Сад можете си представити, како се у овом намастиру под управом Харалампије живило, и шта се |
љати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, |
ги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело |
са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот, |
споте, да градиш Смедерево, да накнадиш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} |
нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу |
то се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се |
ем мене Угарска после смрти деспота као овоме насљедника и деспота признати има.{S} Турци су та |
а себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни кораци похити онамо.</p> <p> |
и нећу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је |
дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш против |
рода главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на м |
арство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом п |
би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, св |
е стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку у |
одарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> <p>Тур |
рече деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а |
деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде |
оздрава [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност |
и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.< |
Она обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је |
ом лако је било онде својим обојег пола овцама поученија давати.{S} Отац Пајсије закрвавио је о |
н потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце изгубити.{S} Но послушајте још последњи мој савет. |
редба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се |
илнији од другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на више ст |
тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зец |
по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чис |
слави, него ли архипастир са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у озбиљним мислима престаде чит |
такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жес |
грчка и латинска господа долазити да се огледају.{S} Облачина Раде показаће ненадмашно српско ј |
у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не бе |
товали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахомије је ув |
аред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанства.{S} Из и око ње |
јке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с |
о морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју ситну сирочад.{S} |
ву бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начин |
ђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљ |
стина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге |
S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.</p> <p>— Такав је живот Србије — рече |
ити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну д |
оје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправљати да се датом приликом опро |
од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу в |
не дај да лацманство облада — рече мало огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је |
је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим ч |
мо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи коп |
о праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу деспота обновити, а то све иде нама у |
глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турски’ нап |
и такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила.</p> <pb n="300" /> <p>— Дакле могу султану та |
рбин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напас |
тријарх.</p> <p>— Треба Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му |
у, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једр |
м је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је мн |
радили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим мале |
пи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста |
ј пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранковић предаје Мађарим |
просе <pb n="389" /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} |
ић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни |
де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у н |
м издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, од 21. V1/3. VII 1881.) налазило се име <hi>Герасим</hi |
.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Фер |
господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, д |
штаху.{S} Марко иде као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Т |
де као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнаут |
о.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p>— Дакле, најмилије |
ead>XXXIII</head> <p>Деспот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити за |
дај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде а |
ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је н |
8590_C1.12"> <head>XII</head> <p>Ђурађ, од покојног деспота на самртној постељи за насљедника н |
наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћ |
ка ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије му се о ок |
рни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, доиста диван |
анастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</ |
ада жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p |
Хасану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором с |
ене Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, не могоше са новим силама битку обно |
осредовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са скупоцени поклони почаствовани, преправе |
нце заходило, онда су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју |
то је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку пере.</ |
еду фратри православне душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Д |
собни.{S} То је био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнеж |
ко ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један |
рашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим крајевима налази се јошт језгро, |
мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ |
ју рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, |
до одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију ј |
Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено |
рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањено |
би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њ |
а гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади |
је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.< |
се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљају, види се да Је |
елика, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-бит |
љем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо |
ље, та браничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са |
куле и капије проломљене <pb n="463" /> од силнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми |
урат од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тис |
смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом |
овь, и междусобная брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p |
,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру |
Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин |
овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} С |
анство.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, б |
кнежевој, породици, принети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мо |
кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине се од брата |
р војвода, но неописано властољубив.{S} Од старе властелинске породице произишав, носио је на с |
њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени |
е су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворе |
е Косова Душанова властела отела се.{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{ |
а им као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султ |
са највећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме св |
ову науку православни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ћ |
Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искоре |
мо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ |
ло понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Мар |
ети, морали смо савезника потражити.{S} Од Грка слабе помоћи, наслова деспотских колико хоћемо, |
аном управитељ знаменитијих области.{S} Од мањег племена узвишени, обожавали су Обилића, који с |
је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења престала је бити невина.</p> <p>И дои |
а бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, |
и, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до |
ада.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, п |
ретеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доис |
> <p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тук |
откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се |
без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске |
ло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} При |
а ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову сво |
p>— Увреда мени нанешена — рече Русна — од моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше |
самом Јеремији набора се чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру |
м као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса |
{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} |
>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима бр |
ајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду |
гу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржавао |
а сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није |
ијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и св |
ихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај |
српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.</l |
црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајнос |
од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је М |
, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре |
и само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _д |
послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није |
ану се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један |
требљавање такови’ <pb n="254" /> права од стране великаша, која само законом крунисаној глави |
није томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је с |
г властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако |
аробљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} |
ачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и ост |
ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и с |
нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голуба |
сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним |
те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турак |
вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за м |
ехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све испов |
> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мис |
ји се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића ци |
ку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покуш |
е била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и ње |
иму, врућину, тако опет господар страда од пуног стомака, који му често главе дође.{S} Видели с |
ан, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша |
екине с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је |
себи присваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — р |
у произвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учи |
се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван р |
чи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, |
друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја |
p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли и |
де доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пр |
Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са |
јимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти |
је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана, |
ане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигм |
ра новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили. |
ле починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском на |
епша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна к |
есретнији?{S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било |
исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</ |
p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против Турак |
па кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет година, које као једемске хуриј |
S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, |
есу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе споји |
а кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ а |
е наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но после твоје уда |
е из сужанства, доклен бијесна властела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему |
црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинског мермера, сребра и злата.{S} Свето евангели |
својој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро во |
а млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је има |
љ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Румелије освојити |
коне аранђела, светитеља, тешка кандила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет |
тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Светислава њу |
опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, |
ију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} |
Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се см |
из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се |
Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Реса |
ека пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцет |
се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио |
, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди се дес |
ного сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, видио с |
опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} |
авање све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље излазила, кад замало ал’ о |
на — како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султанов |
ољан, само заиште да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо |
У здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — рече Харалампије и пехар искапи.</p> <p> |
ђарска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p> <p>Деспот погледа кроз прозор.< |
урска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су |
бопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башч |
чи циља, удале се после обичног поклона од старији’.</p> <p>— Сад од Косовог поља долазимо — ре |
п, он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, |
жити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољства |
гу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јереми |
дивану код Јеремије војводе, господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, дива |
ји нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не по |
с-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова |
{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у златном оквиру у склопу као токе пор |
ан.{S} У свом личном значају нема ништа од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русн |
а је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, |
о све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дво |
, војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и с |
г цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева породица?{S} |
ранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном |
стану пред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб Неманића, двогл |
брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчи |
тошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољ |
којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад |
у.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледа |
’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цар |
Част теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n= |
ха био.</p> <p>Харалампије добије позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Је |
</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S} Светује се, рад би |
ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јер |
је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити |
/p> <p>Деспотовица Јерина, никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада ј |
у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хас |
ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина |
твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој пад |
ље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све в |
огнете готов предан <pb n="483" /> град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голуб |
лија. <ref target="#SRP18590_N6" /> Сад од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја |
ичног поклона од старији’.</p> <p>— Сад од Косовог поља долазимо — рече патријарх — све је на б |
те, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори ис |
, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер |
’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедер |
е.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не |
одају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда вид |
.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је. |
су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа измолити могао, шиљао је у Скопље |
трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а прав |
де му много доносе, трговце гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, |
орио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну |
ити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићи |
ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господарства јер женске страсти хитрије к пр |
је!{S} Познато вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила турска навалила на на |
орити.</p> <p>— Одавна већ српски народ од самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бо |
ог живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милиц |
{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане |
ересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада има |
ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S |
царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{ |
њег господара.</p> <p>Деспот изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> |
е год њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се о |
’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе во |
био, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова тако покидане, да се већ против |
јман саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто о |
д распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, величанствениј |
<p>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам ко |
стити деспоте, да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета ј |
земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је же |
.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Тур |
пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из добр |
рећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</ |
везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска |
етку тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303" /> |
Комити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруг |
Јеремија горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} К |
је био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да |
ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после |
ц, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за отк |
това мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, тако ка |
т’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље је |
пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и |
ино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као |
д, једном речи, све је показивало да је од красног племена рођена.{S} Девојачко своје доба пров |
астеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као од челика |
ад својима господар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на |
спођа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доб |
а царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом младом брат |
атријарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и |
згоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шак |
ћ, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавн |
авају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, и |
ва турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство |
ају укопају.{S} Мурата султана, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније д |
срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за маг |
И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенс |
оме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство не с |
н нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље |
гова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса ј |
је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији |
ву душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, зна |
S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{ |
пристрасна за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="220" /> исповедити морам шт |
а Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По |
но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у Кр |
опљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, које се лак |
кад је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није знала |
алогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесе |
, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долаз |
ић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребр |
би су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде |
посље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира |
апита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака |
цурама.</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет |
о шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ф |
итрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радости насмеја се појаче на Петошкине речи, и као н |
увенчаће своје чело.</p> <p>Харалампије од стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи |
"488" /> <p>Ферхад, опет, исприча своје од почетка до краја, како је дошао Харалампије под Бело |
ио је навале турске, српско робље, које од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под В |
евали, помрли су које од старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душан |
поверења у народу; неки великаши, које од турског страха, које из мржње прам деспота, држали с |
аном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гле |
пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспота.</p> <p>Јеремија, Јаблановић и Харалампије с |
и?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није о |
заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица намерава, није се одма’ разабр |
о је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив га скупа са |
акрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте |
у Кесеџију због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и у |
, српски коњаници,</l> <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.</l> < |
љедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би нав |
није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зе |
одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p> |
ву са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у |
вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од с |
разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све сам |
већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења |
тио.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне — то |
руги има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого |
изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, но опе |
орити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и појединце |
тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред тога морали су Турк |
погледа, Розгоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бо |
згубљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, |
ви ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде |
аши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао |
еоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Х |
и, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — рече ло |
гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности.</p> <p>Марко их је угостио, оп |
и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палеологове лозе; један кнегињу Јеле |
дели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p>Јеремија сад |
олукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О побед |
ралампија, а Харалампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав пог |
>Магновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— |
</p> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се обвеже цари |
="286" /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задо |
ње жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— |
је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господа |
грима што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, |
царица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планов |
м и богатством Бајазитовим, отпадила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.< |
м, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију с |
ти хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати г |
т година како Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, г |
пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ пред |
а нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад х |
једнако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на са |
ћа види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони |
о дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино |
оравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу |
е убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља |
вића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ |
алуђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себ |
, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" /> земље |
и једно од другог одлучени, одродили се од старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун |
ријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, |
ак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали |
> <p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војни |
ш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ |
тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастир |
ао да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде с |
ти нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферх |
/p> <p>Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњ |
.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они |
ољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у |
на ужетима, коњи заплашени растрзају се од својих јунака, измешају се без реда, страшан притиса |
икада видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи |
аш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на |
њају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина прис |
а султан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n |
кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми |
доведене су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> |
етошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутр |
често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог |
Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косо |
ша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ |
о забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица |
ајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим |
етли царе, султане над султанима, сунце од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, прему |
могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијес |
султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу дви |
онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је паши |
то је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И |
ао сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад |
мови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи |
му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске |
Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије мора нова |
S} Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да |
ак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал |
ко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као |
т од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Беогр |
осле ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, и |
ини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу |
арства насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило |
Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај по |
честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Т |
одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како б |
дало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар.</ |
, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и бе |
} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, м |
воту.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сре |
ли смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се |
ле твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то |
ик начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обе |
код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој б |
} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца |
да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин н |
р да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— |
хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и |
ирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се |
доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} |
е и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Јед |
вши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, |
Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба бил |
а подбада против Мурата, да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк нанов |
Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све з |
тила је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; |
великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви н |
лудом дође време када је величаственији од паметних и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаг |
ада.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, |
Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом с |
<p>— Истина, светла царице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније |
саву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смера цариц |
говори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— Увел |
и.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потур |
шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па о |
</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним м |
азником после вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух нар |
>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судб |
буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу зе |
гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, с |
ћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узме |
жала, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, једном реч |
јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судбе!</p> <p>Свети |
обратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић д |
ева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ко |
прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S |
ј властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма |
собито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да |
а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па |
а се натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њим п |
д од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Ср |
просте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити. |
езу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву |
ним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на |
ко миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да |
знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> по |
е тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше |
алочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два поб |
и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на до |
, и чунови носе спрему, путови загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва |
повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да су сигурниј |
ама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p>— Подла |
не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да м |
ке, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин- |
ст војводска није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости |
пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="3 |
си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, |
пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војск |
ом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде |
и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и |
{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио, наи |
завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву су |
Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако |
ји у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крв |
у десет борити.{S} Истина, млого зависи од <pb n="359" /> јуначке среће, али сигурно на коцку з |
је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика |
адује Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу |
одласка, једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што |
, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашин |
сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поузд |
и је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога да |
књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Харалампије лакомо пружи руке повеља |
арску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жиг |
кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а |
/p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; |
еспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Те |
287" /> Српски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од дру |
уком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на ми |
мије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се т |
дзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.</p> < |
мимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се нада |
већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голубац натраг? — запита деспот.</p> <pb n=" |
} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно влас |
p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек |
теван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{ |
дака Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хо |
већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} М |
, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и |
а Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће |
и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> |
риправљати да се датом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу |
нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Так |
тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Г |
Јеремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампиј |
и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да |
умру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Т |
паситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се М |
ство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу и |
уру певати све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Г |
ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет |
ати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од |
, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што к |
у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао прид |
стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жигмунд побј |
а.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, |
стољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабиј |
.</p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш |
ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изненађен, улака дозив |
руго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изред |
а, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Вел |
а с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом б |
ави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Ни |
т која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може с |
о њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Је |
ерхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књ |
спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смр |
не имамо ни онако насљедника за престол од племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћо |
’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде го |
аши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p> |
владају?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, јер он само жели да он управља са наро |
ло.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу задану ријеч, која је потв |
ам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не |
ричам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђера утекао — продужи Петошко — мотао сам се там |
омненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n="390" /> ’де |
био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато |
ри Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ и |
ња, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мур |
те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанско робље сам искупљивао, |
да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ о |
д на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог само францеска |
доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на п |
анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши с |
војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа |
главе рубити.</p> <p>Главарима турским од радости очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти. |
е великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побратимск |
длоге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код н |
и Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, оп |
том се насмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У двору се све пр |
нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— |
адржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на |
ољубје својих предака.{S} Младић, истом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} |
ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом |
S} Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још |
најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушкиње, господар од слуге, све |
л’ изгнан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за т |
јуначина; под добром управом, кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков с |
по могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су |
Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S |
међу собом кољу, како властелини један од другог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је |
г Душановог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем том пози |
ом већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне |
или Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђур |
иван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигму |
ћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот |
је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, п |
у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад |
стим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферх |
еним домовима није им домазлук одбрањен од гладних горских вукова.</p> <p>Душаново царство расп |
<p>Поклисар се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и па |
и, један део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, странпутицом продре до манастира Богор |
е потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прси |
де оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,</p> <p |
ки знак распетија Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, |
руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да ж |
да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Тур |
е чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добр |
смо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар поглед баци |
ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослобод |
не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да м |
} На Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, с |
не исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока вид |
ао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, |
турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то учинити ако га св |
ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по и |
диш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као |
ебрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог |
а’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта на |
такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но по |
Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекош |
маже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је с |
ом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито |
равље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље |
ј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке |
ио је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отвар |
е милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да о |
поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, |
налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Пришти |
, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњи |
већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталиса |
ју.{S} Онај је најсрећнији, који далеко од тих усхитителних ствари живи, који их не познаје и н |
аже правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S |
но беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје |
{S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарској тол |
чио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај неви |
мали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије тридесет хиљад |
и спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранк |
о, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечаци |
ратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и прол |
даје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придвор |
властелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разговарати |
досава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb n="474" / |
од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић |
рцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жа |
алампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се д |
варено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, |
ар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину доб |
е обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по пр |
па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера своји |
окушали да обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заи |
.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p |
љу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити. |
, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама |
се једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> <p>Царица са својом породицом; |
јој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> |
p>Србија је покидана, њени синови једно од другог одлучени, одродили се од старе мајке, заборав |
</p> <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Так |
га.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, |
ађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага |
заставе у крвавим бојевима побједоносно од заманде управљао, да мира донде тражити нећу, док не |
е кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S |
год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после |
кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} |
арх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари. |
је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако |
, па ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, |
и кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер право је да се Турцима о |
уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се! |
ковци прешли на царичину страну особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како с |
рхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о |
ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — прва је |
за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје |
аду, покренућеду против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А |
ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале |
, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-п |
ави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе однесе</l |
свестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам дос |
д другог, госпођа од слушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно |
p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, господар од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — |
погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из |
онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</ |
а сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како сто |
насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи |
ана амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, |
јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} Јереми |
ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга ја |
згубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је |
клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да пок |
Народ се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Заробљену децу турче, женске отимају и |
дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепти, црн |
ара му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферха |
тлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова |
е нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пушта |
<p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде |
а, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за други |
ав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши |
, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се |
за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јун |
} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег му је М |
убица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим |
.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, |
ша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости п |
пски соколови!</l> <l>Грчки царе милост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јуначкоме</l> < |
е у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски ди |
на страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија Ферхада.</p> <p>— Волијем једног таког |
тницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих вој |
да кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тај |
мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај. |
астољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин ве |
век се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све |
же да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одгов |
еним рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Србије, |
уду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после |
орао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{ |
ти да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то пристане, само Харалампији не иде све у г |
у обојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве р |
а — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И |
епили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и мло |
пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прогнат, мо |
ом, кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад |
себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном пос |
као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најле |
е узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, б |
светљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу |
зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{ |
еоград и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две силе Србија се бори |
ановић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешко задржати од оног што |
{S} Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Ул |
} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и су |
е спремно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, |
носцем и подворником који је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кљу |
аповедник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир у |
, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, |
вану дође један непознат човек, који му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића |
опасном стању у пређашње доба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да је твој посао |
о Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет н |
де војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та во |
у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако об |
, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин |
ргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имал |
не опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срб |
м горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</ |
зрен и Приштина, Вукашина столица, нису од нападаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачк |
ротиву Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убије |
е то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч |
о залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповед |
оло тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се |
во само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске рук |
ености напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће госте пр |
деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке |
а роса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p |
вај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, |
гљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам после очиног пада истраж |
ошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p> <mile |
ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново царство, које |
>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић има |
одице из Солуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и ц |
ољан Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добрије |
су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих |
к је свјета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, кој |
/l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име сп |
<l>То изрече, ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдан |
>Српска слава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранск |
<l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српс |
и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћ |
акупила, град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да |
text> <front> <div type="titlepage"> <p>ОДАБРАНА ДЕЛА</p> <p>ЈАКОВА ИГЊАТОВИЋА</p> <p>У редакци |
ad> <p>Вук Бранковић се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} П |
име, стој код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалити их како за |
Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним српским војницима последњи удар Мађарима зада |
апустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабраних војника, колико се само у граду и околу смест |
писана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Па |
"215" /> тадањег кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој ше |
ји си час овде час онде домовине тражу, одавде се разносила сила и слава римског оружја.</p> <p |
нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, ослободим се и дођем у При |
, па одавде ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил |
хад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не |
одне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> < |
и ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље бити. |
до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко. |
д Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њ |
и ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то |
а за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{ |
/p> <p>— Засад опсаду напустити, повући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца |
е Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књег |
манастиру код ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кљу |
вода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Ми |
овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јован.</p> <p>— До |
ећ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је |
е од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети приј |
је нег’ ли овђе задобивене области, јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци |
ранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>В |
оже бити жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке |
.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Одавна се познајемо, деспоте, и твој делија, што га име |
убоко замишљен стане говорити.</p> <p>— Одавна већ српски народ од самољубиви’ великаша страда. |
би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске |
а упрсте знао.</p> <p>У српским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} Владарска деца се |
Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго б |
Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} С |
p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратимио, и много шта имам њему захвал |
е хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не може нити има право св |
е може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам |
> <pb n="411" /> <p>— Та српско царство одавна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Б |
Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харала |
p>— Свјети оче, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорит |
Јеремија ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву |
ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им наруку и |
ватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт сам |
страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном |
а сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Хар |
ист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу |
етала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао јој се, и т |
ој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се в |
ђ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочи |
и, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци |
лужби, доста српски’ великаша, који већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и међу овима |
е деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјели |
>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знад |
наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века препа |
це.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко м |
Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, |
ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање круне, скиптра.{S} |
а зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S |
терини синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју ј |
} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, |
p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опраши |
чни’ почасти, који се турским султанима одају, заузме сваки себи опредељено место.{S} Дозову се |
и тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава црнином ушамљена, као у |
ене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак |
здраво.</p> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разреди |
ија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Рад |
рушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све |
храни од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кн |
ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку о |
<p>— Треба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у свој |
и су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођава |
осову била; желео би’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим гласом патријарх.</p> <p>— И |
лампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.< |
нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот још са |
било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јереми |
заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој на Ђур |
Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо |
тријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чу |
отру је бацио особито на манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се у |
него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало |
и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман |
на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал вич |
и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манас |
ропи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Карама |
реним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију |
ти не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети |
утим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, |
е.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне |
у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати против силе доникле, донде |
у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију |
ађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило |
е.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављало; искушеници радо су читали „житија свјатих.“ |
сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ |
евана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је |
ати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ зад |
са мађарским сабљама, демишћије варнице одбацују, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, врискање |
тар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљ |
аспетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, величанственијем |
да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље. |
<l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ д |
ндилама осветљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике чине се као да |
урскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p>— Подла душо, на |
штење хтеде им сљедовати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и о |
раво игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи |
све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт |
е.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да одбију, раштркају номадичне народе, који си час овде ча |
је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розго |
ан.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не ми |
ише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — одговори патријарху Др |
ом до тога дотерати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Најв |
сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> < |
је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p |
метом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука п |
деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави ради |
и ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио, как |
у помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети патријарх, Новак |
> <p>Светислав је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но |
овак.</p> <p>— Нека се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се |
воју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт.</p> |
даће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — прва је дужност, нека се сви противн |
обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобно против |
посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлости месечине — град унаок |
се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његовој ж |
з корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв |
ници Лазареве породице саједине на исту одбрану, па када је домовина одбрањена, нека народ даде |
у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од гладних горских вукова.</p> <p>Душаново цар |
не на исту одбрану, па када је домовина одбрањена, нека народ даде круну ономе кога за најзаслу |
> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мере, тако исто ка |
ве је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, |
ли да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље отп |
му је после битке остала, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, |
а народ, што сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од |
близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на |
и свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лат |
игао.</p> <p>У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да |
"331" /> није Стевана, Ђурађ, по својој одважности, распространио и утемељио би изнова српску д |
ед све љубави, није имала у себи толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева |
к Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Ј |
риш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падн |
звршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери пр |
еспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавит |
е Турци са неколико других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другове <pb n="229" |
блановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми ј |
p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад се решава с |
евиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспо |
ремоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била не |
ралампије.</p> <p>Јеремија и Јаблановић одвели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић нема Крушевца |
<p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само не |
цу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати. |
о тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Тур |
или били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ приметљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, који је са |
риме.{S} Турци су се такови потурчењака одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p |
и и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представљају.{S} Прочи гости почеше већ тако |
тан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе тражиле су себи позн |
настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задов |
акве промене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Хара |
калуђер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру |
, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи |
авешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је |
тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверителан показивао.</p> <p>Кад је отац Харалам |
епен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђу |
малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Мил |
рава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном сла |
двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје н |
ковић снажног састава, јуначког но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а |
а зову дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изаб |
дати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева |
ор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу повиновати који |
био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прел |
мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови |
, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Срби |
<p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ његови’ молба и изви |
иви, мучали су, једва чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последњег српс |
би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости прими.{S} М |
ато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, м |
Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија одговара.</p> <p>— Честити пашо, Голубац је мени дат би |
у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена |
омиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблано |
му поручује да преда града, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се са |
а Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар п |
пазила.</p> <p>— Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ речи ка |
е лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, и |
ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Лазоглије два |
ота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато |
на себи печат царског великољепија, но одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стању ц |
, на свашта му је са највећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који |
Јеремија подиже главу горе и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра ујут |
лом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад |
ти.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер |
поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба |
аш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се |
рече, на Леонтија озбиљно погледи, чека одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но јошт христијанство мо |
ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви |
</p> <p>И деспот после кратких питања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјет |
вао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће л |
у јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, најпаметније држ |
тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам |
ам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори жешће Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам |
јводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражар |
љеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговори горким осмехом Марко.</p> <p>— Та мој отац теб |
еби равнима престаћемо бити несрећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као |
будућег његовог величаства заслепила, — одговори Русна, која није могла страст обуздати, да сво |
Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај |
дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фа |
и се са свију страна нападајем прети? — одговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то |
намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја бриг |
, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер |
лића? — запита царица.</p> <p>— Та да — одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је |
и, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више |
ао пограничну заштиту против Жигмунда — одговори Ферхад.</p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— |
ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на пу |
на његовог пунонадежног сина Стевана — одговори патријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ |
јарх.</p> <p>— Ја нисам томе противна — одговори царица.</p> <p>Овако се патријарх с царицом до |
.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је све истина, |
ћ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарост |
да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</ |
</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татари |
ић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јеремија властелин? |
т стајале да тек што се нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Г |
оцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку наводећа Милица.</p> <p>— |
се да на моју децу заборавити нећете — одговори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> |
тар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — одговори други слуга подсмешљиво.</p> <pb n="250" /> <p |
<p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, оштар поглед бацајући на јуначког изгле |
и је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољства Марко.</p> <p>Када се |
мо земаљски неред после себе оставили — одговори озбиљским гласом патријарх.</p> <p>— Нек се до |
о исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми г |
ли, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо с |
, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја сам их дао осљепити — уп |
шњи млађи који су ради тек заповедати — одговори сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни |
и и деспотовица знаће Мађаре дочекати — одговори достојанствено Јерина, дигне се, и шаком плећа |
управљати народ док се мир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом |
е светог Јеврема, патријархом постати — одговори Митар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа сваком јед |
е вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, |
сом Русна.</p> <p>— То може лако бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти |
или, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава говорити, исп |
ва и жели твоје пријатељство задобити — одговори Јусуф.</p> <p>Милева није се могла начудити кр |
нао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</ |
о кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па да могу тако |
ја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш собом толик |
и ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, б |
пасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — |
устини, онде неће нас нико примјетити — одговори слуга.</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га |
ојске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништ |
је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио. |
треба Милици помоћ против њега обрећи — одговори Сулејман.</p> <p>— Хоће ли Милица турску помоћ |
иш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ |
унтије — запита султан.</p> <p>— Имам — одговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено |
би; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, с |
треба одбити Турке; то је први посао — одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта |
алити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође старијег доба служитељ.</p> <p>— |
дба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, |
p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам Петошко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспоту говорећи:</p |
еч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли |
и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве |
Господство је за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бив |
више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори патријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошл |
ега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалосно Милева.</p> <pb n="302" /> <p>— И ја в |
је.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети |
је и грамзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћемо радити?</p> < |
то дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не |
и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На |
Дунаву са убојним спремама за Голубац — одговори Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рамени, обрве по |
на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад-паша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуг |
егова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — одговори Милица — само мало ми времена дај да ја све то |
ремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван |
л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би при |
будио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, |
вода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу |
„Прости, друже, збогом“.{S} Јаблановић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.</p> <pb n=" |
> <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скривено, на њ нису мог |
p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нов |
{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био дос |
спот проучи поруку.{S} Јереминој истези одговорити не може.{S} Треба новац за војску, треба за |
отовог говора, па ће му на то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи, деспоте, мудрост пок |
, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да |
еспот прослови, који од војвода кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаж |
е са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и ве |
било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гледи и мери. |
> <p>— Како би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника. |
, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се ве |
ол, покривен црном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блистајући полилеј, на ком су три |
напише.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Дес |
> <p>Петошко остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, п |
унава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
лтан много даје.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који је цар- |
јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи |
ано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све |
>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам |
јте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац Пајсије оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом |
у, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду |
А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро ј |
воре царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом в |
ref target="#SRP18590_N5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади шт |
дим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђ |
у будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они још |
е:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике |
да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на |
праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његовом презрено |
е неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу нар |
ка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све т |
ио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Ца |
војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен |
који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен пред градом на пољани, коју су Турц |
зову невером, Милош остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отид |
еке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су великаши носил |
милавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и д |
је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турског, па је сваком јако у оч |
осили.{S} Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно је усред турског стан |
’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као др |
војевање Србије.{S} Они пошљу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а најве |
Ђурађ показав прстом на једно пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S |
елико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан |
ц, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је так |
ти знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игум |
ам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледат |
ирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану |
ети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио.</p> |
добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} |
Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирн |
улазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљив |
ко нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Је |
ивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поште |
па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град |
да царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад дос |
Покушајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти т |
рево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p |
крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к свој |
у својој старости јошт неколико песама, одзива Душанова доба, у једној пештери каменитој остави |
n="269" /> <p>Видајићеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турци |
јте, ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господа |
p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твој |
S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је срп |
банаса, који упадаху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио са |
згубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! до |
глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад ј |
едерева унутарње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког бреж |
тадоше.</p> <p>Најпре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</ |
поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone unit="subSection" /> |
тљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана |
слао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег ш |
апочну жалосну песму, посмртно пјеније, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом |
етнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} |
вадба догађала, и слабо украшени зидови одјек су давали некадашње јуначке српске веселости.{S} |
Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, <pb n="525" /> тајинствен, који на побожност и у |
И поче га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчког мора |
та, и страховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине |
ричати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити |
д ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровни |
аком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души тер |
е проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Јеремија, Јаб |
жарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> |
рапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазида |
а спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спасите |
анастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је |
ђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам се спријемат |
још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свит |
твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедерево, да саградиш онак |
> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије поведе једно десеторицу са с |
тове области ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако |
ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јери |
ни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и његови преци пр |
екао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног доброг пријатеља, |
се Смедереву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} К |
вић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешко задржати од оног што си |
оскочи, рашири крила, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђ |
ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.</p> <p>— |
и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе тражиле су себи познате па |
инити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под заставом Силног Душ |
лоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увре |
дарити.{S} Турци су све ове са највећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ претендената гдекоји |
д што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.</p> |
е покидана, њени синови једно од другог одлучени, одродили се од старе мајке, заборавили су сво |
ина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зидати |
астира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша |
ити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год |
у договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, |
натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S |
ћавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној години две |
њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу заве |
унају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт у |
и Милевину забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рон |
водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнез |
па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого |
допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока |
а.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p> <p>Царица сазове савет.{S |
д да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме |
Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други су м |
ије нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е та |
{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, које му се већ напред озн |
епити, царичине приврженике умалити, па одма’ са Турцима примирије учинити.{S} Друкчије спасени |
е ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Мил |
да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладал |
обрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p |
а срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозвати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — |
Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене го |
сујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опоравити, па опе |
ребало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јестива за госте, а вина |
јарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Мил |
"224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао |
ај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у |
осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорч |
смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би |
шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутрењег |
војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и то тур |
Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бр |
да доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, |
има зла нанети.{S} После косовске битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље к |
будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После |
им.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на ве |
човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци |
че Русна.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помеш |
или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њој |
радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом |
патријарха шта царица намерава, није се одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору највећа заб |
калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </ |
аре кости одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на ме |
Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспотова реч |
, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулеј |
Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш мор |
аки себи опредељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што |
ечи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — |
пије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> <p>— Најпр |
к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита |
гу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, ко |
ци као привремено правитељство, који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</ |
ру у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и |
тало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Т |
} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста не |
м Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвод |
ле косовске битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби п |
а би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници ка |
ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврженик |
зречено да се после отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свег |
/p> <p>Сулејман је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покор |
остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају у |
подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на кога |
да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двад |
оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све |
ивотне девојке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и |
и.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <pb n="269" /> |
р млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са |
са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султану посланике, и с тим смо свршили на |
о год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушки |
прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као привремено правитељство, који |
уге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је бил |
глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру |
к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије приправи све што ј |
.</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој |
> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад запо |
з лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту се ка |
ах напасти на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара |
</p> <p>Тек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера с |
S} Турчин како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене |
заказати, да како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а |
ртној постељи за насљедника наименован, одмах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> |
ша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, и о подробностима га извести |
о коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која ј |
је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није мо |
ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати |
су поздрављаји, време је кратко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на зе |
ак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему тај дуги |
одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако м |
ну.</p> <pb n="493" /> <p>— Деспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, |
задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар |
пе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је |
ивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда п |
годе као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, |
мију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, |
д би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као |
е породица живила.</p> <p>После главног одмах је деспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главн |
/p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам |
рина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче |
/p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се |
пот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Круш |
у руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Фе |
т деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, |
асти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јерем |
ојводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, ј |
ека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.< |
<p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал и |
адосав донесе уговор.{S} Деспот потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакоп |
p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богороди |
А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се |
већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, п |
у о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па |
сподар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са |
о сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, тако и |
лим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину |
овући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац |
поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се |
евина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах неку в |
Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натр |
посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх |
p>— Сад нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго н |
е гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, |
ио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији зап |
му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах на Бео |
городице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је ст |
што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S |
еп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, |
сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђур |
ах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу |
пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p |
деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом у |
а опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић |
ед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ћ |
реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S |
са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против његовог брата, |
е.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ |
ралампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на д |
дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити.</p> <p> |
и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку |
.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуг |
а Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмора, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет |
ости, кућевних распиткивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније има се говор |
трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p> |
рајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне м |
сну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати манастире, т |
заходило, онда су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју пр |
адив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} С |
515" /> <p>И кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој |
оне цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, |
позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> |
о упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало |
на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ овде — рече Милица, |
о и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви в |
<p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну собу |
адика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му |
а још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео. |
/p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јуришима уморени, неисп |
у кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си сн |
ећ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, но за о |
охте се похотљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну пе |
лавно време куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно |
ост, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као |
мана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској побједи.</l> <l>Кад н |
а силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи, |
, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n="466" /> <p>Сви се убезекну.{S} Гледа |
/p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће лаворике са круне српске.</p> <p |
свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуг |
увају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису |
готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у |
јмилије јагње из Христова стада вуци ће однети? — запита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу |
је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна [средства] ств |
00" /> <p>— Дакле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p> |
еспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, |
гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су м |
лаго, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S |
.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабир |
не чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила:</p> <p |
илица је све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој положај преина |
уратов слуга, добро је познавао живот и одношаје противни’ народа.{S} Знао је добро да је и сам |
После овакове заклетве међусобно њи’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко врем |
сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем главе, и погледав у Јеремију рече:</p> |
евренос-паша.</p> <p>Паше све то главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си там |
укама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, послао Јеремији повеље.</p> <p>Јеремија грабљи |
гнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за ж |
нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, |
ске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бродове, који се нузводу |
у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против к |
на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз |
ника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину ус |
или Мусиној противу стајали, но мноштву одолети нису могли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} |
ду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних |
верује да наступајућем јуришу Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић н |
е, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се ви |
.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагат |
е, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пу |
а раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} Мора |
је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити. |
рцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како см |
евићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни мла |
са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ н |
прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује посл |
="443" /> <p>Харалампије отпраћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак |
азитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствари и постане калуђером, и тако |
одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине. |
р, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и |
не Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати |
у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану по |
људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може |
ено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p> <p>Поседају.{S} Ф |
атраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако |
иљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењим |
Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобиј |
миловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад |
ила.</p> <p>Но деспотова реч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђ |
олико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушат |
јазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спа |
т.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану ту |
луђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како б |
Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светск |
о ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јабла |
бијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, силни падиш |
д нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре |
илиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и твр |
е може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с д |
и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, предао се турској заштити.</p> <p>М |
ан против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, |
насрнули, да се сама против толике силе одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас проти |
псјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе дол |
Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе ис |
вено изрекао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да |
о.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржа |
са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо |
едају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и т |
ијанство могло би над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, ка |
.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер није право |
алампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности д |
као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је |
т Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена |
позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> <p>После овакове заклетве м |
предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигму |
ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, |
р Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане |
е да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после |
својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Срб |
а.{S} Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањи |
>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и |
p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арб |
ом, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међ |
{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново |
ути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у случају његове смрти |
.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј но |
е, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} На |
стајете, да право и првенство наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са ти |
едном магновењу, подстрекнута с плачем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носила, то опе |
, њени синови једно од другог одлучени, одродили се од старе мајке, заборавили су свој стари ба |
Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог |
<l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина саб |
з му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти |
Издајицама рода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу |
аштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— |
проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ |
д нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари |
Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкч |
прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p |
м масама и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима посла |
окровитељство састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="323" /> јошт |
вој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ј |
мандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Хара |
укави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад др |
подару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд |
је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двој |
ештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором |
убац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи гром |
/p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема дома за г |
чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатре |
м запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће гр |
е се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настај |
а мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p>— Дакле, најмилије јагње из Христова |
ш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете гото |
>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Го |
>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад ј |
p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се су |
мештена трпеза, звоно зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред |
зев сваки своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од д |
м ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти |
ов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читав |
ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и |
жалосне ноћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се |
S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити |
тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог блага с |
жи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабе |
ристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнежевић |
.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на |
и неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ће |
ели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Ли |
лагословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, |
рбија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је н |
изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу нем |
ег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Баја |
а је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом про |
е после калуђерства хтео <pb n="318" /> оженити, или како су ме хтели код Турака адумом да начи |
ије пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="5 |
/p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Мо |
али Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те ж |
д ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у њем |
седели.</p> <pb n="416" /> <p>Јеремија озбиљан и мало забринут, остави друштво да се за сутра |
јала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство |
ромене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампиј |
и по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред ње |
м располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како |
а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се |
забуну Светислављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Св |
са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у озбиљним мислима престаде читати, бројанице броји, и бр |
немо.</p> <p>Деспот изрече, на Леонтија озбиљно погледи, чека одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но |
ет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све р |
еремија хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, |
се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И |
ру <pb n="226" /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно лице показивао, но није се могло на њему примет |
довима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих |
читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам н |
овори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на |
предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Јаблановић.</p> <p>— Не предати, већ продати — |
ћи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи |
они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им |
} Доклен ће то тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, рецит |
д мене је реч задата светиња — одговори озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јо |
, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам |
р је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} |
атовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто |
авао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем |
оспођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавала је |
мно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт Ср |
ћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јери |
чека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика |
ају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио патријарха у |
рков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова |
ч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго частил |
ки неред после себе оставили — одговори озбиљским гласом патријарх.</p> <p>— Нек се донесе зако |
растргну?</p> <p>Тако путујући, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене |
xml:id="SRP18590_N5">На свих осам места означених звездицом у првом издању (<hi>Недељни лист</h |
же, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, само |
место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за њега приправна б |
њима доглавна свита, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће т |
сте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио |
ћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је т |
а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— |
смањка славно српско царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду ј |
и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод |
иближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за С |
ути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против |
ом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали смо савезн |
љ достојанствен, отворена лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царс |
а и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом |
и видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џа |
ег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дај |
Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лиц |
а, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се |
свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прослови:</p> |
и, ипак није се прам овом између четири ока као такав <pb n="427" /> понашао, него као брат бра |
аву.{S} Облачина је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има из |
деспотовица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола |
тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тураках, |
<pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина н |
тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље |
д од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија.</p> |
а, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, вој |
ачина гледају на Ферхада непомични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — реч |
шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непомично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти и |
слав је Милеву тешио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, о |
ало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, |
ћена, пуцета од драгих камења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, на глави |
ма чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упад |
руци — рече Јеремија.</p> <p>— Дакле не оклевајмо — рече Јаблановић.</p> <p>— Тебе Харалампије, |
но Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне у друг |
а ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па о |
то Јаблановић.</p> <p>— Сад нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погод |
бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, и оставит’ |
моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харал |
твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви о |
тражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у о |
S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако ист |
ови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Хар |
ака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним часовима једни су децу, младе |
рунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог само францеска рука израдити може.{S} До |
да у свези златној на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, |
њаника, жарког сунца жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили св |
горе, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на ј |
е, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад се тукоше п |
д стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одоље |
, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе |
красна Гркиња.{S} Танког високог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, бело, да није |
цима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султ |
ма, натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Ту |
се не може.</p> <pb n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође ј |
У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} |
м деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампија, као што |
Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна |
-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу управ |
аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућег дес |
у бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у |
ко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост |
жртву српства и христијанства.{S} Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би да ти |
досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам паз |
рску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n="522" |
ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, исправи |
.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, |
уђери се смирише, па гледају свој посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и Харала |
вки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа бр |
нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог лица и погледа.{S} |
а.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш |
ече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био |
’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало |
Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ф |
S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је ча |
н био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири н |
н велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Б |
, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна еванћелија и разне скупоцене утвари што |
не.{S} На столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченц |
сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S |
ито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, |
оћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Д |
>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арап |
ати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у великој дворани |
а.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава |
Недељом и празником после вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме |
настирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна околина украшава манастир, задужбину Високог Стевана, с |
и се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи |
Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, |
тана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и унутарност.</p> <p>Деспот дозивље |
ог дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо долазе и наране се.{S} |
се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и |
ог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народ |
та.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Ј |
ан врло у рату и у управљању миром, све околности добро познаје, и најслабија му страна, то јес |
ивали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне околности, које су настати морале, наметнули су ми дужн |
о једног троје управљају.{S} У оваковој околности није требало да непријатељ Србе обара.{S} Тре |
ва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па мисли на то да свака |
а забуна владаше.{S} У таковим жалосним околностима, код толико себи противних глава које се у |
родице лако утаманити.{S} Сад треба, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну држати, једну |
жили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мал |
велики свилен златом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором в |
јој разне ропкиње са распушћеним косама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, |
тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне |
> <p>Силно јато црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље у |
ко бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем |
> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p> |
и пријатељи Лазареве породице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p |
<p>После свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Је |
гом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове двојице интригирати.</p> <p>Оставимо Деспота |
ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма |
е га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војводама и саветницима рече му:</p> <p>— |
е опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, предај |
раних војника, колико се само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже да је кад |
мисли да ће он као калуђер у султановом околу, код турског паше метоике пити, чисто себи не вер |
ку посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видин |
ћебапа, ракије, шећерне гурабије.{S} У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је с |
божни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна |
сти богомољци — упадне Пајсије намигнув оком на Харалампија.</p> <p>— Да не губим време, дао са |
све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се може уздржати да га погледом не пресјече |
не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, па прозбори.</p> <p>— Чујеш, робе, прим |
ришима уморени, неиспавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откуд |
чано, узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљ |
могло сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> |
од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи престао је г |
ко ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са |
нувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Величанстве |
е Јеремија против њега оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљ |
а осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако је то, ви |
иш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и |
у и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за н |
су.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом слободније у очи погледати, |
шу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко |
ак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n="522" /> <p>Чују Турци |
ко натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном једнако |
беници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb n="480" /> <p>Бимбаша г |
и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Турч |
> <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} Над столом одгор |
сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом св |
и.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окружним предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде з |
а, да са последњим уздисајем све што га окружује, смлави.</p> <pb n="324" /> <p>Овде се састану |
ао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадов |
p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а д |
и могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и во |
ске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишл |
енама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег |
п Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађари |
ед премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта |
аши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од |
ило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да |
више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу |
ај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним |
ало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако ј |
и, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с ма |
са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био са |
рала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Ј |
ћа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван делија, каква |
ијатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити |
ди ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан против покидане мађарске војске.{S} Ту се сад г |
клонити, и души својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је његова задужбина.{S} Ту је |
Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити.{S} |
до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособ |
и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу поту |
длазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свака зла, да сп |
и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на |
а храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду в |
треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{ |
у пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник десп |
рањених коња, пиштање рањениках, копите омотане дробове вуку, пиштање, уздисај задњи’ рањеника |
гато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љу |
S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Н |
раво да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што |
, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само |
мија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, показује <pb n="470" /> им прстом |
еван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онака |
служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао ко |
ба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом м |
чи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њ |
не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустић |
.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде к |
е и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни |
ске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне |
аша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паш |
Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јерем |
нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} |
ро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ак |
улазећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он је створ |
ет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S |
рци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу над војском која је про |
ва.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као |
дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— |
лампије долази светлим веселим образом, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше мно |
унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за |
> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо |
нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука би |
да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По с |
дјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћи |
неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме народ |
далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морс |
тиву Турака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу сл |
м песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела |
ву изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче |
се предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голуба |
они, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са |
мске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> |
град.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићем |
што се немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као |
вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабије |
главу.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог нар |
Светислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него д |
д чује новост дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалам |
ек у срце може едемску капљицу пустити; он је створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} |
текао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је свог мило |
потајно и поверљиво проговорити могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образа који |
Ђурађ је познавао његово злоковарство; он је знао да Харалампијеве услуге нису излазиле из чис |
м после очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који т |
ме никакве промене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Ота |
} Он је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су с |
Бајазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласно војеват |
ет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му как |
же Светислава.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на |
адо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ им |
’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зат |
<p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, п |
воде.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили противустати, |
дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их при |
власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били |
е корачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне с |
која је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио. |
моје жалосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и |
лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекн |
још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју |
, тражио је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори |
ља, на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгуб |
лату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепи |
два је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког дос |
овића дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> |
вукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву пор |
} Али Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је |
ја, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату |
благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, |
ојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије ре |
уши не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доб |
е су речи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за |
од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно по |
ичеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у |
му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у |
да преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја мора |
о да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасн |
те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Мар |
е да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене |
ки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најс |
линске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему по |
ули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилазио.{S} Побожан српски к |
пасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, а остали, к |
логи душмани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним уда |
рђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспот |
ше, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у турском ру |
з своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија благ |
мо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је с |
на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако г |
а гледали и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну |
рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегст |
у је рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак |
нуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Т |
орао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и уто |
највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, по |
и шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицо |
ју и свог народа независност докучи.{S} Он започне владу своју као независан господар.{S} Он пр |
едно јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} |
ску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је др |
у очајном стању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Срба |
у, нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, |
тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао ка |
ије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му |
рат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађ |
као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости је био војник по |
сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушениј |
ско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје |
ма слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо |
доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, по |
српски народ турском ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су |
вао, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част |
кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> |
ћој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оц |
сили тражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству |
’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још |
оша себе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бија |
е.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место |
јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље оч |
мислити, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику проме |
се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао |
захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Б |
владу своју као независан господар.{S} Он прими пријатељство Мађара, али без намере да им као |
гао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену |
то ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован |
апије по старинском српском обичају.{S} Он је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, |
це, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампију.</p> <p>Ка |
тријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову војску купио, но сл |
намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} По несрећи |
еврем је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник п |
, зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и н |
епа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот |
.</p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда |
е љутито Новак.</p> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да |
А како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од |
ма у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господ |
добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пр |
.</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору нала |
ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што |
/p> <p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавара српске земље. |
Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он |
м.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ух |
добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што |
анпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога |
ом провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’ |
{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано |
{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} Онај |
{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову запов |
авао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} |
ин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин д |
и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје |
неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Ту |
је св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце необр |
вог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, |
ње проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, |
ову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пр |
.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још ком |
одара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код сво |
ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb |
дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и |
изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферха |
о одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све |
вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје |
лавара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А |
нике уталожио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазарев |
сову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнаније |
четку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ г |
еч погазити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се с |
ам од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове с |
јеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као |
ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, |
дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потражива цен |
ећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да |
ути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи |
ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погаз |
ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе за |
мио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било |
ђ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац предат |
{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дј |
Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не |
днако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb n="3 |
</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се в |
држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови |
{S} Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p |
и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да преда |
е се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не може нити има право |
ји је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му |
да се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, као ш |
а он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила |
’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S |
а Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освет |
ије знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати. |
са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније дело |
Знам шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, |
анима као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против т |
ара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, и што прожи |
само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба |
да сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем |
ом, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог |
ге људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна |
ије смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавк |
урцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} М |
егову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с |
и и великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља |
носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за ту |
Манасија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег уск |
Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругива |
пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, оп |
рени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто до |
ља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са |
, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем пок |
онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,</p> |
та Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељ |
в се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код турског паше мет |
ао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непри |
Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде извед |
ст хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} |
лавом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да |
д пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Не |
, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> <p>То изговори султан достоја |
се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ак |
пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све |
игмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих |
Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, к |
мбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он |
чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја зап |
ас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те |
огледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војво |
/p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву ок |
под деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спом |
аше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Бл |
— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дак |
> <p>— Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а |
S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још срп |
је је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до великог |
ампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позо |
преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русна задобије пот |
="#SRP18590_N5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хусар |
.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га под |
ази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="5 |
па, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината д |
курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он и |
с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама приј |
промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска п |
ида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, |
.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манасти |
са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.< |
ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем п |
велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда бил |
морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и |
од њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уве |
спот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље бра |
ао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, |
радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на срп |
какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћан |
кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели |
међу самим остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена г |
ара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купит |
мунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде |
, прекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему и |
баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић. |
ом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у |
} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други би |
војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опет го |
има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће |
рећи свог стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му л |
едох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли |
овај случај немам од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је |
ба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га познаје, < |
нежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда |
његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо |
.{S} Књаза Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</ |
и Гребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху |
боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тисућа д |
{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пиј |
е хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако ч |
нички знак распетија Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтиј |
рци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n="534" /> ми |
веш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добри |
гом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p> |
се српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни су |
ралампије добије позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову пр |
чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио најживље, што му је Бајазит |
ово, често је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носи |
њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито к |
Са радосни кораци похити онамо.</p> <p>Он Русну прилично забринуту нађе.</p> <p>— Добар дан, г |
ици.</p> <p>Деспот сазове савет.</p> <p>Он је свакога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба |
осланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану |
стина, није зато још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била |
ан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Б |
о?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако бога |
посаветовати се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја |
ије пропала. </p> <p>Јерина се станила, она је опет гостољубна домаћица, дарежљива деспотица, и |
спот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад |
адра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће на |
материној намери говорила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна |
{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Види |
сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим у |
има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако |
тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} Она, истина, није још с тим задобила мисао да би добро |
је била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је |
— Сирота царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом млад |
лада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуб |
у, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено онде, недалек |
рисустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добр |
се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће |
адо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, |
начудити красоти скупоцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где |
од двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се |
ази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгл |
ост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом з |
" /> <p>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђера држала, кој |
сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици немају толико снаге д |
се више смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.< |
а ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала |
је могле на што изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих не |
због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву |
је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију често о |
је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном |
ло неким непознатим чувством гоњено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није м |
рски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским другарицама а и самом Св |
људе у благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била |
оје жртвујућу се невиност изјављују.{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бит |
p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисл |
м.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о ње |
Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да |
ево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се по |
те кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну ка |
ек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад |
Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пош |
доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па |
есто је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило виде |
ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с |
на деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне ро |
<p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’к |
ити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учи |
з љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у |
може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и |
ке, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на ком |
ог Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она |
p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека |
и више није могла.</p> <p>Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој прв |
је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" /> не |
манути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Свет |
равимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као мла |
славе и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лазара, поз |
је вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> |
ено теши, него из другог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, слатка |
о.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаз |
је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом налазила, па заборавимо ј |
љи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске битке, после |
адањег кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није с |
љети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ће |
висног српског господара.</p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за |
љу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па |
.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја |
а, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ |
обије потајно пријатељство Вуково.{S} И она опет негдашње приврженике Ђурђеве њему задобије.</p |
нском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с |
аскоро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Милица |
азит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са трист |
ара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог по |
ође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одважно |
} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} О |
славише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим год |
њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предај |
од њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, п |
ад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} И ве |
се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала калуђера, па са страхом побегне унутра |
тан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војво |
што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светислава, она га је |
ева није била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам св |
.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем. |
не заборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара |
ћеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узви |
није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је за то спосо |
рјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, ј |
за скрушено срце несретног младића.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p> |
/> срце усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхићавају.{S} |
момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек |
ао да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} |
новима Бајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} |
нији ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, који далеко од тих усхитителних ст |
сом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом ро |
а Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени |
ј Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, |
осподе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се ого |
ш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који пр |
као буром усколебано море, проклињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао |
ћ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео младост под цар-Лаза |
дерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислит |
го су се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Пре |
ода Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на његов рабош друштву |
светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367" |
p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који државну владу себ |
идиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Ј |
ит султан, син Муратов, имао је задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} Косовска по |
ријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, |
љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда м |
Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народ |
рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Сте |
— Гинимо за народ.</p> <p>— Како право, онако здраво.</p> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо |
чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} Марко у свом богато |
ду их смирени калуђери примити поштено, онако како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дози |
ти без разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могл |
вићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију вла |
провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манасти |
им спасао једну част војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је била с |
к, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као д |
о, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас бољ |
пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грм |
фаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасават |
и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од племена Немањиног.{S} Кр |
бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, кој |
ве као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом |
<p>— Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору |
и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророк |
тајне међу собом имате — рекне калуђер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули |
у кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе |
теби повјеравам Смедерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p |
ојој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, |
господе која су хтела да имају за луду онаковог човека који је доста мудар да си могу дати каз |
нима победу одржати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христ |
Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави какову Христос препоручује; није било међ |
и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну |
лава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер |
ца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} |
да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S |
римјетити — одговори слуга.</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га калуђер почне о неким ствари |
ао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове речи поглед је б |
смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Таме |
, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита |
ки господари.{S} Јер из Призрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и как |
њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако подб |
ву прилику.{S} Са радосни кораци похити онамо.</p> <p>Он Русну прилично забринуту нађе.</p> <p> |
ајазит свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог |
друје па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем |
друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај |
ставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао вла |
наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се |
ору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединц |
е клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Сте |
магати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност |
о?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, с |
покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, сви |
лубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се |
Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је већ о |
ити — па онда продужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, |
пустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ с |
Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, к |
н има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} |
то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десетолетну кћер |
ју не продаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голуба |
Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> |
а морамо са Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм отворити Турцима, натуштала |
знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској |
/> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац н |
урци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турц |
олети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска |
делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак- |
Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер ј |
и.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин изми |
апа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћан |
д будем код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни. |
љају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло |
/p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, |
Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу |
добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића у |
мо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађа |
ундом, само обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као |
<p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> <p>— Најпре донијеси новце |
г Турчина из Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је |
ј њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не |
сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приб |
ра, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, породици, принети се има.{S} Од тога доб |
адне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ |
е несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог грјешник |
} Ако <pb n="494" /> је деспот уплетен, онда кнежевиће не може оставити у рукама деспота.{S} Су |
пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да |
деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу у |
сланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} |
има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним |
да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</p> </div> <d |
било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посје |
адаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да ј |
ина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} |
} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с |
д, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благ |
д Браничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султана кајмакам.{S} Но |
уговор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо са Турцима ићи против Угарске, онда морали |
p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и у |
о исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обој |
и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђу |
одили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си тес |
кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из |
и и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселији, јер онда им свашта лакше |
ад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами |
око било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, н |
до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћед |
зива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно ј |
ашена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој |
па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и др |
кви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} |
ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одго |
ремена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина. |
мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и пал |
лица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске ст |
но је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви биј |
да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан с |
збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да |
си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} С |
згледали.{S} Камо сад такови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душмана, но само гдје је д |
p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да з |
задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јер |
д би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуд |
.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме |
воре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак б |
јском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> < |
он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме |
и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобо |
д, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, |
била једно властелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедств |
> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако |
се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града преда |
ити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашк |
во његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступ |
Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бо |
, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито Нов |
управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— |
к јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим би |
научи и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу пров |
ри да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није тв |
е већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дак |
/p> <p>Војводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p |
ав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не |
агрли најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје |
а који никоме првенства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, зас |
> <p>Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Сл |
највише изгледају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</p> |
о на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Угре поучити |
</p> <p>Харалампије се мало замисли, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одма |
да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспо |
урађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> |
изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је ј |
можете после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> <pb n="371" /> <p |
се се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго ми је, Кра |
тпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и |
} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеш |
је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јун |
ати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам |
тројство унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са неким достојанс |
ју Смедерева унутарње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког |
се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Кара |
и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини д |
р-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошон |
ослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све остале.</p> <p>— Добродошли, и све добро дошло |
талом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, |
оћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Карала |
добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велик |
емију, Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосавом <pb n="475" /> д |
ини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен народ, увиђев да једнак |
је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ пос |
ењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, |
/p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије |
зе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуко |
о што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n= |
не свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљск |
у накнаду — одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо |
а се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанова в |
етоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пје |
ветлост поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће о |
оши и величанственог предела. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих с |
јника и морнара, једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологов |
ђ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ з |
укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвених к |
Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на д |
е, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба пост |
то је истина — продужи Новак — није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу о |
ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријатељство утемељити.{S} Ја |
ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани |
нову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору |
еремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Брани |
ће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, |
илева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици по |
по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одз |
се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; |
ругу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Свак |
рзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака |
ак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој с |
Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе при |
са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Срби |
противи, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што |
урађ на пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће |
во Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду п |
врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па по |
} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још ордије |
дотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и |
p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пр |
ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би |
а га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јунака?{S} |
град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па |
рећа код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежи |
тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но пос |
>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и пр |
нде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дођ |
дну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</p> <p> |
а дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дал |
м левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су |
у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговар |
у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије |
та, после деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и |
их питања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Велике |
га дакле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непоколе |
<p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— |
а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за исти |
е шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се |
иград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мор |
вић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече п |
а се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> <p>— |
рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазар |
и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ од н |
аћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима ко |
могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред пр |
Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочил |
ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати града.< |
би пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господ |
го, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ће |
губити мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврат |
ковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, н |
дала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа |
ију, онда су служитељи највеселији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду ш |
ји их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да н |
спомена прошастих времена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џами |
атријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио. |
ву, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио |
а Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као |
еликаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се доби |
м треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је во |
p> <p>Има људи који велики дух показују онда када се, опште користи ради, другоме сасвим понизе |
Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсима за |
</p> <p>Душаново царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> <p>Је |
воји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт н |
љем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, |
д наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблановић.</p> <p>Јеремија мисли |
против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника |
буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{ |
на џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Фанариоти жив |
на Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и |
аје.{S} У детинству, по високим горама, онде где је после светског потопа свију нас праотац Ној |
црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и гра |
ати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи |
народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо до |
јевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као по |
p>— Ево овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — одговори слуга.</p> <p> |
и.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, у којима |
, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело |
мо размишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, се |
ру, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклон |
а.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је |
других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другове <pb n="229" /> посеку, а кад до |
а, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде пит |
21" /> никаквог посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад |
красне домове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока |
обратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо срећ |
Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо те |
/> лако од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у живо |
у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb |
хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет |
аде половину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница правде сваком плаћа.< |
тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја ца |
осподари Браничева, и његова госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, |
— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим зе |
краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па о |
овори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— |
е деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако |
потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој кона |
и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима |
прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђери клечећи моле.< |
ена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они пат |
вом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потре |
послати до Голупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и сам дес |
— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђу |
Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти м |
моли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерски. |
рем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад не |
за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни |
, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожеље |
м мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково се |
руге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је |
се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.</p> <p>Русна |
, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити поштено, онако ка |
аманији <pb n="473" /> је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот |
е.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад |
св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb n="351" /> <p>Жички кал |
ити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Баја |
ађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</ |
, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку православни Србљи слушали.{S |
е.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голуп |
брих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што се |
ру и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег пола овцама поученија давати.{S} Ота |
нда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Није би |
S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупц |
а им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити с |
се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве рас |
номадичне народе, који си час овде час онде домовине тражу, одавде се разносила сила и слава р |
их откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> |
Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић |
ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало |
народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теб |
се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем |
ђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргу |
ираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и с |
{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад |
р пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње |
ав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ |
надлежи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати мо |
уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је вели |
> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један |
лње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> које н |
Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили сте од опс |
лампије, када је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харала |
град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати град, који ће би |
хвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљад |
је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} П |
ежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но опет, з |
ли, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се дес |
готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито за |
и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ п |
атељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој д |
ну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се оне жалосне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао |
зитовим синовима за насљедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размирицам |
било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком |
мо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p |
> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме н |
г рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек одузеше, а |
друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак и |
шке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, да |
} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће пре |
и.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад с |
пати по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, и |
<p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} |
некој сањарији неколико тренутака тако онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави |
ва даје Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и ма |
ошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака остали, бацили би на ме и на з |
не поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то |
скаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће д |
одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда |
е.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчеку |
Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче |
ћи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја |
на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај |
е партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске лозе држали су стра |
Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Они су искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на |
далека неки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац |
аст војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспото |
ре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд |
не мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд |
Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора пред |
родом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој влас |
ушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и |
</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ион |
науме за коначно развојевање Србије.{S} Они пошљу нека мања одељења на чаркање противу Босне и |
да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно моли |
} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче. |
> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начист |
ли капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{ |
а непријатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но |
ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се с |
урци су их гостољубиво предусретали.{S} Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић |
ра издали, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, |
ко лета по налогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разговарају; свака им је реч тако жал |
и, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или владиком |
/p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает д |
само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам б |
врате се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино стање живо представили.{S} Каж |
смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике |
м се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти б |
телин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђа |
и утемељио би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван ниј |
у на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу |
је нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући |
обињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p>— По |
а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до |
аиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ к |
осподари рођени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што |
за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време |
т није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мене |
а не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Н |
ељски великаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај ј |
ри’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и има |
не може их пренети, јер ту немају места они који су издали род и часни крст.</p> </div> <div ty |
зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може да из |
који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише |
је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он |
је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да |
била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако доп |
бало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Хараламп |
рај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они још доникле разговарају узев сваки своју корист пре |
ове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које пак |
ралампије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, а |
ве.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} |
ша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује виш |
а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код К |
S} Постали су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удови |
ди, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабр |
, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста |
харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених у |
та синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да |
они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти ка |
ду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лац |
орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио са |
иметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили с |
пчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на добр |
би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ и |
а је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, |
апали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда нан |
ћи забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{ |
сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече |
а примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Фер |
види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао н |
рата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко н |
их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њи |
ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћ |
р Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И т |
тане чистим извором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у то |
како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а он |
деспота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику ду |
ако се против Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима гото |
е ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у |
е тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S |
се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ |
урађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том |
нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мо |
могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га |
они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и зато после ко |
итром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ј |
донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Ду |
и буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђе |
и опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турч |
зују, особито када у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} Марко је живио у о |
а, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и |
ужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} |
са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе с |
са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они су доиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још усл |
поред посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код к |
ао робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> < |
и Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више никаково господарства насљедије тражити.{ |
па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и сребром искићене долам |
земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као п |
прећује Турчину љубав и пријатељство са оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S |
асљедија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар |
ју као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио ј |
аде му тако тешко као примити владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му је б |
p>— Не треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен је |
овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ |
у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу |
ушановог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву |
авље радениках, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе сви |
богатства, чести и поштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављен |
Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророк |
мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око вра |
ма лица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним осећа |
.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — одговори Су |
што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да |
м само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па |
ко те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти ни |
о си, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад |
и пише:</p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ |
напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди не |
унда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспот |
, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер |
адобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин с |
иљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек ш |
и, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> |
уством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Све |
редите, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За ме |
и Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад г |
ће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-п |
ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Г |
у за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а о |
не жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима к |
нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте с |
се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирис |
ану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се |
— Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним брат |
p>— Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухва |
, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n="3 |
рави од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, Бео |
ава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb n="474" /> < |
ту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрад |
моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Б |
си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Пето |
рци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} |
не, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почни |
заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао |
, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е |
да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампиј |
их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не бу |
цу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране ра |
ти.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћу |
пријатељство са оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, за |
тити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга б |
ликашима и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала т |
p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите |
само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преин |
{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — |
еф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом |
ословију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за т |
ушманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Ст |
о на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задо |
ја, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби |
ачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Во |
— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јабланов |
га наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="220" /> исповедити морам што на том убеђењу |
{S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд п |
ротив друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не |
већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Тур |
{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољу |
о лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мо |
мо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику накло |
ељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две такове |
ед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о свету |
е, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под зву |
рбија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао |
е крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе вој |
бина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу |
ћу негда услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красн |
адату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах |
еси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ |
— упадне Новак. — Опомињем се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукаши |
зидано, и израчунано на нужду и обичаје оновременог српског господства.{S} Соба било је подоста |
ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да с |
једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке |
би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште |
ви Шумадије проклињу међ својима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p |
он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па |
аска, једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с |
том, <pb n="304" /> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве л |
} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не |
еци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> |
S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за господара — рече умерено војво |
, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако |
или други који му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију к |
акле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај тво |
мог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> |
е то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје о |
код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} |
ка војска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Ло |
{S} Тако се мало-помало већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка к |
примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — одговори |
двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама ср |
ицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око |
изглед за будућност давала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, није се мог |
Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су и |
олу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурн |
насљедије изгубила, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта |
је, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{ |
мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На |
ећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговор |
могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је тур |
и калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечн |
и и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт. |
доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипаст |
рган опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало. |
свој меснат образ, рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левен |
у ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се ова |
мовина одбрањена, нека народ даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан |
n="303" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер са ј |
о чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патри |
уђерство већ почиње губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала п |
паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јабланови |
одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Т |
узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су изви |
међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступити и себе пред цели |
S} Какав ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу |
лити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кади |
лику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св |
њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Харалампије.</p> <p>— Но, дед |
кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким, преко чарапа унакрст обвијеним каишом |
ј калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препреден, види му се и |
а гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Србије, па је онда |
а бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, који Турцима служе.{S} Ба |
га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га |
и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други план предузети науме за |
воду, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је главом кра |
еспотова.</p> <p>— Непријатељ је Србију опасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши о |
ној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на четокл |
ити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јер |
ног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију к |
за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече Ви |
р се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, одваж |
а коцку за несигурно метати, налазим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода била |
и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут п |
ту позива; пустити их слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је и |
млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војв |
ијих војвода и властелина, који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онд |
еним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске стран |
товати се, на народу су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је д |
ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да ј |
врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која јој такођер грози само у дољњим крајинама |
ма премиравала.{S} Приметила је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчи |
ист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му ник |
> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да |
ости, да си представе могућну међусобну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурнос |
воје причају си што су преживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на |
звисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, без |
а нек је изречено да се после отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, ал |
ри приврженик Бранковићев млого пута се опасности излагао, па зато се сад и надао великој награ |
<p>— Тек таковим начином можемо у овој опасности раздор отклонити.{S} Но немојмо времена губит |
којима је доста неслоге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупит |
и?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то про |
Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен био, царска породица, по налогу Лазар |
Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ |
<pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир |
<p>Са свију страна се Голубац подседа, опасује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1859 |
урским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Ср |
д скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика |
ује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, по |
аши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Т |
чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се с |
удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n="526" /> <p>Деспот и Јерина излаз |
је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава <pb n="355" /> има |
за род и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе |
могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће до |
/> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да |
ку вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</ |
’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавор |
ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Ал |
а.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} |
емда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је |
арица, премда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понаш |
а мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прс |
ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана н |
еше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, |
, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгледати као царица. |
е с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, исприча своје од почетка до краја, како је дошао |
Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великоље |
смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све |
игла над турским царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса |
њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Т |
рво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгон |
абе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом з |
чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ д |
тине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, |
рећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке |
аше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, |
пота кривили због тога поступка, други, опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов поло |
јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у |
ели, треба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби |
подара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи |
аво има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад ре |
, опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њ |
д опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом застре, кад Турци јад |
е до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако пом |
с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали доб |
, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се |
.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> <p>Погледај |
еби све то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није му допуштала да отрпи од будал |
а мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао М |
мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</ |
га Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном з |
себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, д |
} Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} У |
знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска остаје, и за Турке изгубљена ниј |
нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампије |
рављају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, с |
звијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет тво |
ло од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан к |
љутито Јеремија.</p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим оч |
ао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с дес |
удворице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} К |
ашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образ |
рдне столетне ’растове за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерев |
ена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="33 |
и би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампије.< |
твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у проп |
притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Ц |
искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљи |
, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{ |
се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што з |
сти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} |
ље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу |
а нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познаје |
не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чинити |
повратити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако ј |
ао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија |
путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампо |
д их сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лаг |
ом — рече угрејан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, да |
ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено.</p> |
однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи, да града предати неће.</p> <p>Жигмунд ра |
ити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Ма |
тко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и тел |
ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер |
ив Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда н |
т паша и везира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Сам |
е потајно пријатељство Вуково.{S} И она опет негдашње приврженике Ђурђеве њему задобије.</p> <p |
убе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа |
дајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да |
} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала |
Српске војводе су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, п |
Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непомично гледе |
во православни’, па толики калуђери, па опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек наје |
о, могу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с |
и Србин, мухамеданац и христијанин, па опет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љубов |
насљедником постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био стар |
то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи |
/p> <p>Калуђери дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрно |
ао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро нак |
Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на |
, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад вол |
Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и |
милавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша |
на дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божи |
ога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим прсима леђа султано |
неза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступ |
се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да се |
сати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се могло у |
султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <milestone unit="subS |
могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет прослови.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти нешто каж |
душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и |
рама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени невоља, |
унд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усх |
ја и свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, распети |
мложином турске војске на граници, ’де опет своје српске приврженике чека који му српску војск |
ишта осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот још са читавом |
ено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа баци |
киња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да т |
.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим |
>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље ст |
} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каков |
ни са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је ка |
пала. </p> <p>Јерина се станила, она је опет гостољубна домаћица, дарежљива деспотица, из њене |
ма, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Харалампије једнако зазире о |
-паша над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, д |
сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од |
и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, |
затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Хар |
ати и њој повиновати се.</p> <p>— То је опет толико, као пријатеље царичине истерати да се непр |
би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме мес |
други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју |
он у животу толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар предао, кану |
има са дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, пос |
пустоше, попале који манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељи осветниц |
.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Браничевом.</p> <p>— |
лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и то од |
понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико |
леди како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројено |
друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно |
шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се опет застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, |
, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет |
ке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се то |
мо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима |
ада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, ако на |
рочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p |
Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јер |
да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку |
а, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти |
и, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад |
жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа |
ндило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, велич |
ада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је доша |
н и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у |
и тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и нава |
<p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав п |
ем гласа почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог патријарх |
свуд опустошавала.{S} Међусобан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дига |
мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланца падне да одјекн |
ца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко на |
сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, |
предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој к |
кона противу себични’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од |
ава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Радоса |
бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савез |
’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет прослови:</p> <p>— Погледај ме добро, Харалампије, |
еспот прими листину, отвори, прочита, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— С |
паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Фер |
{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима |
једа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше |
ље опет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који |
е и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о пр |
ц од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било |
заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S |
вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Ми |
ају из стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним пределима секу грдне столетне ’расто |
е, и међу народ раздавали.</p> <p>Други опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичк |
тарији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су с |
здати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма рас |
ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имал |
и.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову |
збачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дво |
, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек пр |
може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни влас |
} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили |
ма приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, |
{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, в |
да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> |
као што деспот блага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађар |
е време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод и Петошко своје, па су |
ом господству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом |
Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би |
ст јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупкост која је обично само младос |
а, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно |
ни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај г |
ове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва ч |
ка несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао по |
љати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим границама пружати могао.</p> <p>Но |
бије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прст |
смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка н |
је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подобан д |
ије имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од |
што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и оне |
тавио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} Пос |
а трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од пуног стомака, који му често гл |
дило, украшено драгим каменом, унаоколо опет сребрна кандила, и њихова светлост неће се гасити |
да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе из |
да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, |
е се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душана св |
ор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се н |
је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, ни |
ар.</p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш |
е године. — Затим мало уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдј |
Мог оца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јеса |
госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати ра |
цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар |
/p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> <p> |
ина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Новак са њего |
рци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ преко |
ко бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало |
чина и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} |
код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашће |
само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти |
ан оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам пре |
о ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косовске |
адати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом у |
о је и био у турском стану, оваково што опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и ње |
>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да |
мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у г |
их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ в |
} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је д |
едострожна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не б |
азак целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут опет турски посланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он |
о ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војвод |
ску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> |
да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се |
змаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћед |
а мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако умо |
, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, н |
њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374 |
се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел т |
обом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапск |
они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и |
истисли, манастир похарали, како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </p> |
утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скрив |
ти нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</ |
повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пе |
} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, п |
</l> <l>И остали витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу |
е се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и сви |
ити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је |
свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га |
вали заповест новог султана.{S} Победом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; |
бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ против силни’ душмана штитити.{S |
св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у |
} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се |
о ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p |
ој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанској д |
а не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер |
се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе навалити, па |
, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ д |
онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не б |
Велика тишма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ ужасан, остављају и пљачку и живот, рет |
оре навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот.</p> <p>— |
ољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и м |
јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> |
Ласловар, недавно је завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, к |
ино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, |
сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звон |
ишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу д |
теванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са калуђер |
кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо |
, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек од |
ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет во |
срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; |
и.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n="287" /> Српски народ, |
и моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удв |
<pb n="263" /> и јадиковање.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гледајући рањеног сина, суз |
аћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством ода |
} Радосав је зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не б |
ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомињем се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилат |
ити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја |
јмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћ |
а, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћ |
рке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{ |
у је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипут толико војске к |
не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, от |
аће нам.{S} Турчин како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат |
мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећивали и саветовали.{S |
умовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опора |
ћ’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српски народ ник |
деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, |
д одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове с |
онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-па |
своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к св |
били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и зато после косовске битке темељније је с |
призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опорочавао, што тражећи бабине баштине предао се Турчин |
гатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супруга српског цара Лазара и м |
ушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе пр |
имити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{ |
ице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} И |
младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са |
уњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац |
ђемо — рече Харалампије.</p> <p>— Бићеш оправљен као какав властелин, у потајној поруци — рече |
ко сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло исправљати.</p> <p>— З |
тац Леонтије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се |
млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придворници и с |
даји Голупца. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на див |
о.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи к |
ну ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспотова реч је превагу одржала. |
жио.{S} Коцка се преокренула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турчину клањају |
Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патри |
на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше места |
на више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} |
, сви који су по несрећној судби рођења опредељени да над народом владају.</p> <p>Марко, који б |
ским султанима одају, заузме сваки себи опредељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на д |
им гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо, пак, |
аура, старог неког војводе сина за себи опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} А |
илице и Вука, таковим начином, да једну опредељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, |
иславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред непријатеља пођеш.{S} |
ли би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си представе могућну међусобну опасност, |
рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} |
лије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, |
уј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалити и |
мо онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Ј |
ене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се к |
успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се у |
<p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе са |
м бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, ка |
спот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наиша |
ралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и |
а ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мот |
је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако |
ком крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго у |
, царица се са Бајазитом <pb n="334" /> опријатељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није има |
авати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан отпор дати могао |
обити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Је |
аздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, |
са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни о |
немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Руво, коњ |
е мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Ј |
нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Срп |
новић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу првог Јеремију, |
премна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, поклони за паше и вез |
p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом ср |
је га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампије.</p> <p>— Збогом, Пајсије.</p> <p>Г |
чне се приправљати да се датом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика в |
ао.</p> <p>Патријарх и његови калуђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ |
оследњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан |
Милева се од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, д |
очепати какве дивотне девојке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак ни |
навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то и |
себичности.</p> <p>Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је |
раво налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слободног израза дајем.</p> < |
одар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</p> <p>Други рекне:</p> |
ући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— Истина, онда су Т |
коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градоначелнику, и свој госпоштини, стане насре |
би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољ |
} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан ост |
у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни проспе |
итар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но калуђер га одбије.</p> |
ултан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="4 |
Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад опсаду напустити, повући одавде војску у Једрене, а дов |
урска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска завија, обвија се као змија, да |
мати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство отка |
мо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Уг |
прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још |
и.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи |
м Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред раха |
> <p>Војска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава подиже се градић |
а Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не мож |
о, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта |
матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашо |
лаван војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском двору, проводио је сво |
а куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> <p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ |
му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мум |
емљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, |
еви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и |
одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској |
у да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви, и то предузећ |
и, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} Међусобан рат се опет започео.{S} Син |
моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после опет допуштају |
шевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, згарене, лепи предели турском копитом потла |
те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо |
који велики дух показују онда када се, опште користи ради, другоме сасвим понизе; но има људи, |
у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на |
ено, деспотовица Јерина јеца, чује јако опште риданије, негдашњи Стеванов телохранитељни хусарс |
д да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око |
је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер би |
и, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро |
ки инат, патријарх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити је |
већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду |
бави дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по |
и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је мо |
површју избијен грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златно кандило, украшено драг |
вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедерев |
када у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где |
ди Новаче</l> <l>Златног класа задобише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им п |
не падне, нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни |
српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} |
S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, |
знова српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокор |
том љубави дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинств |
им корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и |
требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, заставе римских легијона, ту су остаци некадашњ |
.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокерт |
д се тукоше појединце против Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући с |
} Поред Стевана стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су |
е.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака.{S} На <pb n="3 |
Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчена коса, на великом че |
Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушине.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
ротив деспот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом |
е деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана |
от-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, — < |
а халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ |
који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане на освету и слоб |
чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено показивало је румен који је пламом задат, танке |
ељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима узд |
ени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ с |
а ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама |
г владу утемељи.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су в |
та улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње доводе; оружани момци, мала пратња четворице спремна.</p> <p>Је |
де поклисара Каралампоглију.{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ |
се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а народ би готов би |
ремда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и |
мао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он |
д хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у |
је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем прав |
мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана исте другоме у хатар непр |
ама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гус |
спот видио како је Јеремија против њега оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој |
а и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По турском с |
страховито.</l> <l>Силан одјек српскога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчког мора,</l> <l>Свјет |
> <pb n="238" /> <l>Стаде звека силнога оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко с’ чује.</l> <l>Зем |
и:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заб |
давде се разносила сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у |
орски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету тражи</l> <l>Срп |
.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспота, чуј |
д се Харалампије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харала |
ађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.< |
осветом ослепљени, хватали смо најближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа.{S} У бо |
урци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у |
јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војс |
риша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских краљева, царева и јунака.</p> <p> |
т обдари манастир, даје поклоне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су |
то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много пр |
а; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити |
b n="290" /> <p>Бранковић прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно н |
како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n |
о пријатељство и то докучити да српским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— |
начка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх је обузео;</l> <l>Јер |
његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској |
ка, покрај њих Харалампије још неколико оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су к |
а предају.{S} Јаблановић дође са својим оружоносцем и подворником који је на јастуку од кадиве |
ад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</ |
ила, град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти д |
е право чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</ |
игмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Турке |
ote> <note xml:id="SRP18590_N5">На свих осам места означених звездицом у првом издању (<hi>Неде |
стиру је поглавар архимандрит Пахомије, осамдесетољетни красан старац, који је виђео српску сла |
драв и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога века у |
анковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха |
а у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије није га оставило, но поред |
необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац Хар |
ујућем се лицу лежала је нека сакривена освета, која се изразила у његовом погледу, којег је ба |
нарав промени.{S} Место љубави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понуди |
господњем влада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи баби |
Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> < |
овичке, камо мржње супрот Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове противности су нестале поред при |
у толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар предао, кану јунаку суз |
Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе |
ли бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Мар |
ојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну сме |
и постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријавим с |
S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} |
на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га као свог рода, и пос |
ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па |
<p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедству закр |
ити, па и свом <pb n="341" /> душманину осветити се.{S} Па јошт где су заробљена хришћанска дец |
лавом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мал |
Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребострек, п |
елу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дјела — рече прот |
било, црква великим сребрним кандилама осветљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светло |
тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је |
ад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред |
пуштају, јер из пјепела свјетих обитељи осветници се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, |
к за себе у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени, хватали смо најближе оружје, прољева |
м се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, <pb n="304" /> у мислима тражио је оног ком Је |
ађ у Гургусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, освету смишља.</p> <p>Његова гордост је понижена, крила |
еспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је опасно, пос |
ошен пада као жртва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и ни |
ње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слабију страну кр |
јаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за први његов позн |
к то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу образ мог прађеде <ref target="#SRP18590_N10 |
гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.< |
с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле |
.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунг |
е лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} |
тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од |
олубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим од |
то и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није веровао деспоту, побојао се д |
јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма раст |
нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко |
једињени’ Србаља равне пределе Румелије освојити и победу косовску са великим војеним масама и |
пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да пос |
јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.< |
еоград који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, а |
жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смеде |
<p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова |
чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давал |
гови побочни, деспотове слуге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, |
и’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p>На градским |
испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добро |
ањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци обазирати с |
самовластија, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Приповеда |
стио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђура |
деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} |
љив поглед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та бољ |
ду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, |
му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначког но мало о |
младића.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и бог |
ег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познат |
сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.< |
и тек преостаје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад |
лука прима благодарним срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду |
, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> <p>— Зб |
ила?</p> <p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та |
би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшним ве |
ласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што ба |
И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке и |
овора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није му |
ст.{S} Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почитања пр |
дметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је ма |
S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећни |
би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш сам |
ије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како |
; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству нед |
о остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се |
све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Ма |
не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српске неслоге.{S} Откако је |
имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у с |
м синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргуров |
јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караманији <pb n="473" /> је буна, треба |
и овако, српски народ никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт |
, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мо |
пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје гр |
а аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба сл |
к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> <p>Мара матер у руку пољ |
бијали.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћус |
да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила си царску |
та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, к |
Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се |
двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер |
аде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат. |
тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то |
нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} |
лило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата |
ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо |
мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морал |
сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ дад |
ар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p>Служитељи на |
имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је г |
красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.< |
а, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге |
у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} |
Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци г |
се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опр |
роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширит |
род не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безб |
да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату ријеч, на коње двана |
, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што спомену, честити деспоте, да Хараламп |
ево град наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против М |
поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађара |
ин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом |
е чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително поступати.{S} Српска |
и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, |
благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Баја |
> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече су |
син да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Ту |
бијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти |
</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јабланови |
успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих навала које ћеду сљедит |
рпској имали партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са |
њате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ства |
тре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} |
би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напос |
о твојих непријатеља, на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, |
/p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скривили.{S} Поштова |
ник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен б |
обити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче |
е, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начин |
лаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.</p> <p>Харалампије није се дуго мислио, држао |
их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није |
е добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би н |
а кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез |
се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известиј |
се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Ја |
да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја |
>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више никаково господарства н |
ким Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја сам их дао о |
ви, пре неколико лета по налогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разговарају; свака им ј |
е у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени, хватали смо најближе оружје, прољевали смо к |
ам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S |
та је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су |
јводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније дело вршио. |
и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао |
држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам |
а Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разговарати.{S} Отац |
са неколико коњаника под Гургусовац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, де |
потајно га подбада против Мурата, да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и |
сулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца. |
Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу овима и деспотске кнежевиће, са Ва |
укли, много робље задобили, ’ришћанство ослободили.</p> <pb n="418" /> <p>— То је било доба да |
опство.{S} Одавде, после неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао |
ем у Пловдив да неколико српски’ робова ослободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том н |
на.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега мог |
молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар |
рдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне т |
јском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја им |
могао <pb n="353" /> робља ослободити, ослободио сам; оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} |
шао, што сам могао <pb n="353" /> робља ослободити, ослободио сам; оставшим сам утеху и трпљење |
једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту |
е у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблуђења сачувамо.</ |
и бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ето н |
> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је прв |
допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да и |
ска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се |
а, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Је |
е могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго мислила.{S} Њена лич |
исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписа |
ојводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p |
знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред то |
рет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми т |
е — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори жешће Харала |
оне жалосне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је в |
аво заповедио Јеремији да преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам изв |
и, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, као што је Леонтије би |
нати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голу |
говори Јеремија.</p> <p>— Ја сам их дао осљепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да мене није бил |
n="429" /> се оне жалосне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранкови |
апитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија |
ију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са |
срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена освета, к |
од зета кнеза Лазара! — одговори горким осмехом Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — |
рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као шт |
па му је сладио калуђерство, где својим особинама, као оштроумијем и памећу, далеко дотерати мо |
сеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су ручали.{S} Срби такођ |
иже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски осло |
о дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска млого јача н |
пут задобивено лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи помага |
рхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет прослови:</p> <p>— Погледај |
а.{S} Једно магновење отрује човеческо, особито младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленко |
Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненада што паметно изрекну, мисле да прор |
велики дух и у упорству свом показују, особито када у уверењу живе да су они правичан орган оп |
а.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине последње ове речи Светиславу.</ |
у ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема, постало је све |
сподарство неко и преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој мате |
осмевајући се на подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са задовољством гледао је на оца Хараламп |
ка, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ приметљиво се смешише. |
главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му при |
сни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара нестало; међу њима је таква хлад |
дој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} |
Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски посланици су међу |
вачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, |
бро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су |
радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима налаз |
, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге гос |
S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара |
је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао. |
а о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{ |
ђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русн |
је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је смеш |
г тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ри |
феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов би |
па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лак |
детињским љубопитством.</p> <p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мура |
и му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао |
што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно ка |
моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоће |
е од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљ |
придворно лице покрај царице, јер ју је особито уважавао због њене наклоности према Бранковићев |
е, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанс |
о.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се ви |
то се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, јер оданде је могло добро и зло п |
ђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство и смиреност.{S} Који је у својо |
ги су вуковци прешли на царичину страну особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом м |
ма Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дво |
како су са калуђером поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догод |
л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао оној стра |
азиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад пала |
да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан благ |
ветислава, као потурченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у с |
ште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњ |
јућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак</l> <l> Да |
ране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх је обуз |
који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме |
е да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, премда им је цар |
сле дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; |
алека чује неки жагор међу служитељима, остави спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пођ |
ом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта |
/> <p>Јеремија озбиљан и мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви ост |
а да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му |
и трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да |
ијарх с царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, докле се дворски савет искупи.</p> |
и, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку |
ко од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу св |
старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур пос |
ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p> |
оћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је срце ј |
уман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуману да му пољу |
ћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Петошко остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, п |
е на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу М |
аде се.{S} Милоша назову невером, Милош остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој н |
весно, да ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, одважно |
а смо им само земаљски неред после себе оставили — одговори озбиљским гласом патријарх.</p> <p> |
редао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, |
татељ где смо Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} |
у у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О п |
еспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{ |
S} Освета, пакост и високоумије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све решит |
.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вукогл |
блановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији на сохрану у Високим |
јарми.</p> <p>Оставимо сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како пле |
гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јади |
, Видајић, са својом красном свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ов |
једно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој д |
белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести рад |
рски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на |
о, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста |
о да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S |
њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, не |
нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његовој жалости, жагору и забун |
тим начином српски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејман |
у около ове двојице интригирати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се |
рили, прекинули су тај разговор.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде д |
астира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен. |
стеченог рока Јаблановић <pb n="465" /> оставио је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ |
вај план произвести?</p> <p>Сулејман је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву з |
раво побратимски љубио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чем |
head>XIX</head> <p>Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако |
очиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је оставио изненада дворе царице Милице, ником се не јави, |
Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и |
да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот д |
шанова доба, у једној пештери каменитој оставио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет на |
руги погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за |
д си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што |
све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb n="474" /> <p>Радосав све исприча, как |
ња, морам се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје |
им-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} Душмани су |
о силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштв |
том онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђе |
цу повиновати који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, |
деспот уплетен, онда кнежевиће не може оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад д |
е, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље отпојао сам са једним глас |
Србе обара.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> < |
краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне |
илно се разјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, кој |
>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оставити царску породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, |
не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једн |
ветислав је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напо |
кова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха |
д-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију пе |
Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчин |
у страна хусари опкољени, покољ ужасан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да дон |
бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења, па како |
че се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора |
јошт пре споменули, често друштво своје остављала, примјетила је да се нешто црно к њој приближ |
оловина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбоље зна. |
и више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађа |
кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш опет трећег.{S} Но го |
мо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Хар |
на то шта таква будала говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј |
земље штитила, и сад те земље саме себи остављене мораду се појединце бранити против силесије т |
ака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу десет борити.{ |
собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не п |
реве породице изгинули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад |
53" /> робља ослободити, ослободио сам; оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам доша |
е беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепити, царичине приврженике умалити, па од |
оју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошљ |
>Јеремија <ref target="#SRP18590_N3" /> остаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} |
е у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ а |
ца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ љешева</l> < |
Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једв |
>Деспот са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <mil |
ега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам после оч |
ственим кораком удали се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господ |
се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту да је војс |
потуцати и Турцима служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и њ |
о.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Милица умре.{S} |
ше се из трапезарије разилазити.</p> <p>Остаде сам Харалампије са властелином и Јаблановићем.</ |
просте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у Голубац.</p> <p |
ом роду што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из дал |
м није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, |
вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац сагради |
алити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, |
тврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи. |
руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекр |
Караманију плео, опет Караманија турска остаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де ј |
рашју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свј |
ао везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби по |
<p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да је срамота кћер своју |
м градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник против Турака.</p> <p>— Прошао с |
ош ниси таково што паметно измислио.{S} Остајемо, дакле, при том — рече Прибац.</p> <p>— Остаје |
дакле, при том — рече Прибац.</p> <p>— Остајемо.</p> <p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну |
во да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што к |
коње дванајст катана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено де |
царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело крије |
Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад својим ј |
са оном војском која му је после битке остала, није се могао одважити на већи какав војени пох |
, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Кувар |
је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни пади |
гости примају само са Русном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је |
стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша б |
p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И |
јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за |
јпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све остале.</p> <p>— Добродошли, и све добро дошло — рече п |
нио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе тражи |
и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од |
и мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, н |
е, показују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и |
е судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— |
лице, даље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n="222" /> <p>— |
Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по лад |
победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се в |
доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, п |
поседати, очита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се пр |
светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети |
ећма завадили, они који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изг |
" /> <p>Деспот и Јерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине припреме |
не се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патријарх и |
убитак био за српски народ што Марко са остали претенденти није противу Турака на Косову војева |
елу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,< |
к и Петошко овако разговараше, донде се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише.{S} |
Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Мар |
е даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно оч |
султановог посредовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са скупоцени поклони почаствова |
лазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је св |
иказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је |
l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену |
ри породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> |
е.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а где |
љи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпа |
е немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb n="292" /> |
ју.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај, н |
више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају сам |
чана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се прав |
аје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и д |
p> <p>У другој мањој трапезарији ручају остали калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица |
, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе |
цима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све приправи на што ће |
ле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руко |
еван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу |
ало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет прат |
е и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку ц |
а Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба |
алуђера, па са страхом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да је она зн |
куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то |
том млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харала |
{S} Дође то до ушију Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сваки помислити, како је то Светис |
већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска страна са |
пске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је изврш |
да ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду међу |
није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратић |
за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне руде, |
коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар за ц |
смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли. |
ли.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb |
сребрном завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија |
јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог споменула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар |
на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослоб |
ку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ћ |
епан, донде никад опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српски народ никад у јединству осилити |
, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турц |
еван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402" /> деспот Стеван н |
е народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претвори |
аду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господ |
у, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је |
сни.</p> <p>Харалампије отиде.{S} Ђурађ остане сам замишљен.</p> <p>Малочас, па пошаље поуздано |
рви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.< |
л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да г |
и сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласловару престај |
се учини наредба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље |
р поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар |
реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи та |
да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану!{S} Да |
јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлије стигну, п |
своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све приправи |
познатих и непознатих јела човек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти |
васцелим српским народом.{S} Овако ако остане, да над српским народом троје четворо владају, С |
а га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља с |
иву Босне и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после бит |
ликог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан |
деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знају |
авља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад ле |
до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред |
к.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; |
еду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како ми |
тац Пајсије оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, као д |
зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> <pb n="3 |
тељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једа |
чу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако |
, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље |
дан двадесетољетни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазарево |
оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хт |
потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој |
ад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног цара,</l> <l>Док је свјета, докле с |
вој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли |
рђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке |
.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предм |
ивали су Петошка.{S} Петошко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S |
ш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе п |
очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није м |
уди, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, |
терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца |
за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} Мог си |
p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} |
ављао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору л |
адно сироче од самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачи |
земље, овог града поздрављати, хоће л’ остати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду |
ила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни |
нда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p |
о.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити |
а.{S} Царевић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p |
стану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмунд |
и војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Бого |
тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, није до чекања |
правог народног пријатеља мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Срб |
ага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би в |
леда било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још није ч |
да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и |
пред полазили; рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима б |
>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће |
и.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, а |
ошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда |
p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се |
Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина |
пао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад ме |
еремија изађе, Јаблановић и Харалампије остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одла |
мље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, зе |
— Разумијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја |
орлови, заставе римских легијона, ту су остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили Рим |
и јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</ |
ачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи |
Његова гордост је понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао о |
јеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имаду се одруби |
>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хоће Ђурђа |
иде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb n="480" /> <p>Бимбаша гледи, слуша, без |
ад.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и р |
поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добр |
Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код |
се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали таков |
Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважав |
ешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда на пут стати.</p> <p |
тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, |
морао донде молитве велегласно читати и осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жу |
који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n="510" /> земљи главу приклоне.{S} |
лу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње |
ало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</title>”, и сами калуђери морали се с |
ћи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајући и веселим тоном |
бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљен |
да, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Харалампије беше чудан светац.{S} Стасом беше мале |
ма.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први т |
S} Побожан српски краљ Стеван Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани |
способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти |
note> <note xml:id="SRP18590_N8">Треба: отац.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N9" |
љубимац и достојан ученик патријархов; отац Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу сво |
нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да |
ладог Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није мо |
отац Харалампије, калуђери дечански.{S} Отац Леонтије због своје смирености био је љубимац и до |
обојег пола овцама поученија давати.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамна |
а се почну слободније и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене при |
калуђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије поведе једно десеторицу са собом.</p> <p> |
и гордим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су и |
озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и п |
илевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу |
онуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> <p |
ог је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитији |
у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удар |
е Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И |
хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па буда |
ш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пље |
једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји с |
кусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Турак |
ану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за буду |
ио оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сла |
ићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душанов |
ећ поверителан показивао.</p> <p>Кад је отац Харалампије примјетио да Јула заплашено унутра трч |
че подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојаке м |
скушеније смирено подносити?{S} Тако је отац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb |
</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да постан |
не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, ве |
е.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта |
нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.< |
баша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповедити и причестити.</p> <p>Зором тела |
његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима |
треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем л |
вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне П |
руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао колико |
ополит, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па |
лима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери дечански.{S} Отац Леонтије з |
изу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола |
право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ ниј |
се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето дођоше нам |
ву и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Откако су се Т |
од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, |
ева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} |
гинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.< |
а Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власти, него се неприј |
S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собом на две |
сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да а |
у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време сваш |
пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавар |
био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више, па |
? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ ње |
е је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећу част српске земље, па кад је поша |
адисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић срп |
љу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; |
це међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен с |
лед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као спаси |
ас ставио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се |
му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе с |
истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и д |
и горким осмехом Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђурађ.< |
мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</ |
ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту |
звао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је |
уг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живо |
славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој науци и побожности д |
p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кн |
ђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помага |
им по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио је прили |
бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом |
ласом коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред то |
риповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била тако уст |
ежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несретни љу |
аралампоглију.</p> <p>То је архимандрит отац Харалампије.</p> <pb n="436" /> </div> <div type=" |
Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кућ |
ио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери дечански.{S} |
т бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац Радосав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферха |
сами забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац Пајсије оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са |
="SRP18590_C1.13"> <head>XIII</head> <p>Отац Харалампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стева |
и над главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу |
ити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина |
кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији |
сљедовати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.< |
знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радости насмеја се појаче на Петошк |
да свој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оцем Харалампијем на једном су конаку |
, докле се дворски савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује новост дворску, силно се ражали |
греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и сме |
је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалампије са највећом радошћу прими тај глас, Св |
ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије, тако увијен, тихо међу гранама сакрив |
ли су својим мненијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан.{S} Његов стас, |
е или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном једнако се саветује о |
азумом, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Лео |
} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што имаш. </p> |
донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који државну владу себи присваја, и |
а гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и и |
.</p> <p>Кнежевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} |
издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете |
— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено патријарх.</p> <p> |
ле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турци |
дан је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, п |
земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — з |
ратимски љубио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи |
в, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се својима вр |
ке, фратри.{S} Труба затруби, капија се отвара, напред телохранитељи деспотови језде, показују |
елност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мант |
катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отварају градска врата, диве се дивним сликама, пернати |
ебо и звијезде, градити куле, и градове отварати, изворе у корито мраморно стиснути.{S} То је т |
и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p |
ски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се, дођу |
сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким, преко чарапа унакрст об |
сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кће |
радати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Мо |
начке слике.</p> <p>Краљ достојанствен, отворена лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да ј |
S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду пр |
ремију су већ ишчекивали.</p> <p>Капија отворена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездећ |
а Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти п |
сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Ма |
рчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која јој такођер гроз |
ца укочено гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извад |
етољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвиси |
вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним чадором још држе док султан прослови.</p> <p> |
зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо |
у ради тек заповедати — одговори сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се же |
ици мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти ствар Војнови |
био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опко |
д игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне. |
о изрече Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разгов |
.</p> <p>Кратак сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да л |
ан уговор.</p> <p>Деспот прими листину, отвори, прочита, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је |
зрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по на |
да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго он |
н.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Шта је, Ферхад-п |
за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбил |
го непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством породице лако у |
гој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва |
ив Угарске, онда морали би Србију широм отворити Турцима, натуштала би се силна турска војска о |
их, закључај градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Ст |
нији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда |
с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајази |
ата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћед |
рцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им градске двери, тражиће султан покрај султа |
час.{S} После Косова Душанова властела отела се.{S} Од снажног српског царства виде се тек пок |
а Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања |
о спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином бимбашом откупљено, |
све отете црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то |
ећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог |
Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" |
в Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује |
нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустол |
Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми |
рушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Го |
рхад му наложи да испод руке купује све отете црквене утвари, што су хусари отели, а од ових оп |
, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у |
а преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспо |
ора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жи |
ма имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када |
да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку |
су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Т |
све стране, властелини, турске подлоге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан |
<pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед |
Последњи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено |
без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни уд |
} Мој поздрав Русни.</p> <p>Харалампије отиде.{S} Ђурађ остане сам замишљен.</p> <p>Малочас, па |
е гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ко |
>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукур |
укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, нач |
покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравил |
олитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора |
же онде.</p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним јадиковањем.{S} М |
Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n=" |
ијарх и његови калуђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само |
и јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарителну м |
ед посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће |
гов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска пок |
p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је с |
ини међу собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с |
је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Срби |
а јави, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди |
да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне м |
банији несложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш |
Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, |
емљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве р |
и, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се противи ране, убијају их.{S} Наишли би |
и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притис |
и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ |
м кољу, како властелини један од другог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је да је куц |
ликаша.{S} Заробљену децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и |
астављено да у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, |
вши гледати где ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокрен |
илнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном народу треба да је је |
рјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђ |
рба овладало отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек пра |
езла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ |
м] независно господарили.{S} Вукашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чи |
урци га позову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим г |
којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из |
ко Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља главу приклонити. <pb n="276" /> |
ети нису могли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} Народ изморен није могао као у старо доба т |
иш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-п |
<l>Јер јунаци, српски коњаници,</l> <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариг |
уком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богородице, издајице Јерем |
p> <p>Но тек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачк |
квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек |
ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш |
нде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, отку |
је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви с |
е са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком |
ead>XXV</head> <p>Откако је Харалампије отишао, Жигмунд једнако напада на Голубац.{S} Војске му |
у ни трага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често од |
а послушност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ бо |
урке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старост |
ез да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно |
жи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне Петошко, на које |
ом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаље |
бистрије.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила.{S} Пар |
ра што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву царици Милици?{S |
грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и н |
е слабости, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Гол |
они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, изгубила је пред њима полу своје важ |
о је из другог произилазило.{S} Царица, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг по |
ера стајати може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примље |
се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по дољним српским местима џамије подигле, не |
p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, |
ла, био је посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S |
и ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људск |
није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огор |
тац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако |
оји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неу |
ав разгрејава и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; |
но само до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема, постало је све разузда |
ала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа зав |
је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у |
једнако пратила.</p> <pb n="339" /> <p>Откако се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира и |
d="SRP18590_C2.25"> <head>XXV</head> <p>Откако је Харалампије отишао, Жигмунд једнако напада на |
или Бранковићи Србијом овладати.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вуко |
ске, српско робље, које од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, |
ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још |
S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно глав |
урат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и појединце утамани.{S} |
доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смеде |
о попустити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарс |
забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — прва је дужност, нека се |
и.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли |
уг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше |
околовима доведене су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођен |
Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдит |
е заблистала.</p> <p>Један комад Србије откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи |
опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бр |
братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вј |
незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности |
у били у <pb n="266" /> стању за живота отклонити га, употребиће сада сву силу своју да гњев св |
ер грози само у дољњим крајинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног |
не, исти ће је скупа са њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад чинити, Сулејмане? — |
начином можемо у овој опасности раздор отклонити.{S} Но немојмо времена губити.{S} Гледајмо шт |
трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи |
} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише Стеван з |
о нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S |
доба дворске сплетке Харалампију често откривала, па временом срећа је до садашњег стања допра |
бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева до |
е другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у д |
е вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се оне жалосне ноћи к |
.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, ви |
а Косову.</p> <p>— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита ж |
треба гдегод на згодно место домамити, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S |
дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало п |
у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— |
та онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p |
и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи св |
дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањени повезаном главом калуђери, |
одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари ко |
си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља |
о па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад |
било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; |
ти, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, |
у, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не прист |
у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши |
о био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатиј |
лупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> < |
ита деспот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд |
а понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оц |
побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="46 |
прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио |
го што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја пол |
и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп |
, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао, д |
град и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> града.{S} Јеремија воле и |
а мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад-паш |
аго.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S |
ко сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге |
, то је <pb n="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, до |
е у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да |
вог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири |
ш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече |
закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, на |
и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце н |
> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским рукам |
ван, поред свог толиког стада, тражи да отме другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде на |
да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ |
усин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на |
х уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, |
Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су |
и ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђе |
>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде звека |
стаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма |
м тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа не |
анешена силом и богатством Бајазитовим, отпадила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео ист |
госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу т |
ра, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново царст |
м код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми |
м их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцеговачке властеле.{S} Моја је ж |
абље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; шт |
Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јаблановић гризе о |
огу коју прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— |
м реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Мар |
дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код дра |
да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао је |
беше приређен.</p> <p>После поздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игу |
се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} |
ма стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Иска |
м калуђере оставити.{S} Последње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник ни |
која реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дамаскинову „<title>Плачу и ридају |
одице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<title>Многаја љета</title>”.</ |
љао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје побједоносна |
адне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласловара Лошонција из топ |
говорећи да се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, д |
о се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Обла |
орен није могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин |
опријатељивши се Турци напали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турс |
а видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</p> <p>Хара |
Кад је све спремно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све |
Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда |
е Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи, да града предати неће.</p> <p>Жигмунд разљуће |
Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ферхад мис |
астиру Манасији.</p> <p>После ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе |
ка војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно очекује о |
анови.</p> <pb n="515" /> <p>И кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао. |
<p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот по |
већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у св |
летку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S} Патријарх сузн |
деспот после кратких питања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <p |
зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Ж |
иликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је |
вали.{S} Но најважније ствари међу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје пове |
већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id=" |
би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајућ |
пији.</p> <pb n="443" /> <p>Харалампије отпраћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</ |
, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ |
унда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и |
сти очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наред |
ши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што |
у бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву р |
</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушев |
пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарско |
, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Краљ Ж |
ах и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="S |
е: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они с |
ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по теб |
ава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалосно Милев |
Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да |
чекати, малочас док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца |
стели један другом преко неверног слуге отров даје, један другом најмљеном руком мучки срце пар |
пет чест војводска није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша сла |
и несрећном постала.{S} Једно магновење отрује човеческо, особито младо срце.</p> <p>Сад се Мил |
јој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо него |
жевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мом |
за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Мили |
шу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му у |
реву.{S} Да би могли самовољно владати, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и |
имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка с |
иста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву |
ковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стје |
р поглед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао наро |
{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист великаша, видио је ’де нар |
оморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају вла |
; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним мостовим |
рати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично није стало |
а, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас |
ад у заштиту против обојице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе р |
ма служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу в |
Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, ч |
ote> <note xml:id="SRP18590_N10">Треба: оца.{S} Прим. прир.</note> </div> </back> </text> </TEI |
</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход даде?{S} Н |
орао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Пат |
еве породице, па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како вод |
нда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље |
ели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> < |
пала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, |
<p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабље и |
бито, пак, са задовољством гледао је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљив поглед на П |
еђусобан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све |
p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам је |
гор међу служитељима, остави спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жаго |
мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света, весе |
о због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац |
Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред непријатељ |
ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам |
ј о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да |
агда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој на |
јводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он ј |
у је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као |
што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати мора |
и са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би р |
буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb n="337" /> у свим ратовима једнаку су с |
Поштовали смо стрица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када на |
<p>— Право има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он ј |
елин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е до |
Светислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца с |
их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јереми |
ња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{ |
ито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је |
о њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из т |
адају?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом |
а не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... |
ко се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> |
акон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} |
аси, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку |
тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Н |
лом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни |
донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је |
ви, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само |
ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ из |
атрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Тур |
једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампију.</p> <p>Кад наједаред, ето оца Хараламп |
рвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту |
Харалампију.</p> <p>Кад наједаред, ето оца Харалампије.{S} Његовом доласку следовао је издалек |
тиву Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душ |
е опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не могавши |
лађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи |
78" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није |
сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Стражар |
оју будалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је смешно казивао. |
е стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђ |
војој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужас |
в је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене као свог п |
ја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> <p> |
алуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у невесе |
х дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Харалампије бе |
ајст Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени но |
ата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гре |
згоња, Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар вр |
.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још ни |
огао одвојити, но, напослетку, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не хт |
ву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао |
од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, |
ином породицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног потпомагати, који с |
вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војс |
ти.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар и |
од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био |
гости су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији није се то допало што је већина гостију |
то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју је му |
и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено испов |
спотско носити допустили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да не види |
је од стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера |
ко вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> <p>Десп |
удба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори, онда |
риштама подигнућеш многе кровове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно п |
нади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао је постати врло опасан п |
ановић још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду |
" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благ |
ма, јер је српски народ прежесток, и, у очајном стању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да је |
ама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у |
ину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о |
блановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p |
ихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком постао, и зас |
га који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у |
а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко свом р |
епе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, т |
усна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? |
па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежев |
јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукн |
им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хо |
луђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— |
p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој |
шњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубоп |
сташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита г |
међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром |
пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим гов |
на с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе |
е, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљ |
р дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље з |
моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо гостију, |
поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде |
предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам |
јна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропа |
и амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег |
свршио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног јутарњег поздрава.</p> < |
ст одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара и |
ови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје с |
у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двор |
ад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, |
у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратимио, и много ш |
ети отац Никодим.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето дођоше нам гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p |
е главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало |
} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљав |
ли, господо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево ова |
роту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика |
S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> <p>Сутрадан, познало се на с |
царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> |
рка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису морал |
а Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} М |
дног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампију.</p> <p>Кад наједаред, ето оца |
>После ових речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да |
не, баца поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се с |
Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција ве |
олила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто |
ер није право да се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмунд користи.</p> <p>Деспот изриче, |
то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> |
еде, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице до |
ашо, не заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p> |
После ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су к |
ећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он |
д веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обу |
ш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и |
ао јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би |
е све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину |
S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, к |
њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> |
умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод к |
о да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек пра |
ленком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и го |
нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исп |
асан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче |
диркивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и м |
ветло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и |
јим јадиковањем, као два славуја којима очи ископају.</p> <p>Међутим престаде и увесељење.{S} П |
мље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедере |
.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчена коса, на велико |
, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам |
} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S |
а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како с |
арх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави д |
Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је д |
оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султа |
једемске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним <pb n="320" /> својим погледом разблажав |
слепљење њихово текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је несретних невиних кнежевића.</p> < |
рођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је показивало да је |
ед свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светислав ос |
авније питање.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несреће |
ја давати.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Препо |
або српског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, |
ти се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си ду |
гов стас, његова брада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби д |
шом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом госпо |
родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом |
естити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино |
цом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином о |
на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који |
вати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење да се калу |
ешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, а пр |
су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <p |
све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио |
оседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ћ |
p>Кратак сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи г |
ти.</p> <p>Главарима турским од радости очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти.</p> <p>Пре |
е, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, к |
их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кне |
ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранк |
утајућим гласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је р |
еко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-па |
као поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор.</p> <p>— Дакле, султ |
леди, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издаји |
а образу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на |
S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу гор |
, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> |
Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш |
као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда |
е срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калу |
окрепљени, можемо и другом слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то |
е опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло |
даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљ |
иђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо, |
макну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим у |
од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега у |
вало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и сре |
тихе нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за |
је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси |
нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— |
отерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и |
, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да ма |
кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војск |
p> <p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јерем |
судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, |
укала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо |
о ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— |
дост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвујућу се невино |
а у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али |
арка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{ |
хово, глава, племенитог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свећ |
о ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{ |
ви ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигм |
и.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове |
узме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо |
дне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краље |
изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију п |
Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шурује |
ћ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече о |
Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом ст |
спот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по |
} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене |
ветислава, јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуна |
д као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изглед |
побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћанс |
ивљи победитељи, већ острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S |
рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће |
p>Харалампије зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он |
ље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само |
адо, слабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанства.{S} Људ |
еве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, в |
иркавим, но од смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићен |
ла, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се |
д, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети |
м.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а ли |
ђи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, исп |
<p>Деспот потписује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S |
, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гласом говорио је <foreign xml:lang="cu |
дигну се да отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарителну молитву и после тога сваки н |
м стасу ил’ његовим силним, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му |
а бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p |
<p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ |
војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам после очиног па |
им.{S} Краљевић, држећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам |
укашина, држао је да има право на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар |
а бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступити и себе пред целим светом к |
јјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за к |
ач од Душана задобивени, њега сам после очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам ж |
што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} К |
овој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи |
енуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма |
се да отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарителну молитву и после тога сваки на свој |
и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и |
астала.{S} Патријарх са своји калуђери, очитавши благодарителну молитву, са Новаком се удаљи.{S |
ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{ |
ам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на |
ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, нестане привиђења — упадне у реч нека б |
милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер |
учи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Тешко |
царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без ка |
са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам |
о од тог половину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из |
о дао, незнани јуначе — одговори Марко, оштар поглед бацајући на јуначког изгледа младића.</p> |
и.</p> <p>Јеремија стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобуче |
сред трапезарије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није до |
.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{ |
ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмунд користи.</p> <p>Д |
отиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{S} Так |
деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тај |
те.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнути, што се држало д |
<p>— Најпре донијеси новце — рече мало оштријим гласом Ферхад-паша.</p> <p>Харалампије канда ј |
педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом пресече султан.</p> <p>— Поклисар без тог |
о Аранђео, <pb n="496" /> његов патрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма |
чки умиљато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> показујуће.{S} Испод |
био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет прослови:</p |
је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да ниј |
па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не м |
та.</p> <p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије |
није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чује |
поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, трон |
а је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да нећ |
калуђерство, где својим особинама, као оштроумијем и памећу, далеко дотерати може.</p> <p>Свим |
о је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, даље, душ |
земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином с |
а облетало је около дворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се |
и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гле |
андила запале, па мноштво православни’, па толики калуђери, па опет толика тишина, да се летење |
у узајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд нава |
уката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо |
јунака код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Мло |
n="308" /> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> |
говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> |
мо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије |
лаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити |
ди на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима ј |
} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном ком |
а поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Лазар |
би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града пр |
у ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитиват |
или би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит |
д још промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се вој |
е судбу, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску в |
р, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем си |
код каквог паше тефтердар, па ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи К |
" /> Браничевска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.</p> <p |
Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног кр |
број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали би |
, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш |
’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је |
ц мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где својим особинама, као |
се слагало са ратоборним духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а о |
дају, јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страд |
ар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашин |
{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И |
опасност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком |
не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Десп |
ке сплетке Харалампију често откривала, па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И |
а.{S} Њега је Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места. |
ћ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Б |
речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари. |
машити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Вл |
S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително поступати.{S} Српска се војска |
она скоро у харему султановом налазила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> |
војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> <p>— Силна је турска вој |
жао да је он одавна насљедник престола, па не може нити има право својој породици кормило из ру |
ја се са дворјанским девојкама забавља, па поред ситне тамбурице пева песме заљубљени’.</p> <p> |
се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} |
лан, богат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро |
Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</ |
и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле |
образом, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапеза |
Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мри |
к — није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Ду |
ити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање под |
сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав |
ну, српски посланици су међу туђинцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде од |
е, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју прит |
не.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Хараламп |
ва, јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ко |
ати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики наро |
властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одвед |
да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити м |
<p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад н |
е трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, д |
ећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчена коса, на вел |
дњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Ст |
о да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Мил |
гдада преко три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи његово пријатељство.{ |
тке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Вид |
ка.{S} Младић, истом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим ост |
у, без утехе, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички вена |
њен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на |
Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а |
ајвећи приврженик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то |
<p>Сејмени ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним |
.</p> <p>Султан промери оком поклисара, па прозбори.</p> <p>— Чујеш, робе, примам Голубац из ру |
васта плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, ни |
жава.</p> <p>Она није познала калуђера, па са страхом побегне унутра и осталима је, што је виде |
ист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји з |
Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; н |
’ватио је значајност деспотовог говора, па ће му на то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје риј |
Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, |
са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, |
ојевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> |
упца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> |
е подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p |
би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ф |
, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је |
уман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манаст |
рчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео |
и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У |
у се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица |
ги курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га |
ер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина |
ла не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован |
едати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с |
, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремиј |
{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио |
г да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву д |
стати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све теле |
искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој ма |
шт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим |
удала зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не ос |
искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па |
крста.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у |
{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држ |
канути због њега проливена српска крв, па смисли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад м |
тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослаб |
сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— |
рата, да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи. |
српско одело разликовало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили кр |
азује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кр |
ма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би н |
та донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским терето |
ака успемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у неслоз |
ћи да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} |
обојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <p |
су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду с |
<p>— Ја сам Петошко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти |
љство његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез с |
вом својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријате |
у играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лаз |
о под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се |
имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као код куће били.</ |
дајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови |
о и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, па |
ни с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се т |
е бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића |
жу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’а |
већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за |
ке, смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} |
ето тријест година како Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где ј |
идан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда не |
S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би |
Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на више страна народно стадо дел |
а је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разговарати.{S} Отац Леонтије |
.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утвр |
варио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће |
да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла дв |
насред трапезарије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није |
ак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи |
навао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био |
за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље бил |
ознавати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на страни до |
н, чека се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душа |
грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, |
л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој су |
p> <p>— Погледај ме добро, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим о |
мало да се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало јо |
ру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампиј |
мија.</p> <p>— Живио и наш Харалампије, па ма патријаром постао — напије Јаблановић, бацив нами |
му своја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обеда старији мало у |
{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда |
олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најм |
а новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стог |
толика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може л |
е деспота, после деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љ |
љи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова |
Видајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је |
кле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито |
а се од двора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повинова |
нију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво православни’, па толики калуђери, па опет то |
земљу међу собом на две стране поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p>— За ова |
.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска буда |
љног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије |
<p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим |
ли.{S} Вукашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги м |
тац држао је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, |
је само јошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особи |
ина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Св |
ђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођ |
ји се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> <p>— Дакле, сми |
ком управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> < |
се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <di |
{S} Српске војводе су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’ |
едбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb n="400" /> <p> |
док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим |
ему научи и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу п |
упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама ј |
да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ј |
ађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није |
а од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти |
ман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} После |
д заиште од Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</ |
где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто приде |
нешто војске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи |
д јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш |
па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ |
ке упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то |
мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те та |
ти да преда Голубац, деспот замисли се, па тек после починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од не |
е није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е |
нковићи нису хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао му |
са татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као п |
деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији св |
х је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— |
м.</p> <p>Војводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> |
вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под |
рите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дерв |
какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па |
ветислава и друге војничког реда госте, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:</p> <p>— Теш |
<p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непомично гл |
е кратких питања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> |
p>— Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, ош |
а и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S |
е загрли најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама ст |
илица и Мара постадоше турске удворице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Т |
у руку најпре деспота, после деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ з |
ка силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> < |
нежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> |
ве истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да |
оги страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурч |
чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град |
р патријарха као свеца неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуг |
сително.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} С |
Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма веровати, |
вом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене.</p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се за нас |
кова који никоме првенства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, |
е приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допад |
Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{ |
ишина у манастиру, калуђери се смирише, па гледају свој посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, |
шт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, |
S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дођ |
</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} |
рхад заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује |
брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може виде |
Понајвише изгледају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</ |
н и Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, че |
ика, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n |
рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Фе |
јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је вл |
већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао |
сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb |
мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити |
млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, осо |
ана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ће |
а приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разговор који је Новаку годио.</ |
о, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме неће да се покори.{S} Послушајте ме. |
помамио, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди |
ови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко |
и подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочин |
да мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но шт |
ци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је ј |
Жичку цркву су сами калуђери моловали, па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије |
и мекушнијима и раскалашнијима постали, па су радије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз тан |
, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петош |
ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Угре поучи |
ма док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћ |
натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а |
Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не |
ошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад- |
теља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством породице лако утаманити.{ |
ећ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у гос |
тавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, ника |
, силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паш |
е су му околности познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независно |
ац.</p> <p>Харалампије се мало замисли, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад о |
или, харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више цркве |
пота испочетка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву. |
дем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а де |
с од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо |
Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном |
се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се |
нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја кој |
ечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође как |
а деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка. |
} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.< |
’ ходова, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе |
ко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, које му се већ напред |
ба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић ј |
да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак |
а је божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини |
да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је |
оштво православни’, па толики калуђери, па опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек н |
чину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па прослови.</p> <pb n="452" /> <p>— Доста смо се на пу |
мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се с |
о.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, |
вовао, почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342 |
>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p |
ако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња. |
о?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш |
есложни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="2 |
" /> патријарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да |
творење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама |
да будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, од |
у град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, |
о, њима показано пријатељство признати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир |
и се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за |
ш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље би |
е сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како |
а није можно турској сили противустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му |
уте ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред ц |
м, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Со |
грешио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ н |
обро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S |
ијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало С |
диком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу расте |
ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> |
би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли |
ама можете после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> <pb n="371" /> |
азивала.{S} Вука није могла заборавити, па је његовог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ до |
ачао, могу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, |
а.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са |
донде не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора |
гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело р |
жемо изгубити мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — |
ткрепити, царичине приврженике умалити, па одма’ са Турцима примирије учинити.{S} Друкчије спас |
ву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим за |
{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и н |
онесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго ми је, |
о јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Дра |
{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до |
ма ослепити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна засл |
ц продао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с |
православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће |
н у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="341" /> душманину осветити се.{S} Па ј |
лаба, нити може за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели наро |
ти, Лазареву породицу у теснац довести, па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Нар |
вицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> |
Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам |
и, опет, страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног по |
ци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријатељство утемељи |
о, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а јез |
добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани о |
ма предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с |
Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку |
благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржа |
ко досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко на |
оло које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред кор |
коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу |
а војска прелази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се |
у, налази се на турско-српској граници, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђу |
већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом с |
до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници, попови, калуђ |
S} Само сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом народу — рече тихим гласо |
рата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" /> му јунаштво праву |
не вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, п |
тко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и |
укову силнију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две |
едан с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заов |
и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалам |
де опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игу |
и се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија че |
"293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково створење иста |
ти.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му |
ишта зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити |
Прапрађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p |
дама мерити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, ми |
а Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p |
мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђер, који је |
, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао |
душману душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{ |
Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доб |
ком удали се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p |
еси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шт |
времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим з |
је залогај пружати за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви |
мишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих приј |
ам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу сло |
има и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановићем, Јереми |
се велика подигла над турским царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитов |
ц ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш |
ћ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му |
ошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па |
кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</p> </div> <div type="chapter" |
о [се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живит |
ро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о |
си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука |
који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би |
, и канда је изреком деспота задовољан, па прослови:</p> <p>— Начисто сам, друкчије се не може, |
у крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима бор |
рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, |
цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским |
обом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за |
јства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга новом увенчаће своје чело.</p |
е слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут јако засветли.</p> |
ло, какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуств |
чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до д |
е, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек |
ћ отпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомер |
ер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма |
тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољс |
нац и Србин, мухамеданац и христијанин, па опет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љу |
паша, канда снева, канда је хришћанин, па исповеда терет душе своје.</p> <p>Исповест је тако с |
.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Уг |
много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и |
ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском |
та учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо пос |
" /> <p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео је говорити, но скор |
овићев млого пута се опасности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је |
рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p |
у дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо |
ршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ћ |
ор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако |
ећ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p |
ени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} |
p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па |
је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — |
ран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Да |
а и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче |
е дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац с |
рским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија б |
и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била |
па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством |
погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, пок |
Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви |
.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустол |
у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет |
<p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја м |
-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље н |
атима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити, као год што је |
пита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на које служитељи |
понешто са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра п |
је Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у де |
о још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Харалампије.</p> <p>— Лако |
.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас |
се по свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и |
} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> |
н узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајази |
аричино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не |
најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтер |
им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против б |
ије српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Је |
огућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако псовати, но све ј |
скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми ј |
м, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му т |
те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблано |
е, као да се Душаново царство обновило, па се и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери |
радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад- |
о Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта |
> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ћ |
а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, |
рта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду ост |
ти писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, па чита.</p> <p>— Почекај мало.</p> <p>Јеремија мисли с |
, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да |
ки да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу |
ему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жи |
p>Калуђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и ка |
устројство унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са неким достој |
еђају Смедерева унутарње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сва |
ору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у р |
— Драги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турск |
> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукам |
пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да ниј |
.</p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и т |
себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да |
абораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш |
ш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у турским рукама, лак |
гат манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, ов |
белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити. |
ару, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_посл |
ског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алто |
Једва двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војен |
то се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи |
ђарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат |
рхимандрит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенс |
S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад к |
p> <p>Харалампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове за |
</p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли с |
од нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте поки |
ће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, па |
слови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себ |
ађ остане сам замишљен.</p> <p>Малочас, па пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем |
да све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хте |
и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хт |
шо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</ |
n="356" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синови имали би насљедити |
мо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, К |
ш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— |
’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери ок |
Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није |
S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка л |
ом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху од |
ђе, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> < |
вуд је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, |
лованије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} |
сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић |
Турке.{S} Познавали су његову сталност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.< |
о, познајем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту са |
а изморили амо хитајући — рече царевић, па са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вин |
оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грц |
јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ ј |
p>— Турчин — рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више напада |
p>И Новак примети забуну Светислављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</ |
могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јер |
p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу |
треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? |
само светлост поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу д |
м навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако с |
а се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.< |
упца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили. |
, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, |
реме је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главо |
ке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чин |
имили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је |
аралампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првен |
урке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код к |
, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен. |
повељом Жигмунда добио, мени припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, да |
на, које као једемске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним <pb n="320" /> својим погле |
ш и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Срб |
ну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамед |
их јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ |
атијама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лак |
њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караманији <pb |
и ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити |
а га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако је то, |
ле ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне |
S} Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно је усред турског стана изгле |
пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S |
ојим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферх |
амур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Ло |
о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земља све пршти, грива им се растреса, гла |
езунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ остав |
реве породице саједине на исту одбрану, па када је домовина одбрањена, нека народ даде круну он |
n="482" /> <p>Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и н |
слуга.</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати.</p> < |
итају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присн |
т, док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Ш |
е бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било |
убио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни |
лагослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све остале.</p> <p>— Добродошли, и све добро до |
би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био с |
оју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледа |
="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изиша |
о друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та ионако |
расти људске преко законитости продиру, па у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и |
збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао |
ојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их |
Слушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег при |
рчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад |
же, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једно |
и пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је |
ти.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти р |
е каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и див |
н ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жу |
м ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} |
за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </div> </div> <div |
вам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили |
Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} |
м и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Н |
свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> г |
о.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побаца |
узели Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац |
осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста сна |
а поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Кар |
и даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је |
е слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</p> <p>Смедере |
у примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удару у Ср |
.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда |
.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет |
ултану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док ј |
који се једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај ра |
ен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, |
ла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може |
из руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега |
оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познаје |
помињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом вла |
м врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Л |
иградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} |
од?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, жели |
у чету српских јаничара, <pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Ту |
жешћем турском нападању. <pb n="363" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Ж |
ли, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Угре поучити како се против Турака војевати мо |
ума, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S |
љиво, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет девојака поре |
за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Ј |
воје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде |
же добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од ве |
шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Ј |
Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосавом <pb n="475" / |
могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и в |
празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад би |
звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогај |
виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се |
г брата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држ |
, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{ |
једини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен народ, увиђев да јед |
то двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног |
па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ |
мо име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се |
ма много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умерен |
и јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав |
ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та кол |
м Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима |
} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Ду |
с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом сн |
.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да з |
рв пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова побед |
пот једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код С |
а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рук |
т спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колик |
pb n="341" /> душманину осветити се.{S} Па јошт где су заробљена хришћанска деца, која се силом |
тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} |
пастрму, шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и до |
ља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у вл |
а, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим |
на, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си он неку ва |
ам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада |
т су разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву горд |
обом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно пр |
који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Тео |
мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мо |
ко честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не |
рком може себи господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Ш |
’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне |
ду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња |
А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да с |
а кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p |
га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па н |
Што је искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије |
му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S |
арода под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блис |
ром и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Т |
оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} |
ваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима познавало се да је господара |
н не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га |
чки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао |
па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ре |
о наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда |
о-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царс |
ако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога н |
ве је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају властеле једне против друге; не мо |
не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се поми |
, ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће |
ст, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— |
, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p |
то већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул |
међу оне властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} |
бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— |
млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{ |
ење нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац |
мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију пл |
т девојака поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу |
су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи мл |
азара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном |
и Јаблановића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци би |
е:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Срби |
и, и све добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових |
морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво |
радосно Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ |
Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скри |
је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што |
вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— |
— примети лукави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили |
, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— |
вић.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман м |
.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> |
бвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одл |
све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за друг |
p>Ферхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа |
тпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ |
?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{ |
су хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђе |
ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Бу |
, мој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђер |
у не издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Ха |
патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војв |
ајно љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју мат |
ник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та б |
одговори му подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па да могу таковим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ |
рече поузданим гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— |
говори озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — од |
ах преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабра |
рат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па |
ожеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене.</p> <pb n="455" /> |
лакрдија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да |
расан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се св |
лико различити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирис |
икој слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се |
ру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p |
јвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој |
о сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</ |
поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе |
ви дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p |
вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко |
та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам |
метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро др |
огу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема в |
еремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајст |
се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред |
нио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала |
врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у црк |
ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам |
о је избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му н |
о најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакост |
брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије зна |
драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се |
јехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже пр |
себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје |
ба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, |
већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војс |
и обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Д |
а ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку пра |
ремији најоштрију кази извршити, расећи па на четири стране, и тако удове му по капијама повеша |
, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, |
другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Тур |
мо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао |
јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову је |
Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта |
земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l |
е вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнеже |
бични’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске з |
ко долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре |
ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.< |
а од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно ст |
, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад |
ети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се ц |
Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде к |
а.</p> <p>Калуђери дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у среб |
l> <l>Дивише се јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ ка |
l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит |
l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу |
l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војс |
<l>Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјел |
а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цел |
е бијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешин |
била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косов |
ким Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира Бо |
апија отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи заје |
пределе, каквих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима пр |
ају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Го |
иви цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — од |
и Розгоња, Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласлов |
ушана задобивени, њега сам после очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив посл |
и — после жалосне косовске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жалости удовичк |
ова породица таково право има.{S} После пада Вукашиновог, кнез Лазар, <pb n="270" /> као најмоћ |
м су се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да упра |
виће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дош |
на Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрв |
жиште царске породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и |
долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирити, њихову |
си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љуб |
т му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са млад |
е нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за њег |
од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мор |
трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане на освету и слободу буд |
но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ пог |
им стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна |
еним рукама гледаше како српско царство пада.{S} Цариградски великаши шурују са лацманима у Рим |
иснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њих читави се преваљују.{S} |
е први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли и |
се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и сребром |
</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја вољ |
бровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом с |
себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери де |
S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb |
им гусларима све је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци |
јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народом к |
Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности |
де крвник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l |
рпска војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учин |
</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак |
ан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млог |
нђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван пад |
ву живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико му драго, само да се Бран |
ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, с |
анковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живети.{S} Млоги реко |
аред пашом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом само још једну реч прословити |
омшије живети?</p> <p>— Славни и велики падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели да је за |
а Голубац — рече султан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспо |
к стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, |
е, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оста |
{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у |
ке, нек зида Смедерево — рече задовољно падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти |
асјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште д |
гачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је |
повједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. <pb n="399" /> Њему нитко не с |
леву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна? — за |
кавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он по |
ећније држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он |
не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{ |
лики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка |
себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро |
штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска нава |
мунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати мож |
Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’ |
педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби |
— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам до |
Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, највећем султану.{S} |
е да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека одговор, оштар погл |
ину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткре |
"#SRP18590_N6" /> Сад од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг го |
ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћ |
удити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} |
} Дај послуха твом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па прослови:</p> <p>— Н |
а ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пе |
ја постала турски санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босн |
е би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је све текло, и како д |
ла може код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору срп |
наке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ обр |
дерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу жи |
>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом |
оже у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за в |
вић, починивши чудеса својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а |
ије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стал |
чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао све то чисти |
могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши |
опет спушта, и страховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Н |
м ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свету.{S} |
изу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки подносио.</p> |
="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Го |
још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлиј |
уп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако |
оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ће |
лтану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда пос |
о, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} |
бац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p |
} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, |
, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се мало сабе |
вако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја |
а с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пас |
ве на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу |
Њихова судба је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржа |
исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о срам |
ео.{S} Патријарх даје молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и |
да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, но засад пре свега нек се |
код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком де |
може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево мора народу светлети, да |
.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако |
{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођавамо, које, пак, |
ијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но о |
е у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Војновић |
оносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути о |
тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, како је добро Турчином бити; сваки је ма |
љно султан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану шт |
урски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дво |
ивали.</p> <p>Капија отворена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимба |
Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, је |
ити се.</p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци к |
ара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, |
игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију обично помилован |
из Голупца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пиш |
ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене |
/> као неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не ве |
еспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb n="501" |
помена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјен |
лости месечине — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, а |
лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не уву |
без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не питај то сада, него одговарај на он |
а, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му оста |
огао.{S} Милица је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила |
напосљетку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и |
е не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису |
и — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — реч |
ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не ве |
е почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошл |
урке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте н |
уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам |
змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин |
и је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жи |
да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији нарук |
ампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман у Деч |
м опрости Харалампије.</p> <p>— Збогом, Пајсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са |
мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, и до пол |
притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Ха |
је, а не само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув оком на Харалампија.</p> <p>— Да не гу |
и други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ћ |
ријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Ја |
ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо |
г пола овцама поученија давати.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Г |
нпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји синци? |
за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ није рад |
>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова |
елога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несретни људи!{S |
забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац Пајсије оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са свој |
ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вин |
е, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедерев |
’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Харалампији, ипак није се |
{S} Још мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнежевићи спавају.</p> <pb n="40 |
аквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем улази.</p> <pb n="428" /> <p>— Како сте ми, кн |
што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, |
моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робо |
>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула простран |
и а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампије.</p> <p>— Збогом, Пајсије. |
е сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, н |
ругом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је би |
јсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> <pb n="426" /> <p>Кнежевићи има |
д стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и |
рече Прибац.</p> <p>Харалампије да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. </p> <p>— |
а Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће См |
д њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и вл |
узданула и од говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, и својим мислима упирала је у |
ри вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Милеву приволети на тај план, к |
се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, д |
ја је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице и да |
да стадо заробљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло п |
о, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу |
ки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} А ако |
м мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кад |
{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекива |
туцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном цари |
беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак са својом речи циља, удале се |
ше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир п |
ве речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери |
његову доброту излити.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Кра |
ановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају право на престол, и тако нити Лазар нити њег |
едамнајст Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црве |
риш који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јерем |
; у среди празно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и |
ћи се на подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са задовољством гледао је на оца Харалампију, који |
осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој |
окровитељство турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, а |
лику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује камење као глава из гвоздене цеви.</p> <pb |
вај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи оту |
сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одв |
етник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу доне |
ио, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заш |
с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљ |
вили, које због сопствени’ узрока, које пак због красоте вароши и величанственог предела. [Кака |
га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито |
е најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите |
ноштво турско протући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако |
гу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S} Ј |
новом господару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у |
да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту |
војој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка |
а је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађ |
рије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповјед |
ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је |
ечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</p> <pb n="373" |
инограду господњем влада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готова је турчити се, да о |
у ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије није га оставило, но поред тога би |
н, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Њ |
служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији |
ам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи р |
Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је |
истог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио |
{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама оста |
е је српска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Уг |
о исто је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и м |
је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је |
ца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек с |
Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и српски господари не једанп |
српски господари красне домове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због |
ло онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамиј |
се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских постидети.</p |
лагом дошавши дољни великаши градили су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом постане на |
е онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови в |
Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де г |
нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га подбада против Мурата, да се ослобо |
и овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину. |
други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови врзу.</p |
лно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао |
но, и то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и |
упца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до |
сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уко |
он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао |
као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што дад |
> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у ж |
нда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а |
прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с |
ко му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на т |
уједно ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господара, бо |
сваки помислити, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој вел |
ом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није |
р.</p> <p>— Па да могу таковим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила. |
су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, с |
се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако н |
виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p> |
и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да у |
квих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака |
p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, |
до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достој |
ху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспосо |
а откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Г |
е може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци |
смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштов |
ад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и |
р до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма пр |
вих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу |
ече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење до |
, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић |
" /> <p>Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књ |
и не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда |
овића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској |
било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} |
се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му |
ане, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за |
год у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пе |
Петошко српска луда, у турском царству паметан турски паша.{S} И док је српски народ сретни би |
нковић био је двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је в |
су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јереми |
{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу |
Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јага |
е био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад |
нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; |
ад једно, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи. |
ела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Русна по с |
ошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ |
Харалампије, нећу много поучавати, имаш памети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, |
е само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветни |
у ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> |
дале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и вој |
ом дође време када је величаственији од паметних и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги д |
бити опкољен — узврати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке на |
ече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ |
е рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак кр |
<pb n="371" /> <p>— То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за |
заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Св |
ом почитанију, особито кад изненада што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код |
Харалампије, никад још ниси таково што паметно измислио.{S} Остајемо, дакле, при том — рече Пр |
цу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне |
та би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели д |
где својим особинама, као оштроумијем и памећу, далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у |
ја свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезају |
Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске |
е не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе |
ној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Војновић, остао |
ка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Ла |
Мурата султана, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити |
пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога о |
ја војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих вла |
т Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ ме |
борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пас |
и говор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер |
ке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не пре |
деревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на покло |
ати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуг |
матрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вук |
, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког в |
њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверит |
су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало |
е дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и |
ке битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" /> опријатељи, |
и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би у |
ког живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Ту |
о.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, |
ранац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да т |
Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непр |
, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у неслози христија |
ербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} С |
пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у |
елу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба |
в поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала |
ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турц |
ити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} П |
један другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле |
тини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор однесе у |
ваца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне с |
ску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариг |
злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу |
породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара п |
цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене уј |
све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не мо |
прави.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њих читави се п |
сни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу б |
је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи М |
ца, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Дакле, |
раштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би мо |
а је у твоју корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не |
и подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту п |
рилику да досади деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом |
Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вук |
а партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.</p> <p>— Не именуј га деспо |
што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је т |
} Откако је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вуковци прешли на царичину |
бри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој смет |
одом управљати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милиц |
смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, изгубила |
спот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патриј |
т је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог им |
S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је |
овеческе умерености и трпљења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење једног или другог го |
две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, други Мару, тре |
.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете си представити, како |
и, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, ов |
ије иде потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Хар |
ет царичин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} По |
ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поре |
српском царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су били |
арица слепила само зато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, царица се дволично прама Ру |
зу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефендија, п |
је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и пото |
ица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним осећајем, |
еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченце светог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страд |
Вукашинова породица морала се са неким парчетом земље задовољити, и то под покровитељством тур |
знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће |
ријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот пре |
па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше |
то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамиј |
руги цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наме |
ту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљ |
риштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову нау |
тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови |
, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију |
пићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те м |
Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растати, но |
едан султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од ва |
ти и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах |
} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</ |
ју.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, и све српске земље и њихов народ |
народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан пр |
ао овце за пастиром иде, па више такови пастира на више страна народно стадо деле.{S} Како је м |
ло удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице |
аслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже с |
е повуче, не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јунач |
, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био ро |
д другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на више страна нар |
је рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави |
и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, |
руге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игума |
се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га |
је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци |
сила влада, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царст |
ани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша |
га су великашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, ни |
е народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све |
твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и прави |
тељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био |
</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, упражњена је столица, но чује |
биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се |
покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту р |
/p> <p>— Живио и наш Харалампије, па ма патријаром постао — напије Јаблановић, бацив намигљив п |
гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{ |
жертвују.{S} После оваковог закључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, ви |
18590_C1.2"> <head>II</head> <p>Јеврем, патријарх пећки, Новак, старији саветник цара Лазара, Н |
тати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе |
И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — запита га поверителним гласо |
ало.</p> <p>Царица са својом породицом; патријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били с |
ћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, очитавши благодарителну мо |
био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поре |
али и разделе се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у б |
бед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у |
погађају се како да буду отпадници.{S} Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па |
руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за падше и за спасеније н |
тпочинути морају, дигну се да отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарителну молитву и п |
добили су добру <pb n="226" /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно лице показивао, но није се могло н |
светла царица с тим задовољна? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем задовољна |
<p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Ту |
шња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се |
{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он |
га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђер |
велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бранковића мало ограничити, ј |
и стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са неким достојанством.</p> <p>— Треба гледат |
аљска, она се целог народа тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам томе противна — одговори ц |
ивна — одговори царица.</p> <p>Овако се патријарх с царицом договарао, а после тога остави ју, |
а красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и ве |
>— Добродошли, и све добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> < |
p>— Сад од Косовог поља долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С |
ости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у К |
шановом народу — рече тихим гласом седи патријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко са св |
о.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас |
ог пунонадежног сина Стевана — одговори патријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила. |
ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — потврди М |
дати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори патријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се |
е одбор правитељства установи.{S} Свети патријарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матером, не |
остреш прослови:</p> <p>— Када је свети патријарх војску благословио, све је било у највећем ре |
је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећ |
и’ пророчески’ речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједан |
слов привременом правитељству — закључи патријарх.{S} После ове речи сви <pb n="267" /> се дигн |
ако ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига |
ченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драговољно допусти |
је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је на с |
вједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као светитеља држи, |
бе оставили — одговори озбиљским гласом патријарх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки она |
ласове оданде чути — рекне тихим гласом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао преспавати; и |
а то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао |
тада вуци ће однети? — запита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном |
ар отаџбини услуге чини — рекне умерено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго разговарали о разним |
а сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p |
— рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко замишљен стане говорити.</p> <p>— Одав |
е баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпут патријарх узме чашу те наздрави царици:</p> <p>— За здр |
не може помоћи? </p> <pb n="305" /> <p>Патријарх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Патријарх и Новак спремили су се на подворење царици.{S |
ажне руке која са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђ |
залогаја с њим мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јут |
а и Ђурађ највећма се противише.</p> <p>Патријарх, предвидећи неизбежиму пропаст, овако закључи |
места и остали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно очита предвечерњу молитву пре још |
позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.< |
илица са мало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх благослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па о |
војску купио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ств |
оје прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и његови калуђери, опростивши се, отиду у ман |
ун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да |
на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, да |
ишчекивала на патријархову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу м |
јаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S |
ла, но царица није хтела <pb n="245" /> патријарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва |
а у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот је хтео вла |
ријарху и Новаку.</p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је |
ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</p> <p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш д |
а нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали су као |
.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несреће и челични Нов |
еља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова велика седа брада дичила му је пу |
азабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па са |
једно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица намерава, није се одма’ разабрати |
стити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам досад |
ли најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и н |
ећу много поучавати, имаш памети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједа |
случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то позн |
зеше места с обе стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају |
иљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутрењег залогаја с њим |
згубљене битке косовске поред себе само патријарха и неколико стари’ саветника и војвода без во |
рјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријарха као свеца неког поштоваше, па је радост код |
могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харалампије добије позив од Русн |
ености био је љубимац и достојан ученик патријархов; отац Харалампије морао се пострићи по жељи |
ица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео храните |
повреди.{S} При том познавао је доброту патријархову, који, познавајући светске слабости, са св |
ће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — одговори Митар.</p> <p>— Зар мисл |
ли га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — рече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све |
ита Новак, најпре поздравив га скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него в |
конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, |
рску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалампије са највећом |
везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{ |
оченик.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом.</p> <pb n="442" /> <p>— То ми и јесте прав |
страдао Харалампије, када је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сп |
у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је цариц |
ади дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по круш |
бити Турке; то је први посао — одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чи |
ој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком.</p> <p>После косовске битке кад је у |
о је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, говорили су као о каквом свецу, но |
лицем ишла је царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.</p> <p>Милица је прва патријарха у |
бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у турским рукама, лако се можеш покрај нас |
</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </div> <div type="chapter |
Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> његов патрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме |
Кад видиш <pb n="350" /> племенити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божан |
божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видети јед |
гледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахомије је уважавао Леонтијеву науку, смиреност и родо |
/p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и на |
нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати |
чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију |
ом бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то |
Жички митрополит, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници. |
{S} У намастиру је поглавар архимандрит Пахомије, осамдесетољетни красан старац, који је виђео |
добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним прослави, него ли |
е одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротости. |
Обојици долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p> |
>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чек |
нила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црно |
фендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено с |
и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад |
Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после св |
паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан о |
ти, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није допустила |
српским соколовима доведене су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу с |
лије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће |
може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па оп |
рослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са |
почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражи |
новате ствари, говори канда није турски паша, канда снева, канда је хришћанин, па исповеда тере |
елог пута показивао се као прави турски паша прам Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би ин |
луда, у турском царству паметан турски паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је б |
што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом |
до, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљ |
миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако |
н нападај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и везира велика је, може султана опет на рат навес |
е тефтердар, па ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три то |
ешко је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма |
<p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од т |
шта дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султан се овима прикл |
.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан много даје.{S |
ултан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге в |
Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита сул |
д њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско |
нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарс |
уштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони |
иђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не прија |
ерује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је |
увају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред спашав |
д кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p> |
ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својск |
ша рукује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави турски селам, изгледа као Србин у турск |
ше нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, т |
осаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао |
тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Т |
јски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам свој |
ег’ на путу.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са прекрштеним ногама.{S} Харалампије та |
рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погу |
учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша ула |
српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша |
да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје с |
крати.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p |
"SRP18590_N7">Погрешно.{S} Треба Ферхад-паша.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N8"> |
мора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван |
да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферх |
шља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша разабере се.{S |
{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку показив |
да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар |
тошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} |
дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферха |
вић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се д |
а хоће да преда Голубац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило |
г бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферх |
о с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут м |
на, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то у |
е кратког рахата, одмора, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} И он је |
је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турци виде, |
овдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку |
пије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> <p>Хар |
рихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш |
29"> <head>XXIX</head> <p>Кад је Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и иш |
згледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша про |
ије не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, т |
аши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака у мана |
ику погибију нанела предводио је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како |
уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу овима и д |
носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Т |
Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглер |
х народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све |
ожили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину |
прављено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p> <p>Поседају. |
е то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се пок |
ја ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безев |
p>— Такав је живот Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је животарење, не живот.</p> <p>— Том |
у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харал |
</p> <pb n="484" /> <p>То изрече Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека |
чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он упра |
р би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајал |
у — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи ј |
ска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда посл |
/p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види |
родице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти пр |
</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с војском ид |
ина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ше одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутр |
показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, напротив, уве |
е.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, |
напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити. |
ов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад-паша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — п |
је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при |
овце — рече мало оштријим гласом Ферхад-паша.</p> <p>Харалампије канда је само хтео да збуни са |
Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се |
таде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је к |
то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n="450" /> <p>Харалампије, телбиз, испиту |
занимао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин ј |
Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара одважнос |
е над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко ј |
град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са сви |
ио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о преда |
га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај ма |
а све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> < |
<p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекив |
ла би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљати деспо |
о турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, и |
ограда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он |
90_C2.34"> <head>XXXIV</head> <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне |
8590_C2.30"> <head>XXX</head> <p>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, изв |
-паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак |
а, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео |
кој војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с својом свитом, неће Дунаво |
исли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, и запита га шта се то све |
издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, |
ца, — одгонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по н |
камењем посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу |
хад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе |
те угости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све шт |
р је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Би |
дмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре |
говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’л |
а потражива цену Голупца.</p> <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје |
нда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудновате ствари, говори канда није турски п |
тну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одв |
чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута показивао се као прави турски паша прам |
пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим |
како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча сво |
пићем и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа |
се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи ј |
з замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Х |
арце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Срб |
p>Поседају на миндерлуке.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Одавна се познајемо, деспоте, и |
од радости очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да |
на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек |
еспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султ |
аралампије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Хараламп |
пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> |
је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом Јеремију, понуди га да седне, и он |
ва у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на ве |
у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да |
иље заире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба |
ламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напри |
дија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се |
о као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, д |
ад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и по |
ошт могу коју прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачини.</p> |
у срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Гол |
ушом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезарији жуд |
да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га ов |
наш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голупца са условима уписана је.</ |
у да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Харалампија, који сад не гледи више у Ј |
то Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де |
ље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на бла |
а проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша стану |
лон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами |
што није запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је в |
у негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, |
ким пријатељством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у име султаново, често је деспота посећавао.</p> |
, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно дон |
тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} Није се Харалампији ни за’ф |
и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли |
не.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део в |
ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, на глави |
у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са деспото |
Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петош |
глед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје |
па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Каралампоглију.{S} Овај дође и накратко ћед |
е ствари међу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење поклонио.</p> <p |
} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, |
свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у он |
адолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман христјанства.</p> <pb n="43 |
ак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се његова половина од |
као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Дон |
-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи |
шио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-п |
ветују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Св |
ултан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп |
силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах |
кве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, |
у одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па |
е на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам |
ремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најп |
Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султ |
султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо с |
од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њем |
људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ |
султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, пот |
Једренима, твој самртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србиј |
бра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је приј |
ко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађа |
ашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот б |
преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад |
дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право д |
е вије било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша |
18590_C2.31"> <head>XXXI</head> <p>Исак-паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још л |
изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље |
ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, |
толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ |
Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да б |
p>Вече је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац |
Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима запов |
му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не |
текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пре |
ултан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији |
и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{ |
да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка леп |
тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша разгледа предел, унаокруг, и надаље, диви се плодн |
беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p> |
с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није |
ве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица н |
у у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Срб |
ључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушм |
мена посјејати не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ |
е, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабит |
Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих |
трти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се |
и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то главом одобравају.</p> <p>— Ре |
ски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и пашама угледнији.</p> <p>Ферхад једнако понуђива Харала |
ојновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да |
а што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жен |
>Диван започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голуби |
а је.</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра |
че поклисар.</p> <p>Султан се насмјеши, паше главом махају.</p> <pb n="446" /> <p>— Пеки, ви ђа |
калуђерско руво, навлачи све делијско, паше сабљу, место мантије долама, на глави самур-калпак |
љ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске постајати не може |
би опредељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно |
/head> <p>Сутрадан султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан |
Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је |
ти, за њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња |
мпије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јабл |
град Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма веро |
ад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефендија, па напослетку паша, и то о |
калуђер у султановом околу, код турског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, ч |
лубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши |
идик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ |
код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-п |
Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана сем једи |
ло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Ј |
ти.{S} После косовске битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србиј |
ећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа оси |
н влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама где се царица Милица и кћер |
е све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да ди |
Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако са |
ве диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелиј |
па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспо |
Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хри |
о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паш |
т по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене.</p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се |
лавноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме |
Српске војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом |
рје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, |
иђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки |
узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амур |
и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам б |
о стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан се насмј |
"subSection" /> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, старод |
и’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта |
ан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишен |
се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био |
продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потпи |
Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше.</p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви |
паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ф |
сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју |
здајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стан |
, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ |
и, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у де |
де.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ и |
м је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина |
између <pb n="451" /> Петошка и Ферхад-паше!{S} У српском царству Петошко српска луда, у турск |
е даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p |
ти Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напрот |
алампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па |
/p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође |
не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Хара |
огама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва |
пунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јере |
"> <head>XXII</head> <p>У чадору Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша |
аралампије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да неш |
ом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде |
ина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне дав |
д Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голу |
орио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> пошао да |
ши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом ст |
у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје ве |
рчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Фер |
а.{S} Харалампије тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и |
шт’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> <p> |
ко ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмени када < |
ласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’а |
ича, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на ње |
печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би хака до |
е.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћ |
Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Радосав седили |
му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код |
бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалам |
о султану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско |
ротив, Харалампије није познао у Ферхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислит |
оре, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Срп |
и се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку ка |
оград.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београ |
</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и са |
тигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, |
ца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаури |
дам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, п |
осе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голу |
е се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан н |
лаго што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам |
ли међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си м |
аша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и |
зброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и д |
враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот расположио је војску по кре |
је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Н |
не, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велик |
ијелио, једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов гр |
.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пенџер |
мље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, |
то себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ м |
о пије, добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.< |
д-паша.</p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси |
ожити не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је право, — прослови громким гласом Јеремија |
и, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, |
о и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ |
ош већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код на |
<p>— Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, |
ђари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија п |
овац предати.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захв |
ристајем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја бриг |
рече љутито Јеремија.</p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред тво |
употребићу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне |
<p>Јеремија одговара.</p> <p>— Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стева |
ило старо среброљубље.</p> <p>— Честити пашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после зб |
ија сам благо примити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при |
насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; |
еља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Тур |
>Султан започе.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, сил |
жати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, |
аљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо |
је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек |
одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт н |
Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша |
аје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име св |
пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек онда н |
и јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред |
не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како |
p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голуп |
Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија утаманио, ко |
лаву, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу |
ао, а сад после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и уживам пуно султаново поверење.{S} |
сулман га радо прими, начини га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Хар |
ијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више по |
о, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се по |
много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је жив |
уп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо |
Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— |
на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свије |
ка враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глав |
би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборе |
победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није |
на да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук |
е тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопходимог граха |
н, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу |
р, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам б |
ко, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део |
рпском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри |
те, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За мене ј |
м ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у |
p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш си у |
сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још г |
на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{ |
’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> < |
ошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће да пр |
Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душ |
у исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми |
ако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељи.</p> |
ушман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша у |
ије, телбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Фер |
е умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Хара |
ље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, пријатељ нам го |
подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Голубац преда |
> <head>XXXI</head> <p>Исак-паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на п |
ебрном ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изневерио Христа Сп |
тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната приј |
ша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онд |
b n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само најбољма мож |
му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на ст |
најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} О |
м на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша |
канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Хараламп |
пије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, кој |
рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су д |
искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста |
тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од |
у, да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па |
срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си ш |
у трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, |
има, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, |
е.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије п |
Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће |
> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, |
у замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.< |
.{S} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у д |
ије остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S |
ре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт вр |
јкама забавља, па поред ситне тамбурице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књаг |
е у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрен |
рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n="526" /> <p>Деспот и Јерина излазе, за |
н је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n |
дао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но |
а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводили дани у двору |
претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> <p> |
} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би чове |
ћи је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог |
шта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и пе |
чког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латина научили.{ |
ло је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није бил |
и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач престајао, донекле задиркивали су Петошка.{S} Пет |
, истина, красно, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи печат благоговјенства |
овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер |
рата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер |
ликог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати |
подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије тридесет хиљада дуката.</p> <p>Н |
Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, |
ога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне ба |
p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а др |
<p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом пр |
а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јереми |
предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, |
Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац |
он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је к |
д турску власт потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гребљановића, и не мога је имати, |
бри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах бу |
не побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађ |
ад смиједу само луде слободно говорити, пеки, морали сте царство изгубити.{S} Дакле такав је би |
главом махају.</p> <pb n="446" /> <p>— Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу с |
а сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом пресече султан.</p> <p>— Поклисар |
, јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се |
вем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантаку |
езу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста |
р.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Ц |
код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буд |
, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред народом ону |
се лов ловити, утве шестокриле, златних пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија |
књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, великим словима златном бојом, то је писао |
у, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, де |
на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија ниј |
ствија иноплемеников,“ и тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p |
мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко језер |
н накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га |
ру, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Каји |
градска врата, диве се дивним сликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, |
ознат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње јуначке клице.{S} Држим да |
пот потписује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Угово |
Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што му један калуђер додаје и потписа име своје „< |
>” „Деспот Георг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у н |
ef target="#SRP18590_N1" /> и Марко!{S} Персијанац и Србин, мухамеданац и христијанин, па опет |
е један млад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и неколико год |
ђо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и из д |
а војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунц |
еше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, |
данели не једанпут су јечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим ј |
гудивши у својој старости јошт неколико песама, одзива Душанова доба, у једној пештери каменито |
љен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао д |
ећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде |
види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Беог |
-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим. |
ећ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ак |
идана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог |
> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будим |
славио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, |
о је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запита |
забавља, па поред ситне тамбурице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња т |
оред танког звука лаке тамбурице, поред песме каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти цар |
{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас му |
уји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезари |
су радије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, него громовити глас Грмана и |
ле добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сил |
ову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је ј |
, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале.</p> <p>Немојмо ни спомињ |
а, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — |
омињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариг |
} Један слепац проси милостињу жалосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема н |
о на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била оби |
се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дамаскинову „<title>Плачу и ридају</title>", у су |
те.</p> <p>Сад калуђери започну жалосну песму, посмртно пјеније, одјек жалостан у срце удара, р |
ша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљ |
Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави бра |
и се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p |
ишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ кој |
ити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ни |
клоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то иона |
распетије дивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од л |
итка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са св |
а.{S} Танког високог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о |
Но бије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Тат |
изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро наквашени, истрчали су напоље и иш |
зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни ра |
а те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео с |
калуђерству не има ђаволштине? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и т |
еби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, |
ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвук |
тпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но калуђе |
е на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу |
ојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотин |
ајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па да могу таковим дедацима памет усвир |
и Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне сна |
клонити.</p> <pb n="371" /> <p>— То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ з |
ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре бил |
кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет година, које као једемске хурије и |
C1.1"> <head>I</head> <p>Године 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> |
казао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељи.</p> <p>— С |
ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изневерио Христа Спаситељ |
} И каква разлика између <pb n="451" /> Петошка и Ферхад-паше!{S} У српском царству Петошко срп |
p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, |
тошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забу |
ијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су г |
е познао у Ферхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p |
у, који је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкр |
Харалампија не може да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код |
о, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да |
ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити |
ознат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био |
} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> < |
који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници и |
Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост ве |
певач престајао, донекле задиркивали су Петошка.{S} Петошко није ником остао дужан, но сваког ј |
буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, Костреш.</p> <p>— Шта и |
лампије од радости насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме прот |
издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу в |
искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој са |
није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — одговори |
тву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ј |
очну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који |
Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је |
ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Он |
м шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и гово |
Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с |
а.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је |
у божијом и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом д |
едати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а по |
ш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи довед |
јао, донекле задиркивали су Петошка.{S} Петошко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљ |
оду добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте |
оћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, а особито |
је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и |
ише важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијски |
којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина |
отерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будал |
чку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратимио, и много шта имам |
живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ з |
етошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер велика господа, кад |
ино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе |
гу распростирати.</p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Харала |
ш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тк |
познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, но |
пасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, а |
че, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем заш |
у када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, сам |
можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с то |
у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе |
ане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђ |
ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будала у двору цара Ла |
за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би |
чки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све погрешке и страсти српски’ вел |
већ досад већим постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде |
отишла за манастирску куварку? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не |
тио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Пет |
тријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама још и тако што |
вио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, |
{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свач |
:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазн |
из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће |
ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у |
ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђера утекао — продужи |
ити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио би |
гости опет заузму своја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обеда |
еревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошко овако разговараше, донде се остали смејаше и ча |
све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да |
кар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад бил |
аш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодушија, |
од мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јес |
јничкога сталиша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за буд |
— Када сам од калуђера утекао — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно |
овиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам Петошко — одгов |
овара се.</p> <p>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Харалампија, канда га је |
— запита Новак.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и |
а шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Н |
е ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Д |
е Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не пр |
свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале такове прим |
ам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали |
куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> < |
у знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <ref target="#SRP18590_N7" /></p> <p>Деспот по |
тво изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу л |
ким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка |
д — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо |
Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам Петошко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспоту го |
ско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили |
нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Петошко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутну свад |
је баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама српску господу занимао.</p> <p>Шт |
био.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка |
еобичну, биће смјеха — рече подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је отац Леонтије мирно спавао, до |
м.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике.</p> <p> |
је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родо |
н ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није му допуштала д |
S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Радосава ка |
шка и Ферхад-паше!{S} У српском царству Петошко српска луда, у турском царству паметан турски п |
и Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — |
во?</p> <p>Јест један Петошко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели. |
о час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је оставио изненада дворе царице Милице, ником |
{S} Већина се сама себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши унутра, покаже весело лице, веселије |
, који још далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на његовом трону, или столици, која је била под |
ав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор |
шца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Петошко остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски |
и, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора проговори јошт као |
не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мал |
не последње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Светислава и друге војничког р |
м га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</p> <p>Ф |
еде, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n=" |
анину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга |
ало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко? |
ајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си |
као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његова једн |
ва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божиј |
ко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем |
ружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да |
кад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постил |
рима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што ј |
09" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у турским рукама, лако се можеш покр |
ом или владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но предали се на славу божију и на слав |
"> <head>II</head> <p>Јеврем, патријарх пећки, Новак, старији саветник цара Лазара, Новаков син |
ти.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком.</p> <p>После косовске битке кад је унутарњи раз |
елина од Браничева — рече Харалампије и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој ст |
ни се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јер |
метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу искићени ножеви.</p> <pb |
обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњани |
решке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгле |
отписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да повеља |
ребало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једа |
в нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Св |
ке породице произишав, носио је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Његов угледан |
ичин двор у Крушевцу није носио на себи печат царског великољепија, но одговарао је брижној душ |
лики’ певача, — али није носило на себи печат благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешт |
писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на див |
цу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве племените породице са свим њеним сла |
ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи јед |
а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повред |
вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> <pb n |
орити.{S} Кад су братија поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве вел |
ан и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија в |
ојска прелази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се је |
сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два |
трвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са с |
</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ |
тан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоће |
песама, одзива Душанова доба, у једној пештери каменитој оставио је своје гусле јаворове, да к |
к невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи |
пет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двор |
такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што |
оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> <p>— Дак |
ман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви |
сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ |
не сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који ј |
рже да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> |
</p> <pb n="441" /> <p>— Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p>— Да |
>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} |
</p> <p>Тамерлан са татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез. |
н, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штет |
може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђ |
{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда сл |
је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пиј |
са, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који |
што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не ви |
аља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши |
и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, |
ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фал |
<p>У стану турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гл |
о својој користи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита ист |
p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га зајед |
турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста |
— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферха |
ни што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран научи, в |
p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско рув |
ужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина |
да последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети који је |
="280" /> замерају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногам |
} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијет |
, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда т |
од јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.</p> <p |
атног класа задобише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи |
, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, никог другог од деспот |
е шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, |
Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотст |
<milestone unit="subSection" /> <l>Вино пију три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијелом |
>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Нова |
<l>И остали витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале |
вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</ |
и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Харалампије као калу |
тају.{S} Скуп је сваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па пр |
звије.</p> <p>Турни под својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчекивали заповест новог султа |
пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, ракије, шећерне гурабије.{S} |
један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне им |
закључи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ нас |
атија поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати и ос |
и су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} Код в |
је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече у |
ћа купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, устане и |
луђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p> |
га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, |
и.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гле |
ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све и |
а ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мој |
у.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима ра |
дни су децу, младеж поучавали, други су писали за народ полезне књижице, и међу народ раздавали |
е дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот зачуђен.</p> <p> |
ња.{S} Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, великим словима златном бојом, то |
да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Де |
хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити |
у, великим словима златном бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској го |
, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међ |
Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем |
гуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем.{ |
је манастиру Студеници, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, |
<p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p |
жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, па чита.</p> <p>— П |
поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе на коље |
и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе на кољено султану.{S} Султан преда пис |
ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди |
ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у оброцима ће пос |
несе на кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти |
{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, па чита.</p> <p>— Почекај мало.</p> <p>Јеремија |
човека Харалампији, ком се налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.</p> <p>Харалампи |
.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голуп |
ије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањић |
и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига свет |
ошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на предају.{S} Ја |
нити.</p> <p>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, |
ручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање |
сак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па пр |
ајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна п |
че?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли |
а их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањени повезаном главом калу |
и му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бран |
е калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. |
деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају. |
дан дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговар |
а у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Деспот погледом мери Јеремију, Јеремија |
пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губ |
је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и пл |
} Камо сад такови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душмана, но само гдје је душманин?</p |
е истина — продужи Новак — није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржал |
ро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бис |
г живота не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јере |
су дошли.</p> <p>И деспот после кратких питања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јери |
> <p>— То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспос |
жемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт р |
да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, |
има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарх |
е тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} К |
алосним гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода Костреш прослови:</p> <p>— Када је свети |
Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не питај то сада, него одговара |
а што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранкови |
младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба |
часнике, који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их бога |
сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па |
не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Бос |
Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовал |
?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о то |
ез доброту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су в |
ала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов |
а да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су |
, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што ш |
елике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да |
о Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерености, дакле |
тановом околу, код турског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, |
> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго м |
твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не сме |
гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако |
пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се да св |
је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчин |
о.</p> <p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер |
> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p |
ока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и граораст |
турства, силан дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n="510" / |
уто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи |
иженом братијом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на некол |
производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост таложи.</p |
ји Голупца.</p> <p>Харалампије дође.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Фер |
.</p> <pb n="396" /> <p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа |
ије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кн |
да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> |
кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер ниј |
аки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада преда |
аја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — |
право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што желиш од |
евиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што ј |
кче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да доне |
служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p |
е Српкиње стадоше турске хареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице сво |
у, ломе, хржање, врискање рањених коња, пиштање рањениках, копите омотане дробове вуку, пиштање |
рањениках, копите омотане дробове вуку, пиштање, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{S} На Завишу г |
Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио |
о објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се ша |
ле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грман |
Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако иск |
<p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, ј |
то величествено.{S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но неш |
зда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак</l |
е Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и погладивши |
ак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p> |
Јер из Призрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ |
ве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p> |
алуђери започну жалосну песму, посмртно пјеније, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се |
настир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељи осветници се рађају.</p> <p>— Н |
ну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим |
ета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу |
својим красним, но кадикад раскалашним пјесмама успаљивао је чуства дворски’ служитеља и слушк |
славу хране“.</l> </quote> <p>После ове пјесме јуначко чувство обузме цело друштво.{S} Новаку с |
ан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плаветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S |
лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвујућу се невиност изј |
<p>Деспотовица Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту виш |
ити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем ст |
<p>— Како си, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити се не може; гледа |
т, танке усне стиснуте, канда задављују плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и |
главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја н |
к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу |
ама орошено показивало је румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, канда задављују плам |
ти врло опасан по Турке, зато ови други план предузети науме за коначно развојевање Србије.{S} |
није сигуран, представи Бајазиту трећи план, којим се српски народ подјармити може.</p> <p>Он |
е.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план произвести?</p> <p>Сулејман је оставио да се Милиц |
.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> <pb n="307" /> |
утим потруди се Милеву приволети на тај план, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p |
овор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ |
провирује, гледи, промерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и ср |
штина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, |
иле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива |
>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не ти |
тој Морави, масна поља, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа ка |
е велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жубореће потоке, обилате винограде, и св |
Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</p> <pb n="312 |
асвим не истисну.{S} Почне, дакле, нове планове правити, како би своју владу распространити мог |
удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није во |
није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима познавало с |
тној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети |
Палеологовој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из |
н-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту трећи пла |
можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита |
благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и уважава |
орења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си |
па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чадору пи |
цима пресиједа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p |
алпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, не |
риштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим |
аишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{ |
огли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад што ј |
нду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече |
подари.</p> <p>Но десница правде сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У ов |
раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Сва |
е Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тисућа дука |
оворили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима мло |
p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <pb n="458" /> |
и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све |
{S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за нар |
на, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима |
>Разилазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним д |
рман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави пе |
са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности ску |
децу заборавити нећете — одговори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем |
ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну те |
би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац ни |
ати могла.{S} Милева се пустила у тужан плач <pb n="263" /> и јадиковање.{S} Русна, опоменувши |
достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подв |
ким другарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="3 |
о се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носила |
мојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је примљена од Бајазита |
тпоји жалосну песму Дамаскинову „<title>Плачу и ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери |
авола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем |
то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онд |
, тако ме је све једнако неко превиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад м |
са притворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о |
{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им пр |
иђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прохте |
е лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{S} Чу |
витељ знаменитијих области.{S} Од мањег племена узвишени, обожавали су Обилића, који сам није б |
ћавали, признао је законитост Лазаревог племена на српски <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван |
е шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранк |
ечи, све је показивало да је од красног племена рођена.{S} Девојачко своје доба провела је на д |
ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавна п |
евају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, |
имамо ни онако насљедника за престол од племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћом н |
је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али т |
ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бранковића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће |
чим се.{S} Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, |
а.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је показивало да је од к |
време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца |
саставу носи сасвим печат Бранковићеве племените породице са свим њеним слабим и добрим страна |
алуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" /> племенити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гл |
ерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати снагом богодане ми ц |
чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, племенитог израза, но нема очију, да им душа из њих гов |
еницима све њихово остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће л |
о на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству н |
се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Турака, да не би своја добр |
Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој б |
треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска остаје, и за Турке изгубље |
</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут ис |
о још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао св |
<p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онд |
азита са Сулејманом, да не гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека |
е, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, |
остојанствено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господственим кораком удали |
ок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" /> кратке ноге, крат |
асом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јак |
е пределе, где баснословци људе у благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрадовала. |
ни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, ал |
вићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски’ робова ослободим.</p> <p>— |
ао што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ с |
ски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— Зна |
ле да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голуп |
а тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шт |
{S} Турчин је ту господар, турске шајке плове по кривудастој Морави, масна поља, красне долине |
се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турц |
садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи поглед |
ињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребр |
и не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело се да обори |
жењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он |
олово, оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Д |
олубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се |
еда предел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио на Алах |
дне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом застре, кад Турци јадни на |
и.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ |
тири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачу |
} А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на којима су урезана дивно мученија Христ |
тнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздованом силно хитат |
једно покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.</p> <p>О |
родица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих област |
ерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, |
е.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, је |
гор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном узвишеном месту види се велики |
ари опкољени, покољ ужасан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о |
ит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и са |
пије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће |
деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују.</p> <p>И сам |
обио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манастира от |
бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе |
самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа мест |
породице лако утаманити.{S} Сад треба, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну држати, је |
тити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да |
p>Царица је чекала Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је |
е у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу телесном два јунака, два брата, која су се у |
опасности изложен био, царска породица, по налогу Лазара, своје сигурности ради, морала се у Кр |
</p> <p>— Мораће се закон донети такав, по којем се забрањује строго употребљавање такови’ <pb |
Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђурађ, по својој одважности, распространио и утемељио би изнов |
се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај ме |
.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од |
гим хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили траж |
у видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну битку покуш |
као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачи |
омажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч |
су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је |
понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издалека су ходали чекајући на какав |
} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ |
е тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро к |
измешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије сле |
атељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да |
стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да |
евиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ уз по |
ле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бај |
ундом, угарским краљем, склопио уговор, по којем мене Угарска после смрти деспота као овоме нас |
детету високи дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онде где је после светског потопа св |
ди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојаз |
} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским конацима текар је било весело.{S} Грман |
ри софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом немирном духу, другу би какову струку живота |
син једног славног српског војводе.{S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султа |
против толике силе одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати |
гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандил |
доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По другим манастирима кувари су кували, али овде нужна |
једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а |
лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но |
учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови за |
кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за |
ађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига н |
ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам |
.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повреди |
говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дош |
ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л |
и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће |
ју, своју домовину.</l> <l>Српска слава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> |
је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари |
напустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какв |
стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство му из шака не извуку, допал |
d> <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како ј |
фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет девојака поред једног старца чаме?{S} Па ка |
рино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се оп |
одмах после смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског |
гарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер |
>Русна са Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Харалампије иде потајно међу народ и |
имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били |
у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p> |
вана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па наш |
тари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет год |
амоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут |
м задобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима посла, где млоштво коњаника ту |
м, који после смрти Стеванове само њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење проти |
ева.{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао |
е, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанској дужности измислила да би царицу з |
"356" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синови имали би насљедити гос |
Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима служити?{S} Једва м |
и.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога |
и, синовци деспотови, пре неколико лета по налогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разго |
</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Г |
убојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви |
има јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Т |
у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки ј |
е слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није |
штву одолети нису могли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} Народ изморен није могао као у ста |
Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерев |
учили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро |
новић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремиј |
рчин је ту господар, турске шајке плове по кривудастој Морави, масна поља, красне долине и план |
рати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је ч |
волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два |
и.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами пос |
двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На во |
знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви |
стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потпи |
ењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млец |
људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој науци и побожности давно већ владиком постати |
међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Обл |
смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p> |
> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, још треба |
.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Ву |
ко се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему б |
еност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу |
ху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову војску купио, но слабим у |
отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одм |
} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунд |
стављају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано н |
харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеос |
вана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, |
.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по старинском српском обичају.{S} Он је сад домаћин.</p |
адне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да заузме прво место, јер |
вна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о |
и одма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата султана, који је од |
на, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјан |
српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душа |
ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на |
ом постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев |
е од откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то |
ад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div type="chapter" xml |
а Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у |
буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода с |
псати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако |
у себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} От |
даље у Србију пружати почели, откако се по дољним српским местима џамије подигле, не један калу |
се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се гос |
} Мутне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим.</p> |
и.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могли.{ |
косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје |
ти мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да |
ао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању |
разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но |
потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу |
ачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тум |
ужаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то ка |
вољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, предста |
састајали се са новодошавшим гостима и по свом обичају забављали су се, које у шали које у озб |
Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Меле |
ише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и слабо украшени |
па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p |
<p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту |
лубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако с |
и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само |
од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено ве |
испунила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је д |
је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, си |
р пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко |
у пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дуна |
и калуђери тумарали су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Сте |
у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави |
и, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у |
у красну дужност.{S} Само сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом народу |
жу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код ца |
а битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са |
ички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.</p> <p>В |
у се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јун |
редела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Русна п |
твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу да |
за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> |
оведај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} |
а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед |
зао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} И |
опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који |
>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им |
хов; отац Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода |
>— Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метне рук |
помажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</ |
плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није |
p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш как |
{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо |
се смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност |
исмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако с |
битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царство задобио, породица Гребљанови |
им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео |
е.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?< |
наштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше |
на, по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, |
.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћер |
ам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ |
ителан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други план предузети науме за коначн |
је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му се |
ло на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечис |
Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту уч |
рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жал |
вке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је било онде с |
уступање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди |
де та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога уч |
а са собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> |
како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— |
ди и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— |
итост одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако |
беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и |
ити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглав |
та, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферх |
ријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, н |
све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харем |
витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{ |
ним гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у |
ску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе |
у добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гости |
екао, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су ср |
што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе же |
родужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то |
пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао |
сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро б |
д’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко |
но испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости зад |
<p>Међутим деспот расположио је војску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му више нема |
балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и гледи на де |
ћи па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голубац |
веколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се н |
д; сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и мучени |
састану најважнији синови, сви који су по несрећној судби рођења опредељени да над народом вла |
има, да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече |
удити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом слож |
њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред |
ну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> <pb n="309" /> <p |
бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту |
да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако пис |
ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма |
и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који је дошао да |
жије понети могло, ту се десило.</p> <p>По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска |
је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте |
же мирно путовати.</p> <p>Неколико дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за п |
преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу |
ећ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његов |
на није познала калуђера, па са страхом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала |
то тешке успомене, ’де свака деспотова победа донела је српско <pb n="524" /> робље у Скопље, |
, што су му преци започели.{S} Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, |
ш жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим |
војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у мир |
тете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт |
сао једну част војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у |
е друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> < |
деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они |
p>У Дринопољу султан Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи вл |
бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред |
и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђу |
радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb n="235" /> <p>— Дуго н |
, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у при |
Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, деспот им је са својим Србима на путу стајао, ш |
да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе. |
адању. <pb n="363" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље |
побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, к |
или су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака султаном.{S} Док је |
пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан про |
а остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са сви |
се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба |
чне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану ко |
бљеним свирепствовати.</p> <p>Малодушан победитељ са ухваћеним Бајазитом, победитељем Мађара, х |
ажност Стевана умалим.{S} Кад будем код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Сте |
душан победитељ са ухваћеним Бајазитом, победитељем Мађара, худо је поступао; тако исто са Миле |
војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту |
вима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде д |
з вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва о |
ти.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} С |
у ишчекивали заповест новог султана.{S} Победом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред по |
— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свач |
било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, и |
тало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао |
но тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, |
т христијанство могло би над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онаковој слози и љуб |
ао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султан се овима приклони и |
овом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душ |
рбаља равне пределе Румелије освојити и победу косовску са великим војеним масама и грдним губи |
ваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у |
чудеса својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ |
од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мис |
важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у случају његове |
коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу |
ем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> <p>Турци с |
егињи, што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћ |
астану.{S} После велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} |
и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчек |
несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећ |
робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, но |
сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбиц |
мађарска војска распрштена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо к |
Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ љеше |
се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>С |
био, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p> <p>— |
тво са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> <div type= |
гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И |
во.{S} Већ је унутрашње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} П |
тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S |
је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Г |
ојимо у светом храму „<title>Возбраноје побједоноснаја</title>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све |
који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од заманде управљао, да мира донде тражити |
д освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> |
усалиму на молитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S |
Он је богатством Жичу превазилазио.{S} Побожан српски краљ Стеван Дечански, отац Душанов, сази |
мају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот обдари манастир, даје поклоне, красн |
управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, |
де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана |
цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђери клечећи моле.</p> <p>Хусари нису нашли |
ара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S} Како је м |
и светитељи, свети Сава, и храмотворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каље |
лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb |
нћелија и разне скупоцене утвари што су побожни српски краљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад |
над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним Мелентијем.</p> <p>Војводе појединце заклињу с |
ни’ калуђера у храму божијем поред свог побожног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови |
јек, <pb n="525" /> тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</ |
} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем тре |
ц Леонтије, премда је по својој науци и побожности давно већ владиком постати могао, својевољно |
{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука прима бл |
.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство му из шака не |
раг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досе |
спот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко свом роду д |
оји.{S} Розгоњија није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како |
воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па |
д на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, |
рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у де |
ерхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди п |
Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и |
ш она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам |
p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота продераше до Круш |
.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша д |
ду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове слуге, прихвате оседлане коње, а Јер |
есне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи к |
’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе |
наца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи зајезде преко моста у град да улазак |
а исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разгов |
p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, |
о:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, изгибоше |
p>— Живио војвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јереми |
теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти ула |
по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана дес |
ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у леж |
ољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ д |
мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n="347" |
ин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу |
и као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запита Јеремија.</p> <pb n="423" /> <p>— Н |
е опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са одабрани |
ухамеданац и христијанин, па опет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други |
заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не |
ијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, што ми је |
да морам на други свет путовати, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити |
спота, мога господара, и ево ти деснице побратимске, кад поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ |
сан је Марка као најбољег јунака управо побратимски љубио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да |
Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и |
м два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило било вид |
играти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</ |
опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, за поклисара Каралампоглију, н |
ржати против силе доникле, донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују марву |
међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кне |
За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким |
S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од дес |
p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо |
из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће п |
урци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, |
ко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо |
сећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски не |
.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да |
арода, морате се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспо |
вић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо т |
бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба |
град бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l |
тајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и |
е мисли нису је могле на што изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће |
е у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је красно бит |
је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Ј |
украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, п |
јке закопане, и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, странств |
и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, |
жност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану пред гробни |
и.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је сво благо, доби |
својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер |
ајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу из |
, рањени повезаном главом калуђери, све поваљано, покидано.</p> <p>Ферхад му исприча како су ху |
са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије поведе једно десеторицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђер |
е Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе свуда о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце не |
тове војводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</p> |
рко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем. |
предаји града, дочекај Турке, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манас |
еспот пита откуд крвави трагови, рањени повезаном главом калуђери, све поваљано, покидано.</p> |
<p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до султановог харема?</p> <p>— Но још т |
.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том говор |
ве донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђ |
арен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да је на њој |
а.</p> <p>Харалампије лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једн |
изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Ха |
теваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, предати мора, н |
Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Ј |
ори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у т |
спот је све то одобрио, послао Јеремији повеље.</p> <p>Јеремија грабљив, властољубив, да би се |
двезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је од њег |
земље, планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени припадају, па још и многи |
</p> <p>Светују се.</p> <p>Јеремија има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но |
е глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима |
е разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им је већ десп |
ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; неки великаши, које од турског страх |
ућну међусобну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p>Сад су начисто, |
властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p> <p>Царица саз |
е Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и о |
> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове поб |
шом сам постао, и уживам пуно султаново поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и <pb n="346" /> |
ише служитељски’ образа који су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доб |
о сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгуб |
а радо прими, начини га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије |
а је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд им |
устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверителан показивао.</p> <p>Кад је отац Харалампије п |
хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителнијим гласом:</p> <p>— Сад морамо мало стрпељи |
в. патријарх добро почивао? — запита га поверителним гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и как |
Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт |
ко поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу т |
ати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковић |
у ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; он је јошт дању приметио в |
Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> |
то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађа |
епим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и иску |
ица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица |
му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте |
ему изражена божанствена питомост, чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се |
едан служитељ и посадио га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима |
ири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голубац подседа, оп |
е бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" |
Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могуће? — повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја сам то мојим уш |
је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради тек за |
алампије добија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb n="405" /> <p> |
ро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћ |
е обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је опет толико, као пријатељ |
велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њој предати, и то оном о |
одвојити, но, напослетку, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не хтеде. |
/p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власти, него се непријатељски прама |
сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, мени па |
229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је б |
ам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како с |
> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такође |
овиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ њего |
ле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто магновење дође му |
о није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, |
Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p>Ђурађ продужи.</p> <p |
ти мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p |
наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити. |
и добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> < |
остреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то при |
дама, на што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји принуди |
иде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног |
г рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, дон |
н и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедерево, да саградиш онако да нам на дику |
ра чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и зат |
сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сут |
чун калуђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам |
век варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди |
ири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као с |
донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.< |
подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их |
е у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да |
христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} |
ушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турс |
ном Завиши да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</p> <p>Завиша близу обале пона |
одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе по |
сли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријатељство п |
омоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељст |
/p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, потомци, |
нити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са ти |
и.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Лазара, на њего |
та је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{ |
b n="339" /> <p>Откако се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се кр |
S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде |
је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад |
осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот још са читавом војс |
о сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Харалампије загрли најпр |
што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <p |
што ради што му као једном великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару |
а за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доброту патријархову, к |
урци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— |
ћи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља |
не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у том пол |
нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље не |
у, најпре разглеђају Смедерева унутарње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежеви |
.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб Неманића, двоглаван орао, над њим в |
аспрштена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађар |
цивала што се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, његови при |
Мач мој никад нисам противу мог народа повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружа |
тивустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је |
је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу несрећу која је срп |
абране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је сад нам |
<head>XXVIII</head> <p>Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласло |
на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој об |
т с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала с |
Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим |
у Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама учиње |
Коњаници од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спу |
ир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једн |
n="468" /> и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљ |
ма моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивн |
— од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да н |
ултан.</p> <p>— Засад опсаду напустити, повући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од К |
дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српс |
ити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотов |
столина; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајућег непријатеља.{S} Синови правос |
х на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тоб |
то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота, знали су да у |
дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову војску ус |
да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то |
да одговори, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> |
ад прекини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што б |
ко част једна, језгра Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад поста |
ве изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља |
ђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту за |
се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, запове |
да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су се мог |
сао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и чобани. |
и.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока ра |
> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије с |
.</p> <p>Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава |
а у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Патријарх царигр |
ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с десп |
миловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како с |
арод на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, в |
запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, |
ке.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо са Турцима ићи против Угарске, он |
један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто је код нас, |
ше коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тр |
</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш као дес |
јех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да к |
сти.</p> <p>Деспот изриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он још другог душм |
.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој су |
уде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших коња неће раст |
а, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје |
пишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу задану ријеч, која је потврдила уговор Стефана |
Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту поганију са хришћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и |
на Стевана — одговори патријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде |
муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Ту |
вак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути |
Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет синова.</p> <p>— Где је мртво те |
и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се |
са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb n="26 |
на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал |
ако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегу |
свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане ниј |
ању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Харалампија, и издајничких војвода, којима све |
ли, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш кра |
.</p> <p>Војску која је Мађарима толику погибију нанела предводио је Ферхад-паша главом.</p> <p |
а да прослови.</p> <p>Улак прави селам, погибне се са поштовањем и прослови српски:</p> <p>— Че |
да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, |
а спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тису |
владао био.{S} Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лаз |
војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог |
ава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема б |
исити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђа |
Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек |
ја, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви пропаст |
} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети. |
жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чини |
ули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, а моја је задаћа |
оветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је с |
е певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Х |
калуђере и посленике.{S} У намастиру је поглавар архимандрит Пахомије, осамдесетољетни красан с |
о, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ п |
у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свеколиком српском народу могу добра чинити.{S |
S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један мес |
p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде влад |
ера у храму божијем поред свог побожног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни к |
к себи дошавши само је једног честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу чест |
вара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред спашавао је манастир од беде и |
акође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали |
м да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у |
ерхад-паша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферха |
е избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није |
еља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радоснијем:</l> |
поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица лево |
цу, који искапивши једну подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p |
, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це сил |
светла царице?</p> <p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одм |
ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> < |
ук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стој |
како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, и |
сти изјавио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="2 |
ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па |
а путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p> <p> |
му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У |
и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампиј |
тао — напије Јаблановић, бацив намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ зав |
То изрекав, Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио |
кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређен |
Харалампију, који је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Пет |
>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можд |
речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Светислава и друге војничког реда госте, па с |
а’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне |
је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и |
вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино |
овито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Фер |
на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n="241" /> <p |
ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, |
је био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; |
о из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве с |
Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом немирном духу, другу би какову ст |
блановићу.</p> <p>Јеремија почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду н |
ем.{S} Светују се.</p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Е |
Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града |
о, да све извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну |
чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће кр |
ји се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, |
,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, к |
речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те нез |
ивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба уч |
Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а д |
оље у калуђерству; решителност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије б |
ог половину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе г |
незнани јуначе — одговори Марко, оштар поглед бацајући на јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ј |
<p>Јеремија стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у ка |
рапезарије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао по |
арод толика бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави. |
а би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пи |
стојан живота.</p> <p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и |
пре ћеду Јеремију погубити.{S} Јеремија погледа на Јаблановића, и прослови: „Прости, друже, збо |
барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Розгоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће |
блановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и н |
стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане прежив |
аву гледали.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали. |
четрдесет година стар, смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, да |
еву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела с |
ашина од земунске стране.</p> <p>Деспот погледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађар |
target="#SRP18590_N7" /></p> <p>Деспот погледа на Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p>— Поми |
подигне, сад одобрава махањем главе, и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право |
огао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли |
ђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јул |
Харалампија, и опет прослови:</p> <p>— Погледај ме добро, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p |
морао познати глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, п |
сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљат |
} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци к |
нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсима задевеног има |
не, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледал |
на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p> |
пљени, можемо и другом слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био |
ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јереми |
е се славни град Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разгледају, главом маше, не могу |
> <p>Деспот изрече, на Леонтија озбиљно погледи, чека одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но јошт хр |
ти кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; |
р Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски госпо |
нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још младић |
јери оком, једва се може уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, |
ћи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, |
ве очи са умиљним <pb n="320" /> својим погледом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> |
ти, и стојећки се питају.</p> <p>Деспот погледом мери Јеремију, Јеремија деспота.</p> <p>— Дакл |
ешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} П |
вена освета, која се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву ко |
да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак |
ајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра |
тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, |
ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да |
савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота влас |
своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, |
аш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером |
нак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити нег |
метом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град пр |
ма, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не и |
би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, |
те ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архима |
ултану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не у |
баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му св |
а је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и пед |
невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, |
нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу св |
благодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Хара |
Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте г |
Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, како да ја немам, земље господар.</p> |
— Никако.{S} Султан требује Голубац као пограничну заштиту против Жигмунда — одговори Ферхад.</ |
лемена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто |
рвог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу пре |
а синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте |
може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчи |
<p>Ту је после Петошко прилике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и т |
лико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника користити се.</p> <p>Деспот је сад |
ишта од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запита га да ли |
ype="notes"> <note xml:id="SRP18590_N1">Погрешно.{S} Треба Хасан.{S} Прим. прир. </note> <note |
рир. </note> <note xml:id="SRP18590_N2">Погрешно.{S} Треба ујак.{S} Прим. прир </note> <note xm |
прир </note> <note xml:id="SRP18590_N3">Погрешно.{S} Треба Јаблановић.{S} Прим. прир.</note> <n |
рир. </note> <note xml:id="SRP18590_N6">Погрешно.{S} Треба Вукоглија.{S} Прим. прир. </note> <n |
рир. </note> <note xml:id="SRP18590_N7">Погрешно.{S} Треба Ферхад-паша.{S} Прим. прир.</note> < |
ке свом завичају шиљао.{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што в |
као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотовица Јерина јеца, чује јако опште рид |
пију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и Јаб |
уби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је |
земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> |
. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султа |
о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину себи |
нике који су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајси |
их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити.{S} Јеремија погледа на Јаблановића, и прослов |
ко опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам корис |
брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остад |
онио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт неколико песама, одзив |
анио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, треба |
говим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов про |
е памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, колико различити’ но красни’ цвј |
Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се с |
н војвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад један од другог не зависи, могу |
и или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејст |
Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с цар |
темељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред |
и.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе м |
а је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава |
у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’д |
ој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији све је |
ићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, дуже [о |
Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ |
е туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако |
оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећ |
оста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p> <p>— Помозбог, Краљевићу Марко — |
нство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог |
е крила да рашири, његова стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље земље у |
ала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се |
S} Као кћи Дејановића, славног великаша под Душаном, презрително је у двору гледала на нижег по |
дили су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом постане најславнија српска варош.{S} И да |
ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чист |
изневерио Христа Спаситеља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћа |
не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{ |
вна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих области.{S} Од мањег |
за калуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тел |
тка до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref target="#SRP18590_N4" /> како је по |
, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вуко |
н се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех |
ку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Кад |
риста откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и |
бало би одмах кренути <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ј |
ко Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској и |
зила, продужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно бил |
је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим д |
/p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — рече Милица.</p> < |
мањи круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског Ши |
алампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу ма |
лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кро |
нису могли.</p> <p>Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро |
} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но |
ош се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица |
грејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још млада, по |
и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над неким грчким странама господар |
е, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бран |
да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчекивали |
ља надалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l |
ине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем поред пријатељске чаше |
страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар био управља |
се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити и |
е такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен |
з Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гудало га |
мо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.</p> |
рмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему |
довати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било ј |
пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је би |
ад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборис |
јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Вл |
, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за које је у једном углу дворском |
а неким парчетом земље задовољити, и то под покровитељством турским.{S} Краљевић, држећи да има |
е српска влада распространила, нарочито под Душаном, <pb n="214" /> Прилип је био место дворско |
ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што им се год доп |
ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</ |
ј отац Леонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царст |
е и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но не |
њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отима |
младић одликовао се у босанском походу под заставом Силног Душана — упадне у реч Русна.</p> <p |
ао чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} Т |
ује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} |
и представити, како се у овом намастиру под управом Харалампије живило, и шта се радило.</p> <p |
е.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старо |
и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, о |
вити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, |
ојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђ |
е Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је |
и берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</p> </div> <div t |
путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисл |
р, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} К |
е не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, |
мети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као просијаку тај новац, вратићеду то ђ |
а.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што са |
побожни српски краљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су мо |
{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га подбада против Мурата, да се ослободи од уплива турског |
ирујеш.{S} И Турахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треб |
е сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и М |
олошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају властеле једне против друге; не можеш да скло |
е жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећ |
ш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то < |
S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити |
куд није намеравао.{S} Турци га једнако подбуњиваше против деспота.{S} Морао је једнако четоват |
ожемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} Толико нас искушав |
/p> <p>Јеремија има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није б |
асни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија во |
а и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</p> <p>За тили час сви |
<p>Патријарх и Новак спремили су се на подворење царици.{S} Царица их је такође спремна примил |
Јаблановић дође са својим оружоносцем и подворником који је на јастуку од кадиве носио кључе Го |
е главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана |
ом ма како способним младићу књажевском подвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи ца |
а није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот ув |
м да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и |
едерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин ста |
е, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих пр |
та му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како би б |
тив народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царство утеме |
да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му С |
д Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свеколики народ по |
е <pb n="323" /> јошт већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, која ће од |
бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се |
и свију пчела својој неотклоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са с |
егов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта |
о збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погр |
ава на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати |
, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло м |
ад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голубац |
лика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толи |
е било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слаб |
мирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p> |
ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Фе |
Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца пр |
егове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ велик |
.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакш |
-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах |
Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити |
махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— |
ма, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види |
рхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, |
n="475" /> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем |
ти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу просл |
остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па н |
ара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српск |
а за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни а |
блановића и кнежевиће наишли, који су у подземним стајама скривени били.{S} Харалампије да би г |
еву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, украс и |
крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека |
ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у ваш |
ковић, који је толико пута руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p> |
јатељству нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царством, па судба је, опет хтела д |
ако се по дољним српским местима џамије подигле, не један калуђер овамо је избегао, зато и јест |
оба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси ца |
ојске, треба настојавати код римпапе да подигне христијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњ |
нци.</p> <p>Краљ слегне с рамени, обрве подигне, канда још није начисто.</p> <p>Сад запита десп |
а хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем главе, и погледав у Јерем |
еш хиљадама невиних душа, на згариштама подигнућеш многе кровове, даћеш очајалој сиротињи да у |
/p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест |
вате оседлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јерем |
српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје прича |
опсести град.{S} На левој обали Дунава подиже се градић, Ласловар, недавно је завршен, праве с |
у дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспо |
у шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи г |
S} Стане насред трапезарије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа ка |
у Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванред |
види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду б |
Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато народ аргатовати мора, |
о све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, |
де, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће |
руго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш та |
, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од |
лупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> |
ам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> < |
— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора |
је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину себи, једну Исак-паши, а свој |
јство његова заслуга, и нијесу се могли подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен |
в побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а т |
Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са |
, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут |
Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обича |
се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу |
душманина, да се тим начином српски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад турски стан, оставимо Бај |
је значило кроз раздор свеколики народ подјармити, и изглед Марковог господарства уништити.{S} |
азиту трећи план, којим се српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо представи стањ |
слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са У |
шкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, бегл |
стити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода |
јим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан се насмјеши, |
p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада. |
да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће м |
предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро т |
ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђ |
ад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским рукама, мађарска вој |
д се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуна |
— Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а Харал |
Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор |
еремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је |
дбијају — рече стражар Сукало.</p> <p>— Подла душо, нама треба свјетлости и слободе, свјетлости |
о им шташе добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} |
ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута |
огао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију обузела.{ |
на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек п |
ако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је |
и ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и |
<p>Седе на кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наско |
давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко з |
е зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, |
а млада и материном упливу неограничено подложна.{S} Младића странствујуће мисли нису је могле |
, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n="531" /> |
пустио.</p> <p>Срећа, нестало војводама подмлатка, да бруку преткова не насљеде.</p> </div> <di |
лу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољу |
ан.{S} Његов стас, његова брада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како |
јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шес |
читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећ |
мо поразговори.</p> <p>— Она обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к ц |
ковић турском султану отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p> |
како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као нас |
ртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и де |
зтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек |
но куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је п |
лупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србија што је у мој |
од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече.{S} Но од т |
ми миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S |
неће да нас напада него пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — о |
адне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки подносио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли |
мотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и моје невоље.{S} Но |
ступити, нисте кадри искушеније смирено подносити?{S} Тако је отац Герасим искушенике укоравао. |
о имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душ |
астане славно доба, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној |
и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвујућу се невиност изјављују.{S} |
ојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за в |
муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са би |
даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и г |
давна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за се |
астовати деспота.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позову да им |
S} Но баш због тога постане служитељима подозрителан.</p> <p>— Дед’, Митре, шта га гледамо толи |
ро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стеван |
до, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђ |
еговом трону, или столици, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и кој |
најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, Коса |
ног српског господства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошн |
бано, и међу самим калуђерима налази се подоста, који су на сваку промену научени, само да им д |
/p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком десило, и како је породица ж |
калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p |
— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, вид |
стигао, одмах се султану пријавио, и о подробностима га известио.{S} Султан је са нацртајем за |
логу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин |
шати.</p> <p>Са свију страна се Голубац подседа, опасује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
отова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ посл |
шао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана привољео да при |
не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> |
ом Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије није познао у |
аје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина. |
и.{S} Држасте га тада за правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изн |
ти стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство пл |
као би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима |
ара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале |
титу калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом бав |
гом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма позн |
ноћу тумарати</p> <p>— рекне један млад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге реч |
г предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бо |
је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће |
з сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са задовољством гле |
Калуђер!{S} Црвени калуђер! — викали су подсмешљивим гласом несташни служитељи.</p> <p>— А шта |
је какве вештице — одговори други слуга подсмешљиво.</p> <pb n="250" /> <p>Калуђер још није се |
у животињу необичну, биће смјеха — рече подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је отац Леонтије мирн |
ти и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па да могу таковим дедацима |
показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто л |
сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и |
задобије.</p> <p>Русна је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад с |
ревијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одрицала Турчина и Светислава ка |
ри ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима против Турака |
о је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље |
ити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се |
јућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слуг |
етке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстит |
угу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али |
опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати |
, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтиј |
ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на |
азаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпез |
итом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда с |
м Петошко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим дес |
брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдић |
она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све |
скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} |
Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} |
елење да, кад устреба, пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преп |
p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, |
благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турс |
а можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почивке рече |
но рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволе |
/p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> |
ри патријарх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допа |
— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију |
иком, путује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће |
паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујско |
} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде |
роклицала је та неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Н |
мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Господару, про |
осле битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је сво |
један Петошко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана није |
закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се п |
еш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се бла |
р те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесетоље |
> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна з |
/p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш н |
нда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p>Харалампије отиде.{S} Ђурађ остан |
оче? рекне Новак после обичног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ |
водити има.{S} После обичног међусобног поздрава [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље п |
уги договор беше приређен.</p> <p>После поздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, |
да у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно |
> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекив |
двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију |
е, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан делија, м |
чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив га скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већм |
— Изговори све.</p> <pb n="330" /> <p>— Поздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</ |
} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти д |
ад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закри |
ка на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} |
ани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах послу прионут |
у у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави турски селам, |
ина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води деспота у дворану ка |
трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку п |
згледа као Србин у турском руву.</p> <p>Поздрављају се као стари познаници, пријатељи.</p> <p>Б |
те као господара ове земље, овог града поздрављати, хоће л’ остати двори наши.</p> <p>— Град ј |
ши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори у овом гра |
тријарха био.</p> <p>Харалампије добије позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати. |
арском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на |
о је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо све |
оме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не мо |
рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарским сабља |
њигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усме |
дрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревном граду, Турци су |
.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и |
>XXIII</head> <p>Сутрадан султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а |
тевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је опасно, после смрт |
адни вуци окупили се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на зга |
p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <p |
гала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну п |
ких калуђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из чистог ув |
воду и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у златном оквиру у с |
си му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља златним китицама кљ |
ја увређено срце насљедио, које се лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је дочекао. |
.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао д |
ом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако |
познавао је доброту патријархову, који, познавајући светске слабости, са светитељском смиреношћ |
Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, познавајући турске шеретлуке, био је у својим положају |
.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са његове г |
почну се световати.</p> <p>Деспотовица познавала је нарав деспотову, читала му је на лицу борб |
и увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавали су његову сталност, па нису се више препирали |
љу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се |
и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и с малим ве |
ове ковао.{S} Па и на самим служитељима познавало се да је господара нестало.{S} Постали су сме |
би, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима |
и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме све |
и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злоковарство; он је знао да Харалампије |
ити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непоколебивост деспотову.{S} Најпре |
јман, као стари Муратов слуга, добро је познавао живот и одношаје противни’ народа.{S} Знао је |
д већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одговоре д |
рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име у |
се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доброту патријархову, који, познавајући све |
није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш на |
ега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност препр |
паситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вр |
гордим великашима и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као мним |
кори кораке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблановић и Харал |
луђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саоп |
ако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима подозр |
ода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао |
у забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рони, млађи |
иче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли п |
годио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати с |
ће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb n="425" /> њему само да се докопати власти |
натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине |
Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба |
, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред спашавао је |
ази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-па |
их усхитителних ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу |
е горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Т |
ј мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је |
д њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, господар о |
у управљању миром, све околности добро познаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, |
бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви дру |
ала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{ |
знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт, па је без сумње тв |
ин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{ |
ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, |
је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, нег |
ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И |
ознајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војн |
ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па од |
и их Краљевићу добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Ма |
Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, отк |
и се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <pb n="533" |
да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града издати неће, затезаће се.{S} В |
спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако |
познати.{S} И тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља |
ше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна |
и имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста |
ерхад-паша прослови.</p> <p>— Одавна се познајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, војв |
?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло добр |
дају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— Познајем га.{S |
је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њ |
ини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кад |
инио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су ж |
.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, дес |
ли, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражене, Срби су, кад су међу собом с |
лице доста румено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле |
а, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p> <p>Милица у |
о се тако из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зат |
црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала калуђера, па са страхом побегне унутра и остали |
можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, осо |
вања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и |
очекива настајући дан.</p> <p>Сутрадан, познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} |
p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватр |
је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда предвиђа н |
нџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S |
м руву.</p> <p>Поздрављају се као стари познаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се неш |
Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша |
поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било |
ао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије није познао у Ферхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко б |
и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турч |
, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манас |
ени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд не |
ивоту виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по р |
што га именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости поз |
а, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео |
адњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се |
се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb |
n="479" /> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас |
и лакрдија са којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држал |
p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као |
у, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начу |
ничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познате све тајне сплетке, којима се српским народом по |
овао.{S} Српске војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>П |
а Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и |
се изрезана два велика ува какова су у познате животиње великих ушију — седео је без сваке заб |
ба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца срп |
зи тиме проти’ Светиславу за први његов познати смеј. </p> <p>При том Милевин образ нека стидљи |
алампије, добро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали као пријатељ |
ш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој |
знајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћ |
нковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, н |
бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непознатих јела човек гладан остане.{S} Глав |
Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ од косовске битке стра |
хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, у |
стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са народом ка |
жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Царица је |
рака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?< |
елите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли |
и’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са с |
мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На |
Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у ма |
та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам зн |
аш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јеремија Г |
дић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерлановог шатора |
је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ п |
је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и |
е Облачина.</p> <p>—- Тако је, потомци, познији нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спас |
аша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} |
двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута показивао се као |
> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каж |
ао улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на предају.{S} Јаблановић дође са св |
="492" /> <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> |
>Милица представи своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замол |
n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> < |
ти, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има |
јбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша |
{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији да дође у њ |
нем са грчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске |
сом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од |
дозрење код Турака долазио.{S} Турци га позову да им помогне један град отимати, а он, дошавши |
Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Те |
до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили |
дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на |
жи силног татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека в |
друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати по |
уше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац |
ква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће д |
злићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Ра |
очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, при првом раздрагању срца, |
тоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Ка |
ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији, как |
вних јунака.{S} На <pb n="376" /> тужно појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна х |
буру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смеш |
то чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</title>”, и |
ном ушамљена, као у дувне, танак златан појас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш |
е Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан у |
ла.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> <p>Мил |
алпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер о |
>Отац Харалампије од радости насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази |
le>Плачу и ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, |
ком побожним Мелентијем.</p> <p>Војводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p> |
те земље саме себи остављене мораду се појединце бранити против силесије турске и лукавства мл |
и Тамерлану сузу натераше кад се тукоше појединце против Татара као орлови против вранах.{S} Ве |
мунда откине зато да нас после завади и појединце утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад |
орало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S} Како је морало бити на све |
умарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има мл |
и ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у |
p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса |
а, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опаснос |
идила.</p> <p>Петошко, ступивши унутра, покаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је |
еко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је |
околу сместити може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је б |
и, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> <pb n="486" /> <p>— Ево часна крста, у то з |
приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље господара, те тако п |
не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери |
каже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам |
ита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, вид |
и и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но |
не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и унутарност.</p> <p>Десп |
и да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет заме |
ом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој от |
одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачин |
ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред које блистати могу, па је |
био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена п |
ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слобо |
е, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће одељење-војничко.</p> |
урђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, |
ам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку нисам |
тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријатељство признати, па утолико већег имамо |
Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом јез |
ре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је |
обио.{S} У разним биткама против Турака показао се не само као обичан јунак, него као искусан в |
и могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна |
.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, код Нов |
ојне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не да |
ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико није ни речице прословио, а Марко погледн |
{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост вр |
</p> <p>Патријарх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била написана жалост, но оч |
е пред целим светом као какова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тра |
кав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешниц |
каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њ |
угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’В |
Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женским |
веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време када је величаств |
де показаће ненадмашно српско јунаштво, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марк |
лазити да се огледају.{S} Облачина Раде показаће ненадмашно српско јунаштво, показаће да у Срба |
} Ја, његов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу ж |
/> <p>— Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма ц |
ц, војвода Јаблановић са својом пратњом показаше се пред собама Харалампија који им насусрет из |
ије волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука није могла заборавити, па је његово |
и слабије стране противустојећи’ народа показивали.</p> <pb n="277" /> <p>На све те претенденте |
еш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S |
увај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад с |
очи, племенит ход, једном речи, све је показивало да је од красног племена рођена.{S} Девојачк |
укла, Јеринино фино лице сузама орошено показивало је румен који је пламом задат, танке усне ст |
м патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p>Мили |
д позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута показивао се као прави турски паша прам Харалампији, го |
" /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно лице показивао, но није се могло на њему приметити да негоду |
ер јој се његов образ одвећ поверителан показивао.</p> <p>Кад је отац Харалампије примјетио да |
а стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био |
е му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p |
да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или са мном као добре комшије живети?</p> < |
лампије заварава, он их моли, преклиње, показује <pb n="470" /> им прстом ћелије, тороњ на цркв |
>Кантакузен свуд ’де треба показује се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под чадоро |
ушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де треба показује се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљ |
токе, обилате винограде, и свуд природа показује свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та |
у распетија прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а какве б |
и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша |
<p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су |
фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при д |
гледе на Харалампију, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство |
ио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему пос |
ин и непријатељ, засад већим пријатељем показује, неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам |
ни благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за |
ики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благ |
им загрљај’ма пријатељство уливају, што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак |
амљена, као у дувне, танак златан појас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш, позн |
у клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви |
љо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе |
о то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику наклоност, кад је, као што си сама убе |
, напред телохранитељи деспотови језде, показују пут, за њима краљ и својта, остали војници ост |
из њих говори. — Као угашене две свеће показују гар, сенку некадашње светлости.{S} Стражар вин |
{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпут |
људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито када у уверењу живе да су они правича |
/p> <p>— Твоје ријечи, деспоте, мудрост показују.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира т |
шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јеремији набора се чело.</p> < |
почео?</p> <p>Има људи који велики дух показују онда када се, опште користи ради, другоме сасв |
лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> показујуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, се |
ви:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — показујући на младог Бранковића — син Вука војводе.{S} |
Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} |
и имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечан |
када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане напастовати деспота.{S} Утолико је |
о треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — ре |
његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ћ |
се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гледа мрамо |
и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} О |
енађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, поклони се. |
манову једну ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, вел |
м се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} |
ијехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, |
да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви нар |
ри нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од буди какв |
и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства имати, ј |
з љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И до |
па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му |
срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дије |
S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу образ мог пра |
ај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од десп |
преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ф |
да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаб |
стиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p>Сутра |
.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је |
орике са круне српске.</p> <p>Србија је покидана, њени синови једно од другог одлучени, одродил |
вом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужн |
, јер је Турцима нападај олакшан против покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се |
е Душанове од кнежевских пустолова тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} |
е алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си |
Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се |
у, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опе |
овезаном главом калуђери, све поваљано, покидано.</p> <p>Ферхад му исприча како су хусари на ма |
привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају властеле једне против |
адосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си пре |
је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смедерево, да накнади |
ту; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође и |
оштрим гласом пресече султан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу ск |
{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан се насмјеши, паше главом махају |
ино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ће |
запита султан.</p> <p>— Имам — одговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено.</p> <p> |
, слободе, коју запитати — рече узбуђен поклисар.</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај |
мпије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запита Ј |
а преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погод |
вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовин |
се, Ферхад-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и |
ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га од |
н.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази да м |
исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{ |
ам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Каралампоглију, да му кажем да примам Голупца |
што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара Каралампоглију.{S} Сејмени оружани стоје до њ |
n="434" /> <p>Сејмени ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред |
и л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, па прозбори.</p> <p>— Чујеш, робе, примам Го |
рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се |
заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је архимандрит отац |
оклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним чадором још држе док султан пр |
у ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </div> |
ана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који доносе даре деспоту и уверавају да ће г |
баша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град |
помен крстоносне <pb n="377" /> војске, поклон силног алеманског цара Фридриха Барбаросе велико |
вето евангелије, у самом драгом камењу, поклон цара Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је |
едство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побјед |
ници, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на п |
оспода од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов глас ч |
благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први уд |
им мачем се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га |
војом речи циља, удале се после обичног поклона од старији’.</p> <p>— Сад од Косовог поља долаз |
логи рекоше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не |
оја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је друго |
је се могла начудити красоти скупоцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне п |
подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку наводећа М |
, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће се ако му |
ану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је сул |
обожан.{S} Деспот обдари манастир, даје поклоне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздаје.</p |
ан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада ду |
у цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерином деспотовицом, за њи |
су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Грг |
емљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — |
јао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, поклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поз |
да се опрости, за њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне |
поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и једанпут поклоњен |
<p>Деспот метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, |
га, колико ђаури никада видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и |
ље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у оч |
а му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до ко |
је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је манастиру Студеници, и књигу Светог писма Ст |
све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.< |
и остали Срби, од султана са скупоцени поклони почаствовани, преправе се да се сутрадан врате. |
м богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да |
егов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, |
ђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђавол |
, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба о |
ала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, које му се ве |
ије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свака з |
оје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко |
ца — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање |
маде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити, као г |
-паша, ком је султан све своје поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале вој |
своју власт напустити неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} Па |
жда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв |
ки народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће |
мпије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрст |
ду, што сам се удостојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, највећем султану.{S} Но, не |
Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња хр |
и отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити.</p> <p>— Ја те |
Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег ср |
етинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер |
је другом.</p> <p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, није за јуна |
хмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шт |
, примао градске часнике, који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, и |
ма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесетољетни старац |
от-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово те |
раљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, никог друго |
них који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у с |
судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве н |
После ови’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој к |
ара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим рато |
инама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новак |
се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док |
што није страдао Харалампије, када је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба д |
рити:</p> <p>— Право има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала |
0_C1.12"> <head>XII</head> <p>Ђурађ, од покојног деспота на самртној постељи за насљедника наим |
ма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ ужасан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко |
илно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управо на Жигмунда. |
довље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима ра |
му познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка д |
ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га |
која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</p> <p>На беогр |
лика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> |
сподара признамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — п |
Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије |
задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је пре |
а Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има |
части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> <p>~ После овог мира, Вук |
и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико |
дмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србиј |
еспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота |
вом тежи, па један једнакоме неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не у |
вога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како |
љу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ ста |
се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно на |
.</p> <p>Сабере силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили |
а се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорч |
д би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним гласом Русна.</p> <p>— То |
, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану напросто предам? — рече деспот.< |
кле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, |
бију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа д |
руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде пос |
енула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — рече царица — иште Милеву, |
не због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у вла |
је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, бл |
ви да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира |
ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је |
а Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са је |
го трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S} Када је Т |
ед красне ђевојке можемо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, може |
сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо |
ц.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> <p>— Неблагодаран човек |
в мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске ша |
.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p |
и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p |
S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт |
<p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још неколико оружника дода да по |
е одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рука |
ата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважавају.{S} |
сак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, т |
силити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду владати, завешћеду бра |
нковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{ |
ровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са |
ијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} |
p>Деспот прича.</p> <pb n="506" /> <p>— Покрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је ду |
онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би д |
ато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређивања |
бац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле в |
ван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити |
је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с н |
глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, |
еко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту |
та, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо јо |
н.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несре |
ва, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга новом увенчаће своје чело.</p> < |
етовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма |
наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb n="448" /> као неки телохраните |
хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они још дони |
држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмунд користи.</ |
кама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караманији <pb n="473" /> |
е исту дворјанку за прво придворно лице покрај царице, јер ју је особито уважавао због њене нак |
зриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Биће |
у они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше с |
мо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Тур |
Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци |
нули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Срб |
07" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p> <p>— Право збориш, Јери |
једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препоруком да и |
орићеш им градске двери, тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера |
/> ’де свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, |
какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Ту |
и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се наша |
, ван манастира, код једне хумке, једно покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над г |
ло Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањих мана, које су Србији шкод |
јаршија у турским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака у |
не њему, тако мисли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди |
ред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуд |
{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више ниј |
кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја |
Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да све што од Мурата доба задоб |
ирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, |
рска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би |
уђер, који је једнако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане |
живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голу |
ворани на среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен вели |
е, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њом |
а белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Харалампије трепавице узди |
би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ |
му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак распетија Христ |
} Петошко је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, |
усна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, којих |
м није био властелинског рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица |
и се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као неки дворски ма |
а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се пот |
.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство с |
покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе српс |
ка да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је д |
ким парчетом земље задовољити, и то под покровитељством турским.{S} Краљевић, држећи да има пра |
гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом застре, кад Турци јадни народ растргну?</p> <p |
>Турци после смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег |
ажимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек |
чити, и да ћеду фратри православне душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендар |
дио да се испод руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша |
у ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{ |
се диже путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душа |
адале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чи |
учено буде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бранковића и царице, поред султа |
испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, |
гоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n |
игмунду се чини да лагано напредују.{S} Покушава нападаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јер |
Жигмунд шћети.</p> <pb n="458" /> <p>— Покушајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја |
усте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехо |
љу никакве нападаје чинити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјав |
камену.</p> <p>— Светли султану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, |
ао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар чи |
илици, јошт једанпут такову једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с |
се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} |
прави све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је |
на радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено.{S} О |
све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновит |
Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Р |
тац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да |
је, нестаће и народа и православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет та |
ија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек |
Једна пола узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном |
нез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке |
ред доброг правца и мало среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и несреће |
сићеном лако је било онде својим обојег пола овцама поученија давати.{S} Отац Пајсије закрвавио |
ник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од |
им, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте види |
ше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, |
{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S |
у се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Н |
целости.{S} Мојој жељи околност границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније посл |
ни и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, док им се ра |
кне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јеремија.< |
за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече, у |
таје већ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, д |
вац да се изброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, оку |
оравити нећете — одговори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благо |
а их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину себи, једну Исак-паши, а |
деж поучавали, други су писали за народ полезне књижице, и међу народ раздавали.</p> <p>Други о |
је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ да |
створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам |
е или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Ј |
ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог ро |
имедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде те |
, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак |
гу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се страшна изроди; српски кнезови, Ст |
и а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султ |
столом одгоре спуштен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} |
акав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Т |
ти што је Милева доцније жртва материне политике постала.</p> <p>Милевино са цвећем забављање и |
очивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десн |
</p> <p>— Мађарска је војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути |
то је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспо |
ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би имала мени пр |
се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато |
дати.{S} Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никак |
је задовољан, само заиште да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша |
ца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као шт |
долазећом војском све угушили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нис |
ге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, половину сам за се по налог |
<p>— Ево ти половине од откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао, добро је избројан |
ео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината договоре се |
манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Ха |
да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> |
половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голу |
, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смедерево, д |
губио, а новце на поле подијелио, једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мен |
и су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је |
дношаја и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> <p>Русна је била средњег доба, |
красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике бе |
то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе бранити може, а може и |
, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се мо |
ајући турске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да |
е дворског живота мане.] Овом незгодном положају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у свет |
<p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са свију страна нападајем прети? — |
слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужнос |
бави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шт |
тислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, |
и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти п |
аш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све |
>Пред двораном деспот стане пред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Кр |
мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме заклетву да нећемо се дирати |
што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као што си т |
вог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским с |
јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од |
ирода кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом застре, кад Т |
ткако је удовица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало |
а ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Поги |
при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет пат |
ар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ |
<p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни |
ти се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава прес |
а.{S} Синови православног народа мораће полумесец почитовати, само да си живот спасу.{S} Да, та |
ајке плове по кривудастој Морави, масна поља, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Т |
на од старији’.</p> <p>— Сад од Косовог поља долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу |
вала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи |
а само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно |
-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, кој |
</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, |
, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањ |
а краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд |
ије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју |
едан одел стане упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејданом назвали, ’де |
тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда мо |
ћах проклицала је та неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су. |
на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, о |
побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l> |
чу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, доист |
овине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје вој |
крај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца |
оћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишче |
и л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учи |
имо — рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, |
од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И српске |
и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} О |
ане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l> <l |
273" /> попадавше јунаке Турци на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и властели |
и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покри |
њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе краља |
p> <p>Харалампије загрли најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежев |
зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> <pb n="486" /> <p>— Ево часна к |
а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље господа |
риступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за зд |
авља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремиј |
распетију, стане, уздане, причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, н |
0" /> распећа Спаситељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И |
н на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и постари |
на деспота као земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, па влади |
p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види |
нак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Повед |
, разговарала.</p> <p>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију |
у, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а |
/p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, |
к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господара.</p |
и отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо моја — |
ио српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— |
ко Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт в |
г знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи |
е.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш л |
с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — о |
,</l> <pb n="240" /> <l>И војводе своје помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И |
не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</ |
већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше ста |
ни Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих ме |
м Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти ца |
каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад- |
} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, |
другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут су |
бљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одб |
ој им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> |
} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> <p>— Сад смо тако |
о с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb n="530" /> |
тнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам |
светог Николе!</p> <p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — р |
Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, |
агу Смедерева.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то исти |
олико њих избегне.</p> <p>Срби почну се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косо |
свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не б |
да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Мил |
натог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао оној страни где су се слуге весе |
лаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до т |
али од Турака, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им |
арица цикнула, није знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му није слоб |
и диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Фе |
јпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан ј |
посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Ву |
творење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати |
ило весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог |
стина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ још |
Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се ут |
их збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерство, ш |
страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном чувству радости и страха чекао да види какови |
ти.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом господарству над Србима пут отв |
ота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници, попови, калуђери.{S} |
Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме |
то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти |
а ред.{S} Такови грешници добију обично помилованије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан |
и примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће он |
коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу стајали, но мн |
за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаур |
е са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејствовао је мир изме |
стрижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе свуда о деспотовом насљедник |
ородицу у теснац довести, па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био |
, који се поред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Ра |
ло, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да |
и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Н |
м могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност и по |
ељем показује, неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук на |
метан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина боле |
уко чуство произведу.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће би |
ала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растати, но и то је зн |
, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није им |
м очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код ту |
а српску господу занимао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена |
ознаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке п |
њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад војвода Кос |
ивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њене |
а позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати да |
лава и свију осталих.</p> <p>Може сваки помислити, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане |
л’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан против покида |
гдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Ј |
ка, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb n="358 |
боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећниј |
ад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како |
Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’р |
ивим од туте гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо |
нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, мо |
е с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао н |
Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа |
се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам с т |
; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили збо |
ајвећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара ил |
Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да |
о да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сваки ми |
мија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на главу метнути, који су се под Д |
ка, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина |
="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у |
може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазид |
е нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} Колик |
се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у |
своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем доку |
урака долазио.{S} Турци га позову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом вој |
три и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу. |
ралампије још неколико оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни м |
р су се сами каури српски сајединили да помогну Турцима угњездити се.{S} Лазареви синови код Ту |
ет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са |
ли су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са |
Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглаварима, Стеваном и Ђурђ |
гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{S} |
ђ са својима под Марков шатор.</p> <p>— Помозбог, Краљевићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је |
ина скрушеним срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот |
пред велико распетије, прекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено |
тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Њего |
ађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде |
м Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, по |
не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— |
ном <pb n="244" /> на искушенију и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на смокве и |
урађ Бранковић, деспот Србије, господар Поморја и свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ опет проду |
ј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак |
ћи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу власт |
зене, моје претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама тече |
амбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и са свој |
в силе доникле, донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у г |
ам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тука |
а хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— |
ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариг |
сти и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина представља деспоту |
ђара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да пл |
лтана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо |
Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — одговори Сулејман.</p> <p>— |
ишта учинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Бранковића понудимо.</p> <p>— Свакако.</p> |
су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајази |
роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалници.</p> < |
открепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћед |
ваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После ве |
неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чи |
постадоше турске удворице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победи |
ио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се преда |
улејман.</p> <p>— Хоће ли Милица турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњати.</p> |
, но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне |
елику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Та |
у падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађ |
азорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам |
оје очинство газе и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и судба је опред |
све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Петошко остави дом, |
о жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч су |
о савезника потражити.{S} Од Грка слабе помоћи, наслова деспотских колико хоћемо, за се су прем |
удри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вје |
авде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвав |
</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" /> <p>Патријарх јој доказиваше |
лепога младића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се |
је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ б |
краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја |
Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами |
после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начи |
друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p>Деспот |
увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинут |
алосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила ш |
одама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мог шурак |
срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељств |
т против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јошт нешт |
вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком.</p> <p>После косовске битке |
ошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће |
покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синове узди |
хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — рече в |
ре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер и |
} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобиј |
хватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити |
икад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писана н |
који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од жалости.{S} Та и ка |
} Још ми који с манастирима посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па |
спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у кр |
е им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви, па онда шарене х |
тва доста, гостију свагда подоста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је м |
утро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Ту |
гог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а у Т |
и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути ду |
А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у |
езадовољства Марко.</p> <p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само |
јске штитити.</p> <p>Завиша близу обале понамешта, разреди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, |
ом и сувим убојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватк |
ворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике се чин |
урци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад |
бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> |
.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак в |
двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашн |
на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опорочавао, што тражећи бабине баштине пред |
од кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при нападању задњем на манастир, дошао је Ферх |
ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према кнезу Стефану не произилази из недостатк |
еђу четири ока као такав <pb n="427" /> понашао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добр |
о свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зат |
жао је да има право на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други |
појао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спо |
на то султаном свију Турака.{S} Истина, понеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцим |
саге претоварили, и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Ја |
а си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ст |
ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-п |
о је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, |
а обичног калуђера држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млад |
ато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, млого тисућа ситне |
оде Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По турском стану про |
већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су на Јерем |
и — одговори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш собом толико блага, колико ђаури никада видели |
опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи |
није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је било красно, месечина |
освету смишља.</p> <p>Његова гордост је понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Н |
угог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та немој пл |
ан Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ ш |
се, опште користи ради, другоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом |
дату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на |
рбина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дри |
срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њ |
урије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други п |
/p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</ |
S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед |
видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није |
деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови |
ени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И сре |
не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку православни Србљи с |
>Град Голубац, глава богатог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун в |
ц.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповедити и причестити.</p |
е може.</p> <pb n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође један |
.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и започ |
то им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира дове |
ећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће п |
де је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском |
p>Ферхад-паша измери погледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p> |
ригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игуман, да |
от их пред двораном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот |
о доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети де |
и да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедоват |
да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S |
м камењем искићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају. |
у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и прослови.</p> <p>— Добро што |
посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ |
по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, мала почивка, |
} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмен |
акле, да Милици помоћ против Бранковића понудимо.</p> <p>— Свакако.</p> <p>— Но и Бранковићу см |
, <ref target="#SRP18590_N4" /> како је понудио у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремиј |
е уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те мог |
ије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као ш |
не, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде |
ше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-п |
може.{S} Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја м |
онесе ракије, мученице, и поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав м |
две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они |
дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу сул |
идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жи |
да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у оброци |
и.{S} Патријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом с |
пашама угледнији.</p> <p>Ферхад једнако понуђива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје св |
лежа, које су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело свеште |
оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова прес |
з Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за нај |
тивустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити |
рзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му от |
тир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке |
ој брат <ref target="#SRP18590_N2" /> и поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замо |
виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је |
ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; |
ти споменик.{S} И српске <pb n="273" /> попадавше јунаке Турци на истом пољу закопати даду.{S} |
јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Б |
ветих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после опет допуштају, јер из п |
ђу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар |
а су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> |
скусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, видио сам како Ту |
еровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма |
, јер Вукашин, који се силом на престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, она |
ило их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад так |
ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, као год Харалампије.{S} Постане ли Харала |
о ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испусти |
ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом управљати?{S} Стефан је јошт млад; п |
ви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара |
ота деспота продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуш |
паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и |
тако помештају се војводе, свештеници, попови, калуђери.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога |
саме делије, опет за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Труба затруби, капија се от |
ђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ дора |
е било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи |
ога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с |
ежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја са |
доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb n="391" /> бојим |
ш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — рече калуђер, пружив му поред тога који нов |
ше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше. |
{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал |
евати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не пл |
да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, као год Харалампиј |
стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријатељств |
S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, д |
рци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их пос |
сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштине — ре |
, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јабла |
да зидаш град у заштиту против обојице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, |
p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам ми |
ије смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду |
велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па |
рану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, о |
да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија кој |
очињете.{S} Угре Турци познају само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Тур |
ти.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти |
Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манас |
ата је реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца распрштана [мађарска] војска вратила |
а се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у готовости био, јер ј |
ју.{S} Овај дође и накратко ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још |
дну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. |
човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обично пре подне с једном дев |
ју.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од к |
и.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њ |
с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом својом коп |
ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страд |
изгледате као скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јерем |
је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има |
нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одважности д |
руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина з |
повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ његови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су г |
е у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору, код С |
ка адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а |
ша примирје између Бранковића и царице, поред султановог посредовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срб |
јце, поред танког звука лаке тамбурице, поред песме каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој баш |
вале су тајинствену сладост тихе нојце, поред танког звука лаке тамбурице, поред песме каквог з |
певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало. |
по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје, неко право у породици има; за таковог |
ти да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили су доб |
</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи да отме другоме једино |
ле уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јелени |
во вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је поред Тур |
пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељ |
се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише |
а је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености напредовао.{S} Оба |
деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бит |
млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; |
јвода Орловић; тако исто <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војнови |
а се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости често је на коња седао и иша |
гог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода Орловић; тако ист |
среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега на |
ралампије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но место тога |
као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и в |
жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је смеш |
јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p |
и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер |
шње време што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непознатих јела човек гладан о |
у куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S |
него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао до |
ости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{ |
доста невоље када по тридесет девојака поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу |
се са дворјанским девојкама забавља, па поред ситне тамбурице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А |
је, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз |
за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би на с |
реправити, и овом приликом послао га је поред посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук |
свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.< |
тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови весели |
/> му Светислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је |
која је после изгубљене битке косовске поред себе само патријарха и неколико стари’ саветника |
?</p> <p>Све ове противности су нестале поред пријатељских речи Турчина.{S} Вука се Милица боја |
Онај црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају |
дма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</p> <p> |
’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, додиркивајући је својим н |
шао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војв |
до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n="222" /> <p>— Да красне |
агда у друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко не |
Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само мо |
гује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале з |
евна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света за |
о је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, с |
убав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју |
ећ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му је |
веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста |
е; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсме |
број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побожног поглавара.{S} Како је морало бити, |
оји си под једним шатором са Краљевићем поред пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душ |
ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њ |
’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турака војевати могу — рече Новак, м |
нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, |
е, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је братску крв |
кли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје еде |
е; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодушија, тражио је други предмет р |
метно још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке можемо српски вилајет покорити, бе |
еко време од турске стране обезбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p |
кост и високоумије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p> |
дога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе го |
к из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у ми |
и да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о |
а ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ з |
акве су женске; покажи им само светлост поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb |
гом поправити — рече калуђер, пружив му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, за |
.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред |
теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покр |
гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора већина гостију би се јошт |
гурно метати, налазим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњ |
мења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са белом |
равићу свје што треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ов |
презрително је у двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што |
ез да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Ни |
лити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли |
сам по праву насљедија царство задобио, породица Гребљановића насљедије изгубила, и да то прина |
ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за |
Немањине лозе, зато да управља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је царичино сродство са Уро |
битке темељније је стојао него Лазарева породица, која је после изгубљене битке косовске поред |
престол, и тако нити Лазар нити његова породица таково право има.{S} После пада Вукашиновог, к |
ља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчетом земље задовољити, |
м Призрен опасности изложен био, царска породица, по налогу Лазара, своје сигурности ради, мора |
озе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је |
бни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>После главног одмах је деспот з |
Бранковићеве и Лазареве <pb n="278" /> породице својим пријатељима српску земљу преда.{S} Млог |
и Бранковића, а непријатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што |
нији, који нису били пријатељи Лазареве породице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, по |
ужност, нека се сви противници Лазареве породице саједине на исту одбрану, па када је домовина |
говоре.{S} Највећи приврженици Лазареве породице изгинули су на Косову.{S} Оставши су стари, а |
S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству твога оца право на владу |
учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се |
савез и мир између царске и Вукашинове породице закључи, <pb n="217" /> но том је на путу стај |
о властољубив.{S} Од старе властелинске породице произишав, носио је на себи печат неке великаш |
вом личном значају нема ништа од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p> |
За здравље цара, царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо |
рано зданије, било је прибежиште царске породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана. |
души Миличиној, и тадашњем стању царске породице.</p> <p>Призрен је био престоница цара Лазара |
ићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Морало се начисто <pb n="322" |
узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што припадати |
} Под видом као да помири две таруће се породице, издејствовао је мир између Милице и Вука, так |
оси сасвим печат Бранковићеве племените породице са свим њеним слабим и добрим странама.</p> <p |
у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="323" /> јошт већма се Бајазиту подвргне |
вор.{S} Новак је био највећи приврженик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања го |
отворили, па ће грамзеће за господством породице лако утаманити.{S} Сад треба, по околностима, |
но тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Високог |
удба, као жртва царској, онда кнежевој, породици, принети се има.{S} Од тога доба млого је врем |
Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гл |
стола, па не може нити има право својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима предати |
а би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута |
приволети на тај план, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p>Магновење је било зго |
ти који, поред жене своје, неко право у породици има; за таковог морају те и њена браћа признат |
се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој д |
еограду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S} Долазе му посланици са свију страна, чест |
ругог зазирало.</p> <p>Царица са својом породицом; патријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђу |
агаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Патри |
{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трапезунту |
ећ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је само разнешен гла |
е потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад чинити, Су |
p>Знаће читатељ где смо Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу |
— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291 |
па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је красну.{S} Госпођа Јерина, нова деспот |
а се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Лазара, на његовог пунонадежног сина Стевана — |
ка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не мог |
зео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу |
меравао своју војску умложити, Лазареву породицу у теснац довести, па са Турцима помирив се кру |
а као да се заклела искоренити Лазареву породицу, налази се на турско-српској граници, па једна |
, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу |
вори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика. |
му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство задоб |
лијем овде умрети, него оставити царску породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црвени калу |
ранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла б |
аћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана исте другоме у х |
ју Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тисућа дуката, а |
улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да м |
хад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати |
Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Богор |
> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи, да града предати |
м поруку Јеремије.</p> <p>Деспот проучи поруку.{S} Јереминој истези одговорити не може.{S} Треб |
путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије.</p> <p>Деспот проучи поруку.{S} Јереми |
едвидим случај што имати.</p> <p>Деспот поруку саопшти Жигмунду.</p> <p>Светују се.</p> <p>Јере |
тјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели се у свјети храм Жич |
имаше, којег му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече |
прављен као какав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија.</p> <p>— Дакле не оклевајмо — р |
То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има д |
ржи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу |
о подвргне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себ |
вим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа шт |
а ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот |
иташе ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима при |
узети, док ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван |
аво, од тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да два |
и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Позна |
ица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том да јој је обећао |
Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин |
оручити да иште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне — то је значило кроз ра |
т је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од Милице; Милици поручити да се |
жемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све |
а.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ доб |
споштина онде престаје.</p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, Јеремија му одговара, да му по |
Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати |
.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви |
би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она се целог нар |
Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и о |
ри не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штет |
ју се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> |
d> <p>У Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} |
Одморите се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличи |
Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао |
ежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као шт |
бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради |
/p> <p>Грмана је довео један служитељ и посадио га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осети |
е, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи |
га, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} |
тира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, за |
помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалници.</p> <p>Деспот сазове савет.</p> <p>Он је сва |
знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад те |
мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> <p>~ После овог мира |
ши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом о |
и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неимара |
емија.</p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише с |
.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот исп |
} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> </div> <div type="chapter" |
ломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и |
нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда |
и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје посао.{S} Једни мере земљиште, други учињавају дрво за |
ре свега треба одбити Турке; то је први посао — одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— Е добро, д |
укама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, |
адаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика |
ласт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије властелинск |
или су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био ј |
ијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив |
лизу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблан |
све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путовати.</p |
у, калуђери се смирише, па гледају свој посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и |
стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло |
S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор п |
онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излаз |
нковић и Обилић, због женских сплетака, посваде се.{S} Милоша назову невером, Милош остави свој |
, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стањ |
ем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из чистог уверења прам вери којој ће служити. |
тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао издржати, јер |
благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити пос |
е он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без обзир |
рече удивљен деспот.{S} То су издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их |
ге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коње, поседају, најпре разглеђају Смедерева унутарње површје |
е, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају.</ |
пезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одм |
миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{S} Харалампије није се дао двапут нудити већ |
дају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бр |
врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p |
дрешитије показује нег’ на путу.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са прекрштеним ногам |
офром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а остали још тиши |
ришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше.</p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, |
па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђа |
ном граду, Турци су господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасл |
ице Јеремију, Јаблановића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити |
е очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оцу Герасиму обично после |
у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатству |
онде Турци моје другове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски |
ет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде с |
лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као за |
говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим |
ску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Откако |
спот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се |
хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњ |
а, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ради, примити.</p> <pb n="284" /> <p>Када неки |
Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се на |
изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један |
паша, у име султаново, често је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа н |
е то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара |
н му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећивали и саветовали.{S} Но најважније ствари међу њ |
и грчком господом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници |
ма.</p> <pb n="338" /> <p>Они су доиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па о |
а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турст |
е лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији не |
х бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики |
осталим рече Марко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{ |
у, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што |
јера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписали б |
ег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голуба |
м уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је з |
оје у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутрењег залог |
и челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Ис |
p> <pb n="438" /> <p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће |
д је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изглед |
вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као |
> <p>Радосав донесе ракије, мученице, и поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а |
мати са Србима по горштачким предјелима посла, где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па в |
ну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им |
5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и азапи пок |
већ овде немам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, |
у, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат |
и би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше |
патаренски, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарск |
у поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе за вој |
не Влахе.{S} Милица је са неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се |
уги раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију |
о разнешен глас; истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји |
целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама своји |
вари.</p> <p>Кад наједанпут опет турски посланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са велик |
ицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш с |
ити, и овом приликом послао га је поред посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остан |
ма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ради, примити.</p> <pb n |
видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
започне.{S} Зато одма’ послаћу султану посланике, и с тим смо свршили накратко најнужније што |
>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се |
на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смисл |
S} Особито сад, у турском стану, српски посланици су међу туђинцима, па Марку је требало гостољ |
не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски посланици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман |
кав је то жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, с |
д наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино стање живо предс |
вима, са својом породицом.{S} Долазе му посланици са свију страна, честитају му деспотство, и т |
емије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, послао Јеремији повеље.</p> <p>Јеремија грабљив, власто |
не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да с |
нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би |
одицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајно улака да је извести како ства |
од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не |
</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи приј |
а будућност преправити, и овом приликом послао га је поред посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они |
ет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до поклиса |
ву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста |
ад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је о |
ено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Богородице, скупа са Јабланови |
а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, |
праву над војском која је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млог |
ајицу војводу са његовим катанама треба послати до Голупца да извиди како стоје онде ствари, је |
м с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подје |
освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина представља деспоту да је |
у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у |
апоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао |
аће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша |
Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три |
ром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султану посланике, и с тим смо свршили накратко |
, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу запрос |
мпије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и нико |
. </p> <p>После толико нанешени невоља, после толико проливене невине крви, је л’ могуће да све |
и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју гр |
, те тако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но |
о први пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и |
склони — после жалосне косовске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жалости у |
<pb n="402" /> деспот Стеван нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргур |
ашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићеви |
о означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свег |
а; пустити их слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао приј |
ржиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја ј |
ошко своје, па су се частили, веселили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи оп |
ки преко рамена гледати. <pb n="243" /> После млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} |
ко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћа |
Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповедити и причести |
важним стварима разговор водити има.{S} После обичног међусобног поздрава [рекне царица:]</p> < |
ти његова породица таково право има.{S} После пада Вукашиновог, кнез Лазар, <pb n="270" /> као |
/> на чију ријеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Ба |
у Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетак |
горе у Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, деспот им је са својим Србима на путу ста |
морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедерев |
опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма’, неке паше саветовали су да |
у му дали сву његову доброту излити.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубил |
</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву |
доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је |
апезарији међу постриженом братијом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> < |
шило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очита |
ки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несреће и челични Новак мало духом клоне.< |
, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанова властела отела се.{S} Од снажног |
да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог пос |
онили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После оваковог закључења, патријарх да благослов и сви |
S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа |
ом правитељству — закључи патријарх.{S} После ове речи сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да |
посао покорења Србије олакша. </p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бо |
го одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све ст |
<p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске битке, после пада Лазара и своји |
у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају |
боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за другим залогај |
мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљ |
>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао |
ко и опустоше, попале који манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељи ос |
се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу |
нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто л |
ио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S |
Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш? |
ако се патријарх с царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, докле се дворски савет |
е!</p> <p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Хараламп |
војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба д |
ио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb n="278" /> по |
еду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Каралампогл |
, склопио уговор, по којем мене Угарска после смрти деспота као овоме насљедника и деспота приз |
арска у Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви |
ом пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако |
а испочетка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p |
ињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом власто |
у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и ужива |
проклињу да смо им само земаљски неред после себе оставили — одговори озбиљским гласом патрија |
ао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам |
стојао него Лазарева породица, која је после изгубљене битке косовске поред себе само патријар |
— Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео |
тинству, по високим горама, онде где је после светског потопа свију нас праотац Ноје са својим |
ој незгоди црвеног калуђера, на које је после смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао |
} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам управо |
ин Вукашина, војводе Душановог, који је после убијеног цара Уроша себе за краља српског проглас |
ла, но опет, са оном војском која му је после битке остала, није се могао одважити на већи кака |
рушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све погрешке и страсти српск |
Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год |
ји му за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими св |
а у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ че |
ити.{S} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише Ст |
и ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном наро |
куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног поклона од старији’.</p> <p>— Сад од Косо |
аш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, д |
Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n="318" /> оженити, или како |
им рукама, коју разним наградама можете после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута |
арка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети који је био прави бранит |
езом, да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због војне није му |
овараше, донде се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа |
pb n="515" /> <p>И кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кн |
а и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а |
житеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син |
им очима очита благодарителну молитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жа |
да он постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу утем |
ц њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину Јов |
оја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се т |
тања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем — запит |
можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синов |
елења ради негда сазидано беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица са |
Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка |
г брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после анго |
о, да их за српски престол спасем, који после смрти Стеванове само њима по праву припада.{S} Ов |
високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Призрен |
каковом су се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај д |
емера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ћ |
на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јереми |
славног српског војводе.{S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао |
ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је |
Како си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за јед |
хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије с |
реда Голубац, деспот замисли се, па тек после починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког вре |
а сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је |
остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Браничевом.</p |
очин мач од Душана задобивени, њега сам после очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док |
изрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, |
, коју никад заборавити нећу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје З |
царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се |
Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гр |
ајне сплетке, којима се српским народом после косовске битке владало, царица Милица, њене везе |
азе и наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела |
раћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а о |
шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би |
цу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљубио се |
четку гладила је речи царичине, но мало после, следећи својој страсти, изрекла је истој:</p> <p |
ати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавит |
војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p>— Силни падиша!{ |
а чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Пе |
мо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као б |
држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Ту |
од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од то доба с |
цу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом владарах, наро |
рушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци |
} Преподобном, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио д |
је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Мла |
ји су га издајством опорочавали, и зато после косовске битке темељније је стојао него Лазарева |
ра, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они су д |
за себе, како у старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна преб |
себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S |
а, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и појединце утамани.{S} Засад смо обоје см |
С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких питања и одговора отпочинуће, па тек онда |
, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бит |
рина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше д |
е још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико |
напали, све злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ цркв |
творна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од сувог |
па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Иб |
постељи за насљедника наименован, одмах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Пр |
це.{S} Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у |
е деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема |
намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} |
тељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{ |
става са бедема Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаблановић <pb n="465" /> оставио |
а ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> <p>После овакове заклетве међусобно њи’ово одношење постан |
ћи Вука и Милеву.</p> <pb n="309" /> <p>После разних, мање важности, кућевних распиткивања, укл |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>После косовског удара народ к себи дошавши само је једн |
id="SRP18590_C1.7"> <head>VII</head> <p>После свадбе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупи |
l:id="SRP18590_C1.5"> <head>V</head> <p>После косовске битке Турци нису намеравали одма’ дубље |
d="SRP18590_C2.14"> <head>XIV</head> <p>После смрти деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђур |
има, који славу хране“.</l> </quote> <p>После ове пјесме јуначко чувство обузме цело друштво.{S |
аводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени невоља, после толико проливене не |
коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> < |
дајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи прослови војвода Видајић:</p> |
сило, и како је породица живила.</p> <p>После главног одмах је деспот за децу распитивао.{S} Де |
адан био је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, |
ад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи престао је говорити патрија |
мни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на своје место.{S} Игума |
S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, |
, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће |
нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег разговора растану се.</p> <p>Бранковић, Вој |
тора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p>После обични’ почасти, који се турским султанима одају, |
ки’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на |
’раните ме у манастиру Манасији.</p> <p>После ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче |
<p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, настане тишина.{S} Св |
е да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног запиткивања и распиткивања, све дубље у |
дели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму |
а који ће српско име прославити.</p> <p>После ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му П |
к, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, п |
наци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>После цркве скупише се у двору, у једној дворани војвод |
ме мњењу слободног израза дајем.</p> <p>После ових речи Русна је мало узданула и од говора прес |
еран помоћник патријарху пећком.</p> <p>После косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео |
негињу, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види |
тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало тра |
уком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно по |
е будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку п |
знати уважити моје пријатељство.</p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу |
сте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одм |
.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца распрштана [мађарска] војска в |
и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим |
Закунимо се свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> |
и.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмора, дозове Ферхад-паша Харала |
ко си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и свој |
p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног Светислава, као потурченица, и у ропств |
ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се |
отурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати последња сенка српске слободе.{S} Слободни синови Шумад |
већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а |
ојим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ дубок |
се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње мисли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та |
ену, у царском двору, проводио је своје последње дане, а због разума и искуства свога, беше осо |
брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковић |
сви најсмејаше; особито смешне се учине последње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бацив пог |
је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска коп |
лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски |
у продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> жртву принети.{S} |
гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак да б |
измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> <p>Ру |
и, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народи као Руси, Французи и так |
пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да |
а среће промена.{S} Но Срби издржали су последње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част |
двуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дакле није нико веселио |
моћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого добра |
божност надњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром сам |
њи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву д |
опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} Дес |
се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова |
ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће п |
} Стеван са одабраним српским војницима последњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмун |
жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи |
евојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године, које |
стану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија |
опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, коли |
у код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у |
од да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србиј |
мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће и |
руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се |
и би Турцима града предати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, и т |
Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са нек |
као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре ст |
/p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом заложе.</p> < |
оге овце изгубити.{S} Но послушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојт |
а ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, пак |
ојом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем све што га окружује, смлави.</p> <p |
ветрогоње, успоредити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</p> <p |
има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе |
на видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру је поглавар архимандрит Пахом |
птру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад |
и коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако гр |
, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, |
> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да |
ажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S |
чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу с |
и, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они ни |
здрављаји, време је кратко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и |
кне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за |
наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, штитићу га и |
пасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клуп |
арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од прв |
и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на |
ји ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде сваг |
употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упа |
ио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштен |
мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све н |
Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан |
еимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а |
а један једнакоме неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да |
ће Христово млоге овце изгубити.{S} Но послушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало п |
ш јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Ко |
>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура женске више |
, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ што они ње |
>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету |
и само гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником |
гу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до к |
е и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са г |
/> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Караламп |
пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан сам против Турчина и своју кр |
рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста душа свијетим чин |
Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има не |
апита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не питај то |
ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела |
промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао н |
е је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспот |
<p>Сад калуђери започну жалосну песму, посмртно пјеније, одјек жалостан у срце удара, рекао би |
љег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко |
ка се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим н |
сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за |
ем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са слани |
у Бранковића и царице, поред султановог посредовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са |
у били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било |
атија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекај |
пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам и |
да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к т |
идили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и дру |
ота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило ди |
обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђу |
рана све у црнини, канда је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Христово распетије |
Студеници, доцније под деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и |
да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-д |
офта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз |
чувају турске границе.{S} Милица и Мара постадоше турске удворице, па им морају помоћ слати.{S} |
} Паше наговара да Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом вл |
бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стев |
ива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p |
а, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник против Турака.</p> <p |
за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери |
вог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе с |
што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} |
Милева доцније жртва материне политике постала.</p> <p>Милевино са цвећем забављање и Миличин |
њом у мисли и чувству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пријатељски говор калуђера јошт у по |
како би још лепша била када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијско |
дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш |
и већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Једно магновење отрује човеческо, особито м |
ознавало се да је господара нестало.{S} Постали су смели, безобразнији.{S} И они су се на парта |
служитељи мекушнијима и раскалашнијима постали, па су радије слушали љубавне и лакрдијашке пес |
и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв код А |
собито откако цара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, као год у кући где господар |
м попеченијама, као год Харалампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је |
о да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима подозрителан.</p> <p>— Дед’, Митре, |
лампије, сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељствовала, п |
, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами |
к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским средоточијем.{S} Са благом дошавши дољн |
а; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову |
кове заклетве међусобно њи’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турс |
не и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извором добродјетељи.{S} Но они, који ни |
донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њима |
неком приликом убије брата Мусулмана и постане султаном свију Турака.</p> <p>Сабере силну војс |
вај младић одрекне се светски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба састави |
и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да с |
лане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се суд |
гла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По другим манастирима кувари су кували, али |
хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} |
е; једном речи:{S} Београд под деспотом постане најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у д |
т си представљао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату |
у војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем т |
итати богословију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ |
допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на ј |
Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, колико њег |
амо да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да г |
одски синови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су |
и да што пре архимандритом или владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но предали се н |
тати и осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро п |
брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, понеки к |
пот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Чести |
после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и уживам пуно султаново поверење.{S} Теби сам ч |
е Харалампије, дабогда, скорим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не зн |
ластољубив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур |
вио и наш Харалампије, па ма патријаром постао — напије Јаблановић, бацив намигљив поглед на Је |
већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења |
тити да негодује зато што му је калуђер постао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећа |
ијом овладати.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију партају |
што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније исте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не |
оживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди баш весе |
/p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и постарији.{S} Стане насред трапезарије, главу горе поди |
акав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом.</p> <pb n="442" /> <p>— То ми и је |
Један очајни и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други план преду |
</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну |
у царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је ве |
/> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав зна сваку дату прилику на своју кори |
ећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор |
?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим |
ј науци и побожности давно већ владиком постати могао, својевољно је првенство другима уступао, |
лом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела свој |
кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — одговори Митар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа |
от-Стевану киван.{S} Тешко је господару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у ме |
те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о т |
S} Постане ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а |
е буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— Велики п |
кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефендија, па напо |
>Ђурађ, од покојног деспота на самртној постељи за насљедника наименован, одмах после деспотово |
заложити тако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или |
ајљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости ч |
да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко ве |
и хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа. |
божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога управити да на |
отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S |
дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’р |
лате деспотове, да се неће цариградских постидети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, |
два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Харалампије.</p> <p>— Бићеш оправљен к |
г му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Ота |
и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити м |
ст, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хакт |
?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен |
ци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се зас |
ц, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Јед |
зило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред пра |
нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Би |
ријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој к |
о.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној Студеници, доцније по |
млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је пр |
еонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипастир, кад више При |
као би као да и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} После добрих јела и пића заори |
ђ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, разго |
патријархов; отац Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен |
тар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му је са највећом готовошћу одговар |
ротив, за заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, кад |
јим до ушију дошло како су са калуђером поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако |
Бајазитом, победитељем Мађара, худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радост |
на, и према теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти ј |
па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати |
, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот |
јако ослабила, па су морали обазрително поступати.{S} Српска се војска, истина, као сатрвена см |
х је, који су деспота кривили због тога поступка, други, опет, давали су му за право.</p> <p>Да |
ро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, напротив, уверен је био, |
лед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас |
<p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S} То б |
каици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скин |
јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на нако |
е саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се |
рштеним ногама почива му драгим камењем посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну |
Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап |
вану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.< |
да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, ост |
да руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо претресли, нема челика ам |
ђ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака учини, па је у |
оји је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је та |
p>Русна и Харалампије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му врем |
ачинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не до |
то <pb n="280" /> замерају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Кор |
и <pb n="346" /> Бранковићевим метежима потајно гласове шиљао, да зло предупредиш и народ не пр |
спот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га подбада против Мурата, да се ослободи од упл |
урђа по народу мути.{S} Харалампије иде потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> < |
воје приврженике.</p> <p>Русна задобије потајно пријатељство Вуково.{S} И она опет негдашње при |
оведа, свом је у невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, доклен бијесна властела од |
во турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милиц |
пут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, |
вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адет |
Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да |
т уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем потајно договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S |
аквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; он је јошт дању |
из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно договарају.{S} Но уколико сам докучити могао, д |
донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> |
је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајно улака да је извести како ствари стоје.{S} Деспо |
— Бићеш оправљен као какав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија.</p> <p>— Дакле не окле |
арх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што с |
гарског, погазићу задану ријеч, која је потврдила уговор Стефана деспота, да предам градове и М |
н и потписан, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одса |
у.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{ |
нако понуђива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хо |
но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> <p>— Увреда мени нанешена — рече Русна — |
да су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде |
одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још посл |
у у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне |
и, који од војвода кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаженим деспотом |
ад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац Радосав исприча, и |
се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војводама |
последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем занети, но |
царевић, па са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> |
е ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се врем |
мије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду гр |
, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткре |
али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ј |
S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче |
о.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту поганију са хришћанске земље. |
да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, |
акше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, ко |
звући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепити, царичине приврженике умалити, па одма’ са Т |
себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико м |
амет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седели.< |
/p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу |
страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријепити.</p> <pb n="484" /> <p>То изрече Ферхад-па |
једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничар |
це, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту |
а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их готово чека.</ |
, згарене, лепи предели турском копитом потлачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, т |
Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као просијаку |
иге.{S} Пролази планине, преко жубореће потоке, обилате винограде, и свуд природа показује свој |
, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би н |
против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њ |
Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је |
"264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> <p>Мил |
Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених |
кој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и други добр |
цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснул |
пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо им само зем |
епи санак</l> <l> Да г’ причају младоме потомству</l> <l> Гласом моћним гусал’ јаворови.</l> <m |
? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, потомци, познији нараштаји ћеду то учинити, сад само не |
свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, пр |
ађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја |
} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим прија |
} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али засад нуждан нам ј |
ти чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не |
нства, да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, |
оким горама, онде где је после светског потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљем насео |
регови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. |
не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област с |
вари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољ |
, његова стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гребљано |
ујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако диван подбада да |
кше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, |
морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца распрштана [мађ |
узме перо што му један калуђер додаје и потписа име своје „<foreign xml:lang="la"> Georgius Des |
екли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет ка |
а на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспот прими листину, отвори, п |
ад мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србија |
соког Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве |
еван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.< |
ме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад |
/p> <p>Кад је све тако уређено, листине потписане и распослате, султан шиље војску у Караманију |
p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати предају града, а благо |
ли њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора |
чекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{ |
што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Ма |
е морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се десп |
тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штави |
д се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посес |
реми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није м |
жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепит |
е на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд |
а на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За |
то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркћ |
/p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и св |
а стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје |
о још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу зад |
, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вр |
ијеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе перг |
дежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт п |
ао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је велики губитак био за |
би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p |
ом уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију насл |
а ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати снагом богодане ми цркве, која и слабима сн |
вом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> <p>С |
ти Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ |
и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, само да прекине с Мађарима.{S} Долазићеду |
Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су вр |
оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде |
} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице |
је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Запа |
ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди су |
Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедника деспота, вла |
нији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом отклони |
такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Сам |
с издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те мој |
и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику дубарду, то |
— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји |
што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, |
што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потражива цену Голупца.</p> <p>Ферхад-паша како уочи Је |
покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потражива цену Голуп |
Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и к |
и.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо во |
жио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јур |
не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, |
не можемо успјети, морали смо савезника потражити.{S} Од Грка слабе помоћи, наслова деспотских |
падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} Потражи |
осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Т |
ти.{S} Деспот је морао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајим |
акну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом бил |
>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код К |
та Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, а |
вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се!{S} |
о оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> <p>Кнежев |
еш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће берат д |
ством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову службу, за коју је овај |
о његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног властелина као што је Јеремиј |
као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампија, као што се баца |
лушај твог вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си т |
ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морал |
дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме |
сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Каралампоглиј |
не госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је <pb n="365" /> као |
јеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дођ |
а.{S} И најстарији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско |
из гвоздене цеви.</p> <pb n="432" /> <p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{ |
ју да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубило своју обичну сјајност.</p> <p |
ињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих народ |
на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Милеву приволети на тај план, који јој се ка |
баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p |
ао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико ст |
ако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, |
и код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} |
им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а тога с |
ан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћанство ослободили.< |
естима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би |
рци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш |
ужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него пр |
Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу |
тајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди |
да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван ла |
та би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се |
Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је от |
ви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p>Јусуф ј |
а би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне влас |
</p> <p>После презреног Светислава, као потурченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било др |
своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S} Кад се племић по |
е, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман христјанства.</p> <pb n="433" /> |
а бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колико |
ску службу приме.{S} Турци су се такови потурчењака одвећ примали, и често на велики степен их |
арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом поде |
све њихово остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће |
вањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје с |
е.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили су били у |
баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена у |
желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам нару |
ега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати последња сенка |
је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; неки велика |
p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вича |
има гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, |
Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијел |
словити и запитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> његов патро |
n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, в |
и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду — рече Харал |
и народа и православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на |
.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим в |
Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце изгубити.{S} |
цима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да |
м повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се |
здух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад нећ |
ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратк |
то ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај м |
есе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађао је властелинске з |
да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве пород |
орао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима служити?{S} Једва му остаде Прилип и |
у и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бић |
лаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</p> <p>Смедерево |
од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свију Тур |
ате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са гласом н |
анастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, калуђери моле, преклињу, код у |
Јеремија издаде Голубац Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, |
ораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а |
рбије отклонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за господара — р |
ц предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки с |
ко Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb n="337" |
шта фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између чет |
је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство и смире |
овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту ј |
/> <p>— Та кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ ради |
е креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на |
о воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ у |
пота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља |
рушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једр |
л’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремије војвод |
старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</p> <p>Остави |
одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Морав |
ушана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу р |
а ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити |
какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад би |
ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, рекне Русин |
ђев да једнако натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами |
тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист |
дарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> |
, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ком се налаже, ка |
о, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћеду благо допратити.{S} Још и т |
и.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путовати.</p> <p>Некол |
мо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, двострук |
о, Петошко ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не по |
бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијо |
а сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одг |
сам замишљен.</p> <p>Малочас, па пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бајазитово |
} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог вој |
тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, зем |
а је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара |
/p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</ |
остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ |
е све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поустају.</p> <p>Деспотови људи примају благо.</p> <p>Д |
н свуд ’де треба показује се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пр |
празним часовима једни су децу, младеж поучавали, други су писали за народ полезне књижице, и |
српски свет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрп |
.</p> <p>— Тебе Харалампије, нећу много поучавати, имаш памети за три патријарха, а лукавства з |
је било онде својим обојег пола овцама поученија давати.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као |
Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Угре поучити како се против Турака војевати мора, јер они јо |
у народу потуцао, као сиромашак путник похађао је властелинске замке, дворе, као шаљивчина да |
астир навалили, Турке истисли, манастир похарали, како су их опет други Турци сузбили, и манаст |
ио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-манастир само што није запаљен изгорео. |
очека ову прилику.{S} Са радосни кораци похити онамо.</p> <p>Он Русну прилично забринуту нађе.< |
ућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а |
о не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежев |
се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ н |
ије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас т |
оца Харалампија да се на тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p |
се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду |
је као младић одликовао се у босанском походу под заставом Силног Душана — упадне у реч Русна. |
ци да је млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвиј |
ин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи д |
расно у мушкима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невино ј |
еља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу. |
пође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, други Мару, трећи Стева |
, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да их је и наћ |
и подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду међу оне властел |
српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S} Остане ли |
и Срби, од султана са скупоцени поклони почаствовани, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но о |
н их пусти к себи.</p> <p>После обични’ почасти, који се турским султанима одају, заузме сваки |
ио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће г |
умњу је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S |
<p>Харалампије се мало замисли, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чин |
да игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих братија, који се ужа |
унава пребацити.</p> <p>Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу |
дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрде |
е силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, који |
таде Душан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога ор |
а, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружи |
ани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пл |
<l>Млади Новак наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем пор |
је упадне; други су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда н |
Јеремија прима писмо, па чита.</p> <p>— Почекај мало.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>Јабланов |
нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, и обвезн |
ч српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вуковци |
ло па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа. |
е већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути |
ткако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по дољним српским местима џамије поди |
стра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог |
сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује |
> <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи |
се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Јед |
доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, |
<p>Деспот, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S |
ало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година пр |
и издувао, па са честим запињањем гласа почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— |
прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је |
је српско обновљено царство утемељавати почео?</p> <p>Има људи који велики дух показују онда ка |
са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} |
калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на које служитељи слабо слушају.</ |
шао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зец |
устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодо |
Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пје |
еспота.{S} Тежак је по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, |
Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, не могоше са новим силама битку обновит |
ље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св |
8" /> <p>Ферхад, опет, исприча своје од почетка до краја, како је дошао Харалампије под Бело Бр |
је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све |
ат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, |
оказане ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-мил |
томан није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осве |
неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си иск |
к из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогод |
<p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и |
поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго тр |
паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет |
ти не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се од Срб |
илеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светислав |
царичин разговор мио, својом финоћом у почетку гладила је речи царичине, но мало после, следећ |
ој је пријатељски говор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог |
овићем.</p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разговарати.{S} Вино ће и из на |
/p> <p>Међутим престаде и увесељење.{S} Почеше се из трапезарије разилазити.</p> <p>Остаде сам |
е Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и |
Страх нападе душманина љута.</l> <l>Сад почеше коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љу |
одвећ живо представљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе прав |
хом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац |
му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим камењем посута димишћија.</p> <p>Ферха |
ковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченце светог дрвеног крста, на ком је Спасите |
драва, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ сан |
е жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива |
Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је с |
емија, и Јаблановић и Харалампије мирно почивају, ван манастира, код једне хумке, једно покрај |
око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужа |
силном баштином.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то |
>Кад је сунце заходило, онда су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше |
и у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече |
вде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — запита га поверителним гласом Русна.</p> <p> |
ека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ |
ли — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, мала почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе н |
’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта т |
шом изговорио, па умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, б |
у.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет |
ради негда сазидано беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном |
у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње в |
је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на |
ари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина Р |
} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца |
ш дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јеремија почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чу |
кве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не |
S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са к |
, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још једну |
рчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> < |
ађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши чудеса својом храброшћу, падне, а Власи побед |
о душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</ |
м манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње народа |
какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад тел |
е наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се после откл |
олубац, деспот замисли се, па тек после починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког времена ш |
рава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспа |
урђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкод |
ма служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је оставио изнена |
између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Заробљен |
се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да |
да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред народом ону важну свог реда и сталеж |
л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражене, Срби |
познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненада што паметно изрекну, м |
ао свештенички дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити хтео, тај је |
<p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало пр |
ремда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доист |
хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начи |
адне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обнов |
ви православног народа мораће полумесец почитовати, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора би |
вољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино |
што није турска војска сасвим уништена, почне над заробљеним свирепствовати.</p> <p>Малодушан п |
еван, стекавши у разним ратовима славе, почне своју снагу распростирати.</p> <p>Но куд се деде |
, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да је срамота кћер своју дати Тур |
пе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је |
це бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправљати да се датом приликом опрости од ов |
ихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говорити:</p> <p>— Право има Драгаш.{S} Мог покој |
јвода, као бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Пето |
и, као да се ништа необично није стало, почне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к |
а Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, нове планове правити, како би своју владу |
а врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати последња сенка српске слободе.{S} Слоб |
удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим |
вљеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш |
ином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је царевић |
у ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb n="243" /> После |
се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђа |
рнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје н |
н Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285 |
>Сад се Милеви све за маленкосно чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, ист |
у гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад чо |
ом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, де |
аре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умножавати, тако да би, ако би г |
Када онамо стигну, стану, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, ш |
в, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богословију наврат-нанос, само да постане |
.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту |
сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе кака |
а Марко.</p> <p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту би |
и од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше турске харе |
и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове двојице интригирати.</p> <p>Оставимо Де |
рица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту с |
ако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разговарати.{S} Отац Леонтије био је |
бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу пр |
мо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш |
зивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, по |
владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспотовица познавала је нар |
о издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су |
ке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се помало крепити, и доиста збрисала би се била ш |
уварку? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не ви |
, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Слав |
мпапе да подигне христијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почивка.{S} |
и.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, |
задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <pb n |
ера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на с |
остане сам замишљен.</p> <p>Малочас, па пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бај |
и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p |
твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно с |
је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се он |
ли рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; т |
речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, |
да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити |
Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци |
т запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> <p>Ми |
S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што |
слав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то |
имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао мана |
а Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди |
лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а он се в |
баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем н |
ке кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремиј |
> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот расположио |
у неспособнима учинити.</p> <p>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у л |
ша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклони |
S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> |
pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Д |
ђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни |
стубачки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и |
знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, |
реда града, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном |
ске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом у манаст |
огазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде |
, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то би |
.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио |
ити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с ле |
за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} |
е за коначно развојевање Србије.{S} Они пошљу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херц |
па једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамил |
а’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} |
дара, и ево ти деснице побратимске, кад поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајиц |
у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете спасл |
.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, |
и онде ћеду их смирени калуђери примити поштено, онако како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад- |
то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тк |
ин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Солу |
} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} |
одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Ту |
е, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва вена |
приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у |
дајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} |
адости је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није |
, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као прос |
ије дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S} Кад |
је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубију њеном на пу |
/p> <p>— Нисмо ником ништа скривили.{S} Поштовали смо стрица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Ка |
г разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанствен беш |
Света црква постала је тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У винограду господњем в |
о, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужује него хрђави пријатељи, каквих |
</p> <p>Улак прави селам, погибне се са поштовањем и прослови српски:</p> <p>— Честити војводо |
кад је на кормило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држа |
споведам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће |
лужавке, јер патријарха као свеца неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе |
места имају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчане трговце разбојнички нападају, су |
го употребљавање такови’ <pb n="254" /> права од стране великаша, која само законом крунисаној |
вом турским.{S} Краљевић, држећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, ка |
женска глава управља; ту нема никаквог права насљедија.{S} Насљедије је то пропало са оним буз |
е су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура |
.</p> <pb n="442" /> <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да |
ало господарство.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади кнезови, него деспо |
земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По п |
е га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам |
а, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђ |
ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његова заслуга, и нијесу се могл |
огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постала |
ку да онде господари.</p> <p>Но десница правде сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат |
да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда мог |
ажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</p> |
ти, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, |
, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер у с |
ом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ак |
ема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад сам начисто, сад |
Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, држао је да је право Немањића |
е градић, Ласловар, недавно је завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска |
умерености и трпљења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење једног или другог господара; |
стири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ |
децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} |
д и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нуж |
ном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баш |
Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаур |
и.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, |
нтије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ |
е би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском |
слободно вино пити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шк |
ј војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остав |
ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} |
ј, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Гово |
амастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело |
доклен бијесна властела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S |
ну харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гле |
S} Харалампије иде потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели |
но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} |
ија чека улака да прослови.</p> <p>Улак прави селам, погибне се са поштовањем и прослови српски |
ле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред |
Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Како би друкчије |
су сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.</p> <p> |
ди сина свога некадашњег душманина, као прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, |
то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу своју силу из руку |
Ферхад-паша целог пута показивао се као прави турски паша прам Харалампији, гордо, као прам ђау |
додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема. |
урчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који ми је невидимом рук |
ле смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог нар |
и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је глед |
код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} |
бин, мухамеданац и христијанин, па опет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а |
ара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђ |
код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам на |
деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, — <hi>прави светац, прости</hi>... за њим целива Јерина и дог |
дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави |
бо су што учили, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери |
ла, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и им |
{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхића |
иле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне |
ив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n=" |
којаким <pb n="219" /> финим средствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку |
ије хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — примет |
је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете си представити, како се у ово |
осијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Господство је за нас сад каштига с |
ћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети патријарх, Новак и Драг |
ду одма’ добри саветници као привремено правитељство, који ће одма’ све мере употребити да се в |
<p>— Ја дајем мој благослов привременом правитељству — закључи патријарх.{S} После ове речи сви |
такође међу собом тихим гласом примедбе правити о растројењу српском и непослушности великаша.< |
истисну.{S} Почне, дакле, нове планове правити, како би своју владу распространити могао.{S} М |
то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима против Турака, са Т |
да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ |
{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правити, и <pb n="281" /> тим себе узвисити.{S} Мач мој |
може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и |
, особито када у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} Марко је живио у оном |
Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да преда гра |
у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љ |
душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах на |
ти покрај толико наше баштине.</p> <p>— Право збориш, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у гла |
ије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, мног |
рагаша слушао, почне говорити:</p> <p>— Право има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт |
је су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако ш |
ни други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а ме |
изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследија одржите, цео ће народ уз ва |
<p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од |
инути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку |
тиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па |
</p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на десп |
поступка, други, опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том с |
исповедити морам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако |
S} Краљевић Марко са својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом на престол |
} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или поне да има у том више права |
рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија |
и још дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Прос |
насљедник престола, па не може нити има право својој породици кормило из руке узети и Бранковић |
и у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђе |
м кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината договоре се да на месту о |
породице, па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило |
паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити |
правду наједнако дјелио, држао је да је право Немањића његова неподјелима својина.{S} Марко Кра |
т се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но |
а тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душанове земље, |
е.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је право, — прослови громким гласом Јеремија.</p> <p>— Так |
оже, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо |
гао, не мора држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмун |
ад може и треба да буде господар, своје право, своју власт напустити неће, како би се поклонио |
ицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао |
’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог грјешника <pb n="381" /> |
гура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Власт |
Призрен је био престоница цара Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном вре |
/p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер |
иру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, к |
су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам |
твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја |
главу приклонити. <pb n="276" /> Је ли право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том сво |
ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{S} |
или.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ гра |
нити Лазар нити његова породица таково право има.{S} После пада Вукашиновог, кнез Лазар, <pb n |
лом на престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ |
било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, к |
/p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Како право, онако здраво.</p> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Од |
ета држати који, поред жене своје, неко право у породици има; за таковог морају те и њена браћа |
Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручио сам д |
ао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступити и себе пред целим светом као как |
<p>Облачина представља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Ср |
данђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ј |
рем и то од турских девојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?< |
не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају право на престол, и тако нити Лазар нити његова породиц |
аралампије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — |
јатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој отац?</p> |
видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприли |
на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као |
бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног пријатеља мора у народу остати.{S} Ја м |
тке натраг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, његови приврженици, напротив, за заслу |
су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац с |
еба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па пр |
; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола д |
ециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православне изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу |
е лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне душе покуповати, од тог нек вам није страха |
} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђер |
да се толика кандила запале, па мноштво православни’, па толики калуђери, па опет толика тишина |
ије поносити онде где су Христову науку православни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате |
пред насртајућег непријатеља.{S} Синови православног народа мораће полумесец почитовати, само д |
атељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Леонтије |
ком Вукашинове земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт. |
, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом по |
амо признато <pb n="342" /> му јунаштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је |
који после смрти Стеванове само њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу |
6" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синови имали би насљедити господ |
ке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царство задобио, породица Гребљановића |
ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хтели за |
а пола света завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p |
а, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света завладати, а по |
{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} |
скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ак |
ће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, св |
ијесам издајица, и освјетлаћу образ мог прађеде <ref target="#SRP18590_N10" />.{S} Имам блага, |
народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружич |
пита зачуђен Леонтије.</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p> |
очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са с |
пски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово |
и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мор |
овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела околина зуји од гусала као |
ошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то |
кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним часовима једни су децу, младеж поучавали, други |
ш зато јошт већма завадили, они који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S |
али смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} |
је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p |
танова.{S} Смедерево треба да је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радоса |
како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један прот |
а постала је тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У винограду господњем влада раско |
се истинито посветио, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник па |
пута показивао се као прави турски паша прам Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе д |
, које од турског страха, које из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русна, која к |
био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између четири ока као такав <pb n="427" /> по |
је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого |
ила добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена с |
урски паша прам Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако к |
клоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо <pb n="2 |
бра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њ |
ви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мис |
ере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла д |
дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара нестало; међу њ |
нички дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахо |
мен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, странствујућег и страдајућег.</p> |
</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек н |
а колико пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p> |
царичиној власти, него се непријатељски прама нас ставио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вел |
заплаши.{S} Додуше, царица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито |
упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад |
весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим ко |
где је после светског потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљем насео играо сам се са м |
ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му |
и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде мо |
деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушине.</p> </div> <div type="chap |
гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампије.< |
игу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допад |
љу несрећу која је српски народ једнако пратила.</p> <pb n="339" /> <p>Откако се Ђурађ у земљу |
ара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Б |
/p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је |
и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А |
то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Харалампије једнако зазире од Јер |
мпија гомилу управљено.</p> <p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад- |
у Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</p> <p>На београдским кулама в |
у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турч |
сти, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пријатним својим глас |
оло му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опро |
/p> <p>Коње доводе; оружани момци, мала пратња четворице спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што |
коро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекив |
у.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb n="448" /> као неки |
сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још |
му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко се |
тупи и Јерина деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.< |
ин Прибац, војвода Јаблановић са својом пратњом показаше се пред собама Харалампија који им нас |
вом, и дворјанком Русном и служитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге |
ге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> |
и.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султ |
ашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са |
Јеремија и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе в |
сово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог д |
беле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цев |
ор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови |
ди се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p> <p>Деспот погледа кроз |
дора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од де |
ало дуго чекати, малочас док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од К |
т одлазити мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже |
тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један власте |
> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</p> <p>— Непријатељ је Србију оп |
Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — прва је дужност, нека се сви противници Лазареве породи |
покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у с |
т патријарху и Новаку.</p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русно |
у, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се |
и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други уда |
ебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и б |
да наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребаци |
:id="SRP18590_P1"> <pb n="213" /> <head>ПРВА КЊИГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_ |
са Јаблановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Јеремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се |
а смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код |
служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и његови |
n="543" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино н |
на-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се повед |
уту стајала жестина Маркова који никоме првенства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</ |
орио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли би Краљевића Марка |
спот, српски владар, земље господар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> < |
ћ владиком постати могао, својевољно је првенство другима уступао, задовољив се својим бистрим |
ма онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољет |
е народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследија одржите, цео ће народ уз вас приста |
део, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли |
род не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме неће да се покори.{ |
стом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама |
и пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти |
и је једва чекао час свог самовластија, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стев |
деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем турском нападању. <pb n="363" |
<p>— Свјетли цару, ја сам Каралампогли, први савјетник на дивану код Јеремије војводе, господар |
други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрти Стевана деспота, сада по дру |
огај пружати за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо |
досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здр |
освету изрази тиме проти’ Светиславу за први његов познати смеј. </p> <p>При том Милевин образ |
а обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења преста |
.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа |
се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А ка |
ослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља нема |
е се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер |
ље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље вла |
па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима |
већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по старинском српском обичају.{S} О |
цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били |
му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет лета |
у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њ |
е патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— |
S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклиса |
али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— Е доб |
изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке з |
тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијет |
с скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и љу |
етошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на његов рабош друштву весел |
власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васце |
да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, је |
<p>Поведе се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако ист |
то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког време |
смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он |
Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћин |
ао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би |
ежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и |
откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули за |
е изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у |
ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанско робље сам искупљивао, и и |
</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, на |
рода, погазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Срби |
у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> жртву прин |
а, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S |
} Лазар наименовао је исту дворјанку за прво придворно лице покрај царице, јер ју је особито ув |
ти.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаш |
реда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајси |
по свом светом чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој |
у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар |
мија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није бил |
> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу овима и деспотске кнежевиће, |
ко ћемо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.< |
што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на б |
тац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буд |
ио у својим песмама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, |
г зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати д |
на деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспети.{S} Као стари приврж |
опрости“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ух |
редају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Тур |
ви напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш |
знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Зна |
т Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да |
мо да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласити Ђурђа за независног српског г |
а дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препреде |
304" /> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} |
љубав појављује, Бранковића унуци, при првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом кли |
ша неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе |
ан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, представи |
а свих осам места означених звездицом у првом издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, од 21. V1/3 |
едну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнеги |
онако обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована |
им друго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији |
даје, но Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда |
урђе, млади кнезови, синовци деспотови, пре неколико лета по налогу његовом ослепљени.{S} Они с |
та ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђ |
а би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Обл |
ењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на |
су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S |
екла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики об |
павања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко |
луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро науч |
сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је сад спремна |
више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и зад |
би.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Ев |
А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Так |
ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{ |
мишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је н |
атња четворице спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му. |
против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и поми |
падши’ такође побринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе не ос |
меравали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке с |
је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти |
племена Бранковића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсије |
да, послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци наме |
Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створ |
х калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Је |
поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драго |
а удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у |
S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на |
и’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био ј |
цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> |
от Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то др |
прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — одгово |
д тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> <p> |
м.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над св |
/p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли |
Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле |
<pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се са |
дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каш |
шта не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повр |
ана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву |
теха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, рец |
пца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој |
и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, |
а децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот |
насамо поразговори.</p> <p>— Она обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде |
о себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или владиком постану, као на пример, |
уде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.< |
Жигмунд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаниц |
са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд |
ли господски синови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само л |
ва страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спрем |
олазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb n="354" /> да |
то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Го |
немојмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекам |
каши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи |
Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном За |
та, још треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија |
S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске |
о, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље |
е не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да |
>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После |
у и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Ма |
царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког |
неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој с |
њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске зе |
бедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Нар |
Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје остављала, примјетил |
рх велегласно очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим |
авају се у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом сило |
ога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.</p> <p>Јаблановић увидио ј |
е се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам |
> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, |
Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, |
ске битке.{S} Док му је противна страна пребацивала што се из косовске битке натраг_ повукао и |
шло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити |
а јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, но с |
а овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба насто |
n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и то је о |
је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p>Јеремија сад се поче кајати што је та |
Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма |
шт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако о |
е младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад ј |
ојанствено изрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— |
вљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај при ру |
определила.</p> <p>Но деспотова реч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— Кн |
а Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и на води |
не у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилазио.{S} Побожан српски краљ Стеван Дечански, о |
S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло шт |
адају са коњаником, преко њих читави се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гуж |
азим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми с |
го зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <pb n="21 |
нили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша |
ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n |
о ђаволи, но све нешто необично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прег |
Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би |
у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} По |
е Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што не мисли — каза Јабланови |
шт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с |
и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски посланици својој ку |
, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих |
вић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу. |
p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду им |
рече шапутајућим гласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферха |
куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо претресли, н |
рње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког брежуљка, виса, ј |
гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били господски синови, који су чек |
ада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну ос |
сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петош |
оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да |
{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као путокази у град, са оба бок |
<p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све |
едан калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и |
су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери запада стрепили, кога престол је био |
дило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе скочио, а кува |
е у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</ |
ор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени каве |
} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, разапети чадори, то је мала српск |
то ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се славни град Голубац.</p |
лампогли није могло сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма |
ти.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на |
реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умер |
би такође.{S} Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само |
ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш |
па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним чадором још држе док султан прослови.</p |
ед врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама |
> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на |
уће очино право другоме уступити и себе пред целим светом као какова кукавица показати.{S} Но с |
ржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски |
стивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <p |
редао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у г |
аша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине |
Царица, откако је удовица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило |
/p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачин |
тицама кључе.{S} Заповедник града стане пред краљем.</p> <p>Деспот говор продужи.</p> <p>— Ево |
е повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет про |
гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, исправи се гордо, и прослови.</p> <p>— |
Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, најмудрији |
луга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко покло |
а.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе |
{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт |
ти их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају н |
и, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Харалампије.</p> <p>— |
ије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у |
пет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је силан, а |
знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Пето |
аблановић са својом пратњом показаше се пред собама Харалампија који им насусрет изиђе.</p> <p> |
<p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на стр |
цања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо |
изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се за |
е сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, |
сто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним Мелентијем.</p> <p>Војводе поје |
свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{ |
ка.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име сп |
азе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља |
пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која м |
/p> <p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем саветовао се са претенденти да б |
род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду |
јска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонци |
атријарх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изј |
ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и пашама угледнији.</p> <p>Ферхад једнако |
ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем код п |
дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војводама и саветницима рече му:</p> |
оведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом |
ла пут Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</ |
у станити.{S} Један одел стане упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејдан |
а, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивши се, помоли се богу, |
дикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонити, и души својој у светој |
обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни п |
е у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака |
е нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беш |
би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, |
ожне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било |
оли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је |
о Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побо |
оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао као неко нуж |
ећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и вла |
>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, устане |
на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који |
ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним чадором још |
но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, п |
о, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестит |
Марко.</p> <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичи |
ђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану пред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на по |
н даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p> |
му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшно |
и примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду |
ва случајно за Турчина уда, преповедаћу пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— |
и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краља и понуди му место у чел |
<l>То је војска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Уг |
аљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пред краља, положи руке унак |
се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско |
о у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити п |
шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, грабљив, и |
е престаје.</p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест |
и.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султану |
— Даклен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако |
Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, |
господар Голупца, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласн |
да треба Јеремију војском принудити да преда Голубац, деспот замисли се, па тек после починке |
, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију п |
Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до в |
своје чело.</p> <p>Харалампије од стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнеже |
к с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша. |
брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за |
његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њем |
аповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ што |
ма не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војв |
а морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо изгуб |
добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на тв |
га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљ |
а и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у |
оде разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам преда |
е ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћ |
д Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспот |
ког народа.</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p> |
све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се њег |
дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p |
ити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија |
о и донесе на кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-паш |
кле разговарају узев сваки своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћед |
се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, |
ородице својим пријатељима српску земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о то |
дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига |
тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачуд |
еда канда није дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија |
новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблановић.</p> <p |
о тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јерем |
срце куцати кад будне кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не |
разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код |
о.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не |
— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанствено султан.</p> <pb n="434" / |
онђе нећемо живјети.</p> <p>— Јеремија, предај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује с |
е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа |
смо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голупца са условима уписана је.</p> <p>Треба се |
> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> |
бар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се славни град Голубац.</p> <p>Султан погледи н |
у бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.< |
ила жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његов |
нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад- |
о је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду ис |
ики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А |
мију на предају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су д |
ла.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је |
ше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместише, одмах с |
метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од |
огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, ионако се Голу |
је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Ту |
тчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ио |
b n="420" /> <p>— Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и пред |
дамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, |
се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Ску |
је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед |
народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како ва |
, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Харалампија, ко |
, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, |
рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турци |
мачиће народ тако, <pb n="385" /> канда предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и уг |
и одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не може |
т да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, кнежевиће поведи собом. < |
повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију кази изврши |
било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и |
изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Харалампије дође.{S} Пиће и јес |
етовао са Јаблановићем и Харалампијем о предаји Голупца. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и н |
мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у ње |
с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Јабланов |
алампије канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> < |
те гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи |
напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао б |
оје речи, и по могућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тумачиће народ тако, <pb n="385 |
војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо. |
стране Турцима, с друге стране Мађарима предају.</p> <p>У таковом расположају дуже је сам у себ |
ну.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут |
исмом Јеремије, и позове Јаблановића на предају.{S} Јаблановић дође са својим оружоносцем и под |
проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући заб |
главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот Стев |
о је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира Богородице.{S} Прежи |
0_N4" /> како је понудио у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремија предао град.{S} Само |
поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не |
> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, |
иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаб |
тићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у |
спот Стеван те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се м |
мисли, потписао је, морао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{ |
дио је сву гордост и властољубје својих предака.{S} Младић, истом од двајест година, па свуде в |
околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голу |
се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија одговара.</p> <p>— Честити паш |
p>— Како су изгубили главе, кад су град предали — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ |
тану, као на пример, пећки калуђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам от |
слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жи |
је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p>Служитељи на удаљеном крају |
је потврдила уговор Стефана деспота, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њи |
ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то пристан |
Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, јер са |
реокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ |
се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p |
ш да се покорим, да се султану напросто предам? — рече деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Ср |
о ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере |
ођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере |
у језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, |
е све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда |
ском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо |
и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, до |
то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци д |
опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="483" /> град од Јеремије примити.{S} Да н |
е да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голу |
ив веће силе Лазара одржати није могао, предао се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да |
емије предају Голупца, како је Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог живота не спомињ |
веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи |
ни подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа |
неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окре |
зи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што |
опорочавао, што тражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ ту |
ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари |
ц спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Ј |
новићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тражили гостопримство |
аво и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на ст |
т место освете у руке деспотски скиптар предао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу |
уђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из чистог уверења п |
о и Србију на милост и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати м |
то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Богородице, скупа са Ј |
сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до догов |
доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Је |
рослови.</p> <p>— Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, још треба Голубац пре |
повеље престаје, и да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети. |
товом кад је ове наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли |
.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p> <p>— Предати, продати, то је скоро свеједно, но каква је про |
/p> <p>Јеремија опет отпоручи, да града предати неће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да војск |
о ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би био последњи српски град, ког би Србиј |
лас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било |
јеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада |
књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да |
а, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, види |
вана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то з |
мах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти |
Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и |
кормило из руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се по |
нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Аму |
е, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари ск |
Голубац предати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан к |
Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> града.{S} Јеремија воле и свој к |
за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друг |
одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазит |
би толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и материном упли |
е могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како п |
о рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу |
ш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{ |
— рече озбиљно Јаблановић.</p> <p>— Не предати, већ продати — примети Харалампије.</p> <p>— Е |
град уступити, предати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњ |
еремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не мисли. |
ули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би |
и сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војс |
ив Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на и |
ао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана |
ати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још п |
да живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кул |
би ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се |
овић повиновати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља ц |
рима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспотовом |
Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им тре |
ти ради морамо нешто рукама савезничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити |
задовољство.</p> <p>Јеремија није накан предати град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац |
ов запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Бе |
тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа ј |
ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јеремију |
војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да |
лубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као го |
погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот |
ш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да |
онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђу |
нили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно |
д нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не мож |
а је такођер заузета, још треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ |
е Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град |
ановић готов у року једног дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не до |
ном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је р |
<pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском п |
ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само немој на |
ном бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на мана |
а од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг у |
што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Д |
доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Го |
уо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, пр |
/p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне ми |
сти друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, |
готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, о |
а, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадити.</p> <p>— |
мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p |
ма повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме места |
нешто преправљао.</p> <pb n="312" /> <p>Предвече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији би |
ину Високог Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, црква великим сребрним кандилама осве |
јани.</p> <p>Патријарх велегласно очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђе |
ајвећма се противише.</p> <p>Патријарх, предвидећи неизбежиму пропаст, овако закључи савет:</p> |
ло се да је деспот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да |
ом — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферха |
која је Мађарима толику погибију нанела предводио је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се по |
ијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити може, него слепога младића.</p> <p>— И томе |
абер султану.</p> <p>Исак-паша разгледа предел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пределу, ’д |
до, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству земни рај преправи.{ |
, покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато де |
цима умиле.{S} Власи познавали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњанич |
слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзл |
ак због красоте вароши и величанственог предела. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је |
е мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанској дужности из |
кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио ца |
твар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Румелије освојити и победу косовску са великим |
му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих има у старој Србији.{S} Пада му на паме |
а је мислила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће предста |
села, вароши опустошене, згарене, лепи предели турском копитом потлачени, а ’де турска копита |
је био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову војску купио, но слабим успехом.</p> <p> |
регова камење, други опет у горостасним пределима секу грдне столетне ’растове за грађевину.{S} |
има, који не би ради над каковим малим [пределом] независно господарили.{S} Вукашин је отимао з |
ел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Т |
/> <head> X </head> <p>У неком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се в |
S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а овамо највећма гријешите.</p> |
наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намести замка ср |
одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима посла, где млоштво коњаника турски’ млого не |
чину нек се упусти Приштина са окружним предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твој |
родужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у јед |
ш Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов непр |
.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву н |
Грмановог простодушија, тражио је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осе |
би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бо |
акше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед |
негодује зато што му је калуђер постао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да им |
од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен |
говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, к |
ш мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, и обвезност испунити.</p> <p>— Само нипош |
е ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предострожна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцим |
<p>То су говорили из опрезности, да си представе могућну међусобну опасност, а тако само из по |
и по другом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту трећи план, којим се српски народ по |
сви су овде участвовали.</p> <p>Милица представи своје жалосно стање и позове све да јој буду |
ла шта Турци желе.</p> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што није спо |
одјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србим |
{S} Они су Бајазиту Миличино стање живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, ист |
ајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још |
вако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но ка |
ије него код нас најубогије девојке.{S} Представите си само њихов живот.{S} Затворене су као у |
се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p |
да партају правио.</p> <p>Сад можете си представити, како се у овом намастиру под управом Харал |
дати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко |
нд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина представља деспоту да је то право, јер је Београд и Гол |
где баснословци људе у благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрадовала.{S} Ова ра |
, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међу соб |
мирити, њихову будућност у красној боји представљајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима ди |
о да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгледати као царица.{S} Ов |
</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} Калуђери су изгледали као |
жио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по нар |
века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупкост |
тост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, зато |
исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста т |
ло опасан по Турке, зато ови други план предузети науме за коначно развојевање Србије.{S} Они п |
оливена српска крв, па смисли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и ка |
и деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати снагом богодане ми цркве, која |
мље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и његов |
у заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је си |
ава; Марко се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су тре |
ит, како год и његови преци пред сваким предузећем саветовао се са претенденти да би му и ови ш |
метежима потајно гласове шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан |
Турци су све ове са највећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ претендената гдекоји борили су |
м стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво предусретали.{S} Они су Србе запиткивали о случившој се |
<p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске стране извештен бивао |
да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на |
жале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му је са највећом го |
p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину. |
ођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку, но ов |
импапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и гр |
а својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обрати |
ију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у н |
т на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, |
омишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут |
не, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па |
е султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до ко |
је сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти види |
ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, с |
рећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опет |
ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Свети |
вати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном стању, страшан непријатељ.{S} О |
тарим војводама мерити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> прецени.{ |
акове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, и |
p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> <p |
лупца, заштиту манастира Богородице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-п |
/> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде |
на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Постриже |
ш се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од пе |
м се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, |
ед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу ј |
p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав ј |
а се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја |
p> <p>Султан и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, безевенк, — мумлају.</p |
а је и знала друго радити?</p> <p>После презреног Светислава, као потурченица, и у ропству осра |
јановића, славног великаша под Душаном, презрително је у двору гледала на нижег порекла људе.{S |
над својим матерама господарство неко и преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина |
су, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, |
иру задиркивао, и на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли није могло сакрити Харал |
ц предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет. |
.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, нарочито код Розгоњије и Лошонци |
и.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одгово |
и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стас |
.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод р |
ас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље бил |
дикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, св |
султан свом силом потпомагати, само да прекине с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљетака и |
у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и канда ј |
да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на |
>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} П |
доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</p> <p>Оставимо сад старце н |
забављање и Миличин са Русном разговор прекинут беше доласком нових гостију. </p> </div> <div |
воде подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију |
је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од свој |
л’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, показује <pb n="470" /> им прстом ћелије, тор |
вић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим за |
потучени, које избачени, калуђери моле, преклињу, код уздивљаног коњаника нема милости, сиђу с |
а Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници |
мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жубореће потоке, обилате винограде, и свуд природ |
ек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је |
прслук отворен, лаки опанци са танким, преко чарапа унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беш |
трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њих читави се преваљују.{S} И који спустивши се м |
у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска си |
чево, оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремиј |
.{S} Он је управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио |
а, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} |
има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, |
јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p>Јеремија сад се поче кај |
добар и одважан војник, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао свој |
проћи.</p> <p>Побочници хуктећи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силов |
у опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај |
тео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема |
’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, |
Ферхад-паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, попр |
ма дух код свију клонуо, страсти људске преко законитости продиру, па у толикој забуни и само с |
ратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло |
н одјек српскога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јунашт |
е, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног д |
дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се |
орале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по |
{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb n="243" /> После млоги’ несре |
е грађевине.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да одбију, раштркају номадичне народе, који си ч |
су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да |
Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему |
н неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" |
е, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Јаблан |
јако искварен, у властели један другом преко неверног слуге отров даје, један другом најмљеном |
велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто |
диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту |
једном приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у срце Србије продрет |
{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, м |
с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо д |
зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд |
рад у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречи |
о позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, |
усулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађ |
убивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеван |
до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наши |
l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто |
и чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Гол |
дам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те |
у се невиност изјављују.{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но н |
ад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људс |
у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> < |
е паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> |
е није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад- |
ањеног сина, сузе је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и |
, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица чита |
ер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n="512" /> се с мјеста макао Жигм |
код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш как |
у дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p> |
о, руке му целокупне на крсту распетија прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда |
ничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.< |
онци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не гине узалуд, и тако |
им ногама, на глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим камењем посута дими |
p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са прекрштеним ногама.{S} Харалампије тако исто чини, да с |
Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турак |
оји су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гледаше како српско царство пада.{S} |
то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он н |
p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, на прекрш |
свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се рас |
преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.< |
n="392" /> заиру војсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у ред |
ка прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкар |
ице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у |
Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав б |
еспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, познава |
<p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и |
таци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да одбију, раштркају номадичне |
кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј ноз |
о да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећ |
астане бура, вали у четокаике пљускају, преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, ре |
а да један противник другога не може да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Л |
је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и |
н њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићев |
екла да његово кадкад неупутно понашање према кнезу Стефану не произилази из недостатка учтивос |
рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или са мном као |
вог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и са |
ријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S |
ост, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти је |
е особито уважавао због њене наклоности према Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио |
више прилика изјави своје незадовољство према деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Тур |
саве безгранична и непобедима наклоност према Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би |
почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог в |
рати, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена п |
, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме народу исправио.{S} Но Марко није никад про |
алост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем |
ла је <pb n="365" /> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег |
ова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње време што бива код млоге господ |
приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том |
ни, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше. |
млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек са |
и.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан. |
од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим |
оставе царицу да се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је |
на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој науци и побожности давно већ владик |
дао лако и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим |
и је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љу |
никад нисам противу мог народа повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народ |
знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манаст |
ује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио но |
м силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну |
куства свога, беше особито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n= |
ултан Мехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, з |
вог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа |
ве последње мисли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у тајности, ал |
еву којима се најсмешнији чинио.</p> <p>Премда старији нису дали на себи приметити да им је кал |
ђу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби |
ледао.{S} У глави му се свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се к |
џија, који упадају и харају.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наше земљиште упадне, не |
боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферх |
а, здраве душе.{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих ве |
реме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блис |
ак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек даду. |
ају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не дад |
угу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су својим мненијама цео свет.</p> <p>Отац Хар |
их поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у благу |
<p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опасност која јој |
лова деспотских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} |
које никад не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божја, неизмерне милости, ето ти роба који |
и на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређивања тицало.</p> <p>Деспот ј |
аг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у |
с игуманом Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Ј |
вде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града. |
тати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они који су издали род и ч |
ек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, у |
и врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургије народ тамо-ам |
нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим посл |
оглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке |
пије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да ва |
а проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је |
м Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не |
код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих |
, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и судба је определила да се и мојих душмана |
досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће |
мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њихово ср |
н сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане напастовати деспо |
Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</ |
одважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за п |
совске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ра |
о му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за падше и за |
се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног мл |
приметила, променила се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гост |
костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ триде |
али су његову сталност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако оста |
опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и време је растанку.{S |
ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, баш нећ |
или.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половина је овог блага моја, а полови |
браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опоми |
љеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и |
и то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде |
покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буд |
што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту |
гатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зени |
живјели, у онакој љубави какову Христос препоручује; није било међу њима никакви’ сплетака, нит |
те именујем деспотом српског народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Вели |
тана са скупоцени поклони почаствовани, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробав |
н везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти |
досав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву |
л канда је створен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и држав |
уци се око њега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и старост |
гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јестива за госте, а вина је код |
ати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајн |
ћа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави твр |
хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и овом приликом послао га је поред посланик |
се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет се диг |
ео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намештала, и то усред баште, међ |
какову заметнути.</p> <p>У двору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} Служитељи су с |
и су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</p> <pb n="312" /> <p>Предвече сазове се са |
ти, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том |
<p>Харалампије дође.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешит |
аћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројство унут |
Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма дог |
у примити не могу, јер је иста свагда у преправности против мене била. <pb n="288" /> Твоја зад |
уче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p>И |
ребају нам и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата с |
риликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са кува |
и на подножију покушали да обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупљене делије кроз к |
силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у |
цманство шири, некадање Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће с |
о је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, н |
Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и д |
унава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити, и тако мо |
Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је још |
аре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у |
ав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ор |
ала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што н |
ма ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмук |
пкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помис |
Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са с |
аименован, одмах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стева |
ја на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо |
аздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну в |
то се постара зараније исте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем та |
ућном злоупотребљењу државне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да |
анствена питомост, чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а бр |
а хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ни |
а дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом пресече султан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натра |
а.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том |
пца борили, један део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, странпутицом продре до манаст |
ултан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Ту |
снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те |
едва се може уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми по |
сазове савет.</p> <p>Он је свакога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држати страну Мурат |
љан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме још преслушао — продужи лукави Харалампије. — Кад кнезови к |
љене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био |
е царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност улила ми је б |
и гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами |
атријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све |
превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, изд |
са Светиславом дошли.{S} Светислава су престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се за |
има.</p> <p>Леонтије у озбиљним мислима престаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи |
уја којима очи ископају.</p> <p>Међутим престаде и увесељење.{S} Почеше се из трапезарије разил |
ви’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач престајао, донекле задиркивали су Петошка.{S} Петошко н |
силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Б |
ари Браничева, и његова госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, Јере |
уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, предати мора, неће л’ |
/p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима таков |
ац њене невиности.{S} Од овог магновења престала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њ |
речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, и својим ми |
Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане напастовати деспота.{S} Утолико је већма у под |
на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка на |
ко је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу и тиши |
је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ крајев |
рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S |
вим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, не могоше са новим |
у времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио,</l> <pb n |
са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и |
нча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљ |
народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Ту |
ебе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви |
ред њим су ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Прија |
Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са свој |
то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способниј |
асљедија, јер Вукашин, који се силом на престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, да |
в.{S} Гребљановићи, пак немају право на престол, и тако нити Лазар нити његова породица таково |
здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, који после смрти Стеванове само њима по |
т у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот ме |
јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не може нити има право својој породици кор |
царске породице.</p> <p>Призрен је био престоница цара Лазара и право место дворског блеска и |
свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, |
нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га као свог пр |
абољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хтели за калуђера ос |
p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жал |
семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ царева ст |
а тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно стање и |
еном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је |
бро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, |
ећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме своје отаџ |
ском стану, осим српски’ и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и арнаутс |
знали употребити на своју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали па |
зивали.</p> <pb n="277" /> <p>На све те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају да им ор |
казала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослеп |
пред сваким предузећем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>Н |
био за српски народ што Марко са остали претенденти није противу Турака на Косову војевао, но и |
у владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, српски <pb n="275" /> владотражитељима з |
даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију говори — |
ити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Н |
ју, где ми се са свију страна нападајем прети? — одговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и нар |
војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.< |
т, завист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, а не може |
је имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који су се борили на поморју, и против силна Ду |
обичног слепца који пјева славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали |
доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, српски <pb n="2 |
, нестало војводама подмлатка, да бруку преткова не насљеде.</p> </div> <div type="chapter" xml |
аду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} |
Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја |
адобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</p> </div> <div type= |
може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, к |
велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, спреме се за |
га што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу досто |
гледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено |
не.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достој |
} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} Они с |
мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да |
то тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обил |
е предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног дана, да об |
а заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто |
роучив задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот исприча како је проша |
руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује |
ток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лаза |
ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно д |
људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење ужи |
вали.</p> <p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем саветовао се са претендент |
мао је задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} Косовска победа му је добар изглед з |
у.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислав |
p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у |
највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се |
данпут му долети отац Никодим.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето дођоше нам гости!</p> <p>— Какви |
ко му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу н |
то бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити |
пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур |
да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица м |
са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ в |
ина партаја силити.{S} Млоги су вуковци прешли на царичину страну особито од старији’ војвода, |
ђе.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман |
шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупанице српске са својим |
ити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави |
се трупови попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, |
о паметно измислио.{S} Остајемо, дакле, при том — рече Прибац.</p> <p>— Остајемо.</p> <p>— Но з |
пријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако ј |
иљки љубав појављује, Бранковића унуци, при првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом |
} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Ту |
само да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доброту патријархову, који, познава |
овом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је ота |
а и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} |
а и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао |
и би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зат |
тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је су |
е цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана |
ва још благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, до |
него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на мир |
еремији, ил’ имате још правих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јабланови |
кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади |
несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина столица, |
имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, искрено са |
а што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије би |
сли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, |
го треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што |
јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, |
.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом нем |
{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га о |
и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ј |
и живот жртвовати.{S} И његово понашање при нападању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уве |
од кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут јако засветли.</p> <p>Деспот, ка |
.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Бео |
ору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково |
у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, без |
а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Мар |
ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је |
ам му до насљедника дорастао, како је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ |
аче војничко „Многаја“ које су започели при столу десивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>За |
личино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да је срамота |
и.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бо |
>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер |
, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Нова |
лазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим лице |
који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па |
товицом, за њима доглавна свита, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, |
пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови. |
е би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ј |
јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што реч |
аву за први његов познати смеј. </p> <p>При том Милевин образ нека стидљива румен обасу.</p> <p |
род аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовин |
</p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Војвода Прибац са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин |
а Прибац са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све |
че ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго шт |
и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о властелину Прибцу, |
лио.{S} Остајемо, дакле, при том — рече Прибац.</p> <p>— Остајемо.</p> <p>— Но закунимо се сви, |
ремена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да знак Пајсију, који кнезов |
и да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије се мало замисли, па онда поч |
ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не радују се новоме деспотству.{ |
владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме још преслушао — продужи |
ји и собним уређењима.</p> <p>Властелин Прибац, војвода Јаблановић са својом пратњом показаше с |
Начинићу га патријархом — рече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро б |
ћу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како сад да почнемо?{ |
а макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — |
подар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на главу метнути |
себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Млого пути је |
дно старо но пространо зданије, било је прибежиште царске породице.{S} Његово зидање пада у вре |
буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља главу приклонити. < |
а, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала калуђера, па са стр |
је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати с |
браза особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Ју |
S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао опис |
код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника |
главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобениц |
знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на |
за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, нано |
ме деспотству.{S} Напијало се у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си |
/p> <p>— Слушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо н |
ално се поклони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и |
уту су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} Па |
</p> <pb n="248" /> <p>— Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — од |
ојажљив калуђер очитао молитву, нестане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</p> <pb n |
они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у |
нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И тај с |
у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је |
нде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{ |
ађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу |
ој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, |
неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш ви |
штити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, овако |
>Милица, пак, међутим потруди се Милеву приволети на тај план, који јој се као породици спасите |
подсетили.{S} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n="534" /> мир, који сад уж |
Драгаш са царицом, мојом матером, нека привремено управљају.</p> <p>Сваки се дивио умерености |
да му се даду одма’ добри саветници као привремено правитељство, који ће одма’ све мере употреб |
царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов привременом правитељству — закључи патријарх.{S} После |
пена свештеничког доспети.{S} Као стари приврженик Бранковићев млого пута се опасности излагао, |
врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврженик породице цара Лазара, па је зато без сваког |
е из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју |
за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да против |
о.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се уверити ји, да он то за |
рбе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском стану, |
исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русна задобије потајно пријатељство |
ојске на граници, ’де опет своје српске приврженике чека који му српску војску купе.</p> <p>Дес |
амо војску оставшу поткрепити, царичине приврженике умалити, па одма’ са Турцима примирије учин |
атељство Вуково.{S} И она опет негдашње приврженике Ђурђеве њему задобије.</p> <p>Русна је једн |
ији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Патријарха новог јошт није било |
илну војску турску, којој се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опуст |
едала га је као правог издајицу, његови приврженици, напротив, за заслугу су му приписивали тај |
јић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лазара пород |
не господари.{S} Она је видила да њени приврженици немају толико снаге да могу наскоро толику |
па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лазареве породице изгинули су на Косову.{S} |
за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, |
е, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га б |
, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику ски |
и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово в |
опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се гостима, јер су знал |
ар наименовао је исту дворјанку за прво придворно лице покрај царице, јер ју је особито уважава |
чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо |
и и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић |
стране на Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу над војском која је против Турака посл |
коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, уздане, причести се и пољуби га |
Стеван не једаред га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опорочавао, што |
воре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћем |
поту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатера |
ће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чиј |
српски’ великаша, који већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменити |
то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је С |
{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и бољему гр |
ик, који своје гријехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја |
овор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако |
сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против Му |
p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’ |
а Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад налазе Тур |
ве синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, |
а се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да место је |
ранковића другога за самцатог господара признамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у |
им ратовима себе и земљу упропашћавали, признао је законитост Лазаревог племена на српски <pb n |
међусобно против Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедника деспота, владара Србије, п |
живота Стевана за нашљедника деспотства признао? — примети Харалампије.</p> <p>— Ђе сабља влада |
и своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада деча |
} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је красну. |
деспота као овоме насљедника и деспота признати има.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да с |
има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, |
мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог |
сто, бистро, њима показано пријатељство признати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав |
ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог д |
ти, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" /> му јунаштво праву радост не зад |
жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавара српске земље.</p> <p>— Дакле |
и учињавају дрво за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради |
шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Обл |
кашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина столица, нису од нападаја |
пске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места српске славе, већ се с |
од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево |
Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} |
почне се рат с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изг |
{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — |
јаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен био, царска породица, по нало |
му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо |
е неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па |
славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господар |
тадашњем стању царске породице.</p> <p>Призрен је био престоница цара Лазара и право место дво |
јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после од |
нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане у ко |
Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког се |
шан и други српски господари.{S} Јер из Призрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истин |
сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском двору, проводио је своје последње д |
слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Л |
и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Беогр |
витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А к |
p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се г |
а тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија.</p> |
и му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— |
е се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави турски селам, изгледа као Србин у турском руву. |
ити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмени када <pb n="319" /> ме в |
упца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, и о подробностима га известио.{S} Султан је с |
чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад му је т |
био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје прет |
нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага |
вце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме буд |
пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да |
Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, |
вовала за његово пријатељство.{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> < |
била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађ |
ака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против |
{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том с |
знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Ис |
и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је исквар |
ет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног пријатеља м |
учити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу своју силу из руку испус |
д тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати |
нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо ж |
ки цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} |
недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству твога о |
ур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слушали с |
тиву тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, |
ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Пристајем.</p |
— рече деспот.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџ |
Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља нема.{S} Знам |
инове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече |
здавати имала, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви |
и да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети |
владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана.{S} |
чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у |
ушаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да дочекам, па да |
спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у |
у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, оче Харалампије, дабог |
а, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу утемељио.</p> <p>Турци се знали |
с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.< |
, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дел |
ародом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} К |
ојновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> |
а сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Фе |
у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје пријатељст |
о је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, |
поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође м |
Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџи |
атељ свога рода.{S} Име правог народног пријатеља мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам |
кшао, имао сам у прњавору једног доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала што сам желио |
оћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’ |
у лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде ка |
рви твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мач |
деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с |
талисати; а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као |
, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам посље турску крв |
земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавник — ре |
ати се.</p> <p>— То је опет толико, као пријатеље царичине истерати да се непријатељи угњезде.{ |
не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко |
Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране ле |
н, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем показује, неголи буди ко други.{S} Помисли с |
побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу наро |
<p>Поздрављају се као стари познаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно до |
у је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води деспота у |
љ поштовање већма заслужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије |
икашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Лазареве породице, скупе се около њега.{S} Ка |
то добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против |
жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из |
до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао |
.{S} Народу сте се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа |
пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу иска |
ин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш |
авезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Анго |
Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Виде |
Лазареве <pb n="278" /> породице својим пријатељима српску земљу преда.{S} Млоги су том веровал |
> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све приправи на што ће нужду им |
под једним шатором са Краљевићем поред пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити |
да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S |
особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— |
ву свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пријатељски говор калуђера јошт у почетку на срце пао, |
Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука није могла заборавити, |
.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду |
Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или са мном као добре комшије ж |
<p>Све ове противности су нестале поред пријатељских речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па |
— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да |
о, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом народу |
живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на |
што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — |
спот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се |
лади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може носи |
с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До |
покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђур |
Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да к |
те, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два гра |
ану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, што показује више нег’ сама реч.< |
сти, па ће се онда међу свима странкама пријатељство утемељити.{S} Ја нећу на српску земљу ника |
к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обрати на деспота.{S} Де |
овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од |
еван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са великим господарем Мирчетом, и узме у р |
трана, честитају му деспотство, и траже пријатељство његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда |
ђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима |
ју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство задобити — одговори Јусуф.</p> <p>Милева н |
ор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте л |
теља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас об |
надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, још с |
{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, |
, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са оним христијаном, који оно чини што је |
авиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да с |
оју као независан господар.{S} Он прими пријатељство Мађара, али без намере да им као оруђе про |
ултану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да би га у сво |
тву живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— О |
Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пр |
а чак до римпапе.{S} Свако тражи његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљевину деспоту само |
ва сестра је супруга Жигмунда, и таково пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну |
он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, |
ве наше невоље, неће да нас напада него пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, |
ђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство заверена.</p> <p>Сви су за здравље ови’ мл |
ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по спољашње |
S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред |
овратак за чисто, бистро, њима показано пријатељство признати, па утолико већег имамо изгледа д |
врженике.</p> <p>Русна задобије потајно пријатељство Вуково.{S} И она опет негдашње приврженике |
стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то пријатељство и то докучити да српским оружјем друге хри |
} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада Турака |
еће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске |
Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је силан и горд, па не |
колико је себи и свом народу с турским пријатељством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у име султано |
х опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци проти |
летву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч и заклет |
ака замишљен, прослови.</p> <p>— О твом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати |
покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над |
је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспот |
зит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакле |
се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште падиш |
а је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријат |
имо опет Душаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да дочек |
неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг |
нда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, |
ласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пријатним својим гласом коснуо се срца свију старијих, |
га сместа начините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш |
гу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Караманије нег’ ли овђе зад |
љи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист |
запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; |
опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду — рече |
т, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен |
Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-па |
дова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније н |
је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија |
арод, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога |
ево, и тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе |
мост за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зе |
да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот |
онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту |
ојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли шт |
ило у памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S |
донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању- |
ас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тк |
ђе па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га зад |
ишта не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје из |
ад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, г |
.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари |
ај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми са |
кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p> |
от у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут |
заиру војсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћ |
еветом кољену још искајавају се гријеси пријеткова.{S} Искајаћу моје грјехе доброчинством, иску |
ругог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста душа свијетим чини.{S} У здравље |
ијед пијем наздравицу, којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S} Фе |
ушене матери <pb n="510" /> земљи главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покос |
p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да с |
у на дивану одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упадне:</p> |
.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише.</p |
за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у |
ш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не пр |
ла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим н |
е.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг |
ибећи, него отимачу своји’ земаља главу приклонити. <pb n="276" /> Је ли право учинио, свет нек |
оје скупе силну војску турску, којој се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се |
д војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немам |
и од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да |
ко га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Ју |
д може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадовољство према деспоту, пусти |
ог мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила си царску благонаклоност, који ти је |
рци су познавали деспота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер ј |
да није била царска кћи, да није имала прилике толико богатство видети, можда би срећнија била |
ише су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а |
е намеран чинити, и збиљски промера све прилике и неприлике.</p> </div> <div type="chapter" xml |
онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{ |
ежак ћеду сан имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем |
Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака и |
ме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, |
цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у |
аманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађа |
еспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мен |
га зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n |
ан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он |
трукама за будућност преправити, и овом приликом послао га је поред посланика своји’ Турцима.</ |
ма наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску |
се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласити Ђурђа за независног српског господа |
ам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препреден, вид |
до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом убије брата Мусулмана и постане султаном свију |
.{S} Кад су <pb n="271" /> Турци једном приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе |
напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n="398" /> да |
орчен, почне се приправљати да се датом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је |
ло, грохотом се насмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У двору |
саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури ср |
везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног саветовања, рекне султан деспоту:</p> < |
ампије, приближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> |
бе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни кораци похити онамо.</p> <p>Он Р |
потове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p |
е се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше |
госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти |
кончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па о |
.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе |
мала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и то турског султана Бајазит |
жни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским к |
ликим постати, јер такав зна сваку дату прилику на своју корист употребити.{S} И мени да је мал |
а, нарочито под Душаном, <pb n="214" /> Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у за |
пске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, |
и и Турцима служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову п |
а не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме |
>Вино пију три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угље |
ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свеколик |
српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну битку покушати, јер |
ем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре |
брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у |
рпска војска на Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди |
ни кораци похити онамо.</p> <p>Он Русну прилично забринуту нађе.</p> <p>— Добар дан, госпођо!</ |
н и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан де |
ти и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено.</p> <p>Дозову Радос |
ук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S |
оже за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— |
и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањ |
е косовске битке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Тата |
90_N6">Погрешно.{S} Треба Вукоглија.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N7">Погрешно |
te xml:id="SRP18590_N10">Треба: оца.{S} Прим. прир.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
_N7">Погрешно.{S} Треба Ферхад-паша.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N8">Треба: от |
RP18590_N2">Погрешно.{S} Треба ујак.{S} Прим. прир </note> <note xml:id="SRP18590_N3">Погрешно. |
P18590_N1">Погрешно.{S} Треба Хасан.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N2">Погрешно |
ote xml:id="SRP18590_N9">Треба: син.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N10">Треба: о |
ml:id="SRP18590_N4">Треба Ново Брдо.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N5">На свих о |
адосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N6">Погрешно |
0_N3">Погрешно.{S} Треба Јаблановић.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N4">Треба Нов |
te xml:id="SRP18590_N8">Треба: отац.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N9">Треба: с |
унака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, па чита.</p> <p>— Почекај мало.</p> <p>Јер |
шћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним осећајем, да је било |
ква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пр |
.{S} Марко моје жалосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади де |
га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће |
хад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац п |
је још у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот, српски владар, земље господар.{ |
искићени ножеви.</p> <pb n="396" /> <p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, с |
<p>Сви поустају.</p> <p>Деспотови људи примају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} |
једној великој соби где се обично гости примају само са Русном седила је, остале млађе дворјанк |
ке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— |
шије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један ка |
из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јеремија је јун |
ар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши |
и су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особит |
S} Турци су се такови потурчењака одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Д |
ара, па прозбори.</p> <p>— Чујеш, робе, примам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему |
аркова и твога нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролит |
} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да ист |
читој успомени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као |
оклисара Каралампоглију, да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште. |
ешка лозо Немањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћанства против Агарјан |
</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја |
Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је |
а, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у |
.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синов |
су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака успемо, њи |
дана, световао се [с] Облачином Радом, примао градске часнике, који су му на поклоњење дошли, |
тан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— Ми на |
то сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече љутито Јеремија.</p> <p>— Честити пашо, |
уке сиромах <pb n="518" /> милостиње ће примати, путника гладног ће наранити, жедног напојити.< |
силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је пра |
окушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил’ слабијим бедемима, но Јерем |
родној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S |
ајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурчењака одвећ примали, |
> <p>Новаку нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Гр |
Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; а |
чеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе правити о растројењу српском и непослушности в |
н ће поред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева |
издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ до |
имандритом или владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но предали се на славу божију и |
а собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Светла царице! |
Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} |
ве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Заробљену децу турче, женске оти |
ћи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо |
ву пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Т |
ана за нашљедника деспотства признао? — примети Харалампије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право |
вић.</p> <p>— Не предати, већ продати — примети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као п |
е слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— |
ћемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину |
="422" /> већ га тако налако пропусти — примети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у таквим ства |
као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — рече Јере |
и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада |
а други свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале так |
у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту да је војска деспотова доста јака, а да |
ка стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак примети забуну Светислављеву, па мало живљим и озбиљним |
сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини, о |
а са својим сином натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагд |
е више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опасност која јој грози од стране |
на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, који г |
и.</p> <p>Када је Милица долазеће госте приметила, променила се у лицу, те као препанута чекала |
прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале |
љиво проговорити могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образа који су му неко повер |
е био је једини на коме никакве промене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишље |
/p> <p>Премда старији нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред мл |
ве то смешљиво лице показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му је на |
ице показивао, но није се могло на њему приметити да негодује зато што му је калуђер постао пре |
да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак са својом речи циља, удале се после |
ли.{S} Особито Светислав и Милева одвећ приметљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по с |
ћу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> <p> |
/p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити |
и не знајући осветити се, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главним војводом с |
>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град |
и ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S |
и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево |
сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на згариштама |
д Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо |
</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који с |
итке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну |
шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе на кољено султану.{S} Султан пре |
иве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како |
је примио у трапезарији.</p> <p>Ферхад прими причешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и |
на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу в |
у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је |
стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> |
че, и султану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим |
тва, обрана српског народа.</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане |
аду своју као независан господар.{S} Он прими пријатељство Мађара, али без намере да им као ору |
у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, начини га турским пашом и повери му једну част в |
Харалампији, ком се налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.</p> <p>Харалампије ниј |
S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспот прими листину, отвори, прочита, и опет савије.</p> <p>— |
корност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће о |
шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Бранковић прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турч |
Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове пок |
<p>Отац Харалампије са највећом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Р |
у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми г |
царици.{S} Царица их је такође спремна примила.{S} У једној великој соби где се обично гости п |
, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и призн |
у ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу ј |
авишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{ |
ћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији.</p> <p>Ферхад прими причешће, ту |
стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрд |
мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} |
е на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђура |
чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан остави |
за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспо |
риврженике умалити, па одма’ са Турцима примирије учинити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Т |
Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљават |
је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљуће |
донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући |
уде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бранковића и царице, поред султановог п |
ло, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бранковић |
Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много |
ке посланике, који су га посетити ради, примити.</p> <pb n="284" /> <p>Када неки дођу к Марку д |
еруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли би Краљевића Марка или кога |
обнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје |
Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, каж |
а Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Друго |
предан <pb n="483" /> град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци доб |
а Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> <p>То изговори султан достојанствено, и ми |
ју да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи улака |
раманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дун |
лендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити поштено, онако како божији закон налаже.</p> <p |
е унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Ј |
е тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народом који се против буре бори |
а, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се б |
водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше |
н.</p> <p>— Хоће ли Милица турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Н |
е куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном месту зи |
м оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у преправности прот |
Харалампије из руке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пр |
оју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим с |
астанак, с тобом нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија |
p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља |
лубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p |
нд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из града са сво |
ли, полак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш |
р у светској историји има млого такових примјера дворског живота, који је често и на цео народ |
сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа посл |
па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпр |
оменули, често друштво своје остављала, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p |
к за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави |
јо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ св |
казивао.</p> <p>Кад је отац Харалампије примјетио да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очек |
а мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити |
и крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред |
аље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — одговори слуга.</p> <p>Када онамо стигну, |
села реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим |
оћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се то му |
у царску службу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p |
о, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и |
ела, плачна — како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему |
би све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана, да ка |
гови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није био луд као што с |
о уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сре |
аша, која само законом крунисаној глави принадлеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранков |
м великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он с |
ребљановића насљедије изгубила, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе спасао. |
жртва царској, онда кнежевој, породици, принети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло |
едње своје дете на <pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега |
<pb n="381" /> злокобу народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме |
воју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад |
ине и други добри калуђери.{S} Који што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради |
<p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} О |
ајпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја |
ко се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренул |
а Голубац треба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију кази извршити, расе |
ни ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију в |
Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити да преда Голубац, деспот замисли се, па тек п |
дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао |
ла, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p |
аји, време је кратко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не |
м благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његова зас |
осле смрти Стеванове само њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу деспот |
је Стеван повељом Жигмунда добио, мени припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не б |
Стевана Гргуревом старијем сину Јовану припадало господарство.{S} И сад, дакле, више права има |
ће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ |
це.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити |
Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ с |
ном сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> никаквог |
приврженици, напротив, за заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну |
ја је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неманића, бле |
у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по свету лу |
до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— |
тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти његове мало земља потрес |
гне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампи |
дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Миле |
бро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n="31 |
и калуђере, који су пред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи |
ковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осљепити |
ћење гостију.{S} Служитељи су свакојаке приправе за то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гос |
са осталим пријатељима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо |
<p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата ниј |
годити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу порез, кулу |
{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправљати да се датом приликом опрости од ове невоље. |
чило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S |
сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано н |
храну, <pb n="392" /> заиру војсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору |
да.</p> <p>И Харалампије изређује своје припреме.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да |
<p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У једној дворани намештена трпеза, зво |
{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир |
ижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Кру |
забринут, остави друштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, само он |
и оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама |
рапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шета |
>Погрешно.{S} Треба Вукоглија.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N7">Погрешно.{S} Т |
:id="SRP18590_N10">Треба: оца.{S} Прим. прир.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
огрешно.{S} Треба Ферхад-паша.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N8">Треба: отац.{S} |
0_N2">Погрешно.{S} Треба ујак.{S} Прим. прир </note> <note xml:id="SRP18590_N3">Погрешно.{S} Тр |
_N1">Погрешно.{S} Треба Хасан.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N2">Погрешно.{S} Т |
l:id="SRP18590_N9">Треба: син.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N10">Треба: оца.{S} |
"SRP18590_N4">Треба Ново Брдо.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N5">На свих осам ме |
</hi>, што је овде исправљено.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N6">Погрешно.{S} Т |
Погрешно.{S} Треба Јаблановић.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N4">Треба Ново Брдо |
:id="SRP18590_N8">Треба: отац.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N9">Треба: син.{S} |
едакцији</p> <p>ЖИВОЈИНА БОШКОВА</p> <p>Приредили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, д |
ИГЊАТОВИЋ</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>Приредио</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НО |
не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поздрава и отпоздрава мало засед |
рати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и |
кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у деветом кољену још и |
сели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет |
ирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у н |
ореће потоке, обилате винограде, и свуд природа показује свој весели облик.{S} Какав ће облик д |
еше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p> <p>Што |
ињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињавате, а овде један истоветни народ био је св |
џбине и народа, који државну владу себи присваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек |
Турака.{S} Истина, понеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Ту |
а и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака так |
ају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води д |
<pb n="407" /> <p>Деспот Ђурађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p |
промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Поб |
им благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мо |
ијатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак по свом закону.</p |
јатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре |
еспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога за самцат |
ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви ј |
тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Закуни |
урци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Так |
ом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара пристала <pb n="543" /> је на све, што се изнесе из прв |
мер узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још м |
дао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију |
} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и зат |
олубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> <p>— |
у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{ |
овео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста уд |
подарство?</p> <p>Сви једногласно на то пристану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам |
е — да Турчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учин |
чину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патријарх и |
надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} Ми |
наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се |
на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко је од мене, но само |
у здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма сребрничког краја, к |
ако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му |
ршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, ба |
и је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Светислава њу је старим љубавним чуством на |
ело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој |
i>... за њим целива Јерина и доглавници присутне свите.</p> <p>Сад калуђери започну жалосну пес |
ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми са |
ариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо моја — притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати |
напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} |
едајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са |
а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан |
х јунака, измешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а |
те главу деспотову, велика боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира нема, рада би |
а Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло п |
акве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ |
ци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци ка |
ни ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина караманских валија, кој |
Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем |
Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навал |
е, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врач |
ере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђура |
друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Ду |
инити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сље |
ку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, |
оња, и његови побочни, деспотове слуге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се д |
им подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манаст |
>Деспот погледа на Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паша ’ришћанин |
а то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да бу |
мерености Стевановој.</p> <p>Драгаш реч прихвати:</p> <p>— Тек таковим начином можемо у овој оп |
курице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад просл |
p> <p>Пију на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи ј |
оворе гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудновате ствари, говори канда није турски паша, |
дробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запи |
о исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост. |
јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово б |
реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.</p> <pb n="506" /> <p>— Покрај зла има и нешто д |
л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену доважају Дунавом и сувим убој |
н спомен, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају младоме потомству</l> <l> Гласом моћним гусал’ |
ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, опасности, више зла |
Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђера ут |
ми’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побј |
е!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говор |
се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Ос |
деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у св |
>Ферхад приђе распетију, стане, уздане, причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с приче |
у каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} |
ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му с |
оноћи њега ће отац Радосав исповедити и причестити.</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и |
адосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> <p>Радосав га оп |
пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју |
и био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народ |
имио у трапезарији.</p> <p>Ферхад прими причешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда |
.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Ка |
бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p |
е и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у |
пска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се |
јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево мора наро |
ТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕДИНСТВО, ПРИШТИНА</p> </div> <gap unit="graphic" /> <gap unit="f |
ља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина столица, нису од нападаја турског си |
и већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места српске славе, већ се са мунарама |
Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако ст |
урчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мал |
о ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачувати |
се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окружним предјелима чак до Косова.{S} Косов |
Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном |
ила као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плашило |
ј грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог д |
и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, о |
спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сироча |
ри делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи |
том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду |
ева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету |
ида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, к |
да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар |
скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутовати мора |
му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезане му три |
рст <pb n="540" /> распећа Спаситељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је хри |
лађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па |
мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је било онде свој |
{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што |
би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног доброг пријатеља, којег жена ми је све |
се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво |
г у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту сп |
ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{ |
им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доц |
д сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос |
азарев.</p> <p>На последње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин |
говор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</p> <p>Ферх |
једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на |
подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у |
а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до |
цу све куле порушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, војници стубачки стој |
зу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли |
пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{S} Добри стари војниц |
Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци |
дост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чу |
Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хв |
натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зул |
племена рођена.{S} Девојачко своје доба провела је на двору Душановом, у средини славе и велича |
објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади |
емена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Т |
p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног |
аде и прослови.</p> <p>— Тешке сам дане провео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голубац Турцима, Мађ |
т свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, честитост и смиреност беху главне црт |
стелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати про |
> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S |
вог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште ж |
поту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у |
и ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је н |
ну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p>Сад су начисто, могу сасвим |
дева, делија-девојка, за великим топом провирује, гледи, промерује, нишани.{S} Плане, задими с |
е, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и ма |
царство обновило, па се и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бр |
је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је |
својим булама своје едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану |
лепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у |
су и српски господари не једанпут време проводили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ |
ирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, |
оптерећен, у Призрену, у царском двору, проводио је своје последње дане, а због разума и искуст |
сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет |
е по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могли.{S} Испод бедема тајна нека путања води |
уђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ва |
господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декој |
и ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, |
да се после отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба |
а судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри сав |
ијеног цара Уроша себе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао |
би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и во |
а Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласити Ђурђа за независног српског господара.</p> < |
стину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља |
еспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харал |
уђери моловали, па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено, на ње |
ети?</p> <p>— Славни и велики падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа |
<p>Петошко, видевши да се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да |
уњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војво |
кињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; он је јошт дању приметио више служит |
’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде ма |
ужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су у |
а, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који с |
3" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му о |
ако се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им градске двери, тражиће султан п |
ст, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Харалампије, и преврн’о |
посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пар |
кне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се |
да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уговорена.</p> <p>— Ја се клањам свевиш |
рчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како |
дати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и |
та ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и Жиг |
дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио никад доживети — рекне љути |
ији, ил’ имате још правих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и |
ко хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи |
е да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране |
рам човечанства.{S} Људе, кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства |
, некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист не |
ска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје де |
Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од |
код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један влас |
арод.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук з |
о противсловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се |
ује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на |
ву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелим |
Ферхад га је разумео.</p> <p>— Предати, продати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјен |
но Јаблановић.</p> <p>— Не предати, већ продати — примети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тко ће |
де, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац прод |
док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други |
и побојаше се.{S} Још за живота деспота продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што с |
како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n="462" /> чауш, звекну таламбаси, а Јер |
<p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапиру.{ |
једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кр |
дзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, |
има да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети. |
у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот С |
лонуо, страсти људске преко законитости продиру, па у толикој забуни и само свештенство је уско |
ачинила, да христијанству зрак сунца не продре.{S} Једрене је корен турства, силан дивљи корен, |
пресечен од своје војске, странпутицом продре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску |
гарске границе намеравали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку |
није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељењ |
гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> |
стављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турц |
релазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да им Турци наудити |
лица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где |
е душманин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Новак — није се онда питало, колико ји има, па |
</p> <p>— Када сам од калуђера утекао — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодн |
/p> <p>— Чекај, ниси ме још преслушао — продужи лукави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, |
асно на то пристану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чини |
p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије млого |
прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог крас |
ојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и |
љи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оцем Харалампијем на ј |
повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p>Ђурађ продужи.</p> <p>— Да, Јеремија, њега овде на свјетовању |
стане пред краљем.</p> <p>Деспот говор продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими |
свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, распетим Ису |
још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац сп |
о стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усн |
а се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шећ |
е из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, |
Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен |
је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, наро |
а могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрем |
арског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад |
нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се |
амо брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљи |
апи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина Раде.</p> |
ог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кн |
да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се |
већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, |
граду о српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма ст |
у три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би их с |
.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послу |
т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као |
живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако |
жу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе одбор |
зили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> < |
д народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, |
који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да |
разбибрига у невеселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофан |
поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> <p>Уб |
иједаш — одговори Ферхад-паша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша. |
p> <p>Султан промери оком поклисара, па прозбори.</p> <p>— Чујеш, робе, примам Голубац из руке |
баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Голуб |
реда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p> <pb n="395" /> <p>— Витешка лозо Немањића |
<pb n="415" /> састанак, с тобом нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма |
дили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује сабљу димишћију |
и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге |
тују се.</p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, |
нске стране.</p> <p>Деспот погледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војска, н |
д пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, |
и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шт |
којега речи, у Милици, двоструко чуство произведу.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде |
ог калуђера гледала, и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предме |
да са својима може што противу деспота произвести, јер се влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђур |
> <p>Но каковим начином ће се овај план произвести?</p> <p>Сулејман је оставио да се Милици одм |
ма по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, ш |
ш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} |
сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, ко |
еупутно понашање према кнезу Стефану не произилази из недостатка учтивости, но из његове ватрен |
весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} Царица, откако је цар на Косову, у све |
астире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферха |
убив.{S} Од старе властелинске породице произишав, носио је на себи печат неке великашима сродн |
е бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра |
е, обојици у зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> <pb n="486" /> <p>— |
под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађарских стражара, и док |
твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</ |
војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао је на |
занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Н |
е је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева ишчезла. |
радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, |
вим чуствима као буром усколебано море, проклињао је онај час када се родио, кад је Милеву види |
час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећим се с |
а ради Ђурађ у Гургусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, освету смишља.</p> <p>Његова гордост је пониж |
да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша т |
ке слободе.{S} Слободни синови Шумадије проклињу међ својима горама оног, који Турчина наводи; |
о и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себе остав |
несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косово поље позвало је на |
удала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ф |
сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет друг |
ам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету л |
ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им |
нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p> <milesto |
царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, светла царице |
ави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види с |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пролазе дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, |
сао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру је погла |
и — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег завича |
, ту се десило.</p> <p>По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.< |
шавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жубореће потоке, обилате виногра |
може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то д |
лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу |
овест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано из |
ку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, заставе римских легијона, ту су остац |
иге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века |
/p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, |
скају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, калуђери м |
Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђ |
би више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, кад |
су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне околности, |
Татарима, Мађарима, са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до к |
битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико в |
ца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане н |
му већ једаред на срце канути због њега проливена српска крв, па смисли други пут предузети.</p |
ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па к |
ле толико нанешени невоља, после толико проливене невине крви, је л’ могуће да све то без кашти |
колико су јуриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар |
шља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћ |
} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Тур |
су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би би |
о’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан сам против Тур |
и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на |
на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се с |
звали, ’де су крволоци млогу српску крв пролили.</p> <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на ко |
рпски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора п |
о у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло се п |
би дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајк |
и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранов |
о је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима |
, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од силнијех топова што их Угр |
ослепљени, хватали смо најближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасм |
/p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на М |
рим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти |
м докучити могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милеви |
бав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је са |
ажена Тамерлана служити.{S} Чудна среће промена.{S} Но Срби издржали су последње нападаје Татар |
л’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стев |
Леонтије био је једини на коме никакве промене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и |
радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судбе!</p> <p>Светислав у свом детинству срећан |
от, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој трапезарији ручају остал |
Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</ |
буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане освета.{S} Но, како ћу |
Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери говорила.{S} Штавише, она |
ада је Милица долазеће госте приметила, променила се у лицу, те као препанута чекала је да чује |
.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења |
има налази се подоста, који су на сваку промену научени, само да им добро буде, да се у висину |
ане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није м |
н сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молит |
овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх благослови најпре М |
вршити што је намеран чинити, и збиљски промера све прилике и неприлике.</p> </div> <div type=" |
равом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па прослови.</p> <pb n="452" /> <p>— Доста смо |
мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, па прозбори.</p> <p>— Чујеш, ро |
јка, за великим топом провирује, гледи, промерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула |
ад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљивом дво |
у к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, М |
је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није ба |
овима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет |
а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је намеран чинити |
ref target="#SRP18590_N3" /> остаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му |
и л’ задовољан?</p> <p>Харалампије мало промишља.</p> <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти з |
и корист необузданом Турчину.{S} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије то |
да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да |
ампије легне и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој |
им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чуват |
{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу од |
овјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се може уздржати да га погледом не |
сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обичн |
оси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, — <hi>прави светац, прости</hi>... за њим цел |
што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни |
ћу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду т |
<p>Деспот је задовољан што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је |
оред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне. |
знати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот м |
и један међу твојима који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи ре |
Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањује, |
, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, |
о, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједит |
ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити па |
је, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотством, не |
ш о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом п |
могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти ре |
ји су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престат |
ве шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад р |
апљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> <p>Дес |
с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на Леонтија озбиљно п |
таје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпап |
ну наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да |
шати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се станила, она је опет гостољу |
и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку. |
Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше |
ре, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткре |
вог права насљедија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша уб |
да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ о |
мао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто |
е ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек |
{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и н |
од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} П |
е, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је оставио изненада двор |
/p> <p>Патријарх, предвидећи неизбежиму пропаст, овако закључи савет:</p> <p>— Видим да је наро |
одом троје четворо владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више |
у шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља треба гдегод на згодно место д |
.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифор |
b n="446" /> <p>— Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини под |
па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници. |
вању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p> |
ране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се браним |
медерево, да још Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, с |
нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војво |
сподарства јер женске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Ме |
риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и иг |
ун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко осо |
убави, какову нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису иск |
насији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је |
елохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му крунис |
удимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти — примети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у |
Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као о |
соким Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што сам већ |
Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријат |
ечи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— И |
е шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустиће јогунастог властелина Јеремију.</p> <p>Јерем |
, Јаблановић и Харалампије остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин |
семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која је својим листима сјенку начинила, да хр |
адак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Пок |
јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војск |
ненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од сабље турске |
о ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место мо |
па младе жене.</p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било |
изненада што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до |
вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја р |
аре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставим |
онђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом св |
е голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави дише; не дира |
то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато |
тивши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> <p>После |
силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се о |
p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од |
од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божја, неизмерне милости, ето ти |
е, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито |
ба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију |
м богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши п |
да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи престао је говорити патријарх, а и Нов |
сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, просе <pb n="389" /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се |
трошку не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лац |
рци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезан |
о би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, просед |
упчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орло |
се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова син |
се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским другари |
двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислав |
?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, |
ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам дес |
ај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљасто |
а, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, с |
колови!</l> <l>Грчки царе милост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јуначкоме</l> <l>До ми |
леде, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полу |
лепци гуслама дозивају.{S} Један слепац проси милостињу жалосном песмом.{S} Једно се тужи што ј |
Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Го |
г бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празни |
а сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Господство је з |
да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите госпо |
тне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш.</p> <p>— Ха, да |
од царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> </div> <div type="chapter" xml |
стура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговори горким осме |
огод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а н |
х Пахомије да такве књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир са распуђеним овцима.</p> |
о, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против босанског бана.{S} И ја сам још онда м |
брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у р |
доста српски’ јунака који ће српско име прославити.</p> <p>После ових речи Новак једну чашу исп |
војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она времена |
јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја, саградили су си мали дом, мало |
} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и властели, војводе |
<p>Деспот неколико тренутака замишљен, прослови.</p> <p>— О твом пријатељству сам увјерен, о т |
S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав М |
>— Суди, честити пашо, како је право, — прослови громким гласом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и су |
Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Ма |
алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> |
руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови.</p> <p>Улак прави селам, погибне се са поштов |
блановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари вла |
међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нем |
илни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша в |
у.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па прослови.</p> <pb n="452" /> <p>— Доста смо се на путу |
канда је изреком деспота задовољан, па прослови:</p> <p>— Начисто сам, друкчије се не може, не |
раве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш уд |
<l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска |
едају на миндерлуке.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Одавна се познајемо, деспоте, и твој |
а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у отк |
а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да |
уго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу к |
/p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу град |
.{S} Јеремија погледа на Јаблановића, и прослови: „Прости, друже, збогом“.{S} Јаблановић одгово |
, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си нака |
ане пред деобенике, исправи се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у ср |
у не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам дане провео, Јерино.{S} Је |
p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, треба |
прави селам, погибне се са поштовањем и прослови српски:</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја |
ини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи прослови војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најб |
н би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд је по уговору предат, Мачва |
е улазише у важнији разговор.{S} Султан прослови:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — показујућ |
д отвореним чадором још држе док султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да преда |
а разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прослови:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем ал’ ћу стражарит |
сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет прослови.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти нешто кажем.{S |
ро их мери, особито Харалампија, и опет прослови:</p> <p>— Погледај ме добро, Харалампије, па р |
и.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одговором га поткрепи |
из срца деспота протекле.</p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара |
сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ тол |
/p> <p>На његово питање војвода Костреш прослови:</p> <p>— Када је свети патријарх војску благо |
/p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар израв |
аљиво лице показао; нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p |
у се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само |
> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харалампије.</p> <p>— Засад ништ’, |
овића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже |
у изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Н |
а! допусти робу твом само још једну реч прословити.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, ј |
.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb n="31 |
е Турци на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у једној р |
могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити за све |
ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене оп |
>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војвод |
сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипастир, кад ви |
е сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, крат |
ло и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу своји’ |
рађ нешто промрмља, — <hi>прави светац, прости</hi>... за њим целива Јерина и доглавници присут |
јехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишља |
те као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув оком на Хара |
рвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> < |
ше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, завадили |
ја погледа на Јаблановића, и прослови: „Прости, друже, збогом“.{S} Јаблановић одговори: „Криви |
Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други С |
рости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Б |
а.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви, па о |
тошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодушија, тражио је други предмет разговора.{S} Он |
ни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко б |
м иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће, да |
чке српске веселости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани |
ву и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ хаљина распознавао се његов витак ст |
ило за сто опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало |
је сад Милица обитавала, једно старо но пространо зданије, било је прибежиште царске породице.{ |
ечи Леонтијеве канда су из срца деспота протекле.</p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— Био си, оче, |
.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Ту |
ечи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за први његов познати смеј. </p> <p>П |
ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на |
у ком царству, против немачки’ ритара, против Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је до |
акав ће то град бити, за колико војске, против колико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} |
мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, |
а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај у твом жи |
ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ ритара, против Татара ил’ Турака, Завиш |
српског бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, |
ји за обрану против Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да |
би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Тур |
да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспотова реч је пр |
и на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигм |
бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен пог |
штимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ |
римам ове кључе као стражар хришћанства против Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, д |
и цар Јован Палеолог потајно га подбада против Мурата, да се ослободи од уплива турског, па да |
<p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружије наперио, окрене и ободе коња, и вра |
народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу злат |
доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака показао се не само као обичан јунак, него |
су тако на Србију насрнули, да се сама против толике силе одржати не може.{S} По том уговору У |
езе правити против ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би када |
дупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србиј |
ацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацмански Запад, па ћ |
, са Мађарима против Турака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски н |
Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ |
с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, да се тво |
мет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливен |
губили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да |
е братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ |
што војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску |
цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> |
слаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађат |
ло негда Стевану опирати се, него народ против силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осет |
ом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру бил |
отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но |
ислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у в |
ао придобити управу над војском која је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овд |
{S} Па Млечићи подбадају властеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско |
савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да су |
еспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Б |
примити владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опи |
у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, |
="387" /> Па треба Угре поучити како се против Турака војевати мора, јер они још нису томе вичн |
ић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађа |
Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од |
у сузу натераше кад се тукоше појединце против Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се и |
еравао.{S} Турци га једнако подбуњиваше против деспота.{S} Морао је једнако четовати против њег |
иш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек |
претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањи |
са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину |
нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да же |
коше појединце против Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Ту |
ки’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша |
у метнути, који су се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кантакузен |
ша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вук |
ораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина |
в деспота.{S} Морао је једнако четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кри |
’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине |
и Жигмунду одапрети, да се могу држати против силе доникле, донде док се побрину за помоћ са д |
тити, да ће Смедерево град наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је |
и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима п |
ит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се с |
и остављене мораду се појединце бранити против силесије турске и лукавства млетачког.{S} У Босн |
ји страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на |
шите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строг |
могу, јер је иста свагда у преправности против мене била. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч ви |
ен погазимо, онда морамо са Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм отворити Ту |
су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показал |
да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому |
ћа,<pb n="216" /> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један двадесетољ |
вом одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} |
џари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опо |
а, да постајем и остајем њихов савезник против Турака.</p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт |
јем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатељ |
е се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, предао се т |
јевао сам посље турску крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу |
98" /> Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити, кад му је разбијена војска, и д |
е једнако четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком је лила |
са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђур |
куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му м |
ечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју влас |
мислити, јер је Турцима нападај олакшан против покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи как |
ужа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан т |
оји је толико пута руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је ж |
Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се са |
млад још кнез Лазар, како се прославио против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S |
з Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана. |
помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" /> С |
и уговор, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедн |
купу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна с |
вали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су мо |
к, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук |
може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и |
ок сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— |
ма сами одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то на |
ских пустолова тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави рат |
Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваз |
овић тако силан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — одговори Сулејман.</p> <p>— Хоће л |
чинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Бранковића понудимо.</p> <p>— Свакако.</p> <p>— |
вор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мач |
и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S |
наест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађара.</p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђурађ на то |
е српске војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војнич |
оћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке. |
Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек |
ад то чују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам |
и, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцеговачке властеле.{S} Мо |
ем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара пород |
ук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба је чувати.{S} Зборите, шта |
а снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе |
убио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лаз |
едерево треба да служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још |
.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у на |
требује Голубац као пограничну заштиту против Жигмунда — одговори Ферхад.</p> <p>— Голубац је |
као пријатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Тур |
па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкул |
отребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S |
бијају цркву и ћелије, отимају, који се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на ш |
није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намиг |
сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли |
иклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише.</p> <p>Патријарх, предвидећи неизбежиму проп |
Код Краљева, влашке вароши, стојаше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што |
исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна пребацивала што се из косовске битке на |
рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам томе противна — одговори царица.</p> <p>Овако се патријарх с |
3" /> <p>— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу верно зашти |
о времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгле |
човеческог реда и сталежа, које су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мир |
уга, добро је познавао живот и одношаје противни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Л |
ило, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшава |
{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога не може да преломи.{S} Један јак, моћ |
дар био израдити, јер је умео погрешком противника користити се.</p> <p>Деспот је сад непомичан |
ка имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Л |
рижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голубачким висовима, види турбане, из кланаца |
м жалосним околностима, код толико себи противних глава које се у двору сада налазе, није ни чу |
домовине — прва је дужност, нека се сви противници Лазареве породице саједине на исту одбрану, |
амо у граду и околу сместити може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам |
— и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма сребрничког краја, који нису |
от Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове противности су нестале поред пријатељских речи Турчина. |
буде готово.</p> <p>Јеремија није могао противсловити, јер не само да је душу продао већ и тело |
.</p> <p>То је била њена слабост, којој противстати више није могла.</p> <p>Светислава је она ј |
це?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ак |
</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бит |
ар био у владалачком чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко в |
ћ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара; наравно, он је био јо |
е.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда |
сположења и установљеног строгог закона противу себични’ великаша, настаће опет старо зло па ће |
гзна шта, само да још једном поред цара противу Турака војевати могу — рече Новак, мало загреја |
народу исправио.{S} Но Марко није никад противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштића |
Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао |
љубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана прат |
дети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том шт |
од што Марко са остали претенденти није противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу |
Они пошљу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част остане у ст |
рипада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} |
/p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашт |
рпском земљом завладао био.{S} Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Марице близу Дриноп |
Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу стајали, но мноштву одолети нису могли.{S} Турц |
м себе узвисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народа повукао, премда су ме моји душмани б |
арица има синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} Бр |
лику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђ |
оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, п |
п као стрвина; ако је христијанин делом противу воље највишега — није раван добром христијану, |
а себе остављени, морали бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, млого зависи од <pb n= |
на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} |
бог имао изгледа да са својима може што противу деспота произвести, јер се влада Стеванова укре |
војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спасително. |
негиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи материној и благу Бајазитовом, и жерт |
а се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трт |
н је увидео, да није можно турској сили противустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} |
и с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Милица се на страну са Јусуфом пов |
који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ народа показивали.</p> <pb n="277" /> < |
аокол’ Србије његова дивна дјела — рече протовестијар војвода Богдан.</p> <p>— Његово витештво |
у се могли кроз мноштво турско протући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечен |
е је уговорено.</p> <p>Дозову Радосава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав |
и, који су се могли кроз мноштво турско протући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној бор |
ч погазити не могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачи |
ад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А |
вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предат |
ујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађа |
ва, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулу |
ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити |
лица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни го |
>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} |
98" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, к |
е се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи зајезде преко моста у г |
, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.< |
.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Н |
у куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му |
другу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, крепио га у дух |
им Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу преобучене Помаке |
си собом поруку Јеремије.</p> <p>Деспот проучи поруку.{S} Јереминој истези одговорити не може.{ |
и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго |
од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што му један калуђер додаје и |
о је неумереним.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има |
тру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивос |
ио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градо |
мерио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђер, који је једнако браду |
ворјанком Русном и служитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабра |
ши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено |
Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p>Миличин један ба |
анковића красно у мушкима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанском срцу, да однесе као ву |
ериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко јој |
рбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску славу</l> <l> |
ије се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопни |
у не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће лаворике са кру |
о владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се од |
<p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даљ |
ост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу уважење ука |
{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред в |
ове каштиге одвећ живо представљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом п |
р.</p> <p>Деспот прими листину, отвори, прочита, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду. |
у.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо, ч |
и у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне другариц |
а, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако изми |
ати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Р |
њихов савезник против Турака.</p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} |
еко главе преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, преш |
Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд с |
руго што.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Ж |
n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам по |
<p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, ди |
то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну |
е виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више никаково |
!{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђе |
ве дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Ми |
огзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота |
тељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Ба |
по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој ро |
ке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта |
</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> |
те му се у глави <pb n="388" /> спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Прове |
е има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брач |
ти. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед с |
и.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе. |
, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који ј |
а мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да опет до |
о јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је |
} Леонтије у Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахомије је уважавао Ле |
био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ ј |
оне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану |
кав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабљ |
ски скиптар предао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно д |
јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако Леонтије |
тане пред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири р |
у се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на |
ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерин |
е један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" /> распећа Спаситељева, пркрсти с |
у.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати |
на, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак распетија Христовог, ког већ |
Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јунач |
упко погледао на цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> <p |
На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог само францеска рука израдит |
S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у све |
а пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак с |
е властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, |
Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим прсима леђа султанова.{S} Смедерево треба да је стража |
белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким, преко чарапа уна |
, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за буда |
мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекат |
каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспо |
пусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали златан крстић на сребрном л |
играла, додиркивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зуле |
ладићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То |
жи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље господара, те тако пољуби у |
у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, а |
и, преклиње, показује <pb n="470" /> им прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено б |
па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од је |
могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n="471" /> надесно налево.{S} Увиди |
апски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</p> |
отица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи |
ах послу прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота |
војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге |
град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг одјезди, јави |
рана оптерећена.</p> <p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом мана |
рхад-паша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је |
и, на свом земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће и |
такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.< |
манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту |
о још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата био је кра |
Ферхад-паша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побрат |
, јер није добро познавао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Мит |
ад, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христ |
м згодом опет к својим старим границама пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, |
се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па да први из руке испадне |
ри.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по дољним српским местима џам |
ао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада српске вароши већ |
Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у с |
ази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупре се ла |
другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, од Срби |
орјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити с |
е у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки с |
и.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђе |
м никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклон |
и од деспота.</p> <p>Харалампије лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чит |
Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена |
шњег душманина, као прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он |
ео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког оружја.{S} |
аквом услугом поправити — рече калуђер, пружив му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге вољ |
>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа рад |
о што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, није доз |
а мађарска војска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасат |
вима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело |
у, копају земљу, па растршена земља све пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из нозд |
ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може п |
ку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она |
, па игуман, јаростан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне |
стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег о |
високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка ра |
ловити, утве шестокриле, златних пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт ни |
т хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко |
<p>— Сад је бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чин |
руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па глед |
сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то з |
ву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, |
ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске в |
ењени на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неопи |
ази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики |
мо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n="392" /> за |
ке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомци они |
т, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прос |
} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра |
>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његов |
на има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том |
} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар славан војвод |
леди на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све т |
овамо је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђе |
ти.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куц |
нда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p>Јошт он |
водили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је срп |
Мелентије, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве н |
ласти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да сад |
ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац |
Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места српске |
су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изво |
.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> |
амена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу |
у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог народа, мож |
елен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ хаљина распознав |
дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> |
о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској |
ралампије остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мисл |
Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и |
дишње службе пашом сам постао, и уживам пуно султаново поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и |
о је опасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{S} Камо среће да |
, врућину, тако опет господар страда од пуног стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте |
имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љу |
о тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мрак |
боравити на породицу Лазара, на његовог пунонадежног сина Стевана — одговори патријарх, ком се |
сретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли |
од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом в |
тили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су са соб |
?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S} Б |
се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном чувству радости и ст |
исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју |
но, умири си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мисл |
јави своје незадовољство према деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се |
оказа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду |
срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Све |
ија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклон |
веду до султановог шатора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p>После обични’ почасти, који се тур |
блачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дам |
к доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила у тужан плач <pb n="263" /> и јадиковање.{S} Ру |
рх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо |
ело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Рома |
витим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.< |
већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, честитост и смиреност беху г |
ко је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, как |
S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјер |
ветислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што < |
није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ г |
новић.</p> <p>— Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на |
цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори |
вне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар |
и то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је опасно, после смрти деспот |
копи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном месту зидаћеду се |
ики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он је створио човека и сваку животињу, дрво и |
ела све до голости.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — |
негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити негдашњем ј |
ерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспота.</p> |
S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући испред |
ело што су земље Душанове од кнежевских пустолова тако покидане, да се већ против Турчина брани |
ж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старц |
ако Турчин <pb n="325" /> српску земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној м |
едној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред с |
увим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо с |
же, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ |
етлости од драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао |
зе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да поз |
ед налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и м |
ој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</p> </di |
пола узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном градо |
и — с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Ба |
у осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером договарал |
нијесу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, |
сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да знак |
глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се св |
> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајаз |
ек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </div> </div> <div type="group" xm |
оје су се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им је |
дјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
рави.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхад |
, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> <l> |
, некадање Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати |
ти.{S} Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и з |
српских шака.</p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> < |
ати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило |
тавили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то трије |
се стреле, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад |
ен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, про |
Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну |
једва чекао час свог самовластија, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана н |
пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрти Стевана деспота, сада по други пу |
Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> |
дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер је в |
оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упи |
љу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гле |
едала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, |
оведе се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као |
незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, о |
ша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна |
/p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу |
а проливена српска крв, па смисли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду |
д сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на |
ле смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господар |
милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после |
але силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вал |
ко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити, и так |
као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде. |
ијатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој о |
ан слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи |
Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну т |
м турским бродовима распирује, дунавски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лош |
ка свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде |
ла у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се преч |
ад, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на |
у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срц |
гу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрт |
то пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то |
нез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у вре |
а ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са некима, Миле |
а седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад- |
а Дунаву један град, који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продир |
могућном злоупотребљењу државне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринут |
беда српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се без преста |
.26"> <head>XXVI</head> <p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад |
обар хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре све |
ив Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенден |
ри.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити |
у се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, |
ешителност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место |
има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством породи |
телохранитељи деспотови језде, показују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, |
је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-п |
> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи ве |
ита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких питања и о |
Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута показивао се као прави турски паша прам Харалампиј |
рама.</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, д |
е, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придворниц |
и већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њи |
зната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту с |
<p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си |
ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпр |
ба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се |
Као стари приврженик Бранковићев млого пута се опасности излагао, па зато се сад и надао велик |
аџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зази |
о је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан |
станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србиј |
а ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n=" |
р потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде |
т’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да н |
за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> <pb n="371" /> <p>— То је, петина, в |
кут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах п |
и подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ак |
одити могли.{S} Испод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван града лежа |
, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту бо |
тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће |
ћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа против гра |
урађ деспот путује са Јерином по Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, остави |
не.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољст |
вима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је |
љску власт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару. |
лободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са |
им ’ришћанима као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе |
је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{ |
но благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна еванћелија и разне скупоцене утв |
х кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И ка |
и волова, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора |
ме тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађао је властелинске замке, дворе, као шаљивч |
ах <pb n="518" /> милостиње ће примати, путника гладног ће наранити, жедног напојити.</p> <p>Ко |
старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак. |
ије требало дуго чекати, малочас док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска вој |
а л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се |
о.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу |
а треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма в |
</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па доб |
ао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путовати.</p> <p>Неколико дана побави се деспот у Смеде |
једаред дође час да морам на други свет путовати, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{ |
у одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нам |
ама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од силне марве, коња и волова, натоваре |
у Јеремија, пред њима два побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотов |
који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но |
Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са прек |
обеде, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њ |
е свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па |
знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој |
Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом раз |
це закључи, <pb n="217" /> но том је на путу стајала жестина Маркова који никоме првенства не у |
ључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и |
ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они из |
/p> <pb n="452" /> <p>— Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S |
ина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару |
кидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Св |
олико јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у ст |
же ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе |
мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> <p |
на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима |
ге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а |
Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верн |
Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство му |
познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ |
и што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем |
и на зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије. |
прича мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ пос |
са војводом Радићем, великим челником, путује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смед |
а пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедерево.</p> </div> <div type="chap |
несе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке |
но тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Србији путем манастира Жиче.{S} Св |
пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манастира Манасије.</p> <p>Ве |
о је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у Крушевац.</p> </div> <div type="chapt |
Турци јадни народ растргну?</p> <p>Тако путујући, деспот озире се, лакше му је души кад види бо |
крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу |
на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Свак |
телина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у златном оквиру у склопу као т |
дифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као златан |
ог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешк |
гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска п |
обале понамешта, разреди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити |
могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, ал |
ко хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управо |
штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да им Турци наудити не могу |
лци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним прахом |
ма, штит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сис |
, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би до |
трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и п |
, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побој |
, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вук |
ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог |
бија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све на |
позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је ју |
кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.< |
пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, кида му ут |
рња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.< |
ти?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте |
бе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} |
ије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пче |
нај први смех забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петош |
бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S |
нин делом противу воље највишега — није раван добром христијану, него злом Турчину.{S} Ако Кора |
’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар |
овиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Приба |
знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблан |
лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Румелије освојити и победу косовску са ве |
, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у све |
уги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећни! — одговори Ђурђе.</p> |
урци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су С |
/> са својом силом тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више ко |
а’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да |
на заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалампиј |
ду с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ п |
пуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је го |
јелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l> <l>Пред |
Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> <p>— Увреда мени нанеш |
ије, над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке |
да се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време |
ли.</p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ј |
иљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о |
о сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија. |
Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да |
и и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не б |
и ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> <p> |
споту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Бео |
амољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као |
пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, |
ала сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно збори, ис |
и макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, као год Хар |
ква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чу |
а гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p |
мамо — рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска |
спот још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика |
ти, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђ |
јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Хара |
, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, |
Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљ |
одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> < |
ко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p> |
ки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним д |
оја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се |
усобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалос |
ао какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом.</p> <pb n="442" /> <p>— То ми |
добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради |
наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]п |
и тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослон |
у унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето ви |
рбље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l |
насија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса |
лужавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву |
а.</p> <p>Јерина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у десп |
ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар |
синци вредних родитеља, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града |
ге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код наши |
клони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења |
ошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био ле |
усовачкој тамници.{S} Њега чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе |
Ђурађ у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти |
S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обуве |
, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено с |
ир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако |
га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког и |
а Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да н |
p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу, господару мој деспоте, каз |
да долазити да се огледају.{S} Облачина Раде показаће ненадмашно српско јунаштво, показаће да у |
елија, што га именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатос |
од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Ме |
спот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Ка |
удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одговори:</p> <p>— Што рекост |
слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака |
стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрављају се.</p> |
Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушине.</p> </ |
</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су обојица поч |
</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше, поздрав |
а, својтом.{S} Из града излази Облачина Раде са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропра |
а ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су св |
је.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на |
а српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, на небу |
ке војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> <pb n="414" /> <p>Жигмунд се светује са деспо |
Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици О |
ици, попови, калуђери.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сва |
и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рек |
јске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту да је војска деспотова доста јака, |
ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Д |
пот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута с |
> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости |
танеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У д |
па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном |
који нису за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би |
о би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле он |
абуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C |
гима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Милеве рад |
ампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мо |
мати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> </div> <d |
међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су дру |
е мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показу |
ни, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одм |
о!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече |
жали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, сам |
ма дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика |
аоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војвода.</p> |
p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаће |
аво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћ |
звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива.</p> |
и, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних који у том раду |
Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вје |
а веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а |
ава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— Наро |
пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог све |
ећ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађа |
народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи |
као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти |
а, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот |
аво збориш, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задо |
м малом зданију у башти, које увеселења ради негда сазидано беше, како би после почивке недалек |
буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако чест |
Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После оваковог закључења, патријарх |
ућевних распиткивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} |
под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељ |
д виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, и то наблизо.</p> <p |
оставио је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још ро |
и оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу |
ти, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он св |
RP18590_C1.8"> <head>VIII</head> <p>Шта ради Ђурађ у Гургусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, освету |
Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч |
>Тај глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} |
лао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд |
вољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко |
идели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није виш |
и, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад |
челом постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој судби подвргнути.{ |
ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, |
ује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> |
Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну битку |
има међу српским великашима, који не би ради над каковим малим [пределом] независно господарили |
ису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљи |
непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске постајат |
у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="328" /> <milestone unit="subSection" / |
бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, јер одан |
погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ |
рак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, |
’ српске посланике, који су га посетити ради, примити.</p> <pb n="284" /> <p>Када неки дођу к М |
ане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C |
народима владате, каткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леон |
ух показују онда када се, опште користи ради, другоме сасвим понизе; но има људи, који велики д |
ратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким предати.{S} Ил ми |
ица, по налогу Лазара, своје сигурности ради, морала се у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у к |
Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је |
је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам п |
ранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања ула |
осподар од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, када је чуо |
аруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о с |
аничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде царске влас |
м и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мор |
дереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са |
деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пролазе да |
ти шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње |
ма не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито откако ца |
а, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супруга српског цара Лазар |
риноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кант |
новати бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — одговори сасвим отворено Драгаш, |
ли.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи војску, ал’ сл |
оте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Т |
калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпак место ками |
д потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом поста |
говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Новак са његовим в |
шнијима и раскалашнијима постали, па су радије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку там |
вој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој души осећала бол |
ига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за т |
тишли, Русна је у твоју корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и |
и његовој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јери |
на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Царица ј |
град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила |
у више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у другој д |
од управом Харалампије живило, и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Харалам |
ане дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, а |
лостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са свију стр |
ских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добр |
ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и |
ла, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господари красне до |
} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај |
Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у с |
тсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите н |
ри сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, |
другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољубива. |
ску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље г |
у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног Светислава, као потурчен |
говори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војс |
их јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд |
живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Тво |
седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе. |
ки војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Дес |
рбија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челником, путује и чини наредбе да се |
а се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да дон |
о да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми |
ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све |
го но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди |
А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубе |
ребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да |
ћ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уго |
} Победом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су јошт ту остат |
еограду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се |
за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло при |
отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, начини га турским пашом и повери му једну ч |
дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изненађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао |
дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шко |
била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и |
елики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнеги |
и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније када се |
и сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари меша |
а такође горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју м |
ти од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален |
и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које пак због |
и све се на краће одбављало; искушеници радо су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом |
жемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју само зато во |
атоборним духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се к |
како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици |
иш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио |
укла.{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубиј |
оглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Кос |
се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново |
било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог |
ике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} И |
земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да |
е проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p> |
от је то из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије |
а боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал вид |
л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у млад |
онацима текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту |
дна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом пр |
оду на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</ |
огатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскалашни |
вио три дана, световао се [с] Облачином Радом, примао градске часнике, који су му на поклоњење |
еспот са војводама Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове вој |
<p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да |
раду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат уда |
утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скривено, на |
слови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодник божији.{S} Није више млад, четр |
рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би мог |
де лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног властелина као што је |
е гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издајника ода |
е бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песм |
вог за господара — рече умерено војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацманства.{S} Угри |
која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закљ |
ће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И њег |
алили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.</p> < |
паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезарији жудно ишчекују Јеремију |
оде су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Ј |
p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> <p>Радо |
енима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дакле, по угово |
а Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, д |
Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> <p>— Са |
се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповедити и причестити.</p> <p>Зором телали, ч |
ма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац Радосав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паш |
главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очит |
ло се име <hi>Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Прим. прир. </ |
манастир оставио.</p> <pb n="474" /> <p>Радосав све исприча, како су хусари напали, све злостав |
је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} |
уздане, причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исп |
м штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радосав <ref target="#SRP18590_N5" /> дигне се и оде.{S |
ати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде гото |
е му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу |
> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> <p>Радосав донесе ракије, мученице, и поскурице, те понуђа |
по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот потпише одмах и запеча |
утрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавк |
ичестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, |
је сваки калуђер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са |
јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба к |
е свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Н |
налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Рад |
шко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење |
бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек |
ме је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Рад |
</p> <p>Све је уговорено.</p> <p>Дозову Радосава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> |
донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју проз |
<p>Ферхад опет прослови.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити де |
ја је добро живио са игуманом манастира Радосавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежа |
хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} |
ија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо благо које се п |
астир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, да |
анде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, п |
и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и в |
то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све |
p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То |
ати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни кораци похити онамо.</p> <p>Он Русну прилично з |
поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l |
драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан |
ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошк |
дити.{S} Начинићу га патријархом — рече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће |
Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како сад да п |
адобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Татарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа |
су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произила |
{S} Она се поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од ов |
ћи.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто |
унд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш |
када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља му б |
му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у сво |
ијарха као свеца неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и сл |
јим погледом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петош |
изнато <pb n="342" /> му јунаштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутру |
дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша разгледа преде |
треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг одјезди, јави да је Јаблановић готов у |
тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљач |
p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало н |
Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но |
господара.</p> <p>Деспот изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p |
је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није знала што |
ини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радости насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку |
лева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судбе!< |
аве рубити.</p> <p>Главарима турским од радости очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти.</p |
владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих б |
и су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна х |
.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим н |
те.</p> <p>Сваки је у помешаном чувству радости и страха чекао да види какови ће то гости, кака |
ао.</p> <p>Отац Харалампије са највећом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.< |
за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а з |
дравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не радују се новоме деспотству.{S} Напијало се у здравље П |
еће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад |
ео.</p> <p>Милица драговољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама ску |
ђер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са |
ба један умире, други <pb n="366" /> се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на |
у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Т |
Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами |
из пјепела свјетих обитељи осветници се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам и |
но, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ крајева долазили |
воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S |
тије, кад чује новост дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац |
.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га |
неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали с |
и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p>— Дакле, |
аша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јере |
алуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паш |
илике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њ |
у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правц |
а се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пу |
аса почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог патријарха, ка |
арха шта царица намерава, није се одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору највећа забуна вл |
е од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила у тужан плач <pb |
тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се по |
српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати млад |
те вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео ули |
ad> <p>На узвишенијем месту, на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава |
астава Србије.{S} Пред главином пољана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју је дове |
н христјанства.</p> <pb n="433" /> <p>У разапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглерб |
аљ и својта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, је |
де на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на |
ани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то прист |
већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно с |
д жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба зар |
од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’д |
иле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого смутније изг |
са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, и што проживи, то јој |
о сам против султана учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султа |
ац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, |
да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још н |
Само половина турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па |
како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће |
сет хиљада дуката.</p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им |
умиљним <pb n="320" /> својим погледом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па |
је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама пр |
акони не поштују се, Дубровчане трговце разбојнички нападају, судија и злочинци једно другом на |
јност деспотовог говора, па ће му на то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи, деспоте, м |
даред рахат одморе се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту |
јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Ве |
е градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар |
.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалити.</p> <p> |
сте мало својим будалаштинама још већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при доб |
н је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака управо |
ко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би |
мњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторима пијући шербет |
рпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку. |
орана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с об |
и други план предузети науме за коначно развојевање Србије.{S} Они пошљу нека мања одељења на ч |
рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунг |
овели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и ма |
без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или |
p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ |
адостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша разгледа предел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пр |
је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ |
ц.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држе д |
и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као будали пр |
у.</p> <p>Доведу коње, поседају, најпре разглеђају Смедерева унутарње површје земно, па онда од |
чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прослови:</p> <pb |
еби дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Харалампије дође.{S |
</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> |
нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један ко |
ерхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека д |
скоријенити.</p> <p>Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у ред |
b n="417" /> <p>Тако се они још доникле разговарају узев сваки своју корист преда се.</p> <p>Од |
ставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обд |
његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, као најжалос |
а се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> <p>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако и |
, донде докле се Милица са Русном овако разговарала, забављала се са својим цвећем.</p> <p>Миле |
дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шато |
у.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости н |
рено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима док не дође време |
ју од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сут |
ите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туг |
p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, |
еонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило. |
та необично није стало, почне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и уме |
и главни разговор.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком десило, и |
, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин вели |
ина разгрејани, почеше се све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину и |
о се ослободе, па се почну слободније и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме ник |
ио.</p> <p>Док се Новак и Петошко овако разговараше, донде се остали смејаше и чаше после свако |
нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше родољубиви старци, и тек доцније, кад су к |
/p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе свуда о деспотовом насљеднику.{S} Де |
то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} После обичног међусобног поздра |
ку на срцу лежи, па су започињале такав разговор који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ в |
и могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} |
е му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости и страсти, и зас |
Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — |
ј и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, |
о забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврженик породице ц |
или; после обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање |
ата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а иона |
спиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S} Султан прослови:</p> <p>— Дакле, овај је м |
о, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и |
воја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подро |
</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разговор.</p> <p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од |
p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петош |
буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Леонтије пр |
о ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не см |
царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, да види |
па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оцем Ха |
са цвећем забављање и Миличин са Русном разговор прекинут беше доласком нових гостију. </p> </d |
по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што <pb n="224" /> се о |
p> <p>Русна, којој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом у почетку гладила је речи |
н се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се до |
ио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— |
и речице знати неће.</p> <p>После дужег разговора растану се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај |
то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но ц |
г простодушија, тражио је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што |
абављали.{S} Новак са његовим војничким разговорима и гордим држањем није им се допадао.{S} Ота |
> јер велика господа, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала г |
а, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај црв |
нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам те позн |
p>Управ око поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође један служитељ, те јави, да на дв |
ном и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разговарати.{S} Вин |
за народ полезне књижице, и међу народ раздавали.</p> <p>Други опет упражњавали су се у молова |
оне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и о |
ама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак зау |
био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним |
и од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, |
љен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећу ч |
е Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свеколики народ подјармити, и изглед Марковог го |
не би срећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје пред |
<p>После косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у гр |
таковим начином можемо у овој опасности раздор отклонити.{S} Но немојмо времена губити.{S} Глед |
ато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов слуг |
народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правити, и <pb n="281" /> тим себе узвисити.{S} |
ена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кантаку |
би, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње д |
појављује, Бранковића унуци, при првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати п |
ест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече деспот.</p> <p>— Извини се, рије |
руго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на своје место.{S} Игуман и владика |
естане жагор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер с |
еспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи |
ости.{S} После обичне церемоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте ни |
ључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро би |
p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се у |
ове речи сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Остав |
/p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био |
тиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему сла |
извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пут.</p> |
у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије |
увесељење.{S} Почеше се из трапезарије разилазити.</p> <p>Остаде сам Харалампије са властелино |
у све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини д |
"> <head>XV</head> <p>Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачв |
им деспотом.</p> <p>Војводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им стран |
кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умножавати, тако да би, |
н Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му |
/p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се може ако све то шт |
, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика између <pb n="451" /> Петошка и Ферхад-паше!{S} |
же и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако д |
лио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турског, па је сваком јако у очи пада |
ој башти, под једним баштованом, колико различити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче це |
а се Душаново царство обновило, па се и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но |
мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обичн |
уђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ у |
ти моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема |
</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба |
морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на |
, да града предати неће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> |
а на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер |
гордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Харалампије.</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{ |
, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду исконабити.</p> <p> |
тране које Стеван Високи.{S} У братским размирицама <pb n="401" /> између Стевана, брата му Вук |
илица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремиј |
асе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има стан |
харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу |
, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лиц |
се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" /> спомени про |
се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за доб |
са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да пре |
зен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n="390" /> ’де свој свога убија, |
нством.</p> <p>— Треба гледати на то да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’м |
ва, путире, окована златна еванћелија и разне скупоцене утвари што су побожни српски краљи, кра |
ђен и мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се |
утолико тек срећном налази, уколико јој разне ропкиње са распушћеним косама около ње скакуцају. |
ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао да проси Мил |
алом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушкиње, госпо |
а се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бр |
да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, |
одицом сродити.</p> <p>— Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски посланик нешто о |
pb n="297" /> што видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у |
ратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разговор.</p> <p>— Таковог делије више не имамо.{ |
палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је н |
.{S} Са његове гордости, не једанпут су разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, |
о човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана д |
лагонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранковића |
/p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и с |
.</p> <p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима док не дође време обједу, а кад |
кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака показао се не само као оби |
трањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људске пр |
рица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у разним ратовима славе, почне своју снагу распростирати. |
оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете после лако за себе задобити, па |
едан истоветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, |
а и Милеву.</p> <pb n="309" /> <p>После разних, мање важности, кућевних распиткивања, уклоне се |
аре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских краљева, царева и јунака.</ |
док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p |
да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора већина гостију би се јошт дуже забавил |
помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрез |
овде час онде домовине тражу, одавде се разносила сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће дес |
Бајазита, да му царство <pb n="327" /> разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турч |
прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговор |
.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, будите сл |
ко се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хо |
ма, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, |
> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке сли |
и.</p> <p>Завиша близу обале понамешта, разреди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и |
о богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У |
н Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јошт |
житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изре |
ара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, као год у кући где господара нема и млоги |
је су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, |
бједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чут |
проводио је своје последње дане, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} Прем |
о важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив |
Ђурађ за његове младе године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме ли |
е од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад |
ни, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истовет |
издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p> <p>— Предати, продати, то је скоро свеједн |
е.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за |
и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како |
Изглед му је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{ |
ма уступао, задовољив се својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије |
{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="3 |
ету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан наро |
живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно те |
редел канда је створен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и д |
отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђош |
о.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика |
ика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао са |
ће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших коња |
S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у т |
су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима ха |
аки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од |
се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући вин |
асја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војв |
ови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под с |
ово место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ак |
дан се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога света сласти и кр |
војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила |
скоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, ракије, шећерне гурабије.{S} У околу султановог табора |
сад нешто лакше.</p> <p>Радосав донесе ракије, мученице, и поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Фе |
ад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на |
ве.{S} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} |
елике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, |
сецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, |
страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове за |
ети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако је и |
оже просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчена коса |
о сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола |
онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага |
ем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb n="243" /> После млоги’ несрећа дом |
важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" /> гос |
ецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хит |
одговори Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рамени, обрве подигне, канда још није начисто.</p> <p>С |
акову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара. |
у нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а |
; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног |
р.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на с |
— запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мо |
ности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грмана.</p> <p>— Све |
не са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две ве |
га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Татарин рад |
вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Д |
.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све |
егдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском двору, проводио |
сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт нек |
у Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но |
ем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долаз |
ени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад ј |
шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за бо |
огу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зл |
ркву и ћелије, отимају, који се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јерем |
а коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’ |
тицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> о |
су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гробни |
исе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо |
му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер |
, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите.{S} Т |
ва.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и с |
пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсн |
/> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; |
и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} На |
јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не |
бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</p> <p>После ових речи |
дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокриле, з |
исли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога света сласти и красоте, а |
на чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</p> |
ске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се |
а или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту, смеше |
ти могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има љ |
родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мен |
рце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хтели за калуђе |
еће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за |
ти данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогл |
раљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем све што га окруж |
обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него ра |
јим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушка |
у.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањени повезаном главом калуђери, све поваљано, покидан |
и јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не изле |
итки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S} |
е дробове вуку, пиштање, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега к |
ипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к својима.{S} Ту је на јед |
хржање, врискање рањених коња, пиштање рањениках, копите омотане дробове вуку, пиштање, уздиса |
се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-манастир само што није за |
ше се крезубају, ломе, хржање, врискање рањених коња, пиштање рањениках, копите омотане дробове |
, опоменувши се цара Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патријарх, прекрстив се, |
и, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотовиц |
послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или |
а на Јеремији најоштрију кази извршити, расећи па на четири стране, и тако удове му по капијама |
но, варнице хиљадама као ситне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот коња, и |
да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Д |
ло, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек што се гости |
S} У двору су и служитељи мекушнијима и раскалашнијима постали, па су радије слушали љубавне и |
ко знао и са својим красним, но кадикад раскалашним пјесмама успаљивао је чуства дворски’ служи |
тињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Се |
е узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пиће |
или.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њим |
ј вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готова је т |
а се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искре |
злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, наро |
но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивала.{S} Кадго |
им рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољети не можемо |
рчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зеб |
себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе ку |
, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са власте |
11" /> <p>— Та српско царство одавна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић ј |
горских вукова.</p> <p>Душаново царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблис |
дојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај пр |
, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, гле как |
Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и |
покрила му на прси крст, мученички знак распетија Христовог, ког већ он од много година носи.</ |
што је Стеван из Цариграда донео.{S} До распетија је икона Богородице из Солуна, аманет спасите |
је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија прекрштене, лице јошт и сад показује му благо |
Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвова |
љена, о челу виси велика икона Христово распетије, што је Стеван из Цариграда донео.{S} До расп |
етитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено, на њему је пет година без |
ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивши се, помоли се богу, могао он му |
ркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и т |
е о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, уздане, причести се и пољуби га.</p> |
дужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца ж |
ади ми са голи прса крст <pb n="540" /> распећа Спаситељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да |
ар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, дунавски пут је мађарским бродовима и војски |
ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас |
p>После главног одмах је деспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечину су |
разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном пита |
ака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, видећи да ум |
и.</p> <p>После узајамног запиткивања и распиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S} |
p>После разних, мање важности, кућевних распиткивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима ства |
ушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара |
браз.{S} И из пространи’ његови’ хаљина распознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно. |
еспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије добија налог да у с |
p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом |
краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате |
ране Мађарима предају.</p> <p>У таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког |
<p>Милица и дворкиње чинише се такођер расположене.{S} Млађи, када видеше старога Новака да је |
дма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте мало својим будалаштинама још већма р |
цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и установљеног строгог закона противу себич |
благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот расположио је војску по крепким местима.{S} На жалост, |
но су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је |
ске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити |
е све тако уређено, листине потписане и распослате, султан шиље војску у Караманију да угуши бу |
е, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође један непоз |
у, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и деспот |
вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи.</p> <pb n="412" /> <p>П |
сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ |
насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је иск |
азним ратовима славе, почне своју снагу распростирати.</p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О |
пства и христијанства.{S} Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухо |
жавали.{S} Доцније када се српска влада распространила, нарочито под Душаном, <pb n="214" /> Пр |
е Стевана, Ђурађ, по својој одважности, распространио и утемељио би изнова српску државу.{S} Он |
ве планове правити, како би своју владу распространити могао.{S} Милица је на сваки његов корак |
неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним м |
и; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> <p>Милица |
е би будала дворска, не један властелин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце |
једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</ |
потпис.</p> <p>После пораза код Голупца распрштана [мађарска] војска вратила се кући, и тек неш |
ац је у турским рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трап |
не су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о се као |
огате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајућег непријатељ |
дивним прослави, него ли архипастир са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у озбиљним мислима п |
, красна делија-девојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хити да сп |
е, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се |
ом налази, уколико јој разне ропкиње са распушћеним косама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у |
боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, п |
и сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Светислава њу је старим љубав |
ецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А |
лаго је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпре деспот и Облачина одјезде свој |
момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у времену скопчава |
су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са ов |
оведали о прошлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на |
нати неће.</p> <p>После дужег разговора растану се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић и |
и не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,</p> <p>Но да вид |
ти кад помисли да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303" /> да младо створ |
е пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша |
свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још жи |
и.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, |
} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту |
ни, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспо |
ао деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с л |
све као црве, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да |
уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да |
остасним пределима секу грдне столетне ’растове за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавај |
у то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом п |
покровом застре, кад Турци јадни народ растргну?</p> <p>Тако путујући, деспот озире се, лакше |
растршена земља све пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен |
ена клупчета на ужетима, коњи заплашени растрзају се од својих јунака, измешају се без реда, ст |
у собом тихим гласом примедбе правити о растројењу српском и непослушности великаша.</p> <p>— А |
амен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земља све пршти, грива им се растреса, главу |
стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, власт |
ерхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упад |
ом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде |
није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетву би наруши |
ске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац дај |
ју Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао своју земљу, и н |
ултану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те сул |
свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и |
везира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је |
Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том по |
се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском |
срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, |
ваде се о господарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Ј |
овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого на св |
љедовати могло, него распра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође један непознат човек, који му |
а се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ |
жу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста |
и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са нај |
емља се свуд опустошавала.{S} Међусобан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је ру |
под даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови дру |
о уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали |
на хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S |
м плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стева |
ло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кне |
им Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проли |
ржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би с |
у се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска млого |
а собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама |
о, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер |
их страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје |
’ војвода, који већ због своје слабости ратне терете сносити није могао, и тако као царски саве |
мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} |
обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу |
о начело свештенства није се слагало са ратоборним духом војника, па зато војник радо се смејао |
мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и |
S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспо |
на бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа измолити |
едног оца синови, <pb n="337" /> у свим ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат бр |
сно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара; наравно, он |
" /> боже ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен народ, увиђев да једнако натраг уступа |
су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћавали, признао је законит |
лица умре.{S} Стеван, стекавши у разним ратовима славе, почне своју снагу распростирати.</p> <p |
буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њ |
не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку в |
/p> <p>Почео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао |
сет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јад |
у и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изража |
ће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро познаје, |
коликом српском земљом завладао био.{S} Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Марице бли |
<pb n="500" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Фер |
град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу развалинама Новог Брд |
подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик к |
велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.< |
Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, |
над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се |
ојском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмора, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с |
да.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој |
јника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у попов |
о.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.</p> <pb |
ло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она |
едитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p>Харалам |
који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — |
у деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампије, |
ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p> <p>— Жалосна ствар |
ју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућству у |
ве што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио |
аузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу сви |
реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Ја |
те починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферха |
а живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржа |
, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, одлети као муња и донес |
руго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под турску власт потпаде, |
е, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испус |
ма станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује |
Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску |
сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш как |
и, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радов |
су прелазили Римљани преко, да одбију, раштркају номадичне народе, који си час овде час онде д |
бије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити |
иру, види много азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мо |
прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} До |
S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најискренији су |
чајном стању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља |
ареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или |
је по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав. |
заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами се |
</p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу по |
да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза |
га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у турском руву Срб |
д већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није |
тео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију обично помилованије кад |
у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити.{S} У зе |
части Србије.</p> <pb n="332" /> <p>Нов ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрн |
угове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајт |
па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопољ |
дајућег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењима.</p> <p>Вла |
за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату |
гим старијим на срцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</ |
вот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не |
Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, к |
ојском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна |
ала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’биће |
е све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са |
Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о м |
деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадо |
само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Ту |
/p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо |
рина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Је |
побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се |
кама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> |
чиње губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид |
чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, које су себи противне неке црте и поњат |
о; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гос |
поглед на Светислава и друге војничког реда госте, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:< |
ју се од својих јунака, измешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони у ни |
ДЕЛА</p> <p>ЈАКОВА ИГЊАТОВИЋА</p> <p>У редакцији</p> <p>ЖИВОЈИНА БОШКОВА</p> <p>Приредили</p> |
ије се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљи |
из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађарских стражара, и док се скупише да вијају, |
е мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи |
јјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> <p>— Дакле, смије свашт |
оју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике с |
ба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба |
јарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвал |
ску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пр |
ем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава подиже се |
и топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је |
нуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издалека су ходали чекајући на какав миг |
ако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као |
лободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није па |
и се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудн |
ак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су |
p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вуког |
поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјани.< |
ед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећ |
се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поустају.</p> <p>Деспот |
.. баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то |
ријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све |
S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} |
осао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и |
етовати да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколи |
опрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду |
у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила пр |
опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријеп |
а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутовати |
сто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак |
реда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је са |
ма.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у дворцу скида |
езу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира с |
а његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњиј |
а стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, |
на са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} |
олун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо |
а спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— |
ињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загуш |
седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брц |
о пјеније, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n= |
створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату |
И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p> |
паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и по |
бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци проди |
p>Ферхад те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда |
ворена лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изглед |
за његове године величаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, |
езарији.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом б |
ко њега распростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када д |
а и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува па |
{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор |
е већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван од |
знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан п |
и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, |
шка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војво |
реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут сул |
ти непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом сил |
и њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јабл |
казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и |
и, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар |
сило.</p> <p>По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту |
често смешило и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скр |
то је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S |
, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Бос |
а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ ср |
> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би с |
е земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек |
Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео ве |
</head> <p>У неком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и крас |
и би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још з |
/p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је би |
тно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого раз |
Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би н |
се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према кнезу Ст |
ћи, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се с |
ају.</p> <p>Приликом једног саветовања, рекне султан деспоту:</p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте |
аљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Кра |
о све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до а |
ио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ј |
ост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, Костреш.</p> <p> |
Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати.</p> <p>— А |
но мислили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се |
p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Т |
} Има јошт Српкиња за твог Светислава — рекне Стеван.</p> <pb n="314" /> <p>— И ја то исто суди |
ма ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне Бранковић.</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, |
то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бранковића мало огранич |
ра бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са неким достојанством.</p> <p>— Треба |
же; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу |
>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драго |
спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покрив |
енске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер онако својски и умиљато, као да није калу |
ом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на |
ар земаљска, она се целог народа тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам томе противна — одго |
е красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће одељење-в |
, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним гласом Русна.</p> <p>— То може лако б |
ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго разгов |
је ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два кр |
је?{S} То нисам мислио никад доживети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када |
па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић |
лео би’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим гласом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам м |
<p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хо |
pb n="314" /> <p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу |
р.</p> <p>— Помозбог, Краљевићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог т |
натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ће |
е наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољ |
p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се ц |
</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само |
онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да |
и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> <pb n="260" /> <p>— Та да, на то треба |
А његови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота царска кћи није |
и будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори Петошко — б |
калуђери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне један млад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се н |
уђер га одбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се |
му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био с |
е ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу т |
уди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за М |
стити од женских лакрдија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако дос |
свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда про |
мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се |
и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће |
ишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p>— Видим |
.{S} После обичног међусобног поздрава [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала |
оји код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попустић |
Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Хара |
, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманиј |
јету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за ва |
увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљано. |
увао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог јунака, т |
ако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, г |
у, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде |
па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске п |
ађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, |
ти — примети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на |
њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци та |
аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар на |
дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архиман |
вану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са |
.</p> <p>Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара љуба |
чени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они на |
<p>На то деспот одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да ст |
па ће нам папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у неслози христијанства сакривена је турска снаг |
свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести. |
ирити и у пријатељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико му др |
ова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у |
урђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло н |
ињем се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гој |
Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,< |
јеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојко.</l> |
гов патрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад п |
<l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љути |
под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Г |
е Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупи |
{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин двор. |
свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом само јо |
ендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу |
ојводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познате све тајне сплет |
оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот п |
раха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, црк |
урцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — |
шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли |
</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} О |
мији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Голуб |
јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је б |
њим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је било млог |
ста повећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле |
вог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву преда |
етног младића.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева, занешена силом |
кољ ужасан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд |
особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подв |
подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће иск |
им.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су д |
ругоме у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнеже |
и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа |
оре уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и озбиљно да од |
.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, ал |
и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, |
ехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Гол |
м кнежевићима повести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предво |
ио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност деспотовог |
Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами |
знајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за жи |
е оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У стру |
л’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање к |
Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове |
: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руководи на |
нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом Јере |
је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само з |
талима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ сам |
Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се |
, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест во |
нска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству |
а ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јач |
.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </ |
ој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ од |
би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском |
а и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву башт |
а одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ств |
је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштр |
м искреним будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара за |
усулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће |
алампоглијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> <p>— Чест |
ивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за буда |
љало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би нај |
елом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није гов |
е нег’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа |
е, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Но |
ма и Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног потпомага |
на, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајаз |
Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш |
и се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба и |
Паше све то главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир с |
е и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори нов |
осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ п |
<p>— Погледај ме добро, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим очим |
казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други п |
с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда |
Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај |
ећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина столица, нису |
све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта |
који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухва |
ван Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампиј |
искусимо твоје пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар п |
овек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> |
макне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће па |
Турака определила.</p> <p>Но деспотова реч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> |
еспот им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у таковом |
да Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму |
оког Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, <pb n="525" /> тајинствен, који на |
желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је мн |
ад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— |
ован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том г |
во уливају, што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У д |
ругим којим кошкати почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад |
зу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у |
ад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога с |
јатељству живити.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављуј |
како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма |
иде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познато, у к |
се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</p> <p>— Непријатељ је Србију опасао.{S} |
ановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Јеремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ни |
није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца рас |
ам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно деспот.</p> <p>— |
се међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</p> <p> |
па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— |
ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице |
ану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер |
литву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал |
басуто све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради шире мирисан ваздух, љ |
ду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> <p>После овакове заклет |
мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.</p> <pb n |
> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{ |
не била. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две саб |
?</p> <p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је |
а се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Марко |
ијарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да |
е сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <pb n="219" /> финим средствима пра |
е деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонц |
Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једно |
на је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су тада дв |
н у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p> |
аче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разг |
у да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који је к |
је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, ко |
аблановић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он нећ |
Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој |
мо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, в |
ветислављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, |
успоредити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле т |
аговољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њ |
ђ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и ви |
лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се ка |
отове.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су бли |
вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљив |
у под заставом Силног Душана — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Нов |
о молитву, нестане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не тре |
ане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да јо |
дну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Петош |
ма гледала и ишчекивала на патријархову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео хранитељ показао.{S} |
два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове |
ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну под |
алампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на М |
користи.</p> <p>Деспот изриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он још другог |
сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плати |
адиша! допусти робу твом само још једну реч прословити.{S} Та красна хурија има, као што сам чу |
Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се н |
ији на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше м |
од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити г |
ако.</p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шт |
нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а |
вају.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећо |
бова ослободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После д |
да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у |
ио умерености Стевановој.</p> <p>Драгаш реч прихвати:</p> <p>— Тек таковим начином можемо у ово |
е деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотов |
Царица загрливши свог младог сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косов |
нда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре веч |
е, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но |
ули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас |
е Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p |
у Јеремија, Јаблановић и Харалампије —- рече удивљен деспот.{S} То су издајице, посвјетила ти с |
ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу |
p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим |
олубац се на вересију неће предавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчи |
т улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мисли |
ралампија, тог грјешника, исповједио. — рече као из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нам |
знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан се насмјеши, паше главом м |
ђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не |
авде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се |
се под царем Душаном тако прославише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, вл |
лосна ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа |
лиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера твр |
ећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.</p> <p>— Сад нам није до окл |
корим, да се султану напросто предам? — рече деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што |
— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кне |
ваче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх |
ном склопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро к |
и у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зидати град?</p> |
мије војводе, властелина од Браничева — рече Харалампије и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода |
о прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.</p> <p>Јаблановић увидио је куд Јереми |
рима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над С |
ада до Будима, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов с |
управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Харалампије, и преврн’о очи, ко |
сле и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, тако ми живота.</ |
p>— Како сте ми, кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> |
витештво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч п |
p>— И царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млада, дијете.</p> <p |
се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре |
иће наокол’ Србије његова дивна дјела — рече протовестијар војвода Богдан.</p> <p>— Његово вите |
ати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; ц |
и попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.< |
с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је |
е да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто х |
p>— Да красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ |
иснути.</p> <p>— Увреда мени нанешена — рече Русна — од моје стране давно је заборављена; и то |
ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозвати Грмана.</p |
то оног да добијемо овог за господара — рече умерено војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од |
твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспо |
сила му се у мишици утростручити мора — рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и |
какову животињу необичну, биће смјеха — рече подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је отац Леонтије |
већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти |
је, најсвијетије жртвоваћемо за народ — рече деспот.</p> <p>— Само грабљивце, грамзивце издајиц |
ам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије |
Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је најв |
орио.</p> <p>— Одморите се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им |
падне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко б |
Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који |
харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турцима пресиједа |
</p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом деспот.</p> <p>— Не поми |
ачина.</p> <p>— Такав је живот Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је животарење, не живот.< |
лупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у |
стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема никакове војске, |
/p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ |
ји ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и пре |
намо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, како би |
би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферхад има право, тако мор |
е, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте кнежевиће, д |
рака, рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да |
бамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Не |
ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> |
ти се.</p> <p>— Најпре донијеси новце — рече мало оштријим гласом Ферхад-паша.</p> <p>Харалампи |
итке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да |
} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему ј |
ошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам |
од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено |
безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам з |
Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта |
цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, мала почивка, сви се мисл |
мо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Јо |
и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко |
е о Бранковићевом властољубију говори — рече Новак.</p> <p>— Мораће се закон донети такав, по к |
ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стан |
/p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или |
екао, сватко из моје руке има примати — рече љутито Јеремија.</p> <p>— Честити пашо, опет ће на |
, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ дру |
ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен поклисар.</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ј |
Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине р |
ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, дво |
па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија.</p> <p> |
ени учињеном каквом услугом поправити — рече калуђер, пружив му поред тога који новац.</p> <p>— |
е доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поузд |
<p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда би |
м градовима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са |
снемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска |
алампије, да нас исповједи и причести — рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал |
би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру |
аки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са својом дружином седне и поткрепив с |
па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о властелину Пр |
ао какав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија.</p> <p>— Дакле не оклевајмо — рече Јабла |
иснемо, Петошко ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад |
би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, |
лампије мало промишља.</p> <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти задовољан Јеремијо?</p> <p>— |
а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђера утекао — пр |
лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да |
ебало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалампије, канда му је |
брекао доћи са зетском неком господом — рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти ст |
и, зато учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Пр |
аћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мо |
о спустити Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — |
измислио.{S} Остајемо, дакле, при том — рече Прибац.</p> <p>— Остајемо.</p> <p>— Но закунимо се |
наградити.{S} Начинићу га патријархом — рече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а с |
ен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засј |
Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се |
отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, |
ака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, поклони се.</p> <p>— |
p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе м |
Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта |
бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспот |
не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били |
, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече задовољно падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би |
остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши свог младог сина В |
преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — з |
о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо се држати, до |
харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то главом одобравај |
подобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у |
се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Харалампије.</p> <p>— Но, дед да што сврш |
опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од |
p> <p>— Добродошли, и све добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?< |
ише времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да знак Пајсију, који к |
силом засад само Голупца држати имамо — рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспо |
нака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Харалампије.</p> <p>— Бићеш оправљен као какав вла |
дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије се мало замисли, па онд |
/p> <p>— Сад од Косовог поља долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду. |
нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта на |
узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скин |
оговор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на |
вој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.< |
Јеремија.</p> <p>— Дакле не оклевајмо — рече Јаблановић.</p> <p>— Тебе Харалампије, нећу много |
бичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се т |
Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас ода |
ају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.</p> <p>— Такав је живот Србије — |
ред цара противу Турака војевати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</ |
мо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанствено султан.</p> <pb n="434" /> <p>Сејме |
споту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада |
чити, нег’ да изгубим заслужену мазду — рече Харалампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и |
ти, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бац |
па ће сијнути сунце Душановом народу — рече тихим гласом седи патријарх.</p> <p>Милица је увид |
Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија Ферхада.</p> <p>— В |
мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p>— Подла душо, нама треба св |
Очи му једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству |
ти.</p> <p>— Само нипошто на вересију — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се предајете, пусти |
и све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.</p> <pb n="261" /> <p>— Ми |
е издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га Жигмунд, који м |
ајте кнежевиће, да какогод не замакну — рече Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста ј |
шљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива |
и Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држ |
богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичи |
ачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Јаблановић.</p> <p>— Не предати, већ прода |
, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су |
о не изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклон |
ђегођ, не смије једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, кој |
постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радости насмеја се пој |
да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана б |
д околостојећим војводама и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрос |
<p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је би |
.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданд |
о достојанствено изрекао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, |
p>Јаблановић мисли се, па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p |
њиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву |
да Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.< |
S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је му |
ослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми с |
аш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемс |
о исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам неш |
а’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранков |
новић град не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти |
е превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и |
, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са т |
Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад |
тову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени и |
о право, онако здраво.</p> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту деспотово |
ва махањем главе, и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одс |
је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупо |
> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади б |
ј на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране поглед |
д морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију д |
у на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље. |
твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S |
ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.< |
свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињ |
атељство.</p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе |
о оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је з |
и — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, двоструко чуство произведу.</p> <p>Како |
су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на њену беседу одно |
, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, |
р Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као поражен ст |
p> <p>Леонтије стане.</p> <p>Леонтијеве речи јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспо |
то учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи прослови војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би |
азиту.</p> <pb n="269" /> <p>Видајићеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да |
> <p>Леонтије достојанствено изрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспот |
предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази запове |
на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још мл |
ора знати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за оби |
ин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико није |
ни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та врем |
уђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јо |
ри који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му |
љству — закључи патријарх.{S} После ове речи сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне нар |
онамо, да све извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се |
помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспо |
е; особито смешне се учине последње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Светис |
држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са ис |
искоренит’ Душанове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонт |
Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуче.</ |
рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p |
? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га |
у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да |
омак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не т |
ио, својом финоћом у почетку гладила је речи царичине, но мало после, следећи својој страсти, и |
у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше. |
иран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом немирном духу, другу |
на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућству умери Угре.{S} Предају градова и М |
радости насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светисл |
на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је к |
тан Лазарев.</p> <p>На последње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне |
ицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ остало |
опет није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} Материна воља је као заповест долазила |
Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у |
и ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео т |
не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже |
ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n="287" /> Српски народ, велим ти, |
на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розг |
ита деспот.</p> <pb n="492" /> <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је |
и.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошк |
се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — Леонтије.{S} Стражари зачуђени задр |
онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда предв |
једно са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му ут |
ађи, пак, приметише куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног поклона од старији’.< |
есама српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у п |
велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је показивало да је од красног племена рођена |
Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам |
ољни великаши градили су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом постане најславнија српск |
р ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло до |
/p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога на |
ста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од |
другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко |
љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Мил |
у манастиру Манасији.</p> <p>После ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се с |
рпско име прославити.</p> <p>После ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у ре |
ободног израза дајем.</p> <p>После ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милиц |
овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кос |
казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, за |
отивности су нестале поред пријатељских речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с |
јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срца деспота протекле.</p> |
је сажаљиво лице показао; нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи: |
>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег разговора растану |
рска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљ |
у, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и |
па се разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет |
480" /> <p>Бимбаша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, к |
Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлиј |
и на ногама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци |
да закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами д |
да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док п |
ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ј |
аша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из |
ад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и запт |
луга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуриша |
ет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријав |
мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад се решава судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо |
и био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола |
постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије |
ју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, |
но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу слу |
о да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} |
руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— П |
у, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели К |
’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, |
ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ ма |
еде, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала брат |
није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопходимог |
е пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве кал |
лосну песму Дамаскинову „<title>Плачу и ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери.</p> <p |
еспотовица Јерина јеца, чује јако опште риданије, негдашњи Стеванов телохранитељни хусарски вођ |
зе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним деспотом |
кима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се д |
на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора |
рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ м |
л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може |
но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми и |
атељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, наше |
ата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија, трговине ви |
аго мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а в |
срца изрече деспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p>— И |
едати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш к |
, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, |
ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p |
, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} |
а велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} |
Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ |
а за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише |
, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оста |
го нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, |
река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> |
главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, |
тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспо |
p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не има, |
ад предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све на |
био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа оде сул |
би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, |
пам од савеза угарског, погазићу задану ријеч, која је потврдила уговор Стефана деспота, да пре |
ти султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката |
неће оскврнути светињу јунаштва, задату ријеч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајица остај |
добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом |
ијеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвоват |
аст.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— |
то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи, деспоте, мудрост показују.{S} И ја држим да јед |
рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се ч |
ен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир д |
м и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штова |
и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демиш |
си долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са т |
ашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да одбију, раштркају номадичне народе, к |
лико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да |
{S} Свако тражи његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацман |
анства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S |
Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако |
о.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и |
ше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацманст |
ена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну н |
рстоносне војске, треба настојавати код римпапе да подигне христијанство, и злата пош’ље.</p> < |
лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Патрија |
о три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи његово пријатељство.{S} Римпапа |
војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру м |
еду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb n=" |
ојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Срб |
к у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски |
адити.{S} Туд пролетише орлови, заставе римских легијона, ту су остаци некадашње јаке грађевине |
тражу, одавде се разносила сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком |
ва, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати ца |
иградски великаши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како да |
е дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер ј |
е силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ глед |
крена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да није д |
вини, ма у ком царству, против немачки’ ритара, против Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} С |
еновићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, |
шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, |
ком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, јер је он свуда |
исти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у |
у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сад |
ео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Млого пути је он у свом о |
Ферхад-паша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у свој |
се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са св |
и.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко |
у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не |
ушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млада, диј |
иједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе! |
и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћ |
омагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} А |
еримо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати |
уди — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви |
до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћанство ослободили.</p> <pb n="418" /> <p>— То је би |
ут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном градом</l> <l>И |
је извуче.</p> <p>— Дакле, смије свашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам |
удак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле |
врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промисл |
сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голуп |
била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна |
S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану по |
не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад |
Турци силом турче, друге фратри меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, |
помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружј |
им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке |
о великом падиши поклонити се, ја његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе |
ијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и проп |
ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} |
ур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сла |
ни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјелив |
рају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се в |
ота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту |
дрости божја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима |
стите га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, су |
е док султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то до |
поклисара, па прозбори.</p> <p>— Чујеш, робе, примам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет |
рече узбуђен поклисар.</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се |
олико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборисања |
да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе од |
ске дошао, што сам могао <pb n="353" /> робља ослободити, ослободио сам; оставшим сам утеху и т |
год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ра |
е, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији н |
ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и |
победа донела је српско <pb n="524" /> робље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу п |
ства, доклен бијесна властела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мје |
вете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо, слабо, снажно. |
гу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смед |
се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побијени’ делиј |
ну за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, |
нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и по |
е, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћанство ослободили.</p> <pb n="418" |
ну сам од првијех.{S} Српско хришћанско робље сам искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао. |
Косовља, видио је навале турске, српско робље, које од стада Христа откидају.{S} Видио је и бољ |
лити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранк |
вом је у невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, доклен бијесна властела од народа р |
и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентоват |
на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голуба |
утра идем у Пловдив да неколико српски’ робова ослободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико |
у да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" |
д стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Докле |
ће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као |
јер су двогубо несрећни; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи |
и репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом само још једну реч прословити.{S} Та красна х |
овину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају |
тва.{S} Људе, кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан.</p |
даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре |
р, недавно је завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће т |
је као животиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавс |
о црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> |
казаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету клетв |
ави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручу |
ужи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и љу |
ак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је |
га, но заштићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљношћу одговори: |
јете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ ама |
унак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који |
о, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при н |
ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље т |
ситељ толико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов |
ког душманина, да се тим начином српски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад турски стан, оставимо |
јер ту немају места они који су издали род и часни крст.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
жу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежев |
оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа |
ну-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Деспот и |
а турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, |
ку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да |
обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој н |
кви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их пог |
бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади из поја |
опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пру |
је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног пријатеља мора у народу ос |
Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову риј |
зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, к |
тити се, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главним војводом српске војске.</p> |
Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и прим |
билића, који сам није био властелинског рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва. |
а Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Ба |
метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има |
ити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе б |
ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав |
ро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица |
н виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радосав <ref target="#SRP18590_N5" /> дигн |
опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био |
вадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Бил |
јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" |
дели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући г |
то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дозна |
е имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зо |
се о господарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно |
Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светињ |
ати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере била лук |
, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њиховом.</p> |
и још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, не |
ано море, проклињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не |
морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама чин |
на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети |
е?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} |
ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> |
прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који са честита рада живе, воледу се о’де зак |
и човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="262" /> <p>Управ око поно |
.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једар |
?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше родољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи |
уважавао Леонтијеву науку, смиреност и родољубије.{S} Благополучије српског стада на срцу им ј |
гли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору греха и зли демони при |
имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охоло |
ре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, |
ебро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царе |
, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца силовита</l |
лост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јуначкоме</l> <l>До милости, дост’ славе стекосмо“ |
бог њене наклоности према Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је св |
ајну мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си |
ој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у т |
маном, да не гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по свој |
ио!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p>— И |
ен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га М |
о је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, јед |
Данила, који је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Ср |
ја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чем |
акво чело, какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, |
ем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж |
су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе |
а деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама поз |
шанов, то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљан |
до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца |
није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам д |
вим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје доб |
добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све з |
је показивало да је од красног племена рођена.{S} Девојачко своје доба провела је на двору Душ |
д својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.< |
јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшн |
од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, ка |
бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљају народом, а они су само оруђе за нар |
ебе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стањ |
вили.{S} Поштовали смо стрица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, |
у то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, |
мљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми |
синови, сви који су по несрећној судби рођења опредељени да над народом владају.</p> <p>Марко, |
ифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кне |
раву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} |
боде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Розгоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском |
илија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљај |
све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца растав |
примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду исконабити. |
ле бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се |
рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал јо |
S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па |
иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао |
треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правн |
лије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама мол |
није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио |
мо Голупца држати имамо — рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.</p> <p>— |
е освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не |
војници стубачки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак |
оку једног дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигму |
и пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и |
та наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу свом много пу |
а га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није веровао деспоту, побојао се да не уђе де |
.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га |
ди <pb n="397" /> на деспота, деспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери Завиш |
дему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Розгоња самртан зној спопадне од ужа |
се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јереми |
а загрме, задими се над Дунавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У ист |
оји преиначити није могао, нарочито код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота и Об |
есила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У граду мађарски војници српске су из |
ристијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почивка.{S} Гледи једно на дру |
не.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и |
доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега морамо имати |
а онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Завишом.</p> |
вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не кло |
проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отима |
створени са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни прв |
за једну годину све накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, можда донђе нећемо живјети.</p> <p>— Јерем |
све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи раз |
преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвод |
и.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> <div ty |
ће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу с |
’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голуба |
Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаблановић <pb n="465" /> оставио је забодену белу |
ремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој прт |
одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за |
уго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њ |
<p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>ИСТОРИЧЕСКИЈ РОМАН</p> </div> </front> <body> <div type="group" xml: |
> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где ле |
На <pb n="376" /> тужно појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када тако |
секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му се тре |
већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не |
наду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима |
азара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву |
и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док |
.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви остали као |
е и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од |
рбије, и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво ј |
комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе |
Од славне српске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ у тур |
о тек срећном налази, уколико јој разне ропкиње са распушћеним косама около ње скакуцају.{S} Ид |
аша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадо |
лабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанства.{S} Људе, кри |
вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину |
младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћ |
о доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, ослободим се и |
Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ за |
роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> |
рлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милев |
, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него шт |
зреног Светислава, као потурченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ |
, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p> <milestone unit="subSection" /> |
је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцим |
ћ ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{ |
егда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемск |
да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главарима турским од радости очи засветл |
сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, <pb n="5 |
ерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине припреме за госте.{S} Вели |
е.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу |
очивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог пог |
едерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ћ |
тир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре |
редну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко седамдесе |
ује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канд |
е.</p> <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" |
ршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи |
к, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, чарапе |
дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Та |
, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред |
у скида са себе мантије, сво калуђерско руво, навлачи све делијско, паше сабљу, место мантије д |
рска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срц |
Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ т |
истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слије |
S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је ви |
рхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> |
љ народу, <pb n="533" /> он и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који |
рски селам, изгледа као Србин у турском руву.</p> <p>Поздрављају се као стари познаници, пријат |
сумњати да то није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи |
ажном створу, делијском погледу, дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенко |
е међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче |
од сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, њ |
е му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе, трговце гули, народ од намета јед |
лико од деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву |
да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трг |
за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.</p |
ад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој п |
а, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, |
ро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Ал |
седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштро |
далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с ц |
{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно и л |
ег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је |
се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца |
{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јеремију, Јаблановића и Хар |
досав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пре |
е, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору десп |
Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де |
т.</p> <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— |
сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи |
отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом |
, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепо |
</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима н |
не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l> <l>Новак ста |
има красан оклоп, каквог само францеска рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све са |
други свет путовати, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мо |
То су издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} Посл |
ша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турч |
битељи, јошт досад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот |
перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је |
ане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S |
толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласн |
, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; |
де му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S |
ва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек д |
ног султана Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег |
да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, чекају спремни док |
бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{ |
е к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист |
, од „нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје ку |
, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рис |
ић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново |
и су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспот |
аже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ |
есрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="3 |
ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика |
ну на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда |
рад је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, није на ино, м |
зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бо |
ерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним |
ребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако |
мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и |
Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда |
ако је сад пећка патријаршија у турским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би |
а, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчи |
ској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, им |
упца подјелите.{S} Голубац је у турским рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игуман са бла |
Србију опасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, згарене, лепи предели |
асло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590 |
слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти |
ка Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије |
емија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је тако, деспоте, п |
њи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га н |
Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, че |
Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гледаше како српско царство пада.{S} Цариградски |
аша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Ж |
епити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете после лако за себе |
т, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчи |
х допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, Голубац треба и за ме да |
на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије. |
оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић п |
ва мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ј |
м.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, посла |
мо да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} |
а како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Так |
>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уго |
етен, онда кнежевиће не може оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, |
од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасност |
ојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци |
ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n="369" /> Бра |
<p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града издати неће |
а, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и |
S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јери |
е да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика вре |
је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљин |
p> <p>Тело деспотово остало је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија прекрштене, лице ј |
ње, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више |
гу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n="512" /> се с мјеста макао |
укопају.{S} Мурата султана, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигн |
мбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује све отете црквене утвари, што су хусари оте |
баша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу запов |
ришћанско робље сам искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погријешили, |
<pb n="434" /> <p>Сејмени ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара |
на једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се упл |
им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="457" /> |
{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу |
њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокр |
ремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога |
реме да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако |
руги, и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече љутито Јеремија.</p> <p>— Чести |
ји великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да је кога мло |
оте, да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ри |
илно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други ца |
, неизвесно, да ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, о |
п да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, познавајући турске шеретлуке, био |
ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија |
домаћица, дарежљива деспотица, из њене руке сиромах <pb n="518" /> милостиње ће примати, путни |
евету притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испа |
ина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умр |
слуге.</p> <p>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет |
, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ |
{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и |
леди на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> < |
ра.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се |
шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија |
жати за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Ву |
илева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загуш |
ти има право својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би ра |
/p> <p>— Чујеш, робе, примам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма. |
е и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S |
Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку нат |
вораном деспот стане пред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређ |
еспота.</p> <p>Харалампије лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад |
рса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му цели |
поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захв |
олупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а |
вана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, — <hi>пра |
>Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретн |
елији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служи |
дели, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не |
сај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, |
д Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и вл |
ма, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христов |
а себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ак |
разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и |
е то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаб |
вши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног сле |
а великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слободне части Србије.</p> <pb n="332" /> |
вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар предао, кану јунаку суза на прса |
азару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солун |
ш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови.</p> <p |
манет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у рук |
откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао |
> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отић |
p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љ |
<pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{ |
ви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјер |
ветом лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Но |
и искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употреб |
Леонтије деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> |
рко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састана |
:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам |
скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— Деспот је себи задобио за са |
последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, |
} Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} |
="372" /> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на н |
водама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје |
р ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не |
о шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спаса |
та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда |
с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне к |
у они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснути, онда |
ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него |
рски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је м |
p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, и |
омоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Царигр |
је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрст свуда пру |
њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе М |
оклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не п |
а мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајиц |
са, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом |
, само једног знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи |
е владатеље и из далеке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љ |
Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду |
ај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем праву када је |
луге отров даје, један другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У |
еданпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног обор |
астољубива.{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико р |
ак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферх |
>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор закључи.</p> <p>Још су се |
о замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p>— |
— После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети |
„нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</ |
цу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, ниј |
је Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом ов |
да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де |
ог оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онд |
апочео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати |
сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па |
Ферхад спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали златан крстић на ср |
ну.</p> <p>После ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим бог |
што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџ |
тељ народа, донде садашњу своју силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стева |
е, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију |
луђера својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А |
е трпези па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан |
<p>— Имам — одговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими пис |
да у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја |
и, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— П |
а некадашњег душманина, као прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не |
што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да д |
друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град о |
аку.</p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Мил |
а као земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, па владике, па те |
пот Георг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим |
евана, разговарала.</p> <p>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из |
јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се |
синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно |
паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манасти |
поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од |
и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе |
одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од д |
, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, одл |
напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог д |
а.</p> <p>Деспот изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све шт |
пак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом |
коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави ту |
е и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</ |
вовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак |
а ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, као први |
ија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај |
ује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, |
> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дун |
а од несаједињени’ Србаља равне пределе Румелије освојити и победу косовску са великим војеним |
е ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали су под вла |
руке претендента.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу |
<p>При том Милевин образ нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак примети забуну Светислављев |
фино лице сузама орошено показивало је румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, канда |
шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад им |
њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе |
ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу познају две боре сабљом на |
ји изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, кој |
{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна |
у, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на ок |
побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба је чу |
<pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда |
од у последње време што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељи им |
авна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</ |
ружу брала.{S} Милица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић |
Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бр |
мој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео |
е.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила.{S} Партаја ти |
дицом; патријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планир |
стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војнови |
ан плач <pb n="263" /> и јадиковање.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гледајући рањеног си |
тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шета |
о не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Св |
ла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господств |
с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, |
и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Светислава?</p> <p>— Наравно, не. |
оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</p> |
анпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</p> <p |
сне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог |
негиње.</p> <p>После ових речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> |
, и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића доша |
знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на њену бесед |
теван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Патријарха |
и врзле, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанској дужности измислила да би ца |
ој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер јој се друге |
то се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнул |
стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n="222" |
и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> <pb n="260" /> <p>— Та да, на то треба гледа |
Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителнијим гласом:</p> <p>— Сад морам |
емо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером договарала и све им је на то тежило |
.</p> <pb n="330" /> <p>— Поздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори |
ала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјеча |
и.</p> <p>— Увреда мени нанешена — рече Русна — од моје стране давно је заборављена; и то утоли |
о доћи са зетском неком господом — рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни |
ца се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара нестало; |
ше над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започ |
еговог величаства заслепила, — одговори Русна, која није могла страст обуздати, да своје чуство |
ог израза дајем.</p> <p>После ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милица, па |
прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви |
д оцем лебдити — рекне подмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој години с |
очивао? — запита га поверителним гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако весе |
све покорили — рекне уверителним гласом Русна.</p> <p>— То може лако бити — одговори калуђер.</ |
народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> < |
д заставом Силног Душана — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче? |
р само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шт |
е Милицу оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, а |
ве планове против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски пок |
<p>— Нека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се са |
ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> |
ву скупа са својим сином натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, з |
е, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт |
иврженике Ђурђеве њему задобије.</p> <p>Русна је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он п |
И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русна задобије потајно пријатељство Вуково.{S} И она оп |
м и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису мировали.{S} Потајно су били у |
нтриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем потајно договара се како ће Бранк |
кињине речи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог споменула, како завиди Мари кне |
е они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{ |
е могла свој положај преиначити.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом мло |
, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гл |
ам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела искоренити Лазареву пород |
n" /> <p>Царица је чекала Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} |
ица је била наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејанови |
ко ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин разговор мио, својом |
био.</p> <p>Харалампије добије позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва |
мане.] Овом незгодном положају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји има |
тао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здрав |
а се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душев |
ну кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт ж |
уда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бра |
ши.{S} Додуше, царица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откак |
е лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p>Харалампије отиде.{S} Ђурађ остане сам за |
царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновић |
тишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Св |
оварати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазар |
вима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли |
својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са Русном |
ри, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима прот |
8" /> господар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи |
ородице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин разгово |
рекне Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породиц |
исли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{ |
јарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и |
еч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станов |
/p> <p>Милева, донде докле се Милица са Русном овако разговарала, забављала се са својим цвећем |
едалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што с |
са полувеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.</p> <p>Милица је п |
/> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом |
левино са цвећем забављање и Миличин са Русном разговор прекинут беше доласком нових гостију. < |
оби где се обично гости примају само са Русном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани укл |
м ћерком, красном Милевом, и дворјанком Русном и служитељском пратњом проходала се, да би се ти |
.</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S |
ијарх благослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све остале.</p> <p>— Добродошли, и све д |
nit="subSection" /> <p>Царица је чекала Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала се међути |
.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима |
све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издалек |
радосни кораци похити онамо.</p> <p>Он Русну прилично забринуту нађе.</p> <p>— Добар дан, госп |
де нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг |
тељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели |
дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад зап |
Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од об |
етла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му |
ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} |
сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, а |
, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српск |
.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне |
, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, |
ли.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} Ов |
а.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији. |
тро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, а |
ује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-С |
гуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом |
мене.</p> <p>У другој мањој трапезарији ручају остали калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њи |
није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Ми |
е. </p> <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело било, рек |
ла.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни |
реме ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својо |
ма се особити ручак справи и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пр |
м слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно о |
е, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би |
самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен др |
кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се к |
јача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не м |
таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.</p> < |
девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Ко |
="432" /> <p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабри |
је доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у |
ко на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати |
кав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> <p |
ко је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турк |
емаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био памет |
ман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алк |
дне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијар |
, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина |
гнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбо |
српски градови с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима предају.</p> <p>У таковом распо |
S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по ре |
</p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прат |
ише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли чи |
и имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева сп |
му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет иг |
ас сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као путоказ |
је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он |
осад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, |
давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима доведене су у хареме паш |
антакузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина |
да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав |
1" /> <p>— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гург |
да му дођеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S |
војвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p |
со’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n= |
а страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред |
небо натуштено, с једне стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од |
скорим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускор |
поред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба в |
ијом је са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина |
ији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци ду |
чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошо |
Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но |
уварки пресело је што се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвено |
е његовом светом лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поре |
га жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са о |
деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стевано |
обедити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се мо |
раш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јун |
д Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити мог |
веде краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до д |
.</p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан |
е је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, с |
Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких п |
шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегл |
о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се с |
а с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом |
ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p> <p |
упца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмун |
и дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послат |
девојке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну |
еш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер |
о робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, који упадах |
т једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> |
ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклиње |
орао је једнако четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком ј |
ози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, неста |
ша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536 |
и могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бис |
несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, |
д, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду |
реко своји’ крвави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да |
неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек са |
јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хте |
се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио |
овеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија |
ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем |
у Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не пр |
ом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђау |
о ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији п |
и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> |
нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђ |
па отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је до |
ао што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту се |
Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушк |
и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо благ |
ве се диже путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Д |
град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их |
ли, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу служит |
прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ |
ек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мо |
ртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу бож |
о што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ |
бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> |
е, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у |
у намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у готовости |
икаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир |
Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина |
/p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се и |
е погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено м |
у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима про |
вао његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У |
ауш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, |
боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покр |
ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам |
ајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одв |
еди сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако |
ожни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" |
о јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p> |
није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с т |
угу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчин |
-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмо |
</p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а |
ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носи |
p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на др |
деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S |
како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војво |
кне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољна? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с |
ша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио |
шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом |
ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, би |
Дакле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, |
одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Ту |
е султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџара, |
А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост |
кама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српс |
ветој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерином деспотовицом, за њима доглавна свита, деспот |
, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен |
/p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харала |
рске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са |
милост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица кој |
а водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо |
Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, |
подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђ |
p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове слуге, прихвате осе |
су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начин |
паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јереми |
апаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од |
туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо |
умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх пр |
ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је |
шља.</p> <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти задовољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам |
дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да би |
о што није страдао Харалампије, када је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба |
е бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опста |
се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије |
му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа |
бе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кне |
вуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синови |
а Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, исприча сво |
— запита Харалампије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недав |
чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима из |
ег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском |
такова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она доб |
ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност деспотовог говора, па ће му на то |
и стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свеште |
>— Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад в |
дну добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог |
ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Само поло |
т’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед |
па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да м |
се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим |
ви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју |
је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му |
— одговори Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рамени, обрве подигне, канда још није начисто.</p> <p |
го душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} |
азговори.</p> <p>— Она обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици. |
идео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере ост |
свом силом потпомагати, само да прекине с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљетака и Дубровни |
ба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударо |
шљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај |
јске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране. |
чудо, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траже.</l |
ранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, |
рђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише м |
уке прекрстио, и није <pb n="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тог |
Успоредите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њим |
ле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног саветовања, ре |
е одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — |
а, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и ј |
орити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати |
{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лазареве пор |
ве предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо |
Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да |
м већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом |
ље било Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма |
, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима л |
кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Хараламп |
вуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији на |
узе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у велик |
Деспот изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мо |
се ништа необично није стало, почне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошл |
бо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важно |
Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо |
Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд |
ворили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живет |
уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и њег |
а се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Рази |
де.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан |
е сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства от |
осподару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, |
раг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах |
<p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела са |
адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне. |
илева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили н |
и, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад |
незове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш и |
још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу |
стати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за |
да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао. |
има јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку н |
а самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити |
сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке п |
јатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати |
е, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, |
о за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> <pb n="371" /> <p>— То је, петина, |
ћма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја. |
ко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли мог |
{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S |
Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l |
ском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има такво |
ацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су ка |
Зато одма’ послаћу султану посланике, и с тим смо свршили накратко најнужније што се чинити има |
<p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му |
ко као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, |
ама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмун |
<p>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са п |
с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и |
тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ва |
се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да с |
што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Таме |
ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у |
е на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат- |
сно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити |
ао у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен |
вали деспота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погре |
два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двог |
старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залог |
ази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампије.</p> <p>— Збогом, Пајсиј |
ијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидет |
</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p> <p>У двор |
или ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе |
мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она се |
за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро |
љаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <pb n="467" /> |
</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би |
ити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима |
а има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим поход |
вао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, |
раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како |
њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, |
кивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет |
и с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је |
код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у ра |
/p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} Пораз |
ка са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војнови |
ог татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l |
пеха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима предају |
јо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет |
, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу. |
дбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле |
S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је вид |
силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руко |
глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан |
ости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} |
купа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Т |
против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам |
дише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње |
ед свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски на |
озе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш пр |
о, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робљ |
унд <pb n="394" /> седне, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг ст |
повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није |
зано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, бог |
гне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паш |
напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да |
нско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, |
еликашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Уж |
таковим мачем се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пр |
де је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав |
вак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</ |
а ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код десп |
ђу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници |
Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мис |
стали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с воје |
ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило б |
ко цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш прв |
рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпома |
м.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком |
даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S |
<p>— Не треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен |
а виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l> <l>Силан б |
е да могу наскоро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> |
, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витл |
да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под |
ере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војска једнако |
ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не сајед |
.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче нов |
српског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ |
тали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те |
, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, |
буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, |
па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јереми |
тајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-по |
, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сул |
уги га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> |
ку, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом све то |
дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли н |
хмеду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо |
лимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, |
на? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју дец |
огородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предај |
и, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, т |
Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оц |
преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно |
и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу п |
урчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби |
у, кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да с |
а, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт |
вак наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтј |
узен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни вој |
.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и |
рипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је |
има противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог |
ив му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја |
а му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српск |
јунацима, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, бу |
вићах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb n="425" /> њему |
зевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и |
скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах |
и своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а |
вао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог |
на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и |
ла.</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити. |
аше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацмански |
амерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог доби |
зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но |
равља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја в |
е већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но |
ога оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И |
ити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l |
о од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подвргавал |
веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изја |
</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук |
ији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропа |
овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и градове п |
нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де б |
говарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равни |
ва војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{ |
оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њ |
в један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, |
ено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт к |
ба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за жи |
о сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, |
то се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и |
едаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Ј |
о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ст |
твари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Как |
то морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су м |
а под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ |
е мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом с |
јати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А д |
ске.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити |
тра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, кој |
ожије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и т |
ћа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но |
рожна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би дес |
За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника ка |
n="400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју д |
мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису вер |
м, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, |
у тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна |
предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће преда |
Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у и |
уздивљаног коњаника нема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се против |
и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу |
а већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поз |
хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша |
у са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, вели Ферха |
приближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И |
— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, |
рстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражен |
, ово Вуку, страну држати, једну страну с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија п |
ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; о |
то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек |
а својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и ш |
чинити.</p> <p>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт |
м, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ |
би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} |
овори царица.</p> <p>Овако се патријарх с царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, |
тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољ |
обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш |
онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш |
оје се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, т |
боље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бра |
итим изражава.{S} Она, истина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга има |
з шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за |
.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ ј |
<p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је |
ндат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњен |
Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њи |
накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није се |
Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином Радом, примао градске часнике, који су му |
Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша |
Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се |
с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима против Мађара.{S} |
спотови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотов |
тив ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, |
} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служит |
, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Завишом.</ |
и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и д |
нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пут |
ђ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S} Долазе му посланици са свију ст |
борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог на |
ти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де опет своје ср |
ак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са неколико скока улети кроз капију, обрне хитро коња, |
борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ |
моруна, хактапота, и неопходимог граха, са финим улцињским уљем, така софра да би се не један с |
ник цара Лазара, Новаков син Светислав, са својима млађима и неколико калуђера, дођу у крушевач |
њима два побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако је |
алуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Ми |
ликом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да зна |
о.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војво |
е српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству живио, а наро |
и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат- |
ужне, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблано |
ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила д |
{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мо |
обра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас ст |
је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па се проч |
потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни |
ву, који, познавајући светске слабости, са светитељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно до |
на подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са задовољством гледао је на оца Харалампију, који је т |
нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доист |
а ђауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву ко |
Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У гла |
усуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели н |
ада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у Грке |
случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па |
стуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Зап |
ом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не |
.</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још неколико |
ар изглед за будућност давала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, није се |
ану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом красном свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана |
уђери, очитавши благодарителну молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен ко |
мије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њ |
Но при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет |
Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Марко |
као да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцима на равници као што је |
} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <pb n="219" /> финим ср |
пи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ ужасан, остављај |
се.{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица |
срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми с |
ак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</p> <p>После ових ре |
ад сад постане српским средоточијем.{S} Са благом дошавши дољни великаши градили су палате; јед |
обно њи’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, |
Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и по |
лну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надира |
чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни кораци похити онамо.</p> <p>Он Русну приличн |
авала сам га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, не једанпут су разни властелини увр |
p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ |
јекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао |
, боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за |
е, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе |
Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта |
му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други су му саве |
царичине приврженике умалити, па одма’ са Турцима примирије учинити.{S} Друкчије спасенија нем |
а нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после |
<p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз испове |
а не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломље |
у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће |
и и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим |
отац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његова једна реч све је |
ају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нек |
војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ |
им спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ дец |
е виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> |
ске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ос |
ио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је п |
а времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челником, путује и чини на |
кован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег |
пски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под |
ри.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се |
довима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока |
м дрвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле |
то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију |
урцима није стало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, насла |
је и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, ш |
ојску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан отпор |
, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p |
та су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гро |
рци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Нагр |
итељ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи с |
деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче |
својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем све што га окружује, смлави.</p> |
да ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем |
воји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Де |
звишење једног или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од |
викнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, |
У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што противу деспота произвести, јер се |
данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу кад |
ви стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер ј |
71" /> надесно налево.{S} Увидили су да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турц |
дар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било д |
редлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу су |
да уместо толиких господара један влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Л |
/p> <p>Јеремија кадикад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове |
звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</ |
S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењ |
="430" /> <p>Харалампије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђерско руво, навлачи све делиј |
а задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</p> </div> <div ty |
аке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на |
слеме народа, морате се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријате |
предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, мо |
тране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало |
т-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и народ св |
ом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" / |
а.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> <p |
војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, |
себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није |
/p> <p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема ко |
е допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на пр |
д све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p |
цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезан |
путства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти |
?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда је |
ајлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћама, прол |
гда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да м |
пи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, |
тске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић |
ији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Беогр |
која је била са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су |
ош комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам је |
</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са скупоцени поклони почаствовани, преправе се да се су |
Чуј, свијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, шт |
Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јо |
нити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окружним предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буд |
је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{ |
патријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, с |
ем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителнијим гласом:</p> <p>— Сад морамо мало |
уда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером договарала и све им је на то тежило да се |
, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем потајно договара се како ће Бранковићу |
сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Хар |
а.</p> <p>Она није познала калуђера, па са страхом побегне унутра и осталима је, што је видела |
Лазареву породицу у теснац довести, па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Народ |
е нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је |
> <p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео је говорити, но скоро с |
зморили амо хитајући — рече царевић, па са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина п |
лат је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о |
запита Новак, најпре поздравив га скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде нег |
м реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски ста |
стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад ч |
знато, у каквој сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја |
међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи. |
че Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} |
споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два млади |
врати се у највећем незадовољству скупа са својим сином натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју |
душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види |
уту мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Ј |
лшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу вл |
вимо сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како плету српском роду мр |
да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p |
а, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом међу н |
е, калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чел |
Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отварају град |
нака.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красном Милевом, и дворјанком |
о.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са Русном овако разговарала, забављала се са својим цве |
вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх благослови |
о тисућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним |
е недалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек шт |
ац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном баштином.</p> <p>Судба кнежевића почивала је |
> <p>Русна је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су |
ну, са полувеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.</p> <p>Милица ј |
?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад зем |
једно од другог зазирало.</p> <p>Царица са својом породицом; патријарх са калуђери и Новаком; Р |
<p>Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голупца са условима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислит |
а овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и |
му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око |
p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртв |
м друговима?{S} Или зар млади Светислав са својом младом дружином?{S} Камо српске војске, српск |
устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштв |
ласкањем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и нас |
аша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се |
има!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и доне |
<p>Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта |
а у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом п |
помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одбити? |
и са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.< |
мо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо |
очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{S} М |
ио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, |
се лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Срб |
ористи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, |
ne unit="subSection" /> <p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Је |
ву светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господ |
ије погодим, пази да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Гол |
и се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље о |
о је.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S |
шло време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угри |
ка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p> <p>— Помозбог, Краљеви |
Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де о |
ђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегледно много н |
а — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе свуда о деспотов |
И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је силан и горд, па |
и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ с |
ук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци |
Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака.{S} Да нема Србаљ |
са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир опра |
војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски со |
влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман г |
етне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S |
с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара |
ојако је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале за собом повла |
ранама господарити.{S} Турци су све ове са највећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ претенде |
/> разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглав |
вцу, очекивала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није нос |
руђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан није би |
ојтом.{S} Из града излази Облачина Раде са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</ |
им народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропст |
>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које с |
т нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n= |
лановића на предају.{S} Јаблановић дође са својим оружоносцем и подворником који је на јастуку |
ност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па |
ђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике ж |
битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, Вука |
} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљ |
које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та власт |
о за савезника Угре.{S} Њихова судба је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и о |
ђу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.< |
Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме народу исправи |
бори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици |
<p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да |
ти јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то ви |
тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на |
Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот |
м се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу од |
ио дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију пос |
здељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећ |
одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говор |
д-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, |
татарски.{S} После победе, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу ту |
а Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчин, |
онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему напредовао.</p> <p>Но док се |
подробностима га известио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форм |
к дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однес |
се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, |
ожда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и д |
Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки поморац име |
ређашњи суров поступак, на свашта му је са највећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне |
ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> <p>Турци спашавају пртљ |
оји ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да |
лагано напредују.{S} Покушава нападаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уст |
сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.< |
у купати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним очима, иша |
м наквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем улази.</p> <pb n="428" /> <p>— Како сте ми, |
зилазити.</p> <p>Остаде сам Харалампије са властелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разг |
ријархом држао.</p> <p>Отац Харалампије са највећом радошћу прими тај глас, Светислав му беше к |
томе својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пријатним својим гласом коснуо се срца сви |
вор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Страж |
да му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном једнако се саветује о том шта се има |
но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита |
светског потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: |
о мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет п |
рцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помо |
p> <pb n="414" /> <p>Жигмунд се светује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закљу |
једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељ |
, вијор однесе увенуле листиће лаворике са круне српске.</p> <p>Србија је покидана, њени синови |
о је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако В |
нуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ острвље |
ледој светлости месеца, жупанице српске са својим гошћама уживале су тајинствену сладост тихе н |
рђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, к |
отив, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија ца |
аде.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се помало кр |
нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки д |
украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све подробно.</p |
Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све мож |
постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу утемељио.< |
томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем — запита десп |
<p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са пре |
да би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих навала које ћед |
ежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом у манастир Бог |
деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек |
Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, склопио уговор, по којем |
о, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени с |
Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све приправи на што |
л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, додиркивајући је својим нежним прсти |
95" /> <p>Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазар |
све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} З |
, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу несрећу ко |
очи падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скуп |
едне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у рук |
р мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петош |
ећном налази, уколико јој разне ропкиње са распушћеним косама около ње скакуцају.{S} Иде ли кој |
, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи |
p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за |
на.</p> <pb n="248" /> <p>— Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — |
ачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал |
ама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика. |
} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што |
отурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину сво |
као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач о |
еде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се |
и Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули |
а врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити може; но мало је преж |
а Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босанск |
ро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се стр |
т јако засветли.</p> <p>Деспот, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у св |
у шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јере |
вору налази, често иде књегињи, која се са дворјанским девојкама забавља, па поред ситне тамбур |
Русном овако разговарала, забављала се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка. |
држао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчетом земље задовољити, и то под покровитељ |
ера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро |
и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима п |
ју се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је буд |
о.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли датом |
мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне |
е боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су |
е наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" /> опријатељи, Бајазиту се доп |
знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.</p> |
са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, к |
а је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{ |
ву, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Поља |
.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферх |
> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на главу, |
за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да |
/head> <p>Јеремија у дворани светује се са Јаблановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Јере |
ег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђер |
ви.</p> <p>Улак прави селам, погибне се са поштовањем и прослови српски:</p> <p>— Честити војво |
о бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта |
у згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од |
{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је само р |
одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриге тере |
ти за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро б |
ачки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да је са |
ецо моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, р |
ј само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга |
подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашн |
се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутни |
нд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га |
а.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодошавшим гостима и по свом обичају забављали су |
арском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — рече у |
им у овако жалосном положају, где ми се са свију страна нападајем прети? — одговори царица.</p> |
вљена; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако из важ |
.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађа |
причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> |
нах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу |
ри.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га |
ло исправљати.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедник |
био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао |
е са својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и н |
арјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћана, |
велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</ |
белом челенком, на које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му |
еци пред сваким предузећем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> < |
да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{ |
своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедн |
е.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не би она |
S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем турском |
рђав.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати |
и исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Поги |
утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на |
му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљ |
и.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним |
7" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је жао било што се с њ |
ном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазил |
тина, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред |
4"> <head>IV</head> <p>Вук Бранковић се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у Бос |
ао о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Новак са његовим војничким разг |
могли самовољно владати, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турци |
p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Евро |
то ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на његов рабо |
> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимба |
ео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткреп |
је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре р |
моји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате |
е уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијо |
Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од |
силнију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће |
ешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би |
ћ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у нев |
једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био на чети |
Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом управљати?{S} Стефан је јошт млад |
от и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па ви |
разно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је з |
уго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све до голости.</p> <p>— Како можеш пус |
м печат Бранковићеве племените породице са свим њеним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јо |
p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у кон |
е.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац |
ка борише, од почетка борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је било као м |
и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорене Влах |
издржали су последње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турс |
рене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако |
брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима |
се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> <p |
ка ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Прис |
е цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали в |
рат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побрат |
овати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијем |
<p>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула прост |
ању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p> <p>Харалампију морали су за коц ве |
м се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они су доиста по |
грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпу |
, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, каквог |
весело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскалашним пјесмама успа |
ио побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово |
и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат |
S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код м |
оваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнеже |
са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки |
ег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову |
ом вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Т |
са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, |
} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.< |
чкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у ма |
околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна ј |
и и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто по |
ија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану сљеди н |
<p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p> <p>Розг |
вама један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне каја |
ада.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље нал |
у, која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, |
их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш и |
жаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb |
олике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план |
p>Но дивни синци вредних родитеља, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли пр |
лашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела |
<p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог чадора допрати.</p> < |
трчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, |
рђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} То ист |
хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда |
.</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима на кр |
братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако пра |
но је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигму |
ма мене [не]пријатељски показивати, или са мном као добре комшије живети?</p> <p>— Славни и вел |
и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне там |
<p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у с |
е се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А |
о да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, |
То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" /> распећа Спаситељева, п |
оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, као два славуја к |
е живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе |
све наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.</p> <p>У дворани се сас |
еремију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Светују се.</p> <p>Ј |
ости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упут |
{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опста |
— Ђурађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче леб |
</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зад |
гао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се освети |
, коњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељ |
да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто |
Харалампије канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p |
<p>— Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада ко |
ац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Бе |
вао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, м |
во Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се п |
се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био је у цркв |
себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива |
е бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да |
чен, па од јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољства Марко.</p> <p>Када се мало пона |
Високи Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих грехов |
им губитком задобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима посла, где млоштво к |
Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје уз |
удимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче сн |
чио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонти |
екосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</ |
војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p> <milestone unit="subSection" / |
ити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком господом — рече Русна.</p> <p>Заповест |
војом породицом.{S} Долазе му посланици са свију страна, честитају му деспотство, и траже прија |
лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким, преко чарапа унакрст обвијеним каишом.{S} Др |
<p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусул |
ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, |
урђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци св |
био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онд |
ве неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бог |
дар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српс |
мске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним <pb n="320" /> својим погледом разблажавати |
лаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док с |
могне један град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турци |
сти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ св |
/p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — |
пасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не |
дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за р |
ије су се са другим забављали.{S} Новак са његовим војничким разговорима и гордим држањем није |
учини; млађи, пак, приметише куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног поклона од |
љ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{S} Или зар млади Светислав |
едаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — ре |
оцен накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато |
о мантије долама, на глави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му док |
руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, |
тан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се са челенком |
на и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, |
и ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља к |
воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p |
нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му |
репствовати.</p> <p>Малодушан победитељ са ухваћеним Бајазитом, победитељем Мађара, худо је пос |
реко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био таков као |
жим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да ка |
љив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Је |
ставити.{S} Последње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ би |
манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех п |
нде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да |
, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице л |
S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати. |
мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем поред пријатељске чаше, мораш искреног ср |
је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, он |
еће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал |
Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним српским војницима последњи удар Мађарима з |
се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{ |
ову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Татаре јуриша.{ |
ни гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помири |
{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султа |
ожни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке до |
урају се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлеб |
што он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господа |
ађарска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека |
комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушити уста. |
сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се |
.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припаст |
>Милевино са цвећем забављање и Миличин са Русном разговор прекинут беше доласком нових гостију |
на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбан |
војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније дело врш |
а Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p>Харалампије о |
дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаблановићем и Харалампијем о предаји Голупца. <pb n |
скврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Ц |
поред доброг правца и мало среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и несре |
н себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном с |
са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном |
и са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да тр |
ад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци |
као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много т |
покрај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ |
о.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду |
сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, диване.</ |
преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво |
, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и |
ак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и кам |
{S} Књиге кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женс |
лике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва в |
врати се у Србију, заведе пријатељство са великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило с |
запрећује Турчину љубав и пријатељство са оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно |
е то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима |
ико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије поведе једно де |
ски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалос |
и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могл |
велможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син |
<p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, |
лат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом манастира Радосавом, и требало је да добро |
има као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његова ј |
ија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога де |
репи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и |
беник куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће предао |
— Један мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и |
Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт кака |
и губитак био за српски народ што Марко са остали претенденти није противу Турака на Косову вој |
од племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, кој |
ве српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим |
примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало заб |
</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама још и тако што рећи шт |
биво начело свештенства није се слагало са ратоборним духом војника, па зато војник радо се сме |
прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је њего |
нта доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, им |
а насљедија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} З |
и’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паш |
игмундом склопљен погазимо, онда морамо са Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију ши |
ј соби где се обично гости примају само са Русном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани |
да Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Милица једва до |
p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p |
о — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад опсаду |
до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђ |
аво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Ту |
ка ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи |
упи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица |
о пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита |
ерине политике постала.</p> <p>Милевино са цвећем забављање и Миличин са Русном разговор прекин |
S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; пос |
од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па и кћери |
од такових збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђе |
ивот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот |
ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — рече калуђе |
своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је смешно казив |
љем Мађара, худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом ста |
н, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто |
ен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почи |
ем на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља пре |
се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хте |
ам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска гос |
а највећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је |
завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити |
а да извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко |
са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам прот |
и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота напа |
а коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, х |
сом дивним прослави, него ли архипастир са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у озбиљним мислим |
би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампије, који |
према деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Т |
" /> <p>— Лане је деспот склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} А |
ском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо са Турцима |
ела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Помо |
у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста |
еда.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би с |
<p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важн |
огу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чинити.</p> |
н са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај |
тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђу |
</p> <pb n="336" /> <p>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи |
слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Бог |
ему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милев |
ено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дот |
сти, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне у другој дворани, у којој су н |
чи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се |
тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред двораном.{S} На њему је дола |
рајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике |
створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p> <p> |
, на народу су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на д |
е се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђ |
српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се без престанка |
е у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласити Ђур |
сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне међ ха |
ма најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их им |
<p>Властелин Прибац, војвода Јаблановић са својом пратњом показаше се пред собама Харалампија к |
p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, те ослободе Ђурђа. |
ткивали о случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, нису им могли из |
доникле, донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’ |
орским другарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n |
бац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одговори Лошонци.</p> |
да се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О |
, <pb n="539" /> да оперем клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} |
, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, с |
Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром |
римиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осил |
и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад |
— рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због т |
ш Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Г |
p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</ |
аки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим катанама треба послати до Голупца да извиди |
а сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.</p> <p>— |
ав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треб |
ратиме, стој код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалити их како |
у мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију |
довољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, |
делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њих читави се преваљују.{S} И који |
ој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарским сабљама, демишћије варнице одбацују, мађар |
м барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и |
оћно поткрепимо, истераћемо ту поганију са хришћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато |
каши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадни |
во пада.{S} Цариградски великаши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, пога |
> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са прекрштеним ногама.{S} Харалампије тако исто чини, д |
еле Румелије освојити и победу косовску са великим војеним масама и грдним губитком задобити; н |
у благонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранкови |
деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ |
се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву проти |
властелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избј |
зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div> </body> < |
дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалампије са највећ |
одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу стајао. |
ротивустати.</p> <p>Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благо |
е.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и с |
а је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} |
="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излази Облачи |
дните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не морат |
сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо |
мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту |
, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза пове |
своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилиј |
ли су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} Светислава су престављали како |
вшу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су н |
а не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било |
ису поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поре |
рци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке |
p>Почео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у |
лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ |
</head> <p>Знаће читатељ где смо Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у |
} Отац Леонтије поведе једно десеторицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија |
20" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас с |
а да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у ма |
Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} |
ди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће с |
ма миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} К |
p>Царица са својом породицом; патријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно. |
Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, очитавши благодарителну молитву, са |
па онда све добро иде — рекне патријарх са неким достојанством.</p> <p>— Треба гледати на то да |
>— Какви гости?</p> <p>— Војвода Прибац са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш |
не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собом на две стра |
>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> <p>Мара |
повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао ми |
> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске об |
к што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од стариј |
ворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ ж |
ови.{S} Свети патријарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матером, нека привремено управљају.</ |
лику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не ид |
е земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвав |
пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино |
ком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ком се налаже, |
повратити морала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд |
l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ |
"SRP18590_C2.27"> <head>XXVII</head> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојн |
је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, но знала је наћи д |
се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио. |
оји се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљ |
о удове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голубац подседа, опасује.</p> </div> |
не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божестве |
може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан ш |
показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, к |
елио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели де |
орчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима као буром усколебано море, проклињ |
јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака |
Стаде звека силнога оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни ј |
уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} |
и постане султаном свију Турака.</p> <p>Сабере силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и |
рцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је био |
<p>Мађари одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је би |
дар то изредити, да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој вл |
ија је саката.{S} Сво господство Јерине сабијено је међ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту |
г владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа |
ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад сам н |
апију, обрне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот |
у те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода |
ао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као |
бедрици златна, драгим камењем искићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу спусти, |
над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамен |
нао? — примети Харалампије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, саб |
је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцим |
Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука, |
, аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, једногласно громкну.</p> <pb n="493" /> <p>— Дес |
аци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо кр |
Демишћије се испрекрштају са мађарским сабљама, демишћије варнице одбацују, мађаруше се крезуб |
Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских краљева, царева и јунака.</p> <p>У црној |
јдане, узима са побијени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, много је р |
вази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба из |
ије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јаблановић г |
решетана.{S} Многи су живот изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Д |
важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и једа |
— Ево ти, Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћан |
од.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</ |
не громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p |
лампију, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Свака струка, синови |
и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, п |
сунце од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божја, неизмерне милости, |
рин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио |
ину главу</l> <l>Баш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадвије,</l> <l>Диви |
обом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи с |
ао калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у спле |
бија од себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска кошуља, |
најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се све |
; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако у |
лаго, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манас |
Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} |
м поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљу повадио,< |
у к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тис |
да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав н |
прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, |
ђерско руво, навлачи све делијско, паше сабљу, место мантије долама, на глави самур-калпак са ч |
ино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, в |
се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и гледи |
сабљом својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> < |
морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите |
ње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у преправност |
разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат |
ртом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колик |
и, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква д |
>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника |
се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила:</p> <p>— Истина, свет |
32" /> непоштовање части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у тв |
, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на |
си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ |
ига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели м |
и плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит |
ван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, |
о Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству земни рај препра |
} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава |
ије зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђе |
оносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за жив |
и још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} |
комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — р |
Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако о |
, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n |
аке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.< |
оду нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p> |
ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војновић од жест |
упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{ |
и двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш та |
ки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир |
насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотворни побожни српски краљеви.{S} А на сва |
ва, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дош |
и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као код куће б |
већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од вел |
еш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе н |
и река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином |
пунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На сре |
.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу об |
за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице закључи |
грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђура |
ад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Ш |
тан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије |
{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу задану ријеч, која је потврди |
а три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — реч |
р деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и н |
над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n= |
{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима против Турак |
чву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник против Турака.</p> <p>— Прошао си много свијет |
у нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, тако мисле М |
род.</p> <p>— Деспот је себи задобио за савезника Угре.{S} Њихова судба је са српском скопчана. |
оморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте |
ами собом не можемо успјети, морали смо савезника потражити.{S} Од Грка слабе помоћи, наслова д |
Србија издавати имала, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турц |
укао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{ |
сад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас м |
у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диваним |
ари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> <p>Турци с |
S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том |
>Марко кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски с |
а народом управља?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније |
турски посалници.</p> <p>Деспот сазове савет.</p> <p>Он је свакога тихо преслушао.</p> <p>Једа |
p> <pb n="312" /> <p>Предвече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде уча |
.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђур |
све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турс |
а остави ју, закратко, докле се дворски савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује новост дво |
идећи неизбежиму пропаст, овако закључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако |
бити.{S} Но послушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мир |
} Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђ |
лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим каме |
’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ |
Јеврем, патријарх пећки, Новак, старији саветник цара Лазара, Новаков син Светислав, са својима |
Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти.</p> <p> |
е сносити није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом |
цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властел |
себе само патријарха и неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одм |
ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за на |
пца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се на |
аном.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} Пр |
у јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за |
ије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад |
сти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро познајеш.</p> <p>— |
а’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као привремено правитељство, који ће одма’ св |
м гласом пред околостојећим војводама и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{ |
} После косовске битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опу |
оравио.{S} Међусобно су се посећивали и саветовали.{S} Но најважније ствари међу њима отправљао |
ом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Азије |
њима забављају.</p> <p>Приликом једног саветовања, рекне султан деспоту:</p> <p>— Кажи ми искр |
S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју је и прекл |
у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше |
д и његови преци пред сваким предузећем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно |
доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако |
бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у случају његове смрти све у реду буде, и |
овао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у ду |
чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ |
пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови |
то је било најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После |
Леонтије са младим Стеваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би с |
ратом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван ни |
{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му |
ј кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вук |
својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се по |
прими листину, отвори, прочита, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад см |
, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јер |
ло.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} С |
Свјетли цару, ја сам Каралампогли, први савјетник на дивану код Јеремије војводе, господара од |
ј предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не оча |
казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S |
почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код с |
оговор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да |
рв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, |
м ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из це |
едеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</ |
да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, |
Солун бацали, прослављени преко морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да з |
ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n= |
<head>XXXVI</head> <p>Ђорђе Кантакузен саградио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{ |
лазити, и теби повјеравам Смедерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="5 |
у за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изи |
ло кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе |
p>— Дакле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочек |
ту био, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву |
од грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве пр |
Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ |
ла је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S |
бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бо |
а, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем |
и.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутр |
еликаши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Ст |
у је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{S} Боја |
биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, та |
огодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега |
p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} |
ираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само |
ита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем главе, и погледав у Јеремију рече: |
је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта река |
аје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, кој |
том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на те |
/> <p>— Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђакони |
е у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начин |
почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јуришима уморени, неиспавани, не |
ад сам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само јо |
мци, познији нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p |
инили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Господство је за нас сад к |
за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, т |
p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији |
ај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропа |
Тако Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивн |
је у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини пр |
Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је с |
овољно падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јеврено |
а сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описа |
жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те |
Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац пр |
после упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да в |
а слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи мо |
а Јаблановић.</p> <p>— Сад сам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити |
> <p>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на гр |
— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Х |
и, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ев |
христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемачкој цареви |
ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах на |
бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгледати као ца |
ала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Тур |
је унутрашње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад |
азоглија. <ref target="#SRP18590_N6" /> Сад од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, |
м Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, |
опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куд |
деспотом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао |
Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав |
се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава |
ића.{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> |
ку која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице |
да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвље |
ређе, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући о |
ићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер јед |
а Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Тур |
прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, п |
се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они |
и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p |
ог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одс |
о нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb n="501" /> се ти |
еђу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, д |
су наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да жел |
ђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Каралампоглију, да му каже |
о слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Сте |
дном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове двојице интригирати.</p> <p>Оставим |
ожа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да с |
господством породице лако утаманити.{S} Сад треба, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну |
народ против силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p |
м на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој об |
ња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и предат је на милост и нем |
који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепити, царичине прив |
ину служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је |
рат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одма |
у, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро б |
азан као што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша с |
год кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш опет трећег.{S} Н |
попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је |
д Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постењ |
онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад ни |
сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њ |
да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија |
азати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер ви |
— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцим |
издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи д |
јој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не п |
је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харала |
ије ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане |
био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богословију наврат-нанос, само да |
јући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да |
од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голу |
јске, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наоп |
езове натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Јаблановић.</p> <p> |
маже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на ком |
е обичног поклона од старији’.</p> <p>— Сад од Косовог поља долазимо — рече патријарх — све је |
арка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо он |
огло бити — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо д |
е на свјетовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима пог |
је њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толик |
олазити? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, |
не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, |
е дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једн |
.</p> <p>Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти ис |
рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гл |
ла ти се српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о |
дели правду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад сам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђ |
? — рече забринуто Јаблановић.</p> <p>— Сад нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са |
p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Фер |
учињеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одгово |
неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S |
ајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџари притискују; Јер |
са јошт поверителнијим гласом:</p> <p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма |
зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што вел |
ма.</p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговар |
ити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Кор |
га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</p> < |
мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудро |
а новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а |
свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но тр |
ни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} |
Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, све |
а на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позв |
дма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и у |
и смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> < |
о је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас до |
део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</ |
родераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над С |
о чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си |
или сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао дем |
г брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, |
ним гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он н |
асте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићед |
са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да де |
а — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — |
образ.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царс |
имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато |
преко Дунава пребацити.</p> <p>Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још н |
је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштво |
че:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које |
учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за ње |
тужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и |
> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У сав |
ам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> <p> |
Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то |
ла зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остан |
л’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко |
рење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, м |
калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и н |
видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рек |
ша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек |
ио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паш |
еглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да вид |
а Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја |
г потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> град |
авшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Тв |
кама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужн |
задушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Дан |
у награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и о |
ве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно каже |
се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским средоточијем.{S} Са благом дошавши |
али му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели |
сти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Висок |
омити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у ред |
сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и |
ану и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ев |
ић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како |
састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсиј |
авесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и |
а, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слу |
Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разговор.</p> <p>— Таково |
ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} |
, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и дру |
Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути |
256" /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност и бистар по |
три дана сам благословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код т |
агиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњив |
ућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају |
е, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да про |
јници српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда вију |
се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Ви |
зени и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грч |
нду града издати.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је о |
ар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске т |
али добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији |
је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мо |
и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати |
његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече деспот. |
ве, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, упражњена је |
{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — р |
ородицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад ј |
а више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.</p> <p>— Сад н |
шевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но пространо зданије, |
могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни с |
{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву породицу |
е руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага доче |
по старинском српском обичају.{S} Он је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапр |
n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у турским рукама, лако се можеш |
нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину |
p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одр |
а кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, мор |
јанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само шт |
лампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то дос |
вари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одго |
отивника користити се.</p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>До |
е њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> <p>Радосав донесе ракије, мученице |
у потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић |
и римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џ |
ађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским б |
помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки |
, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Го |
да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војниц |
е од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду |
ећ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће |
м да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код |
ће те султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџа |
и, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је |
или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, |
.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака изр |
.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друге стра |
устафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турк |
окопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се могл |
р.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у |
с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, да |
е.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Осо |
воје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но |
евац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим ута |
ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p |
си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ в |
аврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком десил |
Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепљени. |
ило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је ут |
не, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је |
влачио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело. |
владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се стањ |
дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспети.{ |
едај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Харалампије.</p> <p>— |
о пута се опасности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао ње |
ризнајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако |
јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију. |
отив покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да |
е мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби н |
понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако |
еспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говор |
а миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Д |
а се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први |
<p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смед |
ало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одб |
резу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p |
смо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <pb n="458" /> <p>— Покушајмо |
ђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањ |
српске <pb n="523" /> земље штитила, и сад те земље саме себи остављене мораду се појединце бр |
стави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњани |
, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а |
и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном су |
уриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује о |
ећ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, ла |
властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар |
уже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје рук |
ћ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S |
окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> < |
уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у ред |
ек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора ч |
мија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из |
о сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин пра |
под руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено глед |
} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име п |
а се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> |
после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S |
ину Јовану припадало господарство.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади кн |
рила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је с |
<p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на ди |
имети лукави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ |
ерхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, |
ца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради те |
гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски |
белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој бра |
<p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику наклоност, кад је, као што си сама |
г’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац пр |
учи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија |
о, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота к |
есам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Ј |
крсту распетија прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а как |
а Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу бе |
Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао ј |
кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану д |
у ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> < |
оде, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се з |
па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега |
ог својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је |
</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан м |
</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, са |
ВОЈИН БОШКОВ</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕДИНСТВО, ПРИШТИНА</p> </div> <gap unit="gr |
ерхад-паша погледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, ве |
би’ понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да |
да пристане на <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Та |
абистанске коњанике <pb n="467" /> који сад међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се ју |
силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На то ћ |
таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се В |
будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да кој |
у.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам |
ахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да с |
предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Јаблановић.</p> <p>— |
де лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но опе |
шима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто де |
који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та власт тим истим п |
сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га и |
/p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко ј |
уком гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бо |
опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупи |
аднемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново |
не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшни |
ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, искрен |
д сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, а моја |
не, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу рук |
{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за |
мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову |
на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити |
о сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И |
деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен |
Помислите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину ј |
е побратимске, кад поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> |
ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо |
дара један влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде |
Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, |
и, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— |
о.{S} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични |
Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим д |
отивнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па |
угом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.< |
да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, а |
о више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу св |
па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S |
ба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили |
мо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душм |
вор који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако просла |
S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ про |
шу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад |
нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени кал |
Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудо |
— рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’и |
, са својом красном свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови го |
ућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си преб |
редбе за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његовој жалости, жагору и забуни и видим |
ом српски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не |
кинули су тај разговор.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде други ради |
убље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{ |
вагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, п |
о, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне |
рвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма |
, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане м |
чина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је |
ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на |
ки пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" / |
равити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, те |
нежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и т |
Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само |
иправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике |
ма.</p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де с |
.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно |
дно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те наредб |
није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејства, |
ле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми |
хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима вели |
да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у См |
ади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, п |
аоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Там |
во неко и преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни син |
о, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски посланици су међу туђинцим |
и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми са |
о мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти ре |
споту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Сме |
ља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети |
човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти |
у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу ј |
ети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним |
одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо т |
авите господом.{S} Господство је за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, син |
е дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чита моли |
’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у т |
рећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа д |
вишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга новом у |
преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не задоцн |
е, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p>Јус |
знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком |
е, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ф |
а то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем главе, и |
и морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она с |
ва славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он |
арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, |
ити синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n= |
у.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачи |
јемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца |
, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду ја |
турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и до |
јој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облачина |
јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени |
у милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражи |
та бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу |
вај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац |
<l>Страх нападе душманина љута.</l> <l>Сад почеше коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајев |
будале постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро ви |
одведу мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад се решава судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да ид |
Голупцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и лист |
т, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако з |
у у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вје |
да храниш род — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту |
ила прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наго |
е нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S |
е добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њо |
ремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што с |
рдост, одважност и властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била н |
ина и доглавници присутне свите.</p> <p>Сад калуђери започну жалосну песму, посмртно пјеније, о |
оравити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све ј |
е човеческо, особито младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чинити почне, што није |
извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на страну.</p> <p>Харалампије се нада великој награ |
ече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампије.</p> <p>— Збого |
p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да са |
ија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће |
ав проучив задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот исприча како је п |
е за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете си представити, како се у овом намастиру под |
сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести |
подигне, канда још није начисто.</p> <p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Обла |
поверења им провирује сигурност.</p> <p>Сад су начисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад |
аше, нестане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери се смирише, па глед |
вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Позн |
и?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителнијим гласом:</p> <p |
е цео_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му |
пут одмах после смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни ср |
<p>Гргур, Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>К |
Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево мора народу светлети, да из варварског м |
а деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, треба ми |
е, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука |
раш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати |
Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према м |
н је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству |
о ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасви |
е би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју с |
те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, о |
манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је бр |
ти.{S} Теби је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено ра |
и.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје намере није се више враћао.< |
рчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми бу |
а гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог |
здравље јуначке српске војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p> <p>Затим се за |
убљену владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, српски <pb n="275" /> владотражитељ |
раше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад |
тању за живота отклонити га, употребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде |
десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри с |
сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ сам |
но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само го |
нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових посл |
ледњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица |
алампији <pb n="479" /> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се |
ба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге |
ћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од племена |
</p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом |
ћ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ д |
орави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, |
а није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини ка |
узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави увек други и друга тра |
века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него |
ласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би |
ско питање пазила.</p> <p>— Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После о |
ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас п |
ко себи противних глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге пл |
рх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забун |
ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а ина |
ве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота, руке му |
љевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљену владу |
прескакао, и не једаред је Харалампија, садањег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то |
погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би |
красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, м |
а и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним интригама, били су одве |
иста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на паро |
есто откривала, па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну сироту |
тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Ср |
} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{ |
оји сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовс |
ет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — одговори са |
лао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло пр |
још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да ме |
срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило н |
а Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу своју силу из руку испустити неће док се мир не |
би противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело свештенства није се сл |
, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, и |
ће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико није ни речице прословио, а |
стију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљат |
</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут Маџ |
} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек |
род како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За то т |
Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојишти |
да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича ка |
дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим прсима леђа султанова.{S} Смедерев |
нију у башти, које увеселења ради негда сазидано беше, како би после почивке недалеко од совре |
ски краљ Стеван Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манас |
Чују Турци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле |
ина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} |
ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Београд, |
.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од |
ојем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је б |
х сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и о |
одма’ са народом управља?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најг |
прављао.</p> <pb n="312" /> <p>Предвече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви с |
м стижу турски посалници.</p> <p>Деспот сазове савет.</p> <p>Он је свакога тихо преслушао.</p> |
ека се сви противници Лазареве породице саједине на исту одбрану, па када је домовина одбрањена |
еђу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у тол |
.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су |
reign>.{S} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је |
е докучили, јер су се сами каури српски сајединили да помогну Турцима угњездити се.{S} Лазареви |
дељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар био управљати.{S} Турц |
ачким народом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињ |
атељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорен |
рину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом |
љује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добр |
корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запад |
ротив толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Т |
Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају |
да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем турском нападању. <pb |
у војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{ |
а се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је видила да |
спот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли |
поте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље с |
ије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на |
свим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, |
узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јерине сабијено је међ зидине |
лампије, тако увијен, тихо међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на каков |
грозити; рекох, у неслози христијанства сакривена је турска снага.</p> <p>Леонтије достојанстве |
том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена освета, која се изразила у његовом погледу, к |
бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p |
рекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на |
{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па |
еиначено име на Каралампогли није могло сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} С |
акуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на |
ице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да |
вац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана |
рате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара нема?</l> <l>И |
елила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати. |
ч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кант |
шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам ока |
лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж гр |
Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и |
уче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" /> спомени |
ојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном ви |
ампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио, но није ни |
обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} |
е на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој науци и побожнос |
и си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу |
п пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке носио |
сле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после |
што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земљ |
цјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се т |
последњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> |
м гласом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у гла |
чим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да |
аде очин мач од Душана задобивени, њега сам после очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт |
аковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и пог |
а, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ п |
тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети мог |
сти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по |
ова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији |
амо још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рође |
урао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати могао, била би срећ |
на пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода |
кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — од |
пустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети |
оре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} |
— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потраж |
А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и |
ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — |
<p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би |
p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и ј |
>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Кр |
рхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па |
младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе |
се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте |
а му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам |
ством зло исправљати.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као на |
а на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога |
тиву Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, к |
им, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архиманд |
ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад в |
ити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверн |
и Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то |
е испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радосав <ref |
да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, п |
аједанпут не прослови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} |
ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их |
дом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, ни |
<p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и и |
остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од пра |
упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки изгл |
мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Свет |
, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме |
ам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђера утекао — продужи Петошко — мотао сам се |
изнајем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог приј |
ом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јабланови |
има наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [ |
рци у највећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Ма |
и Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што |
а мрко калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам об |
сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у в |
те, може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не |
друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се |
да?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p |
, дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свак |
ном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале |
>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај дел |
ли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори Фер |
га, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздан |
тву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и приј |
ед прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати и осушена мој |
ће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима |
ете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду уч |
им да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другије |
среброљубље.</p> <p>— Честити пашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је |
ли, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, |
ити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се узбудило старо среброљ |
е покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами ни |
ту на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Каралампогли, први савјетник на дивану код Јеремије |
милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати.{S |
ет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар |
хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан |
де, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и мо |
>— Не толико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> |
е и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима |
мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бој |
већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао мој |
амо да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви |
могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе признаје, а који призн |
> <pb n="423" /> <p>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак- |
раћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па |
ем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се |
— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, а м |
реде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у |
су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над в |
у свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан мл |
, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове, к |
највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} |
у престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="353" |
ултану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-п |
тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим д |
овак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе |
е нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и код Новог Паз |
уђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Де |
ић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њ |
или Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам Петошко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспот |
обичног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио |
епљени — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја сам их дао осљепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да ме |
шманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара ви |
а јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите. |
исар.</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} |
повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого |
прави се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ |
сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи |
ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода |
, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјел |
ив га скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре как |
но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог патријарха, као што ме видите; не мо |
заслуге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори жешће |
нежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, м |
одјелимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу уз |
овољна? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју |
дје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги д |
ог поздрава [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутн |
право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овак |
кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине |
глербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— |
а Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико |
— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве н |
рославио против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу |
о мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу |
и обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} |
о.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјел |
анковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и с |
треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође старије |
е из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам изда |
ствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали. |
они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ |
н их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза о |
е пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада д |
ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не |
стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Фе |
Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не оста |
га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би би |
} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јабла |
т је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само ма |
ов је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, н |
<p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као |
о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} |
ти.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка заво |
и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цари |
ђу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n="390" /> |
Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата све |
а богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је сад спремна и одушевљена |
је и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу |
бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је би |
само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње |
ло стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђер, који је јед |
ао што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по |
p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђ |
лаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} |
г Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман |
, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да |
} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је |
ћ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску. |
Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад |
р прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми је св |
о, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ро |
рима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти |
кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{ |
издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени н |
а миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се |
ко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се |
чина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас |
е, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покорава |
сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори н |
ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и с |
е за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како б |
за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> пошао да узмем Голубац, што ми је би |
тало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите |
ком би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох ско |
ују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, |
да се турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним а |
та Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’о |
тид од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све |
овским слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се ду |
јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала ист |
игмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу |
сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаво |
Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим мл |
правду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад сам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу од |
ром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати |
м сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји |
му је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепљени.{S} |
ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’л |
страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења |
м да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће с |
’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не |
тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S |
{S} Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу бил |
ја <ref target="#SRP18590_N3" /> остаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати |
кораком удали се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочек |
з трапезарије разилазити.</p> <p>Остаде сам Харалампије са властелином и Јаблановићем.</p> <p>М |
у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука |
његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше те |
ашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и |
теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и по |
је — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства |
у.</p> <p>У таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ј |
и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен био, царска породица, по |
иво се смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна лич |
који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ј |
е други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чес |
?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способ |
ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми |
вори, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам дане провео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голубац Тур |
/p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна |
сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је |
од првијех.{S} Српско хришћанско робље сам искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Шт |
а три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај |
> <p>Харалампије отиде.{S} Ђурађ остане сам замишљен.</p> <p>Малочас, па пошаље поузданог човек |
док Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трај |
хљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена н |
" /> <p>— Ево часна крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од ја |
да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог на |
није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, предао |
долети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и о |
су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.< |
амоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљед |
а да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само ко |
Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспот |
као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> |
ити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да |
да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми |
ан оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драговољно допу |
су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту |
у бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост пострижени |
њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте |
лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак |
<p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки бога |
бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама уве |
уне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, д |
ашин, који се силом на престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба д |
наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих некол |
лост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је |
онесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог б |
на се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, св |
морао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} Бе |
народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начинит |
простили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су са |
ије Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како мисл |
шанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и по |
>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам |
о из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове |
т?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ сла |
а покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад |
p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> <p> |
аја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, бу |
Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад налазе |
емене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чул |
разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и |
урке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећ |
ио кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ.</p> </div> <div |
је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Деч |
редати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друг |
више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао примети |
постао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору |
српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко |
евши како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ послан |
нци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурн |
у неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— Ви |
л’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је |
ечено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> <p> |
и потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Ту |
ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и ме |
ари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> |
с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље отпојао сам с |
то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служи |
и је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступил |
војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука п |
; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потр |
мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле |
дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, |
поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани о |
ад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ а |
уживам пуно султаново поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим мете |
ла и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И о |
о што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми |
ма, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— |
на узвишени, обожавали су Обилића, који сам није био властелинског рода и који је покровитељ би |
ори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица има |
ћате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај ро |
о вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: иск |
вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то |
новићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дад |
ске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царство задобио, породица Гребља |
ше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га ј |
и игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на и |
ишу Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јури |
не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</ |
И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то те |
мам, земље господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе |
обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји |
ара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари |
н тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Ос |
> <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о |
ати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук |
Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Тур |
искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си |
ти, млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећу, с |
о, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом не |
а истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек т |
еду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им |
а Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Жив |
бља ослободити, ослободио сам; оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, |
Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао с |
а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с н |
сад после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и уживам пуно султаново поверење.{S} Теби с |
данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, |
ролијевао сам посље турску крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, к |
ог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бив |
ворим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћ |
ао најславнијег јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе д |
жао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да |
едом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, |
} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир с |
куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, п |
ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјер |
чину пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан сам против Турчина и свој |
о, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле |
астиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио шт |
е још усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опе |
n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити, кад му је разбијена војска, |
ампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве |
старо, младо, слабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанст |
пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави |
едну ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам |
ре оставити.{S} Последње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме ве |
ет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног доброг пријатеља, којег жена ми ј |
ођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} |
ио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу ст |
дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам |
лије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да |
вићима — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијета |
ад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све |
тац Ноје са својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност траж |
нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој вла |
{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у м |
луђера утекао — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам |
вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била |
осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветит |
земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је |
е свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] |
ки је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} |
нежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да п |
о сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене в |
донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог књажевића Вука, здрава читава.{S} Царевић Ст |
ојновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљ |
ку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па са |
[у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео |
а Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не |
етиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио |
сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше |
че од самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде к |
Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту свр |
о у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај гр |
у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог књажевића В |
утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очи |
Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јереми |
орана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архим |
другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те |
постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару постати |
ештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за |
у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алко |
р ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S |
ејку, коју никад заборавити нећу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред мо |
љене вароши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, м |
м љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете |
м крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, види |
n="353" /> робља ослободити, ослободио сам; оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам |
је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек н |
хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S |
мислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} |
ад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и |
бам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећа ме п |
отив Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и против хр |
азати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима |
гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави чине — па |
агиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и зав |
ле у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и сре |
а ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употре |
Међу гордим великашима и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као |
тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хи |
и може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе м |
n="389" /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гр |
л не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} |
о да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ће |
би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ др |
сти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доб |
душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па заш |
ра у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p |
уко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и пашама угледнији.</p> <p>Ферхад јед |
ра се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми |
тов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш |
те?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n="318" /> оженити, и |
о добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, како је и при самом изди |
рејава и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, |
уца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш с |
авде ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта ч |
нешто потајно договарају.{S} Но уколико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догод |
едај ме добро, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим очима, вилице |
и исприча’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из д |
сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да са |
Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџ |
ам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се но |
шиљао.{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако оста |
мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти исприч |
жудња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече. |
? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокрен |
и би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није |
ио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрут |
адовољан, па прослови:</p> <p>— Начисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p |
{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на |
у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно |
падне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чув |
{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="353" /> робља ослободити, ослободио са |
наврат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову кра |
и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши поклонити се, ја његов |
а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, |
отом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на то в |
теља, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро |
Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћ |
као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од ту |
говори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су в |
д да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Ис |
сподар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече љут |
Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p |
е све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је в |
овити.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина |
ади царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шт |
<p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хв |
и својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти к |
ти, па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на рав |
оворио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да исприча |
итај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за ру |
оцеви турском удворицом звали, зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и отим |
се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе о |
то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблан |
ман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада |
ановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар |
он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту |
ађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину сп |
рпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан |
Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се |
ени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</ |
огријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ |
образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад |
прослови.</p> <p>— О твом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи |
Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и тура |
/p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је си |
ства против Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европ |
жи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанско робље сам искупљив |
ти половине од откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p |
спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу оп |
се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Господа |
као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, к |
зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног друга.{S} |
онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, |
к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за пр |
Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ стра |
војим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добр |
ео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропс |
евановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење |
убац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш суз |
<l>Вјерна оста српскоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски |
оји би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, п |
дили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погоди |
тељство уливају, што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S |
За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мо |
а и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је <pb n="365" /> као каква госпођа, пре |
до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на |
тељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите д |
толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p> |
у Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, п |
Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против толике силе одржати не може.{S} По том угов |
лосној свадби учествовали.{S} Већина се сама себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши унутра, пок |
ева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојак |
азиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала |
од међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n="39 |
е виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у |
хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите, |
и се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по |
и’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с |
и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} При |
ски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.< |
еш толику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније посту |
ник дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским другарицама а и самом Светиславу с |
/p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао је на српску з |
ветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може |
јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истина да на свом лицу и јаком теле |
може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица попови, владике, |
ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, м |
непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођ |
="523" /> земље штитила, и сад те земље саме себи остављене мораду се појединце бранити против |
/p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S |
амена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чу |
да српским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је не |
претендената гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све д |
} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмун |
рах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали смо савезника потр |
ма прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу д |
ићи више су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма |
калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја |
је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} |
ру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав |
на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферха |
трапезарији нема стола ни столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душе |
а, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад |
p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац Пајсије оде |
се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, ка |
иликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили да помогну Турцима угњезди |
а, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но н |
у „<title>От јуности мојеја</title>”, и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицом |
ићи, Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском |
ријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а нар |
сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити па |
до дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт |
тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друг |
ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Харалампијем |
ановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми |
едство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, док Мурат Му |
l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док ј |
влада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број |
сије оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, као два слав |
д су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ |
оловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђери моловали, па светитељи тек што не прогово |
за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима познавало се да је господара нестало. |
само свештенство је усколебано, и међу самим калуђерима налази се подоста, који су на сваку пр |
де већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} |
.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у |
већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају водит |
еви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Гал |
> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаб |
ојима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим |
/p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то мо |
>Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом прилико |
а бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени прив |
ина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише.</p> <p>Патрија |
Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће С |
"442" /> <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш са |
а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p> |
е весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са |
Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспо |
ере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови |
426" /> <p>Кнежевићи имаду свега доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без с |
ња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турака војевати м |
ем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мор |
Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{ |
ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само не |
, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром пол |
рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чин |
и гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да ј |
да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мо |
> <p>Јаблановић од маха на то пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Т |
жу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> |
емај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Та |
зићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако с |
ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад угов |
ја, морамо Угрима руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће н |
и примали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и |
то говорио, гости су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији није се то допало што је ве |
мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може |
оста, који су на сваку промену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерс |
аћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све з |
во и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће |
ног народа мораће полумесец почитовати, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ре |
да ће га султан свом силом потпомагати, само да прекине с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљ |
60" /> <p>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који |
могло би над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам |
вак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова |
ства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми |
и ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч |
аша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам и |
>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но |
ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> |
то може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна |
Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, бож |
вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у по |
.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У |
па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уш |
p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња ј |
с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јер |
Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља бо |
о од Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија с |
вор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се његова половина од ћара њему што приј |
мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.</p> <p>——Тако је, узрујаност п |
ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који ми је невидимом руком свуда помаг |
ло било што се са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није |
паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не пр |
падиша данка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су д |
<p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и |
но рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том познава |
би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ из |
{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни њего |
е представи шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том да јој је обећао Бранкови |
около чист зреник, небо чисто плаветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд |
редати.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{ |
му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи |
почнем читати богословију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и |
на и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војн |
и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна |
и и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Х |
арков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј га, но зашти |
коро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Харалампије трепавице уздиже, сасвим је задовољан |
о јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p> |
ане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превл |
навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> |
остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Па |
ни своју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја |
лупца, како је Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог живота не спомиње, и тек на десп |
кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овак |
паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{ |
нути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке исти |
м још долазећом војском све угушили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда разбила.{S} А д |
ље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо забо |
се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре. |
у дољњим крајинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо о |
е.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању |
ог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дозн |
Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био |
нови моји, има своју красну дужност.{S} Само сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунц |
ша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је побе |
а млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силам |
олубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте |
а би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би |
суф.</p> <p>— Можеш — одговори Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па |
ка ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте кнежевиће, да какогод не замакну — р |
а бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Круше |
рече умерено војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпап |
мислити, и обвезност испунити.</p> <p>— Само нипошто на вересију — рече Јаблановић.</p> <p>— Са |
е, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас мо |
на душу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S |
ваћемо за народ — рече деспот.</p> <p>— Само грабљивце, грамзивце издајице мораду се искоријени |
на вересију — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе |
ду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> |
узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само |
ао док наједанпут не прослови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гр |
а овог или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио шт |
род из толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепити, царичине приврженике ум |
чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвен |
ом.{S} Господство је за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, т |
велики инат, патријарх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучи |
на губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Сте |
осте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започ |
"254" /> права од стране великаша, која само законом крунисаној глави принадлеже.{S} Такав зако |
е на Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Мили |
р је држала да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, ц |
шман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би |
ош с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером |
војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непр |
д злата, на прсима красан оклоп, каквог само францеска рука израдити може.{S} До њега и за њим |
познији нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p |
и.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим |
он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом за |
ке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, |
заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — рече угрејано Розгоњи, који |
сле изгубљене битке косовске поред себе само патријарха и неколико стари’ саветника и војвода б |
онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и |
стол спасем, који после смрти Стеванове само њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огор |
је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изиш |
лику наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства заслепила, — од |
а што изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, кој |
леда.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рек |
ерхад-паша.</p> <p>Харалампије канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша н |
почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега н |
д је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом |
рака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мо |
слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видет |
је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету ц |
S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан |
ло?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић српске земље, па му се то дати м |
м породицом сродити.</p> <p>— Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски посланик неш |
је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман |
де, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећ |
буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув оком на |
на наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо <pb |
ко <pb n="299" /> срце усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не |
<pb n="479" /> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај |
добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најм |
е искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвов |
принадлеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји |
S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поре |
ним биткама против Турака показао се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад |
р, која њега храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, с |
ремија није могао противсловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад |
био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што са |
Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у |
риград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куц |
анка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, тој нису опростили |
Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни |
оће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, као |
сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш с |
а јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту приступи |
е збуњене, који се доле тискају како се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни ре |
добар број одабраних војника, колико се само у граду и околу сместити може, а да противницима п |
{S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То < |
е десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега је з |
која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не |
га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које па |
урско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> < |
онитости продиру, па у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и међу самим калуђерима |
настир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> < |
он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац |
ка може опасност која јој такођер грози само у дољњим крајинама Србије отклонити.{S} Само да на |
се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у к |
да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није веровао |
сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони. |
е се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налаз |
изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку приста |
сну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што |
азује, неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаст |
нда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жа |
.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несносан |
ила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ћ |
обро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>П |
добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја о |
ањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" /> му јунаштво праву радост н |
с најубогије девојке.{S} Представите си само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, и |
јску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, |
очинемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља |
тац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељска власт допусти донде |
> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву |
ле косовског удара народ к себи дошавши само је једног честитог поглавара требао.{S} Стеван је |
но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, ј |
м показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женск |
иљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она н |
Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p |
о подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S |
нда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није могло бит |
пава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред које блистати могу, па је онда све |
побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себе оставили — одговори озби |
> <p>— Велики падиша! допусти робу твом само још једну реч прословити.{S} Та красна хурија има, |
оматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота С |
могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одваж |
у — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед |
а лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петр |
ај случај немам од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је та |
ребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S |
данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту ут |
се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на запов |
стану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Вес |
да, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад њего |
д-пашу, да ће израдити код султана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да н |
таве могућну међусобну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p>Сад су |
и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомаг |
<p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече П |
нда нисмо питали колико има душмана, но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — прод |
о богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p> |
за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="220" /> исповедити морам што на том убе |
е до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара |
а Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кн |
ори шта желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта са |
стила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не г |
!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?< |
S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> <p> |
"268" /> Турчин тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љ |
овићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичина с |
мора се знати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мо |
вију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику наклоност, кад |
изражаваше неку љупкост која је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе |
дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет д |
си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда лу |
ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, мог |
вљују.{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене кр |
ости његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу леж |
орамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо мор |
тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као |
рањенике, све похарано, батал-манастир само што није запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе |
чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију |
, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофано |
За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусул |
рад њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а м |
плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде |
ка Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, а |
је би се за најсрећније држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над ко |
удо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, пеки, морали сте царство и |
шаље гласове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ з |
еликој соби где се обично гости примају само са Русном седила је, остале млађе дворјанке и двор |
ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији |
о имала, уколико какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> |
, добро га познаје, <pb n="425" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p |
</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност |
у као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, |
и рођени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, н |
ио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства дос |
јели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</ |
во.{S} Римпапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гр |
имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве |
еспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p> |
твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе ос |
Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српск |
тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази светлим веселим образом, он је |
ару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја |
Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, први пут је у свом животу осетио тугу и ж |
p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се приву |
и су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцепили су се са својом војском на |
да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас ме |
еремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дун |
ти, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, |
тивни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт младо било, и да се |
ољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одо |
је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена |
е у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, |
ти.</p> <p>— Одавна већ српски народ од самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, |
вом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза |
чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом пост |
l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадв |
то сама својим дворским другарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам га |
{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно. |
је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то |
би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту кр |
боре сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јеремији набора се чело.</p> <p>— Од калуђера мож |
у, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А |
могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пло |
p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја кал |
у до насљедника дорастао, како је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са т |
нежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Ч |
.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при прод |
сребра и злата.{S} Свето евангелије, у самом драгом камењу, поклон цара Душана, светлило се ка |
г и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени |
отурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима |
> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Розгоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, ј |
нацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све зем |
е велики диван спрема у Једренима, твој самртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S |
енутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златни |
гу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте |
куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} |
алампије исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Х |
/head> <p>Ђурађ, од покојног деспота на самртној постељи за насљедника наименован, одмах после |
ан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу улила за спас С |
ре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигн |
речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђел |
а тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти к |
ује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује |
е сабљу, место мантије долама, на глави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није делијски, а |
гледу, дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, |
рсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се |
о токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк з |
о да место једног Бранковића другога за самцатог господара признамо.{S} Ја се ни једном не поко |
окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се |
д-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Радоса |
.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, преставић |
екојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, |
има од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки |
но и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са ј |
лановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправни за бо |
вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још к |
амо Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски посланици |
а оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају младоме потомству</l> <l> Г |
, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> |
му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</ |
иде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди се деспот |
нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да ј |
ству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и подел |
о, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломиј |
е душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема |
пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у |
јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени стајали.{S} Б |
р на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред мл |
идећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спаст |
шао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта је ново?</p> |
случај што имати.</p> <p>Деспот поруку саопшти Жигмунду.</p> <p>Светују се.</p> <p>Јеремија им |
абове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од |
" /> Само Харалампије трепавице уздиже, сасвим је задовољан својим стањем, и држи да му награда |
српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати |
нула и од говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, и својим мислима упирала је у душу |
} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</ |
, опет није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, |
S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвен |
ак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Бео |
својој јарости, што није турска војска сасвим уништена, почне над заробљеним свирепствовати.</ |
љењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само |
вара изненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од сабље |
д-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет |
санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмо |
сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако < |
њагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу и |
ознам са адумцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као |
и, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на |
} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непри |
да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, нове планове правит |
лабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утам |
да када се, опште користи ради, другоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорств |
е бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада па |
колики народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је |
е мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се са Бран |
звешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, |
и ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично ниј |
који су ради тек заповедати — одговори сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао гд |
свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве племените породице са свим ње |
а, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио је он Ха |
напасти, и осталу Србију једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, |
<p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Мил |
млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата |
ајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дакле вел |
јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот а у С |
сигурност.</p> <p>Сад су начисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет прослови.</p> < |
има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <p |
делија, каква глава, какво чело, какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду влад |
јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црн |
у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначког но мало одвећ упорног и гордог изглед |
к у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију |
калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — |
хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преина |
вим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарск |
оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом |
Јаблановић, Харалампије, то је друштво састављено да у скупу заједнички грабе и отимају, но ак |
истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве племените породи |
тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу телесном два јунака, два брата, која су се у ди |
живост владала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодошавшим гостима и по свом обичају |
} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p |
та Ђурђа, да му дођеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто прозборити жели, примиће те као |
ао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и прос |
се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка |
мпије пре нег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија |
и, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} |
у.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позовем во |
<p>Игуман ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправљ |
</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељств |
ту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђени, и Ба |
, смлави.</p> <pb n="324" /> <p>Овде се састану најважнији синови, сви који су по несрећној суд |
ћем и Харалампијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, |
могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{ |
калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже ра |
жавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, |
Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајази |
Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће по |
коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио |
дости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено.{S} Она ни |
аку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p |
пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво |
поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више |
и све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отп |
анина спрема за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма |
хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчин |
и бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S |
за српско царство, да је то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И тај сатана није |
ле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда град |
м је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће в |
/p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатани |
и, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро п |
естаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} |
себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} |
потовом савету, одмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} |
Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао. |
упати.{S} Српска се војска, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српс |
урахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде < |
да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници мислио.</p> <p> |
остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради |
, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вукогли |
итка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне |
али, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала |
ао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију |
естиве душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смеде |
е јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом убије брата Мусулман |
вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што ј |
} Морају се најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> |
/p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-паша.</p> <p> |
ква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији бу |
м тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо |
рци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешко |
ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би во |
држимо, да их држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — |
иви, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног властел |
ари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли д |
се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу уда |
и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује н |
ове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А |
јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> < |
ти, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, пл |
ду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у вели |
ек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедерев |
учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали о |
.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опрост |
бођавамо, које, пак, да га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води |
кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироч |
паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Ле |
а, ви нисте већ могли српског господара сачувати.{S} Деспот је морао себи друго место потражити |
<p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — запита га поверителним г |
оба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као код ку |
, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземн |
нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није |
ку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио |
аја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Харалампија, и издај |
житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напре |
на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће |
кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургије народ там |
Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богородице, издајице Јеремију, Јаблановића и Харала |
је мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књи |
о сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Л |
n="376" /> тужно појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јун |
познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се раза |
рина деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жа |
а не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душевна и телесна, била су му такова да б |
једног дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо долазе и наране се |
новити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне ст |
ш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад вид |
снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним награ |
потпада[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота. |
јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-па |
е икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи распитују |
том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај |
ном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности позн |
преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је де |
е спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то што п |
владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добил |
, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за |
да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у п |
у пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо |
дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну бис |
ост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дј |
главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се |
дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и де |
ради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де му |
ти, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p |
>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове ну |
од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то |
каши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано. |
{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <div t |
и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се |
цом — одговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не ст |
<p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине!</p> <p> |
радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Поглед |
год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било пр |
им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе |
а Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање м |
и.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно |
да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је н |
исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у преправности против мене била. <pb n="288" /> |
српског јунака.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле |
Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш |
је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа |
те, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је |
ултан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је би |
удри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> |
ирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана к |
не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једно |
и народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег с |
осово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што ће њег |
ише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог наро |
Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно |
и јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хита |
онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки ј |
е ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту |
је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним |
тари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше ви |
> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад |
pb n="221" /> му Светислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красото |
хијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутим |
ле, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и слабо украшени зидови одјек су давал |
ћи да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дакле није |
ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам управо у Турк |
P18590_C1.7"> <head>VII</head> <p>После свадбе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешт |
e unit="subSection" /> <p>Овако жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали ка |
и спомињати све који су у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сама себе стидила.</p> |
/p> <p>Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико сетио, а |
ончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И |
нковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако |
и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло |
p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метн |
де извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> </d |
у постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, осветом осле |
а српско царство одавна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад |
опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" / |
ци Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, <pb n="525" /> тајинствен, к |
љени.{S} Они се међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала з |
место сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Свака струка, синови моји, има своју красну дужност.{S} |
олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Сол |
е.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова победа донела је српско <pb n="524" /> |
оћ против Бранковића понудимо.</p> <p>— Свакако.</p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</ |
познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независност докучи.{S} Он з |
све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом |
е животиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве госте |
на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S |
Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина, ту су зл |
ад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће |
о, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру |
ну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Т |
р посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти |
су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</p> <pb n="312" /> <p>Пре |
оју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хилан |
ух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом немирном духу, другу би как |
ву доброту излити.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно г |
/p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књ |
ео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме неће да се |
а своју красну дужност.{S} Само сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом н |
удо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог |
?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једн |
ан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n |
да.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све |
ра телале, како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се насл |
је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p> |
ти: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије глас |
арод од самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за |
војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се над |
ки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} В |
ења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два |
елим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на виш |
знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p> <p>Светислав шет |
пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже |
коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се б |
јеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростру |
ишћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, |
{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ак |
ителну молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јо |
силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и |
дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S |
асти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу |
е у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим |
ано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И бориш |
е да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако д |
ита благодарителну молитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{ |
овак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде |
ебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало за |
ду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се |
људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети д |
ву силу наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовск |
у распространити могао.{S} Милица је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се мал |
какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војск |
</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, |
обеду одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војво |
саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од нај |
.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на но |
ти су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разл |
манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо |
ако се они још доникле разговарају узев сваки своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневај |
равити неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико није ни речице про |
ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом српског народа |
p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће да |
Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сваки помислити, како је то Светиславу пало.{S} Он се с |
арх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који државну вла |
јску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Како |
но ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавали с |
божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прослови:</p> <p |
и, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Јабла |
сокровиште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се с |
који се турским султанима одају, заузме сваки себи опредељено место.{S} Дозову се одма’ паше и |
а и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој в |
трану.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb n="243" /> После млоги’ |
па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи |
и његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није до |
а разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку но |
е се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо к |
96" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева ра |
ну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мо |
од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако |
вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим ка |
оћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито с |
војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа на |
није што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигн |
губљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, |
повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио д |
јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи |
лика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради |
и дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ |
После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је чов |
ило најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике |
све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се |
јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак б |
одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном чувству радости и страха чекао да |
ером, нека привремено управљају.</p> <p>Сваки се дивио умерености Стевановој.</p> <p>Драгаш реч |
то ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Ле |
ца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним оч |
ки господари у срећнија времена зидали, сваким украсом и богатством напунили.{S} Не један се ср |
S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и сваш |
p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем саветовао се са претенденти да би му |
Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке |
скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети |
седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљ |
а харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу ро |
а, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и кој |
р од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, |
заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за друго не ма |
јани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште зем |
сте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Н |
са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S |
а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турск |
се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p> |
, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>З |
његово властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране |
стиснуте, канда задављују плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће туго |
ју дуже је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера |
је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику с |
Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, странствујућег и страдајућег.</p> <pb n |
зде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} |
а, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <p |
е, донде се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа |
цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазар |
ик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то није замерала. |
има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао ка |
има чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у не |
.{S} Петошко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато см |
л’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S |
p> <p>Деспот сазове савет.</p> <p>Он је свакога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држати |
љу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{ |
Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био н |
урског стана изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситницу |
пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се |
ново угошћење гостију.{S} Служитељи су свакојаке приправе за то доносили.{S} Ишчекивали се још |
њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <pb n="219" /> финим средствима правио си ме |
а, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но |
оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима с |
е стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домовину.</l> <l>Српск |
најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и пот |
<p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, |
то чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотребљењу државне власти пут пресе |
ље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да |
Осим патријарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У дв |
S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било к |
отворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на којим |
ори Митар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа сваком једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај црвени мож |
нде господари.</p> <p>Но десница правде сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{ |
одело разликовало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне с |
опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами так |
се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли |
крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом српског народа, и пр |
храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је мл |
ог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук до |
ни, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто |
алуђерима налази се подоста, који су на сваку промену научени, само да им добро буде, да се у в |
временом великим постати, јер такав зна сваку дату прилику на своју корист употребити.{S} И мен |
капљицу пустити; он је створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грожђе |
да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти во |
стели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте громовитим |
{S} Нити кума, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља |
> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не |
онио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да ј |
S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђур |
љу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна борба |
ник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у С |
у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу пола |
о је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић |
меје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> <p>— Дакле, смије свашта рјећи |
што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко верује да наступајућем јуришу Јеремија одољети н |
упца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече љутито Јеремија. |
по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су годинама ра |
на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његова заслуга, и није |
, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Петошко остави дом, задругу св |
нковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дадоше крила да р |
овору имали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије тридесе |
е траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи из |
/p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за |
не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као шт |
готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађед |
>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, во |
е да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако слабоговорљиви, муч |
далека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</ |
девера, нити старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао б |
и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели |
обра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабос |
заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомци оних ју |
а на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> |
м у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да је тво |
мирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као по |
ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану су |
листала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да в |
ти, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројс |
био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом немирном духу |
> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то при |
је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се бри |
ући дан.</p> <p>Сутрадан, познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, слу |
Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гле |
д се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија мо |
p>— Дакле, смије свашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S |
а је Харалампије, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што |
дати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — |
} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, |
гладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му је са највећом готовошћу одговарао.{S} Митар |
ла у себи толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и материн |
гурабије.{S} У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема |
бора се чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је по |
тко своје извуче.</p> <p>— Дакле, смије свашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, |
ану судите?</p> <p>— Доцније може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив |
собито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драг |
ту дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{ |
а су служитељи највеселији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слуга |
леви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од те |
рам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија и |
за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> |
оду, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ј |
азмирицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским земљама о |
p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај |
ам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасе |
е узајамног запиткивања и распиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S} Султан прослов |
ледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а |
ина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тут |
госпођа од слушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>С |
дити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица попови, влад |
Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови н |
му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак |
алампије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у |
обијени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља |
ачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-манастир само што није запаљен изго |
.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} |
т, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији п |
, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђав |
— рече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, ка |
’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на |
евић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> < |
кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија |
донесе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од |
} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце |
<p>У трапезарији нема стола ни столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја |
о се говорило; када је дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будал |
ад-паша, свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и он |
д на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напре |
-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Фе |
, мени припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је |
услара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради. |
пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} К |
си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ к |
— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> < |
Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их |
сав све исприча, како су хусари напали, све злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и |
старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, ко |
гови, рањени повезаном главом калуђери, све поваљано, покидано.</p> <p>Ферхад му исприча како с |
p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа |
м, па шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда |
ко хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповј |
то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш? |
о удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама п |
Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и са |
планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p |
е смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је показивало да је од красног племена рођена.{S} Д |
рочита, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се |
скусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро познаје, и најслабија му страна, то |
{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у ј |
њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па |
је свети патријарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске |
р’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је |
ико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} Калуђери су изгл |
ампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако |
мате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тура |
Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад |
учао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> <p>Царица са својо |
Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини сав |
м изгледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му |
нако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се в |
и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспо |
радена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у и |
својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћ |
и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску |
, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паш |
иве међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу |
честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми жели |
и може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепљени слуга.</ |
о.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђ |
ад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица |
ажи нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем.{S} Штавише, има кој |
му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотовица Јерина јеца, чу |
ува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те |
да су то нека изванредна суштества.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не |
поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу |
буна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако д |
но је међ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, |
здрава и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, |
ољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли измеђ |
Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи под |
ј гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух по |
му јунаштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу |
м крене се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</ |
мпија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харал |
и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли |
бог којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпе |
наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога ј |
ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају |
Морамо се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свач |
S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суд |
м досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно договарају.{S} Но уколико сам доку |
тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог з |
још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало |
том паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па мисли на т |
да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином п |
{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било |
како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па је |
и осећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грм |
осовог поља долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беш |
скоро удавати?</p> <pb n="252" /> <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{ |
од тога дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер и |
обро прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти |
г Душана — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знам |
ерево — рече задовољно падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађар |
људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је најмилије, најсвијетије жртво |
куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као д |
мо даље.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао |
а, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба |
познајем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно |
Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почив |
саме реке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} О |
с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у сваче |
у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге ч |
ти, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри |
сли се, па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија д |
Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију |
привремено правитељство, који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p> |
<p>— Волијем једног таког Турчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и |
и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми |
уши ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, П |
ојске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако |
ијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Ка |
рибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас дв |
ам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал |
оварао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слуге мо |
децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба н |
почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" /> м |
у до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђелије.{S} |
хад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у какв |
вог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оц |
и на Западу, покренућеду против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупа |
да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре |
ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l |
адило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најискре |
проливене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће су |
нији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је ви |
и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма |
тво унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са неким достојанством. |
и најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све остале.</p> <p>— Добродошли, и све добро дошло — ре |
ст поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за |
емена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, |
еко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у в |
Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.< |
урке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосм |
задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а тур |
одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нис |
твом задружнику скинуће са хладног тела све до голости.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бр |
е поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје |
скачу, копају земљу, па растршена земља све пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из |
а срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умје |
губили, турче се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, |
јазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се о |
ђ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ |
’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто |
а Варвара пристала <pb n="543" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред |
је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубрав |
останем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, шт |
ло, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу |
отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово г |
рани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био с |
, само треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се |
ди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити да г |
агње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мис |
у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше матери ба |
народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватк |
опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз коље |
и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l |
да показивали.</p> <pb n="277" /> <p>На све те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају д |
нином је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом постављена, о челу в |
ги српски господари.{S} Јер из Призрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно |
да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окре |
ади, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <milestone unit="subSection" / |
ице ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч |
д од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја |
{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним. |
та.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети |
надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ј |
нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидан |
м хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад |
и препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— Св |
се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу у |
вако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мис |
то је намеран чинити, и збиљски промера све прилике и неприлике.</p> </div> <div type="chapter" |
д-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупц |
рестала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи до |
о сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Ју |
е већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо на |
а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним гласом Русна.</p> <p>— |
кви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњен |
ити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака де |
оставио.</p> <pb n="474" /> <p>Радосав све исприча, како су хусари напали, све злоставили, хар |
т, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него |
е?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и са |
ро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} |
га, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити |
и’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико ок |
а и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одважности да би с |
мом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а други |
а, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељство м |
ије баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости често је на коња седао и ишао у ше |
ра извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би на себе на |
у српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душан |
у без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти с |
а је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као он |
урској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у св |
кој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље брату Вуку да |
има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Харалампиј |
еме удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свиј |
представи своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли цариц |
Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градоначелнику, и с |
на то пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, мор |
> <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш |
иде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни пр |
осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="341" /> душманину освети |
ке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакуз |
лагоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На приме |
уда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послу |
ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију |
а поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту |
арају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поустају.</p> <p> |
{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да ј |
, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и |
а чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет |
ило по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{ |
Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" /> земље штитила, и сад те земље |
за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду |
лаве у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао див |
мом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала |
и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве |
"> <head>XXXIV</head> <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p |
ужица мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, |
ротив турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Ма |
ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, |
е би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листине потписане и распослате, султа |
о јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота, и |
шља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, п |
и краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плашило, у међедовој кожи, и |
дног доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{ |
ту лутао, турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, н |
едним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како |
закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, к |
и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде |
лом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем |
једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Ко |
телин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p> |
{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Бл |
и.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој по |
се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини дол |
тихо међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа |
да падишу о цијелом извијестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размиш |
ко цара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, као год у кући где господара нема и мл |
смутније изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си |
своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало |
овори озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана |
ављу прам Светислава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена накло |
је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, послао Јеремији повеље.</p> <p>Јеремија |
сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је |
бити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону зб |
са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, п |
му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко б |
ак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране да |
лампију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де ка |
обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан сл |
дала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела |
пезарији било је весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је св |
p>Ферхад му наложи да испод руке купује све отете црквене утвари, што су хусари отели, а од ови |
да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер онако с |
{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.< |
ш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ би |
, — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</ |
Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са М |
веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је |
ски народ, добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, д |
благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је |
а, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n="522" /> <p>Чују Т |
, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је ун |
ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилик |
може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p> |
душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Дес |
> <p>Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије |
би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни |
ва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету |
управитељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим |
види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами |
маже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поузда |
Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су спл |
нашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек што се г |
едајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нов |
Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Б |
од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се дол |
{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је са |
/p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити |
брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада |
алу какову заметнути.</p> <p>У двору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} Служитељи |
Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познате све тајне сплетке, којима се српским народом после косо |
рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S |
Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дат |
у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој же |
Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња |
и срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— |
да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозив |
јводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији нем |
аље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и праћ |
/p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задр |
арку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— Не би |
морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— С |
ни шеће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљски промер |
ут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p |
д неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велик |
арод.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србиј |
тане са осталим пријатељима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да ви |
таква будала говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да |
ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-п |
и нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби ни |
емље откинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, |
но стадо једног пастира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једн |
паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљно |
аја</title>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Рад |
о да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, |
>Турци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља и |
онда све остале.</p> <p>— Добродошли, и све добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овд |
, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Гол |
ље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div type |
све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— У |
, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбе |
тражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p>Служитељи |
да.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такв |
д-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и |
<p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Ферха |
Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Ст |
нијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, изд |
<p>Радосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао против |
> <p>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак- |
од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а |
остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други се |
се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у |
вако се Русна са калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>На |
живота деспота продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, н |
>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— У |
<p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо |
зрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, |
ман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином |
алампија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари |
на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— |
к, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, мора |
и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђе |
ако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим |
p>Јерина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, про |
е постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајаз |
дмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска |
може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени |
харају.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар к |
се скупи сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ |
собито младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чинити почне, што није славно, силно |
Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n= |
реба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да |
="453" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ |
свом нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може. |
ог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гла |
ком јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма |
ви речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је с |
ородице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, |
том најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, тргови |
<p>Игуман преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето |
рода, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављало; искушеници радо су читали „ж |
ушу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их готово чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зов |
вањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише.</p> <p>— |
и, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, |
="502" /> <p>Деспот даје турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута |
ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога д |
мда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се |
ав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још |
ама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, |
а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насље |
гу ли што изговорити?</p> <p>— Изговори све.</p> <pb n="330" /> <p>— Поздравила те Русна, и јав |
Прошао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испуни |
једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пиј |
и заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од ме |
тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као ве |
S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Добро, прими |
еза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас |
та и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му с |
величавале.</p> <p>Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већи |
и.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покај |
кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане |
ру саветовати да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу |
Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом српског на |
од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} |
е мантије, сво калуђерско руво, навлачи све делијско, паше сабљу, место мантије долама, на глав |
азати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако |
доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се н |
је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> |
чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега |
една красота другу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша у |
а тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, |
> <p>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, с |
незове.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је |
да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и моје н |
Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што |
рањен, чека, да са последњим уздисајем све што га окружује, смлави.</p> <pb n="324" /> <p>Овде |
јавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што није |
са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p |
и добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, в |
је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красн |
n" /> <p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад изл |
би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда |
м.</p> <p>Војвода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, |
ао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а да не би бу |
ивили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чи |
опа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ ув |
својили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише с |
тправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранков |
род не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Ту |
е секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, |
Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано шт |
Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељска |
гов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где |
не јој на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> < |
/p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, |
рекине.{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком деспота задовољан, па прослови: |
ов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине д |
тридесет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима дос |
мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит |
ква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српски господ |
тукли се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима |
а учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад |
господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султана ка |
е како Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жиг |
леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали гости |
е већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, само једном |
Турака, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отво |
чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему |
лни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, |
Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста |
гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да |
н, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших коња неће расти трава за |
једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолико теже бити |
Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша |
Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S |
благо, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{ |
Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си в |
јаростан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, си |
је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа |
том као какова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као п |
огорчење противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Дост |
истати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, |
игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb |
сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од го |
> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и ар |
аузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевић |
крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није |
му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни с |
емље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас |
чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући |
Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни вези |
илике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а с |
ке војводе су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опе |
е мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазир |
пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, величанств |
путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све |
твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла |
Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољ |
деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем |
посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{ |
а их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{ |
Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</p> < |
ове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, |
д би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја |
?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја |
ановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика с |
свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Н |
толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, |
није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Пор |
да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар ср |
саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} С |
а је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> |
и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ с |
ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, можда донђе нећемо |
ад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој от |
Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и св |
<p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула |
рчким странама господарити.{S} Турци су све ове са највећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ |
е народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађ |
ју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури н |
год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} Понећ |
у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађа |
ке слабости, са светитељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички ч |
ремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбољ |
p>Ватра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали да се лако |
пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло |
друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је |
м којим кошкати почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весе |
l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећ |
је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу |
Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће о |
ико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збу |
, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено.</p> <p>Дозову Радосава, протумаче му |
о је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведен |
жње супрот Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове противности су нестале поред пријатељских речи |
олупца уговорена.</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку |
, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало.{S} Ка |
</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми а |
старче — запита Новак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— |
да нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина с |
све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, др |
неза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године и |
ете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру жив |
метати, налазим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S |
лао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није си |
о нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш |
абринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Мил |
не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е |
аш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најгл |
ши’ такође побринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане |
луђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерино |
ву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p> |
гласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — одговори п |
а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој ула |
цу распитивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је |
страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље |
само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.</p> <p>Јаблановић увидио је ку |
.</p> <pb n="426" /> <p>Кнежевићи имаду свега доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав ј |
вни манастире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је би |
овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, про |
нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и г |
ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцим |
> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више |
није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предај |
жњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на |
ам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје судбе вер |
тство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та |
ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ ње |
љена велика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, на глави му ц |
моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми з |
у башту, која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије |
адњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала |
ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом |
у Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S |
</p> <p>— Предати, продати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на |
говору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хасан.</ |
уљку под чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S |
а и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим збуни |
ну подвргне — то је значило кроз раздор свеколики народ подјармити, и изглед Марковог господарс |
ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристај |
ијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом завладао био.{S} Ратујући про |
задовољан; но ја желим да као поглавар свеколиком српском народу могу добра чинити.{S} Но, као |
на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене |
ена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга новом увенчаће св |
алампија, и издајничких војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог увере |
ећи кнез Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспот |
ио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости. |
ла ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треб |
, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим лицем иш |
бију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито |
.{S} Царица, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођош |
уједно и Харалампије добија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb n |
ћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, чекају |
овост дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалампије са |
.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а М |
м.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим нар |
и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођу. |
Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом манастира |
као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шт |
т му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— |
ити. <pb n="276" /> Је ли право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изј |
; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да |
рком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свог |
о.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећн |
омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за ру |
ане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи. |
ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети |
очну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица ти |
с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошко.</p> <p |
ша лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћ |
Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, његова побратимска рука ће ме у гроб мет |
ом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, крепио га |
чино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков ју |
го нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} А |
ља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро |
илан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда м |
јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, једанпут хтедох б |
воме, премећали су својим мненијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан.{S} |
и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p |
огу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђу |
етошко остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поучава |
арице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и |
јте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо с |
лага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{S} Бла |
а никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљиво |
у пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва бр |
з-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазар |
је се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт досад није скрвнила турска рука, јо |
— Сретно Харалампије.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</ |
и, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S} Нема поштовања прам |
у рају на’ранити; један ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни |
слуге уживају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре? |
лосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Бож |
од мене је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад |
несрећни; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте |
оброг правца и мало среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и с |
оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један |
е, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p |
а је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек са |
ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице |
ијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p>Слуш |
опству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} |
вили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио са |
а.{S} Ђурађ нешто промрмља, — <hi>прави светац, прости</hi>... за њим целива Јерина и доглавниц |
{S} Доиста, отац Харалампије беше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну пл |
очима од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, му |
преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, веч |
Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби и |
и, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под |
ио је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их |
у као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зад |
а освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то |
ојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотворни побожни српски краљеви.{S} А |
ђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног јутарњег поздрава. |
еног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоносне <pb n="377" /> војске, поклон с |
опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за |
прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и с |
га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мо |
’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети патријарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матер |
вода Костреш прослови:</p> <p>— Када је свети патријарх војску благословио, све је било у најве |
овење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— |
се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, |
>— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним Мелентијем |
а опет, зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој д |
Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p> |
гати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је св |
Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} Калуђери су изгледали као неке светиње; у Д |
о опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај м |
тиња.{S} Калуђери су изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све н |
смех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност |
град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату ријеч, на коње дванајст катана |
богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>После цркве скупише се у |
ије са највећом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због |
и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви остали као окамењени |
терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирити, њихову будућност у красној |
сти сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају чин |
одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде конаку.{S} |
у рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који је као син војводе, |
змори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбин |
ојим старим друговима?{S} Или зар млади Светислав са својом младом дружином?{S} Камо српске вој |
н?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од |
ом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} |
и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему |
она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљд |
арији саветник цара Лазара, Новаков син Светислав, са својима млађима и неколико калуђера, дођу |
кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па |
би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ приметљиво се смешише.</p> <p> |
ге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за т |
еличанствен беше; син <pb n="221" /> му Светислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а св |
<p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верује |
.</p> <p>Да чудне промене судбе!</p> <p>Светислав у свом детинству срећан, био је љубљен од цар |
аки је своју прилику себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у ње |
е изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохо |
олазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љуб |
ако неколико смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе одбор оставити морао |
венте, који су са Светиславом дошли.{S} Светислава су престављали како за Милевом уздише, а Мил |
pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам ш |
ка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, је |
<p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не |
p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љубав ниј |
ста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се |
е красота кнегињина срца коснула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпут п |
зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у |
иславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Светислава и друге војничког реда госте, па стиснувши м |
еговом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешнији чинио.</p> <p |
Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бранков |
ажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, је |
нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислава — рекне Стеван.</p> <pb n="314" /> <p>— И ја |
ла друго радити?</p> <p>После презреног Светислава, као потурченица, и у ропству осрамоћена, шт |
у тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303" /> да |
богатством Бајазитовим, отпадила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> |
о ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекши од кал |
њега занавек раставила.{S} Присуствије Светислава њу је старим љубавним чуством напајало, али |
ад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?< |
ој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... |
дстрекнута с плачем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало |
тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па се з |
изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Светислава?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би мога |
ови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погл |
невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је |
ева.</p> <pb n="302" /> <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, |
<p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како и |
Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сваки помислити |
то нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути |
јој противстати више није могла.</p> <p>Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нес |
длазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; |
ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење |
ецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — Леонтије.{S} Стражари зачуђени задрже оба |
ен обасу.</p> <p>И Новак примети забуну Светислављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне г |
оже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себ |
су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} Светислава су престављали како за |
као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за први његов познати смеј. </p> <p>При том |
рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти |
обито смешне се учине последње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Светислава |
ги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војводе.</p> <p>— Дакле твоме с |
а својим дворским другарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је |
/p> <p>Може сваки помислити, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети |
Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од сувога сребра и злата.</p> |
патријарх, биће Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не би се да |
е иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прос |
чку цркву су сами калуђери моловали, па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије див |
м златним бојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотворни побожни српски кра |
који, познавајући светске слабости, са светитељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба |
д сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који ма |
и, царици је говорила:</p> <p>— Истина, светла царице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ оп |
рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, поглед баци на м |
ом убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слободног изра |
окупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог књажевића Вука, |
ад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. |
истерати да се непријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, |
ример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ства |
не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољна? — запита патријарх.</p> |
ар, Београд, сада Смедерево мора народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два |
ост према Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да с |
рду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако |
ј земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А |
p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију стр |
амом драгом камењу, поклон цара Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светло |
је вере.</p> <p>Само Харалампије долази светлим веселим образом, он је издајица над издајицама, |
ебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, на које се азиј |
вим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и м |
Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека одговор, ош |
унаоколо опет сребрна кандила, и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} |
езано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава црнином ушамље |
а речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p> |
се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час прокле |
се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било св |
а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред које блистати могу, па је онда све добро |
лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити, као год што је моје Зулејке кр |
даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлости месечине — град унаоколо облеће и пази на Мађ |
, виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, |
<p>Кнежевићи имаду свега доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости |
две свеће показују гар, сенку некадашње светлости.{S} Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Х |
сти ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђу |
ла.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупанице српске са својим гошћама ужи |
<p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштите др |
а нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха и самов |
врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је била жен |
, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут спреми па |
д латинског мермера, сребра и злата.{S} Свето евангелије, у самом драгом камењу, поклон цара Ду |
Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Н |
свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књиг |
, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опороч |
ка је војска и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви |
>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином Радом, примао градске часнике |
баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаблановићем и Харалампијем о предаји Голуп |
ову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим |
су времена, није губити времена, треба световати се, на народу су силни намети, а опасност са |
</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспотовица познавала је нарав деспот |
ти извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, који је сретније доба дожив |
p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог Николе!</p> <p>— |
{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — одговори Митар.</ |
и крст, у ком израђено почива парченце светог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети |
оме изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крс |
ог имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог Николе!</p> <p>— Један другог да помажемо, а пос |
гова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар славан војвода са |
опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам |
поклони је манастиру Студеници, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еван |
, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерином десп |
хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика |
ади, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље ра |
старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, честитост и |
то, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступа |
тским жагором уклонити, и души својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је његова задуж |
тву са Мађаром и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину прија |
и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умереност |
раво другоме уступити и себе пред целим светом као какова кукавица показати.{S} Но све ми је ве |
седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме ме |
на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да заузме прво место, јер бадава, |
а донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје побједоноснаја</title>” |
други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb n="366" /> |
доброту патријархову, који, познавајући светске слабости, са светитељском смиреношћу све је слу |
} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, |
жертвује се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је сад |
и венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и пот |
и писати српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретн |
одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонити, и души својој у светој обите |
у, по високим горама, онде где је после светског потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљ |
лице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји има млого такових примјера дворског ж |
те, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свитом дође.</p |
ти Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који доносе |
дао, младић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, п |
ухови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није |
лно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у |
калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху |
ки’ робова ослободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>П |
ти; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља кра |
шним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</p> <pb n |
ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи |
је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S |
имали су својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није ми |
ног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а ко |
ли, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што |
ти не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако за |
дај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћ |
а, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко уг |
ејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Бранковић |
димо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} |
.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљају нар |
<p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што вел |
побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и д |
Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнут |
е српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су |
јни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, ц |
у страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у умереност |
арији.</p> <p>Ферхад прими причешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен |
>Скупља своје војводе, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткреп |
бег од Румелије, над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску зем |
Раде.</p> <pb n="414" /> <p>Жигмунд се светује са деспотом и војводама, како да се опаше град, |
еремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало |
</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.</p> < |
<head>XXI</head> <p>Јеремија у дворани светује се са Јаблановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва |
и то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да с |
рани са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Светују се.</p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па н |
рбије мезимче.</p> <p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Ра |
> <p>Јеремија, Јаблановић и Харалампије светују се у дворани.</p> <p>Стари двор, стара дворана. |
p>— Једно се мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у |
е су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину р |
>Деспот поруку саопшти Жигмунду.</p> <p>Светују се.</p> <p>Јеремија има повељу, на којој је под |
ћи полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико златом око |
м душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују гар, сенку некадашње светлости.{S} Страж |
Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао са |
е, слуге и служавке, јер патријарха као свеца неког поштоваше, па је радост код свију била вели |
чан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стеван |
јарху, истина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Нов |
је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навук |
Деспот у великој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све н |
ежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је красну.{S} Госпођа Јерина, |
>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </div> <div type=" |
а.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чи |
т муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша с |
закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјеније узм |
ио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацмански калуђер метне на стол у к |
д Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гласом гово |
јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи |
ћа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није за све |
pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, |
Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници, попови, калуђери.{S} Змај-Облачина Раде сед |
е је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две такове точке човеческог ред |
Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почитања прама сла |
Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспети.{S} Као стари приврженик Бранковић |
у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело свештенства није се слагало са ратоборним духом војника |
сти продиру, па у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и међу самим калуђерима нала |
емић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе на |
није било царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и |
Јеремија.</p> <p>Тишина, мала почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалам |
ораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S |
и своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Ву |
плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништ |
о жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} |
а приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, |
> <p>Овде се састану најважнији синови, сви који су по несрећној судби рођења опредељени да над |
су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако |
савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милица представи своје |
о велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нест |
оља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт |
г великана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи |
једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спровод |
/p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да н |
{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Тур |
егов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} |
дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах |
даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би се с тобо |
им сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Лазареве породице |
тарешинству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује ва |
јеси, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и |
и <pb n="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад |
о очекује одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама |
p>После ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста ви |
их хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше.</p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви, моје сл |
у су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре о |
ци напали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда |
ониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а |
ом; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</ |
дајићеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пус |
матер детињским љубопитством.</p> <p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца |
не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви |
собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастир |
калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> |
и.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у вечит |
иног каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, ком |
е, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његови |
над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ |
а својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он ј |
p>Војводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Ка |
крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, |
о различити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирисом |
<p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.< |
Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ његови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унут |
и шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз дворск |
> <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако п |
ну се гости.{S} После обичне церемоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Нем |
нака.{S} На <pb n="376" /> тужно појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли |
у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лаз |
гли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, а |
<pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доист |
ана домовине — прва је дужност, нека се сви противници Лазареве породице саједине на исту одбра |
е одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опр |
ку куварку? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, н |
маћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском к |
ђу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем пут |
<p>— Остајемо.</p> <p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме |
који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било ца |
Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрека |
еђу вама један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне |
p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и сло |
ље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но ко |
а, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ће |
им Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који |
м граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је Ст |
дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из |
вог закључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука д |
нитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе к |
оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, мен |
аво у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је в |
не распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p>После ови’ |
да у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одгово |
мити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно на то |
сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срц |
из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} |
ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није |
— закључи патријарх.{S} После ове речи сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе |
вита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не м |
усном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријар |
сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство п |
бија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и п |
е.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, |
памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине последње ове ре |
нути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу в |
ао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јунака? |
предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Са |
лед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није се у |
султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам одан |
стојанствено деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија |
дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, шт |
виши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту |
руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тк |
ће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> <p>Фер |
мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>После о |
n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође један служитељ, те ј |
ин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина з |
<p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су |
ћу крадом однесе.</p> <pb n="466" /> <p>Сви се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-б |
да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поустају.</p> <p>Деспотови људи примају благо.</p> |
оји пјева славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети. |
том Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} |
с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— |
, у тврдо пријатељство заверена.</p> <p>Сви су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у зд |
се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота гледали.</p> <p> |
оведе једно десеторицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и |
јарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују. |
оварали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим сл |
тивши се, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом |
ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно на то пристану.</p> <p>— Е добро — прод |
осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш |
ног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода Орлов |
ано носим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Н |
е вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— |
ао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, не |
се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели један другом преко |
против Турака.</p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор |
к Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима |
еонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратимио, и |
ера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си |
ље исповједи пријечешће које чиста душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јун |
f target="#SRP18590_N6" /> Сад од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на тв |
склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш шт |
падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви |
ј земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на |
{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усану |
о лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И д |
Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— И |
свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом |
аборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, ка |
рама, онде где је после светског потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљем насео играо с |
то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и да н |
и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ ужасан, остављају и |
један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и после |
а оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> |
’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо оп |
огдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчин, с д |
Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> <p>Турци спашавају пртљаг |
у овако жалосном положају, где ми се са свију страна нападајем прети? — одговори царица.</p> <p |
на; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ |
ом породицом.{S} Долазе му посланици са свију страна, честитају му деспотство, и траже пријатељ |
д спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а |
дове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голубац подседа, опасује.</p> </div> <d |
може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена |
пријатним својим гласом коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампије имао је нешто крешт |
се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљај |
је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство не слаж |
у.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сретни |
ла; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова бил |
> <pb n="269" /> <p>Видајићеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са |
свеца неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љуби |
јгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људске преко законитости продиру, |
азита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сваки помислити, како је то |
овића.</p> <p>— У здравље Харалампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а |
постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој судби подвргнути.{S} Та |
, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспо |
Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, |
н и убијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће |
бије брата Мусулмана и постане султаном свију Турака.</p> <p>Сабере силну војску да коначно пок |
убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, понеки комадић земље присвајао |
а једном узвишеном месту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ ш |
ечат Бранковићеве племените породице са свим њеним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој М |
тан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита к |
су једног оца синови, <pb n="337" /> у свим ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде бр |
га је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и овом приликом |
вићу достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила си царску благонаклоност |
х претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{ |
Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да |
<p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога |
и целе царске породице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<title>Многаја |
, као везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и уп |
е ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, а моја је з |
учајно за Турчина уда, преповедаћу пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— Сад |
љао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А п |
раво у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српск |
ађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са наро |
ивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако назд |
а код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Млого пу |
има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје посао.{S} Једни мере земљиште, други учиња |
је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом |
да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријатељство утемељити.{S} Ја нећу на с |
другим стварима брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често |
млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. <pb n="399" /> Њему нитко не сме насуп |
судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два красна, туђе вере и ту |
и памећу, далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и о |
нда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље зб |
ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> |
а сасвим уништена, почне над заробљеним свирепствовати.</p> <p>Малодушан победитељ са ухваћеним |
разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводили дан |
ед њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што |
сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, |
пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гла |
} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не |
Јерином деспотовицом, за њима доглавна свита, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Ви |
ри чине припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, |
па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јер |
у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли |
њим целива Јерина и доглавници присутне свите.</p> <p>Сад калуђери започну жалосну песму, посмр |
нежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у |
, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седните |
</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душ |
опусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на преда |
светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар |
ује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, |
а заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се кре |
а, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору. |
ртви леже онде.</p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним јадиковање |
е и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је |
м, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретн |
скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могли.</p> <p> |
у су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред двораном.{S} На њему је долама од црне |
хад-паша сутрадан потражи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са сво |
трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, р |
о главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Д |
ву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дар |
ерхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} Све се то |
с бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпе |
ђ Бранковић, Видајић, са својом красном свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видим |
пот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Ј |
ана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша |
р.</note> <note xml:id="SRP18590_N5">На свих осам места означених звездицом у првом издању (<hi |
.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у Грке ниј |
вода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ј |
олубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули как |
а народу су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на дого |
рни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од свој |
том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленам |
к се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србиј |
друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше. |
овић, деспот Србије, господар Поморја и свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> <p |
ђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега св |
ана, приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањих мана, које су Србији шкодиле, ув |
за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и други |
се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’ |
љало; искушеници радо су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој |
е руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмона.{S} К |
>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може |
> <p>Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприч |
смо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању мана |
И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатова |
ред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним Мелентијем.</p> <p>Војводе појединце |
ста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па какв |
гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље |
— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ |
> <l>Зачуо се преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, |
ке руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам и |
’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> <l>Гојко, |
мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млог |
остао спомен силног цара,</l> <l>Док је свјета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од |
од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју честитост одавна, и што те ус |
поруку испричати, преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помол |
јском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што спомену, честити деспот |
л’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељи осветници се рађају.</p> <p>— Но било к |
е згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Каралампогли, први савјетник на ди |
робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над султанима, сунце од истока, к |
душо, нама треба свјетлости и слободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а |
Сукало.</p> <p>— Подла душо, нама треба свјетлости и слободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе |
сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир |
д мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са тог стр |
жи.</p> <p>— Да, Јеремија, њега овде на свјетовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, мој |
рени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога |
робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо м |
тпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриге терете главу де |
да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узети, док |
вства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас ни |
им рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ |
м на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере |
своју домовину.</l> <l>Српска слава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l |
и сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збого |
у бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и ба |
Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарен |
.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога је свије што |
царе милост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јуначкоме</l> <l>До милости, дост’ славе ст |
лампије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђерско руво, навлачи све делијско, паше сабљу, |
рв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да г |
{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јерине сабијено је међ зидине Стеванових |
побунили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљо |
е се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, |
а, владара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану де |
>Када деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао |
ва манастир, задужбину Високог Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, црква великим среб |
љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужити.{S} |
ерхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му нал |
оликих бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, ве |
бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Ру |
у је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његов |
ве и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лазара, познала |
и, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици до |
’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да |
динама радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце из кућ |
ко четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком је лила српска |
толико пута руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, п |
p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи да отме другоме једино јагњеш |
ако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив п |
смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побожног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су |
ојводе су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Г |
а мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је ц |
бију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти |
а вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију |
у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет ис |
одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро |
че, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и п |
n="532" /> непоштовање части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те |
ок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на дива |
ти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ |
исли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независност докучи.{S} Он започне владу сво |
им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, |
броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, |
— рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши свог младог сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар |
раде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је гот |
ли је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао б |
ота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је же |
скривили.{S} Поштовали смо стрица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне |
осветити се, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главним војводом српске војске. |
изјавио у својим песмама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан |
лако исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на от |
онајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађар |
аст напустити неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћед |
ом постаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Ш |
> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, први пут је у свом животу осетио туг |
породицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су |
који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени |
д Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> < |
м браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се |
ећ почиње губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом |
к је битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нис |
а гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој |
последње дане, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} Премда стар, стас му и |
осети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњег душманина, као прави јунак руку му пру |
чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви ис |
на чуда гледала <pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако |
и који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног пријатеља мора у нар |
таро доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као |
мдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, |
пије морао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{ |
је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако с |
ом ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од к |
им реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго ч |
едаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг одјезди, |
орио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оц |
n="289" /> прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S |
народу порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред и |
Марко оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув |
блачину-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Дес |
ких одношаја и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> <p>Русна је била средњег д |
добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.</p> |
асмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет |
вац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </ |
/p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи се с |
и могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p |
о подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти мило |
дарителну молитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекој |
је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Ј |
им се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путоват |
употребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље на |
де опет прети — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са во |
ио.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у б |
год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душм |
ао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтед |
г Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљен |
г разна чуда гледала <pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} |
му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му про |
не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Пето |
лате винограде, и свуд природа показује свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа |
нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та |
ковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Ту |
авиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, |
цу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи с |
и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо |
<p>Јерина да опроштај градоначелнику, и свој госпоштини, стане насред града, обазре се, срце јо |
pb n="435" /> града.{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати |
сподар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би на |
а ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p |
повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ |
цу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му је са највећ |
војничког реда госте, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку ко |
идели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну битку покушати |
ознајем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ још |
а је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево и |
ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је |
ги Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и др |
’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у с |
ерио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам |
>Деспот ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{ |
поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његово |
p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је архим |
ивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Ду |
су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народи |
ко подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, |
астиру, калуђери се смирише, па гледају свој посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и Јабланов |
ики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S |
уте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у дв |
S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша и |
родили се од старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и п |
и не један кадионицом јако димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто прете |
ћи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима с |
у деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жиг |
ду, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, |
био, царска породица, по налогу Лазара, своје сигурности ради, морала се у Крушевцу задржавати. |
о јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви |
луга кад може и треба да буде господар, своје право, своју власт напустити неће, како би се пок |
на, која није могла страст обуздати, да своје чуство искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта мисли |
из другог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та не |
а и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, |
е не прочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну откри |
у дворану, и ту је гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дош |
Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва |
чве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре саветнике, светује се шта би сад ч |
шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то дос |
p> <p>После обеда разиђоше се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелиј |
руго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та ионако Све |
<pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, исприча своје од почетка до краја, како је дошао Харалампије по |
оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодник божији.{S} Ниј |
алуђери дечански.{S} Отац Леонтије због своје смирености био је љубимац и достојан ученик патри |
едан од старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне терете сносити није могао, и тако |
владари, који народима владате, каткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задњ |
S} Царица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p>— Дакле, најмилије ја |
рити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову |
гновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— Как |
један део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, странпутицом продре до манастира Богороди |
њом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетн |
} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узм |
на господства ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p |
вно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она с |
и пре Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p>Јеремија је од |
ку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи манастиру, |
опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити |
звиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући |
вљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића |
осову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата султан |
ди као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и |
војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војводе своје помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> |
, у једној пештери каменитој оставио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славн |
Призрену, у царском двору, проводио је своје последње дане, а због разума и искуства свога, бе |
ини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрук |
војвода.</p> <p>И Харалампије изређује своје припреме.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у к |
ворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако к |
мијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голуб |
да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} |
ндената гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађа |
о му један калуђер додаје и потписа име своје „<foreign xml:lang="la"> Georgius Despotes </fore |
м адету за зета држати који, поред жене своје, неко право у породици има; за таковог морају те |
.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не б |
е сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је |
ду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p |
амило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удару у Србију.{ |
посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном |
а покрај старијих услуга новом увенчаће своје чело.</p> <p>Харалампије од стиха преда се тој за |
а чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељ |
и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од И |
да је хришћанин, па исповеда терет душе своје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пре |
же пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, опасности, виш |
дови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве ш |
без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само по |
је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све |
главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрш |
речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ о |
ћ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— |
кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу |
ли зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се |
баш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној |
кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријат |
а ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и поса |
, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} |
подар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадовољство према деспоту, пусти се у тајни дог |
ead> <p>У Дринопољу султан Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и м |
де участвовали.</p> <p>Милица представи своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.< |
{S} Милоша назову невером, Милош остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери ш |
расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствар |
p>Завиша близу обале понамешта, разреди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да |
а, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Ту |
нагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успе |
оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе признаје, а који признаје, тај је покајни |
мпија.{S} Они су искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости |
ова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игум |
куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, |
је питање.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несреће и че |
капивши једну подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле |
ер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутр |
р у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и |
ад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика између <pb n="451" /> |
тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русна задобије потајно пријат |
о смо јошт пре споменули, често друштво своје остављала, примјетила је да се нешто црно к њој п |
великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} |
очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану |
ао из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> <p>— Дакле, смије свашта рјећи.</p> < |
од красног племена рођена.{S} Девојачко своје доба провела је на двору Душановом, у средини сла |
ет заузму своја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обеда старији |
оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени невоља, после |
ином турске војске на граници, ’де опет своје српске приврженике чека који му српску војску куп |
, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почн |
ојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију често откривала, |
оде седели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањи |
шао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад м |
њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зару |
или.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута |
адикад његову службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, к |
чемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> </div> <di |
је удовица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакши |
за господство у Европи, Лазар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци |
ности давно већ владиком постати могао, својевољно је првенство другима уступао, задовољив се с |
м приликом послао га је поред посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са остал |
>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски вели |
<p>Јеремија кадикад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им |
ада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га р |
о повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на го |
, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Татаре јуриша.{S} |
вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у |
је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, очитавши благодарителну молитву, са Нов |
д толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Српки |
" /> Српски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог |
ледње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја |
Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од ду |
р носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасниј |
усти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закљу |
са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше м |
аогод у обичног слепца који пјева славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и |
их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, српски < |
волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља главу приклонити. <pb n="276" /> Је ли пр |
ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ по |
му крваве очи са умиљним <pb n="320" /> својим погледом разблажавати морају; то је радост за бу |
ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити |
беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистро |
је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад |
p> <p>Јаблановић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер |
ошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским другарицама а и самом Светиславу са пла |
га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда |
доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли |
бама са Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народ |
Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Мо |
менули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића. |
ти се у највећем незадовољству скупа са својим сином натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ |
овића на предају.{S} Јаблановић дође са својим оружоносцем и подворником који је на јастуку од |
о му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме народу исправио.{ |
арски.{S} После победе, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу турск |
ка као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему напредовао.</p> <p>Но док се дес |
етског потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од |
ој светлости месеца, жупанице српске са својим гошћама уживале су тајинствену сладост тихе нојц |
тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо |
сном овако разговарала, забављала се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка.{S} |
ело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскалашним пјесмама успаљив |
војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бај |
неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и |
ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{S} Или зар млади Светислав са |
и, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође |
> <p>Милица је увидила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама још и тако што рећи што б |
>У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији |
напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, |
вали о случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, нису им могли из гла |
ер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, свет |
е била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} То |
93" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излази Облачина |
мунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци п |
сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати ко |
довица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство неко и преимућство траже.{ |
ом на две стране поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p>— За овај случај немам |
сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно збори, искрен |
еверио Христа Спаситеља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанств |
е ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчекивали запо |
јника, па му је сладио калуђерство, где својим особинама, као оштроумијем и памећу, далеко доте |
} Но Новак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога |
тако весело насићеном лако је било онде својим обојег пола овцама поученија давати.{S} Отац Пај |
рана турства у Европи прорасла, која је својим листима сјенку начинила, да христијанству зрак с |
ене са тетивом играла, додиркивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема |
све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} |
.</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да |
нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пријатн |
првенство другима уступао, задовољив се својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> <p |
ћеве и Лазареве <pb n="278" /> породице својим пријатељима српску земљу преда.{S} Млоги су том |
ла; Милица, пак, сасвим се замислила, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p |
два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, као два славуја којима очи ископају |
еди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који |
то, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, г |
би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим границама пружати могао.</p> <p>Но, кад с |
ише.{S} Леонтије са дубоким и пријатним својим гласом коснуо се срца свију старијих, но отац Ха |
шчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли дес |
е у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша |
Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је бил |
е трепавице уздиже, сасвим је задовољан својим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ф |
Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски се договараше.</p> <p>Стеван је |
ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријате |
оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама српску господу занимао.</p> <p>Шта је пом |
на веселост већ расположене госте мало својим будалаштинама још већма развесели.</p> <p>Вечера |
познавајући турске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге ст |
од је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га као свог првог јунака до неба |
ана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p |
та а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковање проводи.{S} Кад |
анковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Русн |
о каогод великаши у своме, премећали су својим мненијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био |
цара Лазара, Новаков син Светислав, са својима млађима и неколико калуђера, дођу у крушевачки |
емљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што противу деспота произвести, јер се вла |
ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p> <p>— Помозбог, Краљевићу |
са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са |
аша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па |
пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p |
осову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански п |
на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изг |
а један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати |
Мађарима, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе Приб |
} Слободни синови Шумадије проклињу међ својима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет |
/p> <p>Најпре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div |
ком зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада г |
ину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргу |
ирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна де |
да је право Немањића његова неподјелима својина.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{ |
помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз дворске инт |
ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жест |
угом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Ла |
мио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забуни |
Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне међ хатли |
ужетима, коњи заплашени растрзају се од својих јунака, измешају се без реда, страшан притисак, |
ведене су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p> |
амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у |
ђ насљедио је сву гордост и властољубје својих предака.{S} Младић, истом од двајест година, па |
сне косовске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жалости удовичке, камо мржње |
Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви. |
мо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту |
е речи царичине, но мало после, следећи својој страсти, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би |
г брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао |
да.</p> <p>Сутрадан се српски посланици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују с |
пред светским жагором уклонити, и души својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је њег |
тала је тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, зл |
л’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им се |
ник престола, па не може нити има право својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима |
новцима.</p> <p>Кнежевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље у |
<pb n="331" /> није Стевана, Ђурађ, по својој одважности, распространио и утемељио би изнова с |
какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{ |
пустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви с |
а не описивање предела које је Русна по својој дворјанској дужности измислила да би царицу заба |
ску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој науци и побожности давно већ владиком постати мо |
расну дужност.{S} Само сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом народу — р |
оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код цариц |
бро бити, но гледала је материну корист својој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћер |
, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> < |
егли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за |
ци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Тур |
се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о кра |
А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особи |
агововјенство и смиреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух, који се |
Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог ту |
е људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност границу полаже.{ |
тишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт неколико песама, одзива Душанова д |
ажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трап |
>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђу |
једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у својој јарости, што није турска војска сасвим уништена, |
како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој |
ојој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом у почетку гладила је речи царичине, но м |
ште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио.{ |
еда у Београду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S} Долазе му посланици са свију стран |
?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом красном свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и |
да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцима на равници као што је пољ |
љ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све |
рили амо хитајући — рече царевић, па са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина почн |
а.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красном Милевом, и дворјанком Рус |
исућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним јад |
но од другог зазирало.</p> <p>Царица са својом породицом; патријарх са калуђери и Новаком; Русн |
руговима?{S} Или зар млади Светислав са својом младом дружином?{S} Камо српске војске, српских |
троји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво т |
unit="subSection" /> <p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јерем |
јска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски сокол |
ак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.</p> <p |
ли самовољно владати, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима. |
.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, као два славуја који |
и, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте с |
вода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
не један град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима |
ини; млађи, пак, приметише куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног поклона од ста |
Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ћ |
док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могли.< |
племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, који с |
српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим узд |
.{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју |
суца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред двораном.{S} На њему је долама |
најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има д |
Властелин Прибац, војвода Јаблановић са својом пратњом показаше се пред собама Харалампија који |
сти су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> <p>Мара ма |
јунаштву.{S} Краљевић, починивши чудеса својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци |
оборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, царица Милица у свом |
офра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду |
ов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се |
ит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l> |
јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом |
<p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм |
ад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ |
и калуђера затекну, и о својим стварима својски се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини К |
међу собом имате — рекне калуђер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та |
љу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расл |
навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душевна и телесна, била су му такова да би по |
њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да н |
ови језде, показују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те ћ |
за, звоно зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чек |
ен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима за |
однећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други ув |
аљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излази Облачина Раде са телохранит |
теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао |
се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо |
и треба да буде господар, своје право, своју власт напустити неће, како би се поклонио свог бр |
врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домовину.</l> <l>Српска слава по свјету се чује;< |
руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољубије.</p> <p>Сад се |
атује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њега храни. <pb n="516" |
ђа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога света сласт |
ином по Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њи |
једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мјест |
гмунд користи.</p> <p>Деспот изриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он још д |
помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат |
тупити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву |
арх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио.</p> |
славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у на |
ећ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њем |
сигурности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати М |
ибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њега хра |
урци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слу |
ста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једн |
путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколик |
/p> <p>— Свака струка, синови моји, има своју красну дужност.{S} Само сложно, сваки по својој с |
о умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђ |
је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му |
шкати почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор с |
идиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој добро |
ио.</p> <p>Турци се знали употребити на своју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у зем |
да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стевану |
и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} |
ти, јер такав зна сваку дату прилику на своју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа пос |
је тако добар тај турски цар? — запита своју матер детињским љубопитством.</p> <p>— Сви га осо |
смо најближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу сна |
пот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се јо |
материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, уколико |
сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се по |
је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Ње |
и народ турском ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље |
ио је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу |
здајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> <p>Срећа, нестало војво |
ом, мало огњиште, да огреју, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није и |
стекавши у разним ратовима славе, почне своју снагу распростирати.</p> <p>Но куд се деде Петошк |
66" /> се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога |
.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му |
изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а мног |
урску крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хриш |
арима, са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха с |
да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који са |
без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда |
е би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запита га |
е, дакле, нове планове правити, како би своју владу распространити могао.{S} Милица је на сваки |
они још доникле разговарају узев сваки своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о бл |
а владате, каткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије неш |
ожају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић |
в другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се т |
у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим лицем ишла је царица са Ру |
нидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи? |
м мало уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда |
, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га као с |
м шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но |
рат трајао, донде је деспот устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би |
а имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву породицу у теснац довес |
p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој прим |
он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независност докучи.{S} Он започне в |
ве мало земља потресла и сунце изгубило своју обичну сјајност.</p> <pb n="362" /> <p>Силно јато |
И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је да |
очне јој пребацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напо |
ек радо имала, уколико какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="3 |
ла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Хараламп |
ружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити, као год што је моје Зулејке красота у з |
склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер |
и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала своје гошће |
етислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се свој |
</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се |
траг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ оп |
вршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамешт |
стољубиви великаши могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће деспо |
ране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари |
ере.</p> <p>Петошко остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан н |
независност докучи.{S} Он започне владу своју као независан господар.{S} Он прими пријатељство |
крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Тур |
отклонити га, употребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчи |
ао прави пријатељ народа, донде садашњу своју силу из руку испустити неће док се мир не укорени |
што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђура |
предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер није |
ристов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује потајно робље из сужан |
рода.</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p> <pb n= |
свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, пок |
његове саме личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бр |
и је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње чи |
авио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, |
утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гргу |
саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други су му саветов |
нско робље сам искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погријешили, то са |
Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момч |
и намером, кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.< |
урке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="341" /> душманину осветити се.{S} Па јошт г |
атељства.{S} Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством шкодио.</p> <p>Ферх |
ј свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко |
ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и власт |
арали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко |
се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га |
међу обе као судија помешати и — с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p> <p>Овако |
аре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, само да прекине с Мађарима.{S} |
{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе нова |
ло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње откл |
јао тајну мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Т |
ајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb |
е му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да заузме прво место, јер бад |
дма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата султана, који је од рук |
стајали се са новодошавшим гостима и по свом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљн |
Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метне руку н |
испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задово |
г’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку |
уда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећал |
је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, |
ет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од царске породице.{S} К |
љу широко поље квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове глас |
чудне промене судбе!</p> <p>Светислав у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S |
ао час свог самовластија, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> |
е, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ћ |
се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покид |
д тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина |
Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од |
као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турски |
о каково су великаши носили.{S} Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно |
лативши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> |
а, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаш |
Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне зас |
редмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} То је |
сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пријатељски говор |
има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито када у уверењу живе да су они пр |
нџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који се предају. |
</p> <p>— Београд, његов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ С |
дели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучит |
ков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за млад |
е била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроу |
прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај |
Колико се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције зак |
згоњија знао је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да ј |
лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначког но м |
ојска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људ |
а је са својим јунаштвом, љубављу према своме народу исправио.{S} Но Марко није никад противу С |
то се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и ра |
а.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од |
свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су својим мненијама цео свет.</p> <p>О |
чекала Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна |
не, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, |
за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у Висо |
је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће |
спетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује |
ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желе |
иљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагд |
ојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уговорена.</p> <p>— |
а.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница ве |
хад започе.</p> <p>— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је |
ифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— К |
пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја свр |
>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа довд |
Колико треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризн |
а нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_ |
</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с |
им, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ |
ановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко |
ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће б |
послаћу султану посланике, и с тим смо свршили накратко најнужније што се чинити имало, и тако |
се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапез |
е тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац с |
ен Харалампије.</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друшт |
ју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Новак |
p>Кад је Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге |
упца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подје |
рет душе своје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радос |
т мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусуф се на пут к |
ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— |
</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријат |
ак српски народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Јед |
за живота отклонити га, употребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} |
жи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и унутарност.</p> <p>Деспот дози |
на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види м |
м син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих предака.{S} Младић, ис |
Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војводе сво |
исоки Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> |
не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља м |
хад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне ка |
мешта, разреди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњан |
еба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо сву |
е Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После смрти, пак, сваки ј |
p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе б |
пасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на гла |
нућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, |
ри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две силе Срб |
се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, п |
ада.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} |
} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проуч |
в Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{ |
вима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро |
.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не мо |
н проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то д |
под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгро војс |
женици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} Међусобан рат се опет започео.{S} |
Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, |
S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му |
о жубореће потоке, обилате винограде, и свуд природа показује свој весели облик.{S} Какав ће об |
о?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукаши |
колах, слух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де треба показује се, показује, поучава.</p> <p>Д |
обратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Пр |
ити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Х |
места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете си представити, |
> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам |
ама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се његовој см |
слуге се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к сво |
са деспотом помири, разговор се поведе свуда о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце нема, нит |
но.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" /> прави јуна |
ра, против Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S |
е глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио, ј |
ај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А з |
једног знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро |
великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дош |
житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на |
ћа надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером |
изишло, јер није добро познавао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а |
десет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење |
ке земље прогласио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушит |
{S} Младић, истом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остаре |
деспота поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против |
требало би одмах кренути <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, |
ад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко от |
а руке прекрстио, и није <pb n="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до |
} Отац Леонтије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао |
ед какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара |
доба један умире, други <pb n="366" /> се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају |
х.{S} После ове речи сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</ |
тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се оне жалосне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас |
клевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залога |
са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато про |
вину забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рони, мла |
у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушкиње, го |
оље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу |
и.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за к |
утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви |
сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зл |
нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они још д |
непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тум |
{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на |
?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам в |
то сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би |
шевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао зав |
дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је |
едовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским вл |
еремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријев |
једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак |
ставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше |
бише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, ал |
се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Роз |
од њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек |
.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Ту |
дену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но |
ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил’ слаб |
.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ |
е будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути д |
рваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв проли |
} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора |
убац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град с |
а сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке |
су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да |
S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То с |
ећ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лаз |
ара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака |
верна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ виде |
ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци |
ца са условима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристај |
.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се може уздржати да га погледом не пресјече, но сабере |
ао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заг |
тек доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила у тужан плач <pb n="263" /> и јадиковање.{S} |
<p>Магновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p |
то шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се опет застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа за |
ба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да с |
ајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’д |
о, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису |
— одговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај |
Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На Светислава |
још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, мож |
ислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалосно Ми |
/p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, |
поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>От |
први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Харалампије.</p> <p |
џара, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, н |
не, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану ј |
S} Успоредите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с |
побринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био к |
Муратова сина за српског душманина, да се тим начином српски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад |
, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати. |
ики калуђери, па опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пје |
заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано |
же од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови!</ |
српски народ, добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура |
е не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се пос |
ве Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није ника |
ог потајно га подбада против Мурата, да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин |
помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У занос |
косе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још |
.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића |
?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна |
орах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских постидети.</p> <p>И за кратко врем |
мену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред |
.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету |
вио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онд |
рло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се |
кнежевских пустолова тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крв |
а, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и с |
ажиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног саветовања, |
некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архи |
ало разабере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампиј |
чен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак |
те, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с уг |
ка нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана |
се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака н |
ву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш |
ак.</p> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се обвеже ц |
тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте боје |
S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против толике силе одржати не може.{S} По том у |
p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мисли |
измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака |
гама.{S} Харалампије тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, |
ожда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију |
се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати против силе доникле, донде док се побрин |
у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему м |
љство турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Ми |
педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако кр |
распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде ни |
тишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Т |
апитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану напросто предам? — рече деспот.</p> <p>— Не |
чести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је за |
у опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе |
мбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут тре |
је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљ |
бију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позовем |
ом као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод са |
ам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам д |
о куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војск |
нтакузен саградио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи Срб |
Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан неприј |
екује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да му ј |
крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друге с |
мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султа |
есе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа д |
м говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, |
те, све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> |
аишом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод ов |
је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.</p> <p>— Не им |
само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p |
е ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да |
добити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дри |
, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и |
склописте уговор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S |
Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина иде |
путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад те |
ева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми |
свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с |
ја и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати |
бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, |
војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати мо |
илно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди |
а се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате |
узе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с десп |
дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока |
се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им |
кну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар- |
е гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мо |
традан, познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су сму |
p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака опред |
требити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Иск |
.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сеј |
урађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, ра |
ече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо |
ћ од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба |
ругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети патријарх, Нов |
<p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад зем |
ног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Тур |
то пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспот |
з деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Лазар |
зе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— |
коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном |
љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се |
рбије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспо |
х изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежев |
и, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је био византи |
скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треб |
ћ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb n=" |
сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то |
знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно. |
унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се |
вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> |
р је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војни |
више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени |
<pb n="418" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о |
косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила вели |
ће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Д |
} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ |
бом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држ |
да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онд |
ед капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као |
ече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја |
е спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, поклони за паше и |
ло тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освет |
мора, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, |
ампије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задел |
.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као |
етошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, ко |
и недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома |
говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита над |
гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд |
таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада би |
, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S} Вуку, |
се преокренула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ј |
ов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у |
</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлиј |
чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, |
а деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспо |
дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ј |
бац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, |
може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ |
на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима мо |
о исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ најв |
манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, |
ео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове по |
се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="4 |
ти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лазареве |
д двора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се. |
тити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не уч |
ту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их г |
ао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши |
е почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да м |
, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је силан, |
адове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Бр |
орам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они про |
онда су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Ра |
још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком |
ко је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом налазила, па заборавим |
не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спас |
Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</p> |
злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не |
не.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} О |
у.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наре |
сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Хар |
ма, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако и |
ојводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам пр |
иким челником, путује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати мора |
по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако |
уту на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмун |
у отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић би |
анило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бранко |
же да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су |
уштво своје остављала, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала |
нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог н |
у снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако |
Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторим |
турских девојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви с |
наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Ст |
рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у по |
Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арба |
е буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблано |
, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Т |
граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ре |
когли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. |
зрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд |
а од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато од |
дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајниц |
S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња |
е, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша |
b n="286" /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу з |
а и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се до |
и.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским |
е, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „ |
Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Кар |
Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, |
а предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те д |
ало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и ј |
етле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти |
ала <pb n="303" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, |
би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи просло |
ни поклони почаствовани, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском ста |
бљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> < |
, но већина није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, |
е и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна стран |
за у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> < |
ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узе |
Исак-паша је задовољан, само заиште да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p |
ађе, Јаблановић и Харалампије остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јереми |
јем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне ум |
нством тежи, па један једнакоме неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако н |
а свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, к |
онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом м |
> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад ба |
земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ |
е пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнеже |
рословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} |
е потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину |
е поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све н |
, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ |
кве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, дивном рув |
ринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се так |
поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчи |
чају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ |
нду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, тре |
срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчуп |
говор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Је |
зара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мал |
народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, |
на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је П |
еп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог |
лано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора |
о му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше |
акључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бранковића и царице, поред су |
ропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} |
да, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> < |
сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим глас |
у са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обре |
е се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то шт |
а мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће п |
оће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи.</ |
на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{ |
и, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њ |
порушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремни.< |
рбије упадне; други су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онд |
и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба би |
ој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n=" |
а то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они ко |
у, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел би |
ио, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати. |
м је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају |
да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] |
е одма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</p> |
тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p |
одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву |
ољан и огорчен, почне се приправљати да се датом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мисл |
ико, као пријатеље царичине истерати да се непријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жен |
и се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњ |
ијатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на |
о, који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети о |
Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> <p |
о, грчка и латинска господа долазити да се огледају.{S} Облачина Раде показаће ненадмашно српск |
јбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, о |
ште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свеколи |
дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила у |
и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} |
ачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри оп |
не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђ |
па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај ма |
хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора |
воју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} |
<p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </div> <div typ |
би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обично пре подне с |
ко се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом |
бити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чу |
сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у помену |
не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> |
, деспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и д |
ије си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин |
.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, |
рва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила |
, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у прат |
орјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} После обич |
му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремиј |
се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста си |
емда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити може; но мало је п |
ам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с д |
ати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По ц |
тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу задану ријеч, к |
и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким зароб |
ао за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад ни |
н Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде го |
Србије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свак |
?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати бу |
ра, <pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у дру |
живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој трапезарији ручају ос |
— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дје |
а Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за |
Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту поганију са х |
им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци госп |
вар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер |
ина гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора ве |
а пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновило, па се и различне шале про |
ода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих војника крај воде, при обали виде. |
ер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично није стало, почне се с њима разговара |
су му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела искоренити Лазареву породицу, налази се на т |
ћи на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови |
атеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао |
бију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом тур |
укогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио |
и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом п |
илости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, д |
ора држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмунд користи |
иљан и мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана мо |
ало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на |
ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно |
оизвести?</p> <p>Сулејман је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опусти |
</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Је |
ви се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују, и сад чека д |
онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нар |
ветује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, |
цу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи непријатељ |
ково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми не |
му против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царство |
е, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђер |
род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Како д |
зити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на |
ли све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу |
ци, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бој |
— примети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да |
светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S} В |
/p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну со |
жан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њим |
о [и властољубије није јој допуштало да се дворског живота мане.] Овом незгодном положају Милиц |
На лицу се новодошавшим читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, децо |
прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се м |
>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега |
тира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ |
/p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И до |
> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту сам |
Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> |
турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да га у милост |
мрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p> |
договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас д |
јазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема |
-паша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда поко |
овор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија ј |
ти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају |
е већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогла |
а говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, б |
анка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Мили |
но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доб |
га познаје, <pb n="425" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су д |
ику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћ |
Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да |
ао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па |
би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако ј |
чинити.{S} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише |
бац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </di |
стиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су |
се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати с |
жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске битке, пос |
к на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке боса |
му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради д |
ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се |
{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи б |
ого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи пр |
лтан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p>— |
смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у моз |
апезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша и |
ом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Тура |
ремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочек |
о у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој |
лампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не |
добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се |
пи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.< |
анастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је м |
де с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све по |
одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши |
долње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> кој |
отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врат |
калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за бла |
што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгу |
а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које суви |
а, који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом |
чи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим си |
превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере з |
</p> <p>Харалампије да знак стражару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнежевиће.</p> <p>И кнеж |
азговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом з |
битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се |
ић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаб |
и.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охо |
абомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого до |
, да како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора |
у Угрима што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда в |
га.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Ка |
у да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власти, него се непријатељски |
, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би б |
ка промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{ |
ија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не |
ије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану напросто предам? — рече деспо |
свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У је |
ље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, пред |
ну код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободит |
нпут јако засветли.</p> <p>Деспот, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у |
литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво православни’, па т |
вића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом проти |
људи који велики дух показују онда када се, опште користи ради, другоме сасвим понизе; но има љ |
Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака |
рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, п |
су се овде задржавали.{S} Доцније када се српска влада распространила, нарочито под Душаном, < |
јни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећа |
свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.< |
миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помис |
сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмед |
<pb n="282" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска млого јача него српска.{S |
лебано море, проклињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који |
могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио |
је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи манастиру, види много азапа, и неш |
гласом незадовољства Марко.</p> <p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака |
/> који сад међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиш |
већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове пла |
де седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} |
чело.</p> <p>Харалампије од стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве заб |
зговарају узев сваки своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду доби |
— рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S |
ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пиш |
а не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у исто |
једнако натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да с |
овати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мо |
звуку их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскв |
изненађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, поклони |
е Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће о |
е јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у гла |
ако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Харал |
к жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n="526" /> <p>Дес |
чина из Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара |
бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је сул |
ажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турц |
ило.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ о |
{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро |
ати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је |
постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за |
и, наслова деспотских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћ |
еоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно д |
ма деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити |
ора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште |
е.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од |
е све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало во |
не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побри |
ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита |
залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне |
вине од откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад |
оме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар |
и грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за друго не мари и мртв |
{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изигр |
и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбранбени уговор, да с |
жавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гр |
извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији |
Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад |
се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, а |
ра бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де |
ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да |
м у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство |
а за самцатог господара признамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини са |
продаја Голупца уговорена.</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свије |
задовољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се за |
баштине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурч |
55" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно |
сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па ка |
, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грк |
<p>Отац Харалампије од радости насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изр |
кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је |
заузели.{S} Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку |
опседнут, турска војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни |
и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић |
’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Ј |
елин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и показује добро лице, да се не би Фе |
адими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриш |
адике, фратри.{S} Труба затруби, капија се отвара, напред телохранитељи деспотови језде, показу |
ер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све о |
p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство му из шака не извуку, |
у лежала је нека сакривена освета, која се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на |
бро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, |
где су заробљена хришћанска деца, која се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млог |
За здравље јуначке српске војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p> <p>Затим се |
у двору налази, често иде књегињи, која се са дворјанским девојкама забавља, па поред ситне там |
</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> |
зар је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казал |
ку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом мах |
поље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском |
ад Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисар |
дбрана домовине — прва је дужност, нека се сви противници Лазареве породице саједине на исту од |
ти донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и уп |
ом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују |
е против толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S |
ица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће наро |
Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду |
ености сетити, јер раскошан страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међ |
а л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, додиркивајући је своји |
у преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са н |
чије; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костре |
ојску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и |
ди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На левој о |
морали обазрително поступати.{S} Српска се војска, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ ого |
м коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надм |
оред пријатељских речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Ву |
као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>И |
ају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и судба је определила да се и мојих душм |
жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице |
сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се ле |
Русном и служитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Веч |
са Русном овако разговарала, забављала се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девој |
у Лазара, своје сигурности ради, морала се у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Мил |
ин држао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчетом земље задовољити, и то под покрови |
</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Ха |
зним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у познате животиње |
луђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се ск |
S} После Косова Душанова властела отела се.{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани |
е неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вуковци прешли |
уначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l |
илом и богатством Бајазитовим, отпадила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањат |
ица долазеће госте приметила, променила се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће |
аспре нестало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} |
ма Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска за |
обедити помогну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним српским војницима посл |
ца распрштана [мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>О |
не српских шака.</p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p |
XVIII</head> <p>Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изн |
</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђ |
се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцим |
иврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} Међусобан рат се опет започео. |
Чују се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом св |
p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда п |
ја међу обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и пре |
заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предострожна.{ |
го однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{ |
ве је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратић |
ради.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русн |
вако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно блед |
Харалампије добија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb n="405" /> |
олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег на |
пасан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим |
ја су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јов |
биле познате све тајне сплетке, којима се српским народом после косовске битке владало, царица |
ила женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју р |
ст <pb n="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљ |
кових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p> |
цио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешнији чинио.</p> <p>Премда старији нису дали н |
је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{ |
зит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветов |
сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и |
ени ножеви.</p> <pb n="396" /> <p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све так |
весеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су ручали.{S} Срби та |
јуће породице <pb n="323" /> јошт већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале |
S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до |
приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише.</p> <p>Патријарх, предвидећи неизбежиму п |
рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре мет |
старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будал |
ац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Н |
деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Беогр |
емију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи ула |
и рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода |
ан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његов |
у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</ |
то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и д |
<p>Дотерују марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у |
пијама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голубац подседа, опасује.</p> </div> <div type="chap |
p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Одавна се познајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, в |
="411" /> <p>— Та српско царство одавна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранкови |
јбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што не мисли — ка |
у шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да |
пот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је оп |
онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турско |
’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ак |
изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко п |
спот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимал |
рбија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се станила, она је опет гостољубна домаћица, дарежљива |
жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сама себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши унутра, |
ду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању |
аветовати се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нис |
стност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро де |
у благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први |
њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са |
њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла з |
еца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне ропкињ |
ека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим х |
еспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи |
блетало је около дворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђу |
оступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Лазара, |
еца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати м |
баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краље |
у, јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страдалн |
да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми |
ранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S |
азом, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезариј |
јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком ј |
ти.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне |
е тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разговарати.{S} Отац Леонтије био |
евиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p> |
убац.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држ |
одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, ако |
мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што ј |
шег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који с |
види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, к |
ије можно турској сили противустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гин |
ошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шт |
нешто са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра прод |
као да се Душаново царство обновило, па се и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пиј |
урци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће |
да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и |
алуђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ |
раги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском |
деле, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није б |
мандрит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство |
Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који |
илендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео |
ак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је б |
е прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> |
{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедова |
јама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако и |
ју се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и |
о брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ п |
ијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је |
ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном н |
пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </div> </div> <div ty |
аде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је јо |
на долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> |
Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, сумњив погле |
>Русна са Харалампијем потајно договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да |
>— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе |
еремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још |
весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намештала, и то усред баште, |
ћу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправност |
ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају |
оказују.</p> <p>И самом Јеремији набора се чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ћ |
гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате. |
дати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се |
овина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голу |
S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима са |
заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, |
S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме |
чево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе влажним |
рцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедер |
шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има истинит нач |
нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дат |
лом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и |
е пчелом постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој судби подвргнут |
рпском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царством, па судба је, оп |
стари приврженик Бранковићев млого пута се опасности излагао, па зато се сад и надао великој на |
родицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи |
моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гласом Драгаш.</p> |
S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Т |
разговарати, то су подробни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>После |
рима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Ми |
вља?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> < |
н, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив га |
озове игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</ |
носе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} |
авала.{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, кој |
све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког |
јест година како Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун |
урђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук |
е ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ јед |
/> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умножавати, т |
ушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, кад |
у под управом Харалампије живило, и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Хара |
прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста- |
о дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калуђери дотура |
Стеваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало би |
е своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, |
т са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који с |
пота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="328" /> <milestone unit="s |
p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div type="chapter" |
то ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турч |
изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим п |
јој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц исп |
елно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли да |
у сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у ве |
</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> |
в се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; |
лева, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстр |
ити мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а суз |
> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле |
а страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим |
о је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако |
ко.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње реч |
и делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љу |
никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће |
познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферх |
од Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина св |
свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турци |
окојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, мол |
дала је болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом |
еда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <p |
у и Турчину противустати.</p> <p>Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се м |
н, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила |
и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ п |
ћеву партију заплаши.{S} Додуше, царица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици |
е је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" /> опријатељи, Бајазиту се |
има знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.< |
утра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповед |
брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио |
аја“ које су започели при столу десивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим наздрави Петош |
одговори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов привременом |
већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане напастовати деспота.{S} Утолико је већма у |
ој боји представљајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши |
зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у |
зразила, продужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно |
кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из ол |
да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је би |
је првенство другима уступао, задовољив се својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> |
па са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица |
у теснац довести, па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без глав |
а, сузе је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу с |
Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онд |
аки дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали |
е држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет |
рима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n="522" /> <p>Чуј |
<p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде |
рушевац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим |
је полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Ма |
изискују да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег удар |
Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, |
ра је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у |
шт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли б |
p>— Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад |
ли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, |
репте, обасуто све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради шире мирисан в |
границама пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Де |
нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запу |
ца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ има |
е трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од па |
о ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског ју |
есно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповје |
рска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путн |
летно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, |
помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од |
рад.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да ар |
урченицима све њихово остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоћ |
Он је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, која се са дворја |
ица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек |
ао ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кр |
Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима део |
држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске |
ари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S |
> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково створење иста може б |
има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може |
боје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онд |
а га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи ка |
ком нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци с |
жи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет |
пници, који Тамерлану сузу натераше кад се тукоше појединце против Татара као орлови против вра |
звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко ј |
погли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Ис |
а на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрв |
ази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је |
де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонити, и души својој у |
био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је ду |
ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду при |
ве то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишчекује |
— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу |
то јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на да |
нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам |
, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвил |
Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силно |
сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на са |
вио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе свуда о |
ледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори |
наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз т |
ве то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онд |
се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они |
пот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвова |
у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припре |
е упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим |
ојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је |
{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p> |
, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући освет |
стиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p> <p |
собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспо |
ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане осве |
ваца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Ж |
твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, |
о Дунава пребацити.</p> <p>Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на пу |
ан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разговор.</p> <p>— Таковог де |
з трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањени |
тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако ј |
стелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јер |
н Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је ис |
не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> |
ер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферха |
ле постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце |
ду мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад се решава судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем т |
т, одважност и властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на св |
ити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је ве |
веческо, особито младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чинити почне, што није слав |
и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампије.</p> <p>— Збогом, П |
На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да само о |
пита зачуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с ар |
ости, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домови |
поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад пр |
ака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући |
еоградом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би њего |
ина Раде.</p> <pb n="414" /> <p>Жигмунд се светује са деспотом и војводама, како да се опаше гр |
, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот |
.</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише ст |
ли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Зароб |
деспот устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом какво |
свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда |
обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Свет |
је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од |
је нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натра |
осову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад с |
воју снагу распростирати.</p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> < |
е лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дак |
воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао г |
осподарства насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то дог |
ју, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турци буду побе |
— Збогом, Пајсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим иск |
у трапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> < |
ић, Ласловар, недавно је завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска |
купоцени поклони почаствовани, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турск |
седне, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скин |
.</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, |
>Кајици се отварају градска врата, диве се дивним сликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад виде |
.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Кр |
p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао |
еда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равноте |
.</p> <pb n="312" /> <p>Предвече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде |
и, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S |
јатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад ј |
ине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но |
ја и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако бол |
ене се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> < |
а пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампи |
сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турц |
богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свим |
сад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно договарају.{S} Но уколико сам докучити |
је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог зазир |
из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином поста |
ећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — |
ро удавати?</p> <pb n="252" /> <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} С |
реке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је |
ешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма кака |
рпски господари.{S} Јер из Призрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и |
Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учини |
ала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију |
рији било је весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по |
елила.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је нап |
ци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се |
целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће |
д њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у |
, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављало; искушеници радо су читали „житиј |
> <p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће |
и смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{ |
кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа пр |
увају да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p |
p>На то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.</p> <p |
ма против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту Душанове земљ |
лики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-п |
зео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не може бити потчињ |
јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком цар |
криље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не мож |
међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково се име код н |
> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му рук |
ван призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем си |
, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаблановићем и Харалампиј |
{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један |
Обилић, због женских сплетака, посваде се.{S} Милоша назову невером, Милош остави своје војено |
ле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Влас |
е се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч |
ахтевао његове кћери, као поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор |
> тадањег кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи ниј |
ас овде час онде домовине тражу, одавде се разносила сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће |
ује, смлави.</p> <pb n="324" /> <p>Овде се састану најважнији синови, сви који су по несрећној |
у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу м |
имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како |
турске паше рахатлују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и бу |
а примила.{S} У једној великој соби где се обично гости примају само са Русном седила је, остал |
рагаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је |
јао на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима налазио.</p> <p>— |
исти.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као си |
не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Мар |
адора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, |
љ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> |
есет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Ту |
иким сребрним кандилама осветљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике |
рбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима |
p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натак |
се.{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу с |
коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n |
.{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад |
мија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у |
овак и Петошко овако разговараше, донде се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише. |
одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила |
сан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, |
је ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’. |
емље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њи |
иле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрн |
ли овђе задобивене области, јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на див |
урђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пус |
ретнији.{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи |
<p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ф |
чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од |
а одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда мож |
ска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Г |
едлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је |
и град.{S} На левој обали Дунава подиже се градић, Ласловар, недавно је завршен, праве се опкоп |
ија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озби |
{S} Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негд |
руго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p |
ерхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p> <p>Харалампиј |
ати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допа |
никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав м |
би са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија п |
наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем |
да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукаши |
дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голуба |
у нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска |
отив закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И су |
повуку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, |
асенија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} |
ко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турц |
емија чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако М |
р носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се славни град Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, |
се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{ |
плаветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кр |
ет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, разапети ча |
од патријарха шта царица намерава, није се одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору највећа |
ком која му је после битке остала, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је |
ржећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе |
и.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово |
урке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба п |
о да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што дес |
Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако п |
Да, то је истина — продужи Новак — није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда побед |
јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе |
ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи |
ти — одговори Јусуф.</p> <p>Милева није се могла начудити красоти скупоцених поклона.{S} Она је |
.{S} Мирољубиво начело свештенства није се слагало са ратоборним духом војника, па зато војник |
ст војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су |
ошастих времена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где |
у свадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне пе |
е штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и |
а страни, како опет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за |
т, и тако поседају.{S} Харалампије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турск |
ће да ослепити.</p> <p>Харалампије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође |
скавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је на |
сада турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади |
ио је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољен |
и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све по |
ејали, само једном оцу Харалампији није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, |
је био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између четири ока као такав <pb n="427" /> |
рла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедн |
јарх је озбиљно лице показивао, но није се могло на њему приметити да негодује зато што му је к |
цио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га ов |
ца, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, па |
деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одго |
ну смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого виш |
</p> <pb n="250" /> <p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео је го |
јој користи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина ч |
његовог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега |
p> <p>Сад на страну.</p> <p>Харалампије се нада великој награди.</p> </div> <div type="chapter" |
учемо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије се мало замисли, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, ш |
е у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарским сабљама, демишћије варнице |
рослови:</p> <p>— Начисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се |
ре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је М |
клон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Т |
столетија увређено срце насљедио, које се лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је |
а, код толико себи противних глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за се |
смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, |
двору млого твојих непријатеља, на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео |
тамо удаљеним српским синовима, на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, још |
ирску куварку? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко |
ке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — Леонтије.{S} Страж |
е се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли |
pb n="475" /> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Харалампи |
нити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Г |
териној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствари и постане |
благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главним војвод |
анковић прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља |
> <p>Кантакузен свуд ’де треба показује се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под ча |
иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно |
/> <p>Отац Радосав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са с |
<p>Деспот изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у |
главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с П |
— Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави турски се |
ода.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ф |
</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на гла |
је једнако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на |
д месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p |
се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује |
своје војводе, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Ту |
умелије, над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Н |
XI</head> <p>Јеремија у дворани светује се са Јаблановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Ј |
граду, у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као |
кане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облачина-Радом, Воји |
градских бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Поб |
Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту насусре |
.</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паш |
ер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвил |
је се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чуј |
је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господар Пом |
кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— |
.</p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо |
еограду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду |
ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> |
е су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ долаз |
е одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферх |
/p> <pb n="225" /> <p>Наједанпут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код |
деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај угов |
ни.</p> <p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У једној дворани намештена трп |
спот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братск |
ше куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног поклона од старији’.</p> <p>— Сад од К |
е међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S |
а са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе |
пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде |
{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и це |
а после тога остави ју, закратко, докле се дворски савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује |
рце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са Русном овако разговарала, забављала се са |
аша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени неп |
нь”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић и |
.</p> <p>— Збогом, Пајсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ с |
ке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љу |
лтан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344 |
и, и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кне |
p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— М |
жалосно зазвоне.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му в |
, него слепога младића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код |
емље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми У |
такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p |
неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници исповедали с |
био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, |
ротиња, просијаци овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела околина з |
е нег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калу |
слови.</p> <p>Улак прави селам, погибне се са поштовањем и прослови српски:</p> <p>— Честити во |
у то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако |
— одговори достојанствено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господственим ко |
дујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе с |
сав <ref target="#SRP18590_N5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докна |
p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо пр |
може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре сед |
ки отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство от |
> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом св |
ага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи М |
дући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред наро |
ио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не с |
ихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлуч |
ређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије |
етића види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу присл |
ају од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, |
тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти |
, и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је с |
важности, кућевних распиткивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније има се г |
и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпут |
и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви с |
ио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправљати да се датом приликом опрости од ове нево |
као бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, ш |
да се ништа необично није стало, почне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи д |
евића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285" /> < |
Но срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегн |
се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине последње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, |
ође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се |
ког мора;</l> <l>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <pb n="240 |
ој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер |
били пријатељи Лазареве породице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити: |
зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотови |
<p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала. |
ико смишља.</p> <p>Ферхад-паша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаб |
и да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад |
де јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n="462" /> чауш, звекну таламбаси, а Јеремин кат |
госпоштини, стане насред града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но |
доглавна свита, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да |
гну?</p> <p>Тако путујући, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене преде |
тијанства.{S} Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци |
право.{S} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад |
ју упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Сил |
— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе |
уку, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> |
н буде победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, кад |
нковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковиће |
наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободрав |
година прошло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови М |
би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> |
носаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, |
најстарији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, |
ене цеви.</p> <pb n="432" /> <p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И нај |
о од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пут |
</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то |
ову згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу |
ад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је ве |
ико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. |
о на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите д |
н били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђе |
лико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Милич |
ости, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили главе, к |
олико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотов |
овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вје |
поравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p> |
једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у |
ладару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србиј |
лити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте |
е на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар би |
и, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</ |
је, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред с |
ти мирним магновењем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђи |
старе кости одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на |
домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војско |
гновењем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашњ |
т.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем занети, но крепите се, мужајт |
као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, мени пак бог мило |
подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потп |
м, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа о |
ст.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И де |
</p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, |
/p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема |
е, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Ду |
и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се |
свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> |
а красно у мушкима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невин |
да.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> |
воде поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мрамор |
ђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у |
де шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и |
о изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да да |
е на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главар |
учи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне ду |
се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигму |
е и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног запитки |
уколико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде |
ћи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је сам |
ати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} |
сад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мира |
мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислим |
<p>— Морамо још мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, и обвезност испунити.</p> < |
е Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не мис |
ожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда |
а и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриге т |
кинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ |
доснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Ц |
ојском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — рече Јаку |
аће и народа и православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто |
ра из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокриле, златних пераја птице ће |
ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половина је ово |
Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Харал |
би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријатељство утемељити.{S} |
е ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко |
али се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </di |
м, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку православ |
а Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Ш |
ог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p> |
> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту |
на, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за тр |
и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајућег неприја |
/p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Д |
спотови војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане у |
и Јерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина |
владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо |
аманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај ми |
нају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети |
колико војске, против колико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсе |
о Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како |
ити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња |
— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, десп |
ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукави |
} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота |
сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или са мном к |
јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју ва |
се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи ск |
или.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредб |
догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турци не би ни |
само њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу деспота обновити, а то све |
> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одј |
о допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план произвести?</p> <p>Сулејман је оставио да |
у страну с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом господар |
е у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љи |
јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је |
о био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жало |
дне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци о |
рске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на |
Србија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је не |
а и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p> |
, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није |
т заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком де |
сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Хр |
ле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо |
S} Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије мезимче.< |
се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли т |
м Јеремију, града издати неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду |
е ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неко |
ју говори — рече Новак.</p> <p>— Мораће се закон донети такав, по којем се забрањује строго упо |
зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухаме |
Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, |
мо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> |
незгодном положају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји има млого таков |
пота је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је |
сребрна кандила, и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђе |
S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то |
ако чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим |
ео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваки |
варати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> |
>Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је |
рече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнањени, н |
еру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Изврши |
} Град Смедерево још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, ца |
е давати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је л |
о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једн |
ељу.{S} Од славне српске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Душаном, в |
ту против обојице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не и |
} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рука |
товати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p>Деспот даје турско |
{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а |
ерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она н |
добро познавао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је з |
испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Је |
.{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејствовао је мир између Милице и Вука, |
е, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone unit="s |
>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се |
Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</ |
се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Дес |
ћ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Вој |
а, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S} Кад |
једна, језгра Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српс |
бити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте |
<p>Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и |
арица.{S} Ове последње мисли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у т |
је Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек м |
а су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против |
а Јаблановић са својом пратњом показаше се пред собама Харалампија који им насусрет изиђе.</p> |
чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота продераше до Крушевца и св |
вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и |
и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили с |
</p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукави |
Међутим престаде и увесељење.{S} Почеше се из трапезарије разилазити.</p> <p>Остаде сам Харалам |
да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, пр |
шли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Морало се начисто <pb n="322" /> довести; хоће л |
ке земље.{S} Цркве православне изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S |
је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у |
кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило |
то виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се бор |
Србије откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од |
p>Војводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају |
ољство.</p> <p>Милица и дворкиње чинише се такођер расположене.{S} Млађи, када видеше старога Н |
гом ступити.</p> <p>После цркве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранкови |
ом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ |
е хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>В |
мора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота |
ву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>С |
и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи |
иљадама и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} |
ке пљускају, преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих |
кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може д |
а, демишћије варнице одбацују, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, врискање рањених коња, пишт |
ћом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, |
крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке |
у то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — одго |
S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Беогр |
ане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко св |
<p>Јеремија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље г |
лужитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било |
да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихов |
прав цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећи |
есташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је |
финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром проме |
арод се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим грани |
је имала у себи толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и м |
S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Прив |
бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добр |
кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој заб |
шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, о |
народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини по |
ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот још |
се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{ |
ју широм отворити Турцима, натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли |
урчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Он |
се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспотова |
јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да је |
обро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косов |
шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" |
шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела по |
су.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска остаје |
и су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој незго |
вршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собо |
а зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не |
одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онда б |
е Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правд |
кинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb n=" |
начините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши |
— Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу само мог великог пади |
држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили |
отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ по |
Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати |
спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је посмат |
е деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо |
Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским мал |
ад слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један |
с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтиј |
душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу повинов |
свим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те упут |
ило царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева |
о — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> |
уда велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је јед |
} Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, |
случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n= |
слоге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима с |
говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству жи |
већ давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Н |
оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тр |
ма, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево |
ви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се поди |
рчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега и |
сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} А |
, да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, св |
ц би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом в |
раљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истин |
и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре зава |
рло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ види |
ју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери |
а са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању |
рађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту би |
во, своју власт напустити неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} |
ковог господарства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био |
је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Је |
е бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци |
, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде в |
кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} |
ти Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда |
старио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар |
пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а в |
тове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} До |
удалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније исте |
други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни пл |
да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота наговорити да |
а баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив |
да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних ша |
вако разног разговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="245" |
иш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</ |
милостива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па вид |
сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p |
ш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац Па |
о путовати.</p> <p>Неколико дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и |
Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> < |
>Ферхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све |
ају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се а |
рског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновило, па се и различ |
<p>Ферхад стане пред деобенике, исправи се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски па |
и падају са коњаником, преко њих читави се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван |
ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери Харалампија.</ |
згледа предел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио на А |
</p> <p>Милева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само б |
обиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије опр |
Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин |
емија.</p> <p>Тишина, мала почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалампију |
оме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бр |
иправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зет |
b n="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, св |
е гости.{S} После обичне церемоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте |
закључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро |
је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу |
радом однесе.</p> <pb n="466" /> <p>Сви се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барја |
рђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово |
и се, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у св |
етимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, мо |
тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеј |
, ђецо моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш |
дема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворс |
<p>У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гл |
реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је |
/p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Ко |
ва зидине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити.</p> |
на шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољ |
устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше |
кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, ве |
о што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени |
да предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна з |
и’ шатора.{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Б |
темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се |
а то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунск |
пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Десп |
.</p> <p>На једном узвишеном месту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Около њега ви |
сна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело на |
е у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стева |
и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости |
а јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да |
своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да с |
и’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не д |
/p> <p>На последње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p |
во.</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Милеву приволети на тај план, који јој се као породи |
телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма |
но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> |
главу пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и |
међу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем |
има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота |
.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај све |
рског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа |
ла искоренити Лазареву породицу, налази се на турско-српској граници, па једнако је тражила нов |
од Турчина нетакнутим крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бит |
олебано, и међу самим калуђерима налази се подоста, који су на сваку промену научени, само да и |
p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђера.{S} |
плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добиј |
десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се узбудило старо среброљубље.</p> <p>— Честити пашо, ј |
о.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — рече Милица.</p |
ешка владавина караманских валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то |
ти и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Те |
ас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и |
он један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито п |
шт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што с |
p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепље |
ролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је |
опада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад |
т са новим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, не могоше с |
го низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и мађа |
к да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Р |
ом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како се само може.{S} Није било места н |
виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Ха |
мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест |
n="291" /> Марко оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марк |
ојује, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турц |
еби.</p> <p>После обични’ почасти, који се турским султанима одају, заузме сваки себи опредељен |
>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу в |
нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом на престол попео, и сам није таково право имао |
дрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав |
ко му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S |
Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мо |
ад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнуј |
пску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од |
, обијају цркву и ћелије, отимају, који се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, н |
ошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и |
сти у себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерит |
доста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства им |
аљевића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути и |
ја била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде |
у, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шеј |
и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскал |
гог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог др |
?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, стра |
се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сва |
, и поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се |
изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, српски <pb n="275" /> владотражи |
нет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велик |
ба гледати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље |
је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића к |
као примити владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану |
ви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико сму |
.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мор |
Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ спомену |
ешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, б |
једно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</p> <pb n="312" /> <p>Предвече |
аџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Г |
увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот |
волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је |
ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и |
нека привремено управљају.</p> <p>Сваки се дивио умерености Стевановој.</p> <p>Драгаш реч прихв |
ра затекну, и о својим стварима својски се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца |
и га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Деспот погледом мери Јеремију, Јереми |
апита патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> < |
је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, за |
агновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p |
адаје чинити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да д |
да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код кој |
а, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима п |
а у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка |
својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то би се |
ре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— |
никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је д |
у дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу |
то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, |
о се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства |
гмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли |
о ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпа |
ушманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, тој нису опрост |
ован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им ј |
Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви п |
приправе за то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља |
о на пример, пећки калуђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонт |
ув, лаганим господственим кораком удали се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свеча |
Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели |
привлачио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свиде |
дала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодошавшим гостима и по свом обичају забављали |
покалуђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у |
мојеја</title>”, и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицом јако димећи смех свој |
аље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n="222" /> <p>— Да крас |
к што су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, утискавају се у деспотове границе, и см |
ка војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се ј |
ајну поруку испричати, преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, |
аду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" /> зе |
слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у г |
нови једно од другог одлучени, одродили се од старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, |
крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселиј |
але млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор в |
Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред |
Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђер |
ети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари |
брве велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изр |
ио тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђ |
еме.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас |
он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз |
ушеним срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад св |
елико распетије, прекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, |
да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића |
узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласл |
p>— Почекај мало.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јере |
апита Јаблановић.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрз |
редаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагат |
паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не |
Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах |
ешиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, ми |
ве вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у |
о за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек т |
нудити да преда Голубац, деспот замисли се, па тек после починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија о |
умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност допадне, јер ниже класе љу |
ц у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јул |
мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — реч |
бљењу државне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињ |
чио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо |
душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, ве |
а би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није |
са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, до |
о вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, |
ма са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац |
радим у овако жалосном положају, где ми се са свију страна нападајем прети? — одговори царица.< |
ао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се с |
но провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена |
срећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се бо |
спот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n= |
орављена; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако из |
живи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац досе |
ст.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ |
е млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи с |
ду могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како к |
знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе |
са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора |
{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S |
више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p |
е, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника |
ди, промерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше с |
па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забав |
р другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа |
часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им са |
а незадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да |
в лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву |
и’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све на |
овићем и Харалампијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Сед |
у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по кој |
а сваде се о господарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S |
с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбо |
ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n="287" /> Српски народ, велим т |
ена срца изрече деспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p |
многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје г |
а.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S |
и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нам |
се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде |
аје Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, |
на с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до п |
те ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шт |
ка неки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Хар |
војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове р |
ета по налогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна |
, видевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ п |
че Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, поклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поздрав од |
от метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розг |
н, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш |
руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да |
Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони |
вате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се роп |
тајно договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу |
.</p> <p>После ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка до |
.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то |
деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуц |
ле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гл |
свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко |
ићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у М |
да се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи |
но од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду н |
ој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним мостовима, град |
<p>Сад је тишина у манастиру, калуђери се смирише, па гледају свој посао око манастира.</p> <p |
прва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се суср |
ке ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити н |
сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да |
дуката.</p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа п |
>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онд |
започе.</p> <p>— Господару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има ц |
Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да т |
о пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— |
> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову зем |
Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни н |
не Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није |
— одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја бриг |
<p>Ферхад мери Харалампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби ч |
у бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли крас |
он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n=" |
— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што го |
м да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</ |
еспот.{S} То су издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’т |
оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb |
оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жич |
ха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} Калуђери су изгледали к |
S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почив |
ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{ |
<p>— Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац |
у на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој |
чему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителнији |
м ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба сми |
S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, |
} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} |
ш није опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p |
се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем па |
оведај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— |
у да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом п |
рицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је опет толико, као пријатеље царичине |
о о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — ре |
а, није губити времена, треба световати се, на народу су силни намети, а опасност са свих стран |
е мере — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад |
, Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи |
и — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на |
де му разлаже како Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни |
ве изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Го |
ожете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих де |
ити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, п |
Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду т |
искује последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и прист |
} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, ми |
/p> <p>— Јеремија, предај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из |
т душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског |
{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S |
Бранковићи нису хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ треба |
ишта овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољству скупа са својим сином натра |
ски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>До |
бро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Су |
тан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са великим господарем |
е наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер м |
>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при у |
га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</ |
погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу порез, к |
аче на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет отпор |
вре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од |
рећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака |
нажну мишицу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом влад |
Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ против силни’ душмана штитити.{S} Сад је |
се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> <p>— Најпре донијеси новце — рече мало оштријим |
.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му |
ј се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, ов |
је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољава |
жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— |
њизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старији |
са истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за нар |
ађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам |
ђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук |
рској, онда кнежевој, породици, принети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја ве |
у, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне р |
зић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српски народ никад у једин |
гарска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па б |
сајединили да помогну Турцима угњездити се.{S} Лазареви синови код Турака; Вукови синови код Ту |
рата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да т |
, да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад |
урчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Ми |
неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може ка |
пуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, <pb n="304" /> у мислима т |
српски народ никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се мора |
м промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јур |
д вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за други |
<p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је |
противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.< |
а из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да |
м се удостојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је те |
рнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао |
лота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по м |
д почеше коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турск |
пасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женс |
вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>М |
еликашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси бе |
дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Ми |
ј плакати; оно што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне п |
а.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га г |
свом <pb n="341" /> душманину осветити се.{S} Па јошт где су заробљена хришћанска деца, која с |
>Добро је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског |
њ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник. |
је умео погрешком противника користити се.</p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Ту |
од јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове м |
и освета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу |
оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа |
рлан са татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева к |
риђе распетију, стане, уздане, причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у ру |
, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све |
сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, |
љебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тк |
n="540" /> распећа Спаситељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин. |
воје незадовољство према деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео п |
а одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светислав |
а Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дамаскино |
p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Хар |
ди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и тере |
могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта |
у.{S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него д |
је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути |
е, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку ноћ, Хасане |
акшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте кнежеви |
не.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину срп |
јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не ис |
желели, но већина није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христи |
била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, б |
а за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да вра |
<p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бај |
че неки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— |
рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, п |
е, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војво |
је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са задовољств |
аша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не |
вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо изм |
, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вје |
p>Милица драговољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Рус |
ешљив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се о |
де господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, оп |
м свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена |
са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отварају градска врата, диве се дивним сликама, перн |
ер из пјепела свјетих обитељи осветници се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам |
цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, к |
волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на |
но шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ф |
веће поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није ду |
еља српску владу утемељио.</p> <p>Турци се знали употребити на своју корист и ове претенденте.{ |
у му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтиј |
вори, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Ула |
народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће |
/p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће |
би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они к |
јатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч од |
Патријарх и његови калуђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и с |
танак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекива |
раво пред велико распетије, прекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се иск |
итави се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока на |
" /> и јадиковање.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила |
љ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацмански калуђер мет |
а је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, раши |
" /> <p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабрији во |
сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити |
можеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, |
стаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љуб |
уначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч о |
ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Т |
ћи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кн |
ораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, |
њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог б |
као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таков |
<p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука није могла заборавит |
и тек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог споменула, к |
а, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустно |
у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило |
азре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се к |
ила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави над |
јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгод |
стане насред града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце |
у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код сво |
очне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се са Б |
Милеву приволети на тај план, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p>Магновење је б |
лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу и |
ребао отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њ |
даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке |
ла.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже и |
без њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње мисли |
красоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела |
> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверителан показивао.</p> <p>Кад |
бави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријави |
>Обоје скупе силну војску турску, којој се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља |
велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S |
олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски |
рске и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, некадање Србије синовима препречен |
{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер |
и може за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p |
{S} Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовић |
сног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло да с |
Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. |
о, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, па он |
.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у |
, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измири |
>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је |
о оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно |
— Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода ми |
оста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што |
нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред сво |
и <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува |
х пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се с |
чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејмен |
е глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достој |
збиљским гласом патријарх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и на |
побринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце |
чини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</p> </div> <di |
се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће |
пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити |
који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а после можемо да |
инети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се |
, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са |
де земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не доп |
Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.</p> <p>Ја |
и, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се |
нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л |
натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима од |
добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може с |
а, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окружним предјелима чак до Косова |
p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава |
м Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; ну |
отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <milestone unit="subSect |
овори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници |
га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбури |
го шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у зем |
у игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а ов |
и су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> < |
то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их |
{S} Колико треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Р |
земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, кој |
у држати против силе доникле, донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују ма |
на управитељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би сво |
.</p> <pb n="400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла |
у своју силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он |
нити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипут толи |
танке редове мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу |
<p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да и |
Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема в |
а извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело чел |
родом у свему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стад |
, није требало дуго чекати, малочас док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска |
пота збацити.</p> <pb n="336" /> <p>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, |
ој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} |
езависног српског господара.</p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође |
дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Беог |
ред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба |
е чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошко овако разговараше, донде се остали с |
де жене.</p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, |
војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају |
хала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом |
аху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапс |
јте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма ј |
чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n="252" /> <p> |
м с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори кроз пл |
а, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, |
непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је |
лан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем |
рх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb n="235" |
поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да о |
лубац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу креп |
не:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све |
азити морам, није ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако |
дао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја о |
о мислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији |
ма, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот |
ог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо |
астирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или |
м зло исправљати.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљед |
— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам |
вно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојак |
брољубље.</p> <p>— Честити пашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је доб |
мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ д |
жно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, |
си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душма |
ојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Вели |
вићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свако |
ма правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> |
/p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела |
о то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње нед |
сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је |
о сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је онд |
раст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} |
окопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми је све ла |
је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце |
за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све |
, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паш |
но; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушен |
и овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мо |
но морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама |
ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећ |
ам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све кази |
Ноје са својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити |
Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манас |
ра утекао — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао |
ке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху ж |
ога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и буд |
се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећа ме послу |
Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћа |
а Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидил |
же.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гр |
389" /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријех |
S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n="318" /> оженити, или к |
прича’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из друго |
запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, |
говом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, |
аз, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фат |
против Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да |
грао сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства |
/p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјер |
та велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо |
мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранил |
Мораће се закон донети такав, по којем се забрањује строго употребљавање такови’ <pb n="254" / |
отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове кашт |
ди Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, нас |
је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Т |
како бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, који је наше з |
дгод настати — упадне Новак. — Опомињем се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па |
што лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена освета, која се изрази |
ије за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече |
ан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу |
па растршена земља све пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пла |
азоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.< |
би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јер |
ти.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог род |
не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри с |
Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури по |
е у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жиг |
и да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе |
ротив Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није н |
накови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање до |
ко онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу с |
а рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају |
им разговорима и гордим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; н |
би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и поса |
ти.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу |
лиже и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну |
рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један мла |
м се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте |
жали се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држа |
су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Јед |
ни када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар |
идом пријатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душано |
p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењ |
ио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} |
а се понудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмени када <pb n="319" /> ме виде, тако |
од говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, и својим мислима упирала је у душу и срце |
Одавде, после неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто |
нда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од |
да није Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— |
ар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо д |
н, представи Бајазиту трећи план, којим се српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту жив |
гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови м |
рубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан делија |
="243" /> После млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати зна |
le>Многаја љета</title>”.</p> <p>За њим се дигне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војс |
вовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим по |
p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p> <p>У двору је в |
p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би треба |
’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но пор |
ој деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет н |
оспода Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на његов рабош друшт |
тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> <p>~ Посл |
ек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Л |
помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поу |
ером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти тр |
породице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<title>Многаја љета</title>” |
ати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са |
сову против Турака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при с |
е људе, који не допуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, <pb n="3 |
одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена у Арабистан |
’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штит |
вица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мех |
са белом челенком, на које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице |
уздана јача два човека Харалампији, ком се налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.< |
сина Стевана — одговори патријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек б |
ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашт |
душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из чистог уверења прам вери којој |
ао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни вла |
авши благодарителну молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S |
вио изненада дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, а |
ред су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секу |
због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколик |
ју, лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средин |
аже него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, т |
Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је с |
ца турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску |
а бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се повер |
острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се |
чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову |
да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Ка |
нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; са |
еће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је пр |
њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски посланици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и |
ре, други <pb n="366" /> се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; јед |
и као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буд |
потоком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, |
асом и богатством напунили.{S} Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо т |
У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод из |
млад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђ |
кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње |
и, тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова |
аша победу на дивану одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упа |
и си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и н |
рном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и |
дјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан се насмјеши, паше главом махају.</p> <pb n="446" /> <p> |
л народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко ј |
примили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на б |
кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уст |
још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су |
н хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, |
од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу над војском која је против |
пред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Ма |
аву.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа |
је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспет |
ву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у ср |
ти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који |
{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само |
/p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на |
лити, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену. |
ут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ће |
међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и |
ики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било м |
а.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, сам |
лужи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} |
з пространи’ његови’ хаљина распознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Га |
у је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему може |
/p> <p>Ферхад-паша целог пута показивао се као прави турски паша прам Харалампији, гордо, као п |
и.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под заставом Силног Душана — упад |
е угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> < |
преци пред сваким предузећем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p |
е у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином Радом, примао градске часнике, који су |
силе Лазара одржати није могао, предао се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се |
авао, што тражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском н |
помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерс |
а за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ри |
ајазитовим синовима за насљедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размири |
је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао |
У разним биткама против Турака показао се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{ |
нити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми с |
ње душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вук |
Розгоњија није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде |
/p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене р |
иш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему н |
јети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточен |
вао.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леон |
е могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не |
дица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да |
ник патријархов; отац Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био ува |
се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтел |
инити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ф |
лику себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} |
<p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је |
ко ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, који од војвода к |
ито Светислав и Милева одвећ приметљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло до |
слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се |
до је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупил |
Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, насмеје, и један зажели чути једн |
а се не повинује царичиној власти, него се непријатељски прама нас ставио? — запита Новак.</p> |
и неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари |
нео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву ш |
/> <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радоса |
рним духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав |
, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду |
оме чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} |
е као из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам |
та си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на које |
ло је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.< |
ер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на које служитељи слабо слушају.</p> <p> |
ље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца прав |
и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p> <p>Харалампи |
е, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањих мана, |
е битке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ан |
могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљ |
ачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њих |
њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности.</p> <p>Мар |
, одмах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велик |
S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> < |
куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмо |
је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневер |
о Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му пред |
и за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој с |
ко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљ |
н огорчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима као буром усколебано море, про |
ђу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми |
и.</p> <p>Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово посл |
в шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што <pb n="2 |
ан није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрли |
а и његове приврженике уталожио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бран |
Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, д |
Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, |
а зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Ка |
} Кнежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њих вл |
о за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту прист |
пет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође |
ћ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онд |
ба; откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; н |
то си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер ш |
нет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ |
у — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Ту |
То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред сви |
Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружа |
као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкоди |
м одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, |
дадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин |
амо под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија |
да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господ |
о смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њо |
неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, в |
морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство |
, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Тур |
слушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем |
и се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не би |
а.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем турск |
дићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, |
аскателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита |
еремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо |
да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим м |
На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад |
а.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и потр |
ћи, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одрицала |
е, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је скуп |
међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, ње |
н да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути |
S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш |
живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши |
И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво п |
ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов поса |
врат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарим |
е, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохт |
ста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је св |
ротивна — одговори царица.</p> <p>Овако се патријарх с царицом договарао, а после тога остави ј |
у ћемо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером договарала и све им је на то тежи |
итање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше родољубиви старци, и тек доцни |
ије ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало н |
тије стане.</p> <p>Леонтијеве речи јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак |
о тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење |
одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Х |
ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом |
</p> <p>Сад можете си представити, како се у овом намастиру под управом Харалампије живило, и ш |
<p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој пос |
Гледај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Харалампије.</p> <p |
арко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против босанског бана.{S} И ја сам још онд |
<p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и р |
е кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отвориће |
иле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар друго |
јатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> < |
алампијем.{S} Још има заказати, да како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати |
вета, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване |
— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p> <p>Деспот погле |
рака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је д |
> <p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су го |
би могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и оти |
богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски |
b n="387" /> Па треба Угре поучити како се против Турака војевати мора, јер они још нису томе в |
деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толик |
добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S |
војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отво |
харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад |
Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини један |
а са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је своју суд |
и како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава п |
ивље збуњене, који се доле тискају како се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни |
тови двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш |
ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у |
ра бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чам |
што онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,< |
му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у тра |
сти, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац об |
ци даље у Србију пружати почели, откако се по дољним српским местима џамије подигле, не један к |
сти како ствари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београ |
о пратила.</p> <pb n="339" /> <p>Откако се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, н |
ћка патријаршија у турским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу |
е важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" /> М |
подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — з |
тац Леонтије са младим Стеваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад б |
Мађарима град, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што нам се може пр |
у, Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су |
кову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао оној страни где су се сл |
едацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање св |
те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику |
ањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као од |
ри, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и виш |
покрај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они још доникле разговарају узев сваки своју корист |
а себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намести замка српском народу.</p> <p>Било је |
гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је оп |
ла, немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Руво, |
а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ије изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.< |
, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпре деспот и Облачина одјезде с |
и добар број одабраних војника, колико се само у граду и околу сместити може, а да противницим |
укли српски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад с |
камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ла |
осну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је рим |
а даље крене и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређ |
оги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развиј |
Тако је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо |
мима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и |
но ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његова заслуга, и нијесу се м |
вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се |
.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратимио, и много шта имам њему зах |
{S} Па и на самим служитељима познавало се да је господара нестало.{S} Постали су смели, безобр |
ети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>О |
жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ |
ата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p>Служитељи на удаљеном крају двора јо |
адују се новоме деспотству.{S} Напијало се у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ пријатеља.</ |
ном сину, а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb |
рога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разговарати.{S} О |
="396" /> <p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је по |
не, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог |
другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је настајало |
> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} |
настајући дан.</p> <p>Сутрадан, познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјан |
земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда предвиђа нову неср |
вукова.</p> <p>Душаново царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p |
главне породице сукобише се.{S} Морало се начисто <pb n="322" /> довести; хоће ли Гребљановићи |
м све забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распр |
де свог труда.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је ж |
ати.{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедере |
скврнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од свој |
ао издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево ве |
одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамно |
р. 25, од 21. V1/3. VII 1881.) налазило се име <hi>Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што |
тку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу |
ом камењу, поклон цара Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Д |
спалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на страну.</p> <p>Ха |
ати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> < |
ас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ра |
хомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то ниј |
м хрђав.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање д |
че Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије |
ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за ж |
умерено војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а |
је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не дове |
свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке |
осподар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</p> <p>Други рекне:</ |
боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад |
е распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како ст |
ш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} |
и то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окру |
емљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, |
и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војв |
м растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, кој |
ли смо један другоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са њ |
аза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Харалампије ост |
и.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ бе |
ије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезариј |
ижи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетић |
?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот м |
/p> <p>— Остајемо.</p> <p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не |
о је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручи |
орби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} П |
и сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт |
лови.</p> <pb n="452" /> <p>— Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на по |
ни још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војв |
о ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да |
ости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини б |
мо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би |
лубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунав |
е господару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, ос |
авнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, с |
> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, на к |
Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почињ |
ра као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} |
S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, млого зависи |
великој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоц |
оси милостињу жалосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створе |
пет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то |
још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му чер |
а да му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до |
а боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb n="329" /> поре |
лтан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су |
еонтије, кад чује новост дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>О |
понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек што с |
/l> <pb n="239" /> <l>А Татарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l |
Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад |
} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из оч |
више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум |
њањем гласа почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог патриј |
ар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милев |
, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад |
нствено изрекао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче |
ити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ |
мија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу |
а душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма прима |
а млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине последњ |
је млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, но |
ио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако |
м ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику нак |
ћи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније исте будалаштине пресећи.</p> <p>— |
лого пута се опасности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао |
Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с |
е људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} О |
опада — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, тр |
пристала <pb n="543" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, |
но.{S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} Т |
ије изрекао, канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав п |
задављују плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним приј |
стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљен |
ду прословити и запитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> његов |
а, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет |
ством мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово |
млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истина да на свом ли |
а ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земљ |
жете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што каж |
р са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко з |
ље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике |
арише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l |
таријим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме |
злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевиће |
к му је противна страна пребацивала што се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је ка |
чио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му |
же за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па |
да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену доважају Дунав |
да му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест |
ћ против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу соб |
родом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и ср |
ед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је пребацио |
тим смо свршили накратко најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> < |
не војводе, устајте, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, д |
ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би м |
ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спас |
се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доист |
и се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турск |
све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погре |
S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако |
ремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе |
ад од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповије |
предаји Голупца. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на |
ком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а М |
једна другој супрот стајале да тек што се нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то |
ио је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири ум |
е виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доно |
љу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се св |
тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један |
ђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део ту |
шније веселости предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу |
’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се |
покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређивања тицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, н |
дати.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепље |
вао, одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ |
м признајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но а |
рхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики |
требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и п |
било красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиља |
им замишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је от |
ђи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било |
ли.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је познала била калу |
састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо |
"257" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је жао било што се |
у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију говори — рече Новак.</p |
а, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећ |
рака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће |
бац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града |
е увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин |
, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манасти |
у.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек м |
Јеремија мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волије |
а ће их све земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турс |
им гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад н |
једном женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нит |
и му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Фе |
гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се |
а је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ |
, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас |
г положаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} |
убоким и пријатним својим гласом коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампије имао је неш |
илан одјек српскога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јун |
и, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је |
ичевска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу с |
Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младост |
д-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој ч |
, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им с |
мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само |
је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима р |
они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично |
ли, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге њеж |
а ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не |
нији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ |
је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S |
поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољн |
оже што противу деспота произвести, јер се влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји друг |
, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети нећ |
поту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако |
уђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку |
д се Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе свуда о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце |
бац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, У |
недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, |
Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Срби |
се свуд опустошавала.{S} Међусобан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку д |
и, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Срби |
вље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некм |
"500" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-па |
ачуо се преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јун |
, премда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, |
м?{S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко. |
мда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео |
ај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.</p |
ју.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све шт |
p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> <p>— Увр |
а својим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра |
прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, ју |
ити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељство Мари и њеном |
ко бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како |
и бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан |
господом — рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Св |
им мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланца падне да одј |
њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је дола |
{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} |
’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, |
мо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску с |
p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, а |
риштина, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једар |
аљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље к |
овић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закрат |
и хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се |
да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушка |
ега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} |
и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p> |
<p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад ве |
ма.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је |
>Но челична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ же |
>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка к |
рево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотов |
ду близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} Дола |
е ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, к |
ћ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим |
C1.4"> <head>IV</head> <p>Вук Бранковић се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у |
И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт оп |
е у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачи |
огло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друг |
има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да има љу |
ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двор |
сваки себи опредељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се |
и Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту проли |
није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде |
ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајази |
е, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гво |
ан врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће м |
ћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико |
.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, |
е и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале |
{S} Издајицама рода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда |
сад те земље саме себи остављене мораду се појединце бранити против силесије турске и лукавства |
мо грабљивце, грамзивце издајице мораду се искоријенити.</p> <p>Тако јошт неко доба разговарају |
теља, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Турци див |
, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се, и ш |
дарца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко |
као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја |
рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караманији <pb n="473" |
>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца бор |
е.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезов |
ма прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одрж |
плести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синова они |
вом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима ве |
ампоглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се ов |
ено земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом увис баца |
буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан де |
оче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дуб |
вори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил |
<p>На красном узвишеном месту зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има. |
пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај ко |
дмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с |
>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— |
и манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три |
ати, и последња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити |
пет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{S} Покушава нападаје са сл |
вију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог пота |
ојима својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад уз |
а седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповес |
у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом |
е трпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси пријеткова.{S} Искајаћу моје грјехе доброчин |
у, натуштали се над Србијом, утискавају се у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Уг |
н.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним ко |
т Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко |
Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p |
а кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав оби |
тргују са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Патријарх цариградски нем |
та на ужетима, коњи заплашени растрзају се од својих јунака, измешају се без реда, страшан прит |
усле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.< |
Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет ка |
су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се |
ију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави турски селам, изгледа као |
вита.{S} Присни и пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог гос |
рбин у турском руву.</p> <p>Поздрављају се као стари познаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна д |
а, вали у четокаике пљускају, преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одз |
.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да |
S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не м |
, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидин |
</p> <p>Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n |
ад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> < |
о одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, сто |
тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страс |
и никада видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Ре |
г шатора ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводам |
јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{ |
овица шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту |
што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити вре |
авиша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници, попови, калуђери.{S} Змај-Облач |
ра.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша |
пезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља.</p> <p |
Но кад паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, |
растрзају се од својих јунака, измешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно друго го |
ад.</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било зато |
} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се |
му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у двору |
животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, |
јска.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв |
до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад са |
{S} Ни Прибац, ни Харалампије не радују се новоме деспотству.{S} Напијало се у здравље Прибца, |
са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, извади |
ате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ |
Јаблановићем и Харалампијем.{S} Светују се.</p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другов |
зимче.</p> <p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, вели |
емија, Јаблановић и Харалампије светују се у дворани.</p> <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усре |
ке српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде с |
поруку саопшти Жигмунду.</p> <p>Светују се.</p> <p>Јеремија има повељу, на којој је подвезан де |
ају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчане трговце разбојнички нападају, судија и з |
се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говор |
е весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће сла |
едаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту су ве |
ости, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне другарице.{S} Ма |
чувство обузме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времен |
као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманит |
накав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу ос |
, ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјениј |
не, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступ |
ци од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се |
ли кроз мноштво турско протући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} |
два дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стри |
} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот |
ко лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је же |
} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју ка |
унд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је |
во.{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски ц |
упити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је силан и |
поглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-па |
аштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S |
чкој царевини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи дола |
а ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељска власт допусти донде док се све |
Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као привремено правитељст |
ги, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости по |
м и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем п |
добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, инач |
ји се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светисла |
тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ва |
цу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер |
ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са сви |
земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако |
.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече намрштен Змај-Обли |
о јошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито кад |
блачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово |
ти.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је |
ком од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се |
мај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не мож |
Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу |
ово царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> <p>Један комад Срб |
е едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерили |
да пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног од |
ибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Ку |
а је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега ј |
је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</ |
као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили |
а одма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за ње |
’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити |
ма пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси |
p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуров |
> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају кан |
тада за правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем |
, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" /> спомени прошлих времена, и до |
му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет |
победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ |
Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> |
урчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држ |
е Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Х |
и’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности његовој рекао би да ј |
ресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> |
пије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као |
почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му |
познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољ |
знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти |
планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.< |
у палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да ј |
д турског стана изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситн |
па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед река |
> <p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама |
а растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у по |
ост је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли ни |
очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико сми |
вих речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окам |
а.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је доб |
, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и |
да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого на |
макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад |
ну ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почива |
је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин н |
S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да с |
њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану п |
а личност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на с |
имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је би |
к стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа о |
а на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробу |
ио висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мач |
— рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, |
илним, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме брк |
.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим.</ |
"363" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{ |
ека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све пред |
шта.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} |
е.</p> <p>После дужег разговора растану се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су п |
И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливај |
а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не је |
ио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче |
рањени јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарит |
што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније сви се разиђу.</p> |
е најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се спо |
у се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> |
ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих г |
Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После |
урака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше турске хареме дич |
ка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспотовица познавала је нарав дес |
неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета к |
на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне нек |
скре главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опе |
тијем.</p> <p>Војводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ. |
име Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде |
лави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело |
х хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, |
а шалу какову заметнути.</p> <p>У двору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} Служите |
<p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да |
код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{S} |
је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад |
<p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{ |
ости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могл |
арима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султ |
цкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као бу |
ће бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:< |
телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при |
тнаестој години са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар |
ја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обеда старији мало у шетњу |
пског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном и |
оба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспот С |
отив Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душ |
осава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био |
а девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године, к |
18590_C2.15"> <head>XV</head> <p>Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Ма |
намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне д |
ли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Рад |
леск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађ |
мало већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо |
е је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и срп |
домове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које п |
јном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и јед |
у као о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Новак са његовим војничким р |
љеним деспотом.</p> <p>Војводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им ст |
а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида |
и, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а |
о неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} Пос |
еда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишче |
ну особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском п |
и за Кантакузене, моје претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твоји |
траг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, протуку се, који |
Немањи круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског |
мешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољ |
тским уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја |
р.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уважења.</p> <p |
сију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се ј |
авали.</p> <p>Други опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калу |
</p> <p>Придворници и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у дв |
о ненамирено, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће |
гостима и по свом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма |
м двору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за које |
и војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, |
и новодошавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили |
S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} |
ко Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам |
вој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковић |
on" /> <p>Патријарх и Новак спремили су се на подворење царици.{S} Царица их је такође спремна |
би могли самовољно владати, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Ту |
Од ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали |
> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Е |
Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за |
али су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, изг |
је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које су |
уђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од буди к |
Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији није се |
па да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурчењака одвећ примали, и често на велики |
за обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом кр |
куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара |
ковом истом стању налазимо у каковом су се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог на |
себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е |
Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.< |
а тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевал |
екне умерено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима док не дођ |
шанове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда с |
м царству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђ |
је и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по дољ |
о се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Вид |
е игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, иг |
ећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали док не дође време руч |
урен му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећивали и саветовали.{S} Но најважније ствари међ |
то <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде. |
и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не би т |
раљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније када се српска влада рас |
своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p |
приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили да помогну Турцима угње |
ру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре |
p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало |
, из лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту се |
збиљски разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; |
Јаблановићем и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погуб |
а је издајство његова заслуга, и нијесу се могли подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањи |
ни, који нису већ били искушеници, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, |
} Познавали су његову сталност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Т |
у — примети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко још |
о је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком |
ту се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и сла |
Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отворен |
У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, ка |
и Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусар |
то је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По турском стану пролазећи рекао би д |
ит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на ј |
ћа господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’де |
сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста |
р је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим |
не и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p> |
, од славних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код |
против покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди |
го пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је бра |
спође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.< |
n="510" /> земљи главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је н |
ики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ј |
и као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не једном |
} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки тр |
скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана слу |
у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из оч |
а, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и п |
и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Фер |
домовину.</l> <l>Српска слава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грч |
том <pb n="334" /> опријатељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да про |
лицу види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице суза |
се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду — р |
покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, |
лампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> <p>— На |
а бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа |
смешећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за мо |
тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви |
задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт бу |
а.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Се |
.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синов |
умњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранко |
о сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао издр |
де држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стеван |
сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће |
српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши чудеса својом хра |
њао — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> |
Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p> |
енике, бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу |
и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује. |
плави’ на подобије неба, које жртвујућу се невиност изјављују.{S} Она је била прекрасна као што |
} Царица му све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не |
у их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло да се није добро збило на |
баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту ј |
ио.</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за |
p>Тек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преп |
о је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, и о подробностима га известио.{S} |
ника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ |
Када је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, ц |
итејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, што човека |
а на патријархову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била |
Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предавати, — рече Јеремија.</p> <p> |
спотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</ |
ојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико го |
да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву |
чвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женс |
ао ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Л |
/p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је т |
о какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да |
ио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво и |
и, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским властелама, који би за сре |
исине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} |
л’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја д |
другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремов |
/p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране зак |
и пуне изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Х |
две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђур |
де, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње јуначке клице.{S} Држ |
еђе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије |
а продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако |
ш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад |
> <p>— Једно се мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане |
адни на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побр |
p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељ |
опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, |
то јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, |
а Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег |
о што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер пр |
ребити и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љу |
, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто после косовске бит |
ко трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господари к |
да налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима |
у Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шт |
му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намест |
и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бит |
и слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени, х |
дну опредељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној |
{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он |
но господарили.{S} Вукашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — так |
у разним наградама можете после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> |
бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — зап |
нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољу |
p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и то турског султана Бајазита за себе п |
корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народу о |
смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, н |
ј свадби учествовали.{S} Већина се сама себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши унутра, покаже в |
вићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћавали, признао је законитост Лазар |
Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, |
деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће |
обије позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} С |
окајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два пог |
е памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, који у |
ви народној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положе |
’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу десет бор |
ако ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом ра |
30" /> <p>Харалампије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђерско руво, навлачи све делијско |
/p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми |
овог, који је после убијеног цара Уроша себе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу |
або је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све ј |
је после изгубљене битке косовске поред себе само патријарха и неколико стари’ саветника и војв |
бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l |
, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p>— Подла душ |
тљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу тре |
хтели, јер су требали такова јунака код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћ |
стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале |
ни не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогн |
ињу да смо им само земаљски неред после себе оставили — одговори озбиљским гласом патријарх.</p |
а Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске б |
} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново |
живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мач |
падајуће очино право другоме уступити и себе пред целим светом као какова кукавица показати.{S} |
едног или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности |
Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мо |
лановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Хараламп |
— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђ |
и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не |
једоноснаја</title>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Обла |
и вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да |
може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће д |
тију оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино |
’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — реч |
ео раздор правити, и <pb n="281" /> тим себе узвисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народ |
у је царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати мо |
кадашњег господара.</p> <p>Деспот изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом |
ни у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом |
спот као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампија, као што се |
аманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферха |
њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко. |
/> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашање ј |
а пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко |
се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече |
дог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити. |
нов телохранитељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стеван |
ес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога је свије |
елинске породице произишав, носио је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Његов уг |
нио.</p> <p>Премда старији нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, пор |
p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи печат царског великољепија, но одговарао је брижно |
од толики’ певача, — али није носило на себи печат благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све |
војом добротом и красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац |
саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињавате, а овде један истоветни народ био |
о му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таков |
ма пријатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством шкодио.</p> |
ћу руководити народ.</p> <p>— Деспот је себи задобио за савезника Угре.{S} Њихова судба је са с |
јатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.< |
" /> земље штитила, и сад те земље саме себи остављене мораду се појединце бранити против силес |
и сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> <pb n="31 |
остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палеологове |
г краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За |
Како се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бит |
е турским султанима одају, заузме сваки себи опредељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири |
о за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу |
е другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о пр |
Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војводам |
е и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напо |
on" /> <p>После косовског удара народ к себи дошавши само је једног честитог поглавара требао.{ |
а.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом морали прип |
ли, онемила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и нагов |
е јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, д |
султановог шатора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p>После обични’ почасти, који се турским сул |
цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у см |
Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која |
разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дош |
зетског господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је цело |
илеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезн |
руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, оч |
ћ је дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако ће с |
ско царство одавна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која |
шљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења, па |
овог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од с |
, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисл |
господара сачувати.{S} Деспот је морао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је |
усломанство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо |
аковим жалосним околностима, код толико себи противних глава које се у двору сада налазе, није |
може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Петошко остави дом, задругу своју, од |
ацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите |
а, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па нашој |
смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, н |
о Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се н |
то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, в |
сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му се ве |
ијатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се |
у, код турског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово н |
а своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, је |
, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са |
ј руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све ш |
и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством породице л |
е је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су |
м, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци |
де године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истина |
су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело свештенства није |
Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одважности да би се на свашта предати могла |
ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт доч |
и, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па тек |
клони.</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми каза |
луђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— К |
риграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас на |
иреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почита |
<p>У таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам |
и предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест војв |
о предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао |
кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у ста |
се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем |
е класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особ |
а отаџбине и народа, који државну владу себи присваја, и који једну част народа од друге цепа, |
а у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећни! — одговори Ђурђе |
војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора с |
оји је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милев |
новце на поле подијелио, једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио |
очке човеческог реда и сталежа, које су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S |
одликовао.{S} Српске војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> |
а и установљеног строгог закона противу себични’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у |
стидио се бар за магновење од сопствене себичности.</p> <p>Марко их је угостио, опростио се од |
е нису излазиле из чистог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за |
слови громким гласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе |
} Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољ |
леда као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, уздане, |
очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва п |
за српског патријарха.{S} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Нов |
трану нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, погл |
светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом породиц |
е цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, с |
ен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи њего |
е — запита Новак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја в |
амети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипа |
Београд је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У кул |
улази владика Леонтије.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему израже |
p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да ј |
сије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оцу Герас |
двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу |
д све телесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" /> уп |
еђ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, с |
ост, чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, вели |
о ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, п |
е змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му |
p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> |
p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонц |
ука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар |
паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.</p> <p>Султан започе.</p> |
На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, |
вог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу бац |
з призора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходи |
ну води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина |
и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.< |
ок зора заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста |
пана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба било кра |
љење добру вечеру, и доникле су заједно седели.</p> <pb n="416" /> <p>Јеремија озбиљан и мало з |
а су у познате животиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подс |
{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошк |
децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати |
.</p> <p>Ферхад опет прослови.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту б |
ом Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит |
да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском д |
ог властелина Јеремију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Свету |
жно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца |
и на деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту |
и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му ш |
} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та прс |
попови, калуђери.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђа |
ead>XXII</head> <p>У чадору Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша, нек |
и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ вел |
ио.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаре |
амије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат |
.</p> <p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задовољан је |
це Душановом народу — рече тихим гласом седи патријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко |
ње светлости.{S} Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем улази.</p> <pb |
т сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као |
, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харала |
урађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Об |
један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са пониже |
p> <pb n="433" /> <p>У разапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Фер |
се обично гости примају само са Русном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани уклонили с |
> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чул |
у, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се |
луђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{S} И дои |
цу Зулејку, коју никад заборавити нећу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, по |
де Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и пар |
Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан Рад |
аралампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван |
може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад |
Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војво |
ца.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспот |
био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и с |
уди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Зави |
измери погледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за |
танак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оч |
х, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу ува |
и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Фер |
ра ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издалека су хода |
с обе стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n |
Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, как |
и — рече царевић, па са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима је |
ралампије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што |
видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспо |
.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништ |
p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном д |
ишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша ба |
и исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и |
са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као |
ути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично није стало, почне се |
вом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако |
Поклисар се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше |
главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p> |
збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам |
а добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не |
ремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара Каралампоглију.{S} Сејмени оружа |
, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— У |
јмени воде поклисара Каралампоглију.{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бац |
>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог чадора допрати.</p> <p>Х |
аши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмени када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допадне |
еџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту с |
х да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то |
јанствено султан.</p> <pb n="434" /> <p>Сејмени ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред ча |
лаго.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте с |
мо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уст |
близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не |
благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p |
ош који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војво |
ивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теоф |
о постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ В |
чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Бо |
. ’Растовина све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијан |
<p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од |
ење, други опет у горостасним пределима секу грдне столетне ’растове за грађевину.{S} Опет друг |
ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пад |
/p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, други опет у |
блачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине. |
дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска господа долаз |
пасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, згарене, лепи предели турском |
мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље ву |
ху.{S} Марко иде као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турк |
деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело |
арко иде као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ |
ац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док су свом в |
ећ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, ц |
Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе Јерем |
стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе |
ка улака да прослови.</p> <p>Улак прави селам, погибне се са поштовањем и прослови српски:</p> |
ју се.{S} Ферхад-паша не пријави турски селам, изгледа као Србин у турском руву.</p> <p>Поздрав |
ажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ланац доприн |
не могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме |
Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у |
ве сами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше.</p> <p>Диван |
сам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам |
новић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у |
</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ласка.</p> <p>Т |
но, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може |
глије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> |
, Турци су господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која ј |
ам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, |
рада вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни |
S} У ово доба почне ишчезавати последња сенка српске слободе.{S} Слободни синови Шумадије прокл |
. — Као угашене две свеће показују гар, сенку некадашње светлости.{S} Стражар вином наквашен се |
ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите се о |
у у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на угл |
мски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамиј |
предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Л |
деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотиц |
од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријатељство не шк |
и’ уста дозната?</p> <p>— Јулке куварке сестра, млада Љубица, књегињу служи; Јула може што више |
дао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} |
з винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, |
арвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он |
ћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> <p>— Св |
м, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милев |
, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотске дворе |
пита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужује, да јој неш |
А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зи |
дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.< |
ка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено |
а раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на |
мало развесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек |
ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти нећ |
радалника, па се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страдалника се не сећа.{S} Тако ми |
сетити, јер раскошан страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима |
обар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џе |
} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се оне жалосне ноћи кад сте осљеп |
пе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу |
обе се војске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим хар |
сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одгово |
з манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног добр |
<p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и тр |
адбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једн |
Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри из |
зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша |
р му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</ |
/p> <p>То су говорили из опрезности, да си представе могућну међусобну опасност, а тако само из |
ници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељ |
ампија и њихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком пос |
окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи при |
а покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше н |
д онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене |
е Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да буд |
чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а кој |
>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш. |
бе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар |
а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна |
аралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи н |
срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твој |
е сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, п |
ити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> |
ах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један в |
вљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пеш |
а, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, |
е већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.< |
те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до |
да мораће полумесец почитовати, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав |
онаковог човека који је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не б |
еко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах саве |
ића крв је племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не да |
суглас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, |
илица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} |
може пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p> |
се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у с |
н.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{ |
1.11"> <head>XI</head> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господари |
ског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе с |
тога и у свим другим приликама искусила си царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разн |
и само Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> <p>Леонтије стане.</p> <p>Леонтијеве ре |
љу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се т |
риповедај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{ |
блак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потписао т |
не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт ни |
пунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Б |
ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубопитљиво Ју |
/p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихи |
ити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац |
нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се гла |
асом несташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — з |
већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска с |
мам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</ |
улазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера бранити |
да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне |
<p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, |
јка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву |
тавити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита |
али поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S |
рбегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш д |
те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с ле |
воје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје з |
борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску славу</l> < |
ошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са су |
су то нека изванредна суштества.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш |
дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас |
воју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу к |
добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турс |
а заходеће сунце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’тито |
свуда партају правио.</p> <p>Сад можете си представити, како се у овом намастиру под управом Ха |
нас најубогије девојке.{S} Представите си само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду |
, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, |
у вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступ |
Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нис |
е ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати |
ао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не |
му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе брани |
ано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно б |
и међу самим остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамен |
дбију, раштркају номадичне народе, који си час овде час онде домовине тражу, одавде се разносил |
урчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем поред пријатељске ч |
</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да пом |
ваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град |
немам, земље господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о т |
оју рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој т |
а Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, |
се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули |
ци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће трова |
Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као ш |
{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих гре |
<p>Манасијо, дивни богати манастире, ти си видила заходеће сунце српског народа, у коме си и за |
осподар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p |
. шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби су |
а калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> < |
ријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет |
p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта |
у.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио |
ом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слобод |
су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и тв |
</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господара.</p> <p>Деспот изван се |
ане господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што па |
догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, б |
ближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским р |
ласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на штого |
стијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p> |
Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку |
сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати. |
ар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но |
; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и зна |
ор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Д |
непомични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте глас |
не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо. |
гледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и до |
же носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не упот |
о јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно р |
</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остав |
’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту |
ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем ка |
ме је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово |
аква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, |
е што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати |
огли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пр |
о против Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у |
савезник против Турака.</p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе ви |
е.</p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад |
<pb n="219" /> финим средствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку прикло |
гда, скорим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспот |
краљу, дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш |
и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с мо |
то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— А |
Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, |
и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне М |
е од силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де |
, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани |
/p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, |
и код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чу |
:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и бла |
е са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам д |
држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло |
ош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна виде |
својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног јутарње |
добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, п |
о ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита Новак, који је знао да |
послушности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грмана.</p> <p |
започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то |
држе док султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за т |
о се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саве |
одно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над султани |
ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Се |
До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина са |
Голубац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро |
им да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{ |
ина започе.</p> <p>— Господару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ им |
урцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S |
p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми д |
ити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награ |
е уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи и |
но што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане |
вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p |
зујеш толику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније по |
је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> |
’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер а |
p> <p>— Ми Турци такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин б |
ови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> <p>Леонтије стане.</ |
невању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу |
дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је б |
да седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек |
кусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај |
ао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то ј |
прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; |
иђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те |
уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по |
родицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут |
пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује |
војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима вер |
ина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, опасности, више зла него доб |
урђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да |
, прослављени преко морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју |
, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да бу |
/p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српс |
данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} |
еобично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били го |
није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ |
м.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од ул |
мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свито |
који отвореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мор |
. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска господа долазити да с |
ла, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смеш |
Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} Т |
и.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима доведене су у хареме паша, да |
по првом и по другом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту трећи план, којим се српски |
је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, |
ашина столица, нису од нападаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градс |
, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Т |
сије турске повуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на |
стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити.</p |
још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бра |
па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне калу |
могућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо |
си од <pb n="359" /> јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за опасно |
књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати |
т, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p>Сад су начисто, могу сасвим искрени б |
сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким предати |
арска породица, по налогу Лазара, своје сигурности ради, морала се у Крушевцу задржавати.</p> < |
нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју војску, уг |
/p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове слуге, прихват |
онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се |
рхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Ј |
ије запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ кр |
, код уздивљаног коњаника нема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се п |
еспот и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера |
не, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се |
, Топличанин, девет Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме |
еме што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непознатих јела човек гладан остане. |
и овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге њежне гос |
и.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљи |
ишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјев |
о сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом народу — рече тихим гласом седи |
гово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече намрштен З |
младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне ру |
пски народ од косовске битке страда.{S} Сила турска навалила на народ, кад је властела српска б |
Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каого |
се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер |
лики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви пок |
се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, стреле |
а гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може при |
алинама Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војс |
својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се |
p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; али у Деча |
ије се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који |
нде домовине тражу, одавде се разносила сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати |
ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете |
ива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена бледа лица |
а утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српск |
да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги |
ле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Светисла |
и био да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, ш |
о скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ |
узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да |
, од почетка борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} |
S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, о |
де крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадг |
што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећу част српске |
не продре.{S} Једрене је корен турства, силан дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а |
своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на т |
адаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још д |
м брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњ |
S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Ту |
војим очима право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, о |
је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више |
са пријатељством својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај сви |
таје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и |
ајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље |
кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, премда им |
а је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више |
чинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се кла |
Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — одго |
l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l> <l>Силан бјеше горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Но |
l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчко |
унду одапрети, да се могу држати против силе доникле, донде док се побрину за помоћ са друге ст |
а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зет |
ију од доле заузели.{S} Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови бил |
л’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре пре |
народ, добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспо |
ву осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Т |
о где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војв |
бију насрнули, да се сама против толике силе одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас |
ити.</p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Р |
нила.{S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покор |
утемељи.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут с |
авала пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} Једни партаје |
абрао добар положај да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући |
ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под упра |
оборити, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, |
зару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, предао се турској зашти |
и, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски цар Таме |
опадне кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи материној и благу Бајазитовом |
<p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{ |
p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војник п |
еђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали удара |
е наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> <p>— Мој брат <ref target="#SRP185 |
љене мораду се појединце бранити против силесије турске и лукавства млетачког.{S} У Босној се л |
вратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да су сигурнији, |
а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што ви |
ремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{ |
а ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са |
а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>К |
{S} Он је увидео, да није можно турској сили противустати, па се јошт за времена натраг повукао |
и, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт С |
у ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду |
се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи д |
.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу стајали, но мноштву одолети нису м |
је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вуковци прешли на царичину страну о |
нда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају |
ла, па заузела после и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као |
е добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозив |
који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у м |
широм отворити Турцима, натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећ |
ћи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, |
ту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут |
и виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци |
града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на ин |
чунови носе спрему, путови загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва мож |
е знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да |
да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако с |
гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; |
о бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад |
у умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд. |
табу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смилова |
ати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па прослови:</p> |
’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> < |
а Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо н |
осле на Голубац — рече султан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли |
татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> < |
а Стевану опирати се, него народ против силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио најв |
адалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l |
рад се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S} Б |
p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Су |
шана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља К |
војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а |
ница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улр |
емена, треба световати се, на народу су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Л |
ерног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и |
l>Силан бјеше горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед в |
владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају док не |
е и капије проломљене <pb n="463" /> од силнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми мож |
каша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за пастир |
е да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скру |
ве то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, |
говина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а правде |
постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лак |
/> <p>Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву |
, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силним, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена п |
<l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад ос |
ме када је величаственији од паметних и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесели |
се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам |
-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шесто |
је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но п |
ленкосно чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзл |
Отац Леонтије, кад чује новост дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p |
тари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Ни |
дерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј |
велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} |
де да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има с |
То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, |
јетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну |
а Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{ |
дане, и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме леве |
међ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче |
у крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од мој |
го српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а гд |
о вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранкови |
Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо |
узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би |
е пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против н |
е бацати, дивље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле н |
ве и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па свак |
а за откуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато н |
јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узб |
обичну сјајност.</p> <pb n="362" /> <p>Силно јато црни’ врана облетало је около дворова деспот |
з Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Та |
овао се у босанском походу под заставом Силног Душана — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то |
славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног цара,</l> <l>Док је свјета, докле српство живи!< |
рстоносне <pb n="377" /> војске, поклон силног алеманског цара Фридриха Барбаросе великом Немањ |
ахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од напасти |
лаго.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде звека силнога оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко с’ чује.</l |
на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни |
о је да крунише за <pb n="544" /> краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке б |
а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном баштином.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у р |
ани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једн |
о што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи м |
и начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако вели |
му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, којој се прикључе и приврженици, т |
не султаном свију Турака.</p> <p>Сабере силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ |
ка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, вл |
’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</ |
јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> |
ну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, |
који сад међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, |
твори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацај |
а у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са неколико скока улети кроз капију, об |
ампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, по |
ремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Гол |
а кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за |
дати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> < |
а туђу несрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и богатством Бајазитовим, отпадила се од Светисла |
знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се |
е су заробљена хришћанска деца, која се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги с |
а право насљедија, јер Вукашин, који се силом на престол попео, и сам није таково право имао.{S |
еће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} С |
јери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фратри меденим рјечма заслађују и об |
сно налево.{S} Увидили су да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом прил |
тку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Б |
е нег’ што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко верује да наступајућем јуришу Јеремија од |
оваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали д |
еспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, само да прекине с Мађарима.{S} Долаз |
о би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку мора |
он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцима на равници као што је поље Косов |
S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско п |
А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S |
на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Има их пре |
и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар з |
јском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — рече угрејано Р |
ам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ |
убац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све |
оље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p |
које су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате |
че, које с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не |
емији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији п |
ковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророков |
е ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израи |
иљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, ка |
са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио д |
тој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад земље |
ивота отклонити га, употребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако |
дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени |
ви пријатељ народа, донде садашњу своју силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> |
} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са п |
има Бранковић повиновати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да пре |
ка сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију |
изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— К |
pb n="378" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто |
днакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, син Муратов, имао је задатак онај довршити, што су му п |
note> <note xml:id="SRP18590_N9">Треба: син.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N10"> |
а стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n="221" /> му Светислав, јоште млад, свагдар је |
а.{S} Међусобан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну |
бег — показујући на младог Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он |
не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војв |
ко, господар од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — од |
а’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије п |
има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада |
, старији саветник цара Лазара, Новаков син Светислав, са својима млађима и неколико калуђера, |
ависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се |
на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; а |
аже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају |
е величаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јест |
управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законит |
p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе |
на била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} По несрећи после |
ске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, који је после убијеног |
е законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак не |
а су деца Миличина?</p> <p>— Најстарији син, Стеван, нема двадесет година, млађи Вук, једва му |
вог Пазара пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се нал |
> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господара.</p> <p>Деспот изван себе |
урно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} |
и властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и вла |
карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или |
етислав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Св |
звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра |
амо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb n="354 |
ишћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам |
У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, јед |
{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побе |
ће посећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се ист |
за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душманина, да се тим начином српски род |
ка није могла заборавити, па је његовог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русн |
да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно |
аш.</p> <p>Царица загрливши свог младог сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван о |
траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милиц |
водама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће врем |
ко богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео с |
увши се цара Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи ј |
ородицу Лазара, на његовог пунонадежног сина Стевана — одговори патријарх, ком се погдекоја кап |
, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — прва је дуж |
дног младог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта |
едељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{ |
ћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњег душманина, као прави јунак руку м |
што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315" /> |
се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{ |
и, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, |
ву Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турч |
адава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но |
пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај о |
Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Лазара?</p> <p> |
ђенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Марко.{S |
ја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола цар |
.{S} Милица је са неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрам |
су млоги мислили.{S} Милица царица има синове, али нема војске да им противу властољубија Бран |
ћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за десп |
ђ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} С |
{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удару у Србију.{S} Јад |
Ја сам на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сах |
аво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћ |
="327" /> разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим |
абрао камилавку.</p> <p>— Свака струка, синови моји, има своју красну дужност.{S} Само сложно, |
а налазили су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргу |
млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблано |
вући испред насртајућег непријатеља.{S} Синови православног народа мораће полумесец почитовати, |
ва и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветни |
т, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо д |
дба је определила да се и мојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли с |
се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампије.</p> |
аблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p |
заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се |
е имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов ст |
он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb n="337" /> у свим ратовима једнаку су судбу |
могну Турцима угњездити се.{S} Лазареви синови код Турака; Вукови синови код Турака; Вукашинови |
еже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји великаши |
да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међу |
ац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамерлан.</p |
рђев брат, па по праву насљедија његови синови имали би насљедити господарство.{S} Но госпођа И |
.{S} Лазареви синови код Турака; Вукови синови код Турака; Вукашинови синови код Турака, српска |
а; Вукови синови код Турака; Вукашинови синови код Турака, српска војска код Турака, српска кне |
еће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, |
у Бранковићу доиста су сметали Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за влас |
рви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, просе <pb n="389" /> у ме милостиња.{S |
и.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринул |
estone unit="subSection" /> <p>Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опе |
хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и з |
ровчане.{S} Испричаћу им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиј |
="324" /> <p>Овде се састану најважнији синови, сви који су по несрећној судби рођења опредељен |
на Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако |
су прегорди били; то су били господски синови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слаб |
ледња сенка српске слободе.{S} Слободни синови Шумадије проклињу међ својима горама оног, који |
српске.</p> <p>Србија је покидана, њени синови једно од другог одлучени, одродили се од старе м |
толиког сина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју |
еци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи |
ша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће |
ти неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи ј |
ној се лацманство шири, некадање Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} |
млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Вис |
и неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; |
ство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се т |
обро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство држао се оне стране које Стеван |
исташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, |
је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако |
само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господа |
p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови, пре неколико лета по налогу његовом |
ло ником зла желити, некмоли истокрвним синовцима.</p> <p>Кнежевиће је срце вукло својој отаџби |
ра, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов |
највећем незадовољству скупа са својим сином натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица |
граду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који |
изнати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} З |
кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш к |
мрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину Јовану припадало господарство.{S} И сад, дакле, ви |
сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће |
к што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царст |
у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван др |
турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољуби |
, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се |
о је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, и |
брече своје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у том, да су одс |
Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> |
/p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђу |
а га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који са честита рада живе, воле |
пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.< |
родао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то |
.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни п |
осову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жа |
српски’ и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и арнаутски војвода, који |
а и колика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ру |
и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једре |
отив Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда не |
ијеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који |
от.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, ш |
рбијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било |
е би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султан се овим |
Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан много |
њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p> <p>Бајази |
власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет |
ћица, дарежљива деспотица, из њене руке сиромах <pb n="518" /> милостиње ће примати, путника гл |
ским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но п |
е неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађао је властелинске замке, дворе, |
ну, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље град у твој в |
азиту — рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинст |
да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нит |
та вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног ста |
, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо долазе и наране се.{S} Недељо |
сно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пр |
одигнућеш многе кровове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S |
бла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирк |
стања допратила.{S} И доиста, за једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у |
иште, да огреју, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук о |
на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе к |
ја још није пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити |
ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни в |
у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потр |
љати љуте коњанике. —</l> <l>То изрече, ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно |
собом осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ о |
дворјанским девојкама забавља, па поред ситне тамбурице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што ј |
Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутн |
ом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, |
инити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и влад |
есама. </p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело |
е мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке кр |
за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљ |
о их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гледаше к |
ма своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се |
рем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Т |
ло огњиште, да огреју, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није им дома |
рху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур |
ани са својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали с |
под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту мана |
г народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој |
Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасно |
српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба ду |
аву Душана; тако јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књи |
илнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; т |
плести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S} Долазе му по |
младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од оних р |
потресла и сунце изгубило своју обичну сјајност.</p> <pb n="362" /> <p>Силно јато црни’ врана |
ца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцима оста —</l> |
> <pb n="493" /> <p>— Деспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је |
ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали из |
изу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> |
и те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал |
да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужи |
о већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јери |
сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу |
Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p |
Европи прорасла, која је својим листима сјенку начинила, да христијанству зрак сунца не продре. |
а што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био |
су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облачина-Рад |
та ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, |
оде Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ |
војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Н |
ропкиње са распушћеним косама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пр |
катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земља све пршти, грив |
заковрчени бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од ј |
p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и нов |
<pb n="430" /> <p>Харалампије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђерско руво, навлачи све |
јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом |
да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S |
и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице |
тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџ |
паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не |
овић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна |
исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаблановић <pb n=" |
<p>— Хоћу, но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на пог |
но за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све до голости.</p> <p>— Како м |
у је опет место освете у руке деспотски скиптар предао, кану јунаку суза на прса, жалост му сте |
} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} Овако а |
вно је код Срба овладало отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар н |
чај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, |
крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом |
а је моја намера српски народ под мојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења |
деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то |
тва?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук |
рхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли падишо |
овој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске битке, после пада Лазар |
навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; |
г срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После оваков |
а тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и доса |
ван лане са Жигмундом, угарским краљем, склопио уговор, по којем мене Угарска после смрти деспо |
са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца су |
ено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, |
од Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.< |
</p> <pb n="380" /> <p>— Лане је деспот склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ прот |
И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срб |
, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак |
ластеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и |
идам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на потврду. |
тив Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо са Турцима ићи против Уг |
сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот зачуђен |
рати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота продер |
увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ ст |
ему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у свези злат |
ета од драгих камења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, на глави му самур- |
емија ободе силовитог коња, са неколико скока улети кроз капију, обрне хитро коња, <pb n="421" |
ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчекивали су неизвесну судбу, |
е тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику промаш |
нпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о го |
</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама турских леше |
отерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не зн |
творних душа измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</ |
донела је српско <pb n="524" /> робље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају д |
оји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено |
виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка |
их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње с |
Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанства.{S} Људе, кришћане Србе продај |
, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кн |
ика Угре.{S} Њихова судба је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо |
српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха |
Да си здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не б |
ај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, |
ађен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с на |
препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у |
у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n="252" /> <p>— Све се то говори |
а?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} |
римљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом налазила, па заборавимо ју ма |
зумео.</p> <p>— Предати, продати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја |
{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, добро познајем, |
астане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ј |
и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако пс |
ам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао издржат |
Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да |
м запињањем гласа почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог |
у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду |
изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Харалампи |
пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне |
им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> <p> |
и забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити ст |
Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Ба |
ред куварицом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан по |
S} Тебе, света обитељи, јошт досад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тл |
а ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не з |
ори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку |
иће наишли, који су у подземним стајама скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари поб |
м ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђери клечећи моле.</p> < |
ку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сет |
{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко |
осав му одговори да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> |
нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скривили.{S} Поштовали смо стрица, као свог рођеног оца |
ли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у деветом кољ |
лампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је |
је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S |
му изражено покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље д |
азит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} Онај, који је срећа |
се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{ |
о, послат је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Нијесу се слож |
ва? — запита Новак, најпре поздравив га скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен одан |
се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак био је |
храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворс |
красота другу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела |
д које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је |
чи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у манастир? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p |
м кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима |
зличити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирисом удов |
има познато, у каквој сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{ |
ти, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији |
удбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи |
ике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева деси |
о већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два |
може, врати се у највећем незадовољству скупа са својим сином натраг.</p> <p>Русна, приметивши |
дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у |
га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад |
нису били пријатељи Лазареве породице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им гов |
звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина дес |
о куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, којој се прикључе и привржен |
е.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова |
намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе турске хаљине, наките неисказане, јер султан хоће |
ојску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђур |
т Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краље |
убац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби |
/p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнез |
у у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Ж |
тари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војс |
ре на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске |
ити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магновење |
бе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против |
си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на које сл |
уководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ |
нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци н |
иран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо |
е каиљ налако Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабраних војника, колико се сам |
/p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим кр |
је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још ш |
илити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцим |
могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С |
ке, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Нов |
а.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу једним ударцем оборити.{S} |
ико снаге да могу наскоро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противуст |
огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилит |
ао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђу |
етињу ногом ступити.</p> <p>После цркве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа |
нке редове мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кла |
без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре саветнике, светује се шта б |
риша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду новом сил |
ито у царском двору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком звонце |
је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, понуђен |
Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не м |
живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са |
т позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.</p> <p>Султан зап |
код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак |
сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перјаниц |
тире, окована златна еванћелија и разне скупоцене утвари што су побожни српски краљи, краљице, |
> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са скупоцени поклони почаствовани, преправе се да се сутра |
p>Милева није се могла начудити красоти скупоцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премешт |
алампије, то је друштво састављено да у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за |
ао што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе пр |
би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог |
S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му |
ано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздра |
, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало б |
м људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк. |
ћ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли |
више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају д |
твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива |
ге старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине |
урци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те |
на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи ра |
стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти право говор |
је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунаци |
је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне под |
да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара |
добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Беогр |
} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигмунд |
а Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велик |
Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па нашој се пр |
.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се и није по |
али смо савезника потражити.{S} Од Грка слабе помоћи, наслова деспотских колико хоћемо, за се с |
абити; кад буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу |
а хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун |
а ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противу |
гано напредују.{S} Покушава нападаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа |
и такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ народа показивали.</p> < |
ко, све окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, м |
е у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коњ |
а јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе ви |
S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; ка |
квој капији примаћи, <pb n="431" /> ил’ слабијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу с |
способан и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овак |
нију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се |
в освету на страну, каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши, уважио је његову б |
от примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војводама и саветницим |
вићеве племените породице са свим њеним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ |
евачким пределима нову војску купио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње |
магати снагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искорен |
у, страну држати, једну страну с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и |
муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало с |
обље вуку, мушко, женско, старо, младо, слабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско тржиште |
, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, који од вој |
и су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као |
к са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} |
доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утамани |
е; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, |
по ’декоја господска свадба догађала, и слабо украшени зидови одјек су давали некадашње јуначке |
почео се извињавати, на које служитељи слабо слушају.</p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је р |
једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се св |
врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види |
е.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка с |
е противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што противу десп |
њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору о |
без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако слабоговорљиви, мучали су, једва чекајући да жртву одву |
{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем |
то сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој противстати више није могла.</p> <p>Свет |
але таков разговор, у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ жи |
д старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне терете сносити није могао, и тако као ца |
патријархову, који, познавајући светске слабости, са светитељском смиреношћу све је слушао.{S} |
њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на кога поглед бац |
и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се деспот |
лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако |
особито где се какав повод у поповским слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао |
ало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, и |
ље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштин |
, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опороч |
ом.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} |
Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље. |
У Србију, своју домовину.</l> <l>Српска слава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мор |
сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи |
> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при |
ама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де с |
ђу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково се име код нас |
а.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фан |
овине тражу, одавде се разносила сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, |
полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се куко |
ата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужи |
а му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу ж |
1"> <head>XI</head> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{ |
његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да оста |
н светог израза образ.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у П |
роду јуначкоме</l> <l>До милости, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска сваколика</ |
ару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} |
.{S} Стеван, стекавши у разним ратовима славе, почне своју снагу распростирати.</p> <p>Но куд с |
о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико греха!</p> |
ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат |
Призрен и Приштина, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се оп |
теван господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Призрен и Пришти |
и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ во |
у славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</p> <p>На београдским ку |
ма славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су |
ровела је на двору Душановом, у средини славе и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, < |
еније на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се |
е била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су били Комненови |
шевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка |
дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија т |
од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновило, па се и |
>IX</head> <p>У Дринопољу султан Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњеније млоги ве |
p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад |
исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи да отме |
к је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгу |
једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, син Мур |
још са некима, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчањ |
а Богдан.</p> <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</ |
иле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} |
ковићу, ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ зн |
е дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} |
па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип |
subSection" /> <l>Вино пију три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l> <l>Једно б |
православни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ће се распу |
о сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале.</p> <p>Немојмо ни |
а слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање |
Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе та |
мље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком, доп |
Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као го |
мном као добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики падиша, — проговори Бранковић — ми смо |
ти га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог |
све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има млого славни’, |
оси.{S} Пред твојим кољенима предаје се славни град Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, па |
цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати |
’, па опет напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им |
уке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рек |
ка, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка |
ару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно српско царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунц |
ве за маленкосно чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато ј |
Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђу |
е јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па ј |
долине су им у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</ |
бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у |
не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> |
лас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару с |
овићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, славног великаша под Душаном, презрително је у двору гл |
м мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} По несрећи после косовске б |
, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не го |
имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну ко |
а да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то |
вање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас |
сте, каогод у обичног слепца који пјева славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана глед |
суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног цара,</l> |
ример, пећки калуђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, п |
ери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој |
долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ р |
зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедерев |
од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.</l> </quote> <p>После ове пјесме јуначко |
, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађ |
воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он помишља, |
тни красан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтиј |
рохујало</l> <l>Куд однесе стару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно српско царство...?< |
дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака к |
а побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану пред |
<pb n="524" /> робље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерк |
ери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи наро |
служите, <pb n="382" /> појте у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане |
јом тугом и својим јадиковањем, као два славуја којима очи ископају.</p> <p>Међутим престаде и |
} Мирољубиво начело свештенства није се слагало са ратоборним духом војника, па зато војник рад |
у скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се |
љубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу стајао.{S} Да није |
ас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, |
да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где својим особинама, као оштроумиј |
а својим гошћама уживале су тајинствену сладост тихе нојце, поред танког звука лаке тамбурице, |
је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други р |
ом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покида |
најнесретнији.{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дуб |
да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су то |
ршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени и |
<p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферх |
свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити када велиш да је |
о што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p |
о они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођу.</p> < |
ве у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом |
истој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста исп |
у продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S} Деспот промишља, |
на’ранити; један ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог |
оше турске удворице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити пом |
ла за своје понижење.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, по |
је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш |
Што је желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђура |
је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији није се то |
ог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска завија, |
Голубац — одговори Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рамени, обрве подигне, канда још није начисто. |
ладила је речи царичине, но мало после, следећи својој страсти, изрекла је истој:</p> <p>— Исти |
ето оца Харалампије.{S} Његовом доласку следовао је издалека неки смех дворских служитеља.{S} О |
<p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побринут |
алосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног који |
е њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту |
де их слепци гуслама дозивају.{S} Један слепац проси милостињу жалосном песмом.{S} Једно се туж |
еди опустили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; ј |
сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела |
але с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бранковића.< |
Што се хтело, извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на страну.</p> <p>Харалампије се нада |
свим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Д |
тно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S} Н |
дно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуње |
био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи ме |
ог Ђурђа који нас предводити може, него слепога младића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Буд |
>Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су |
који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнез |
икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један |
народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Један слепац проси милостињ |
тво уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{ |
узи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има ко |
да.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, просе <pb n="389" /> у ме милостиња.{S} Огрјеш |
рио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но кад паде царс |
; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, |
је био такође још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика |
рево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула |
а, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупкост која је обично с |
отварају градска врата, диве се дивним сликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад видеше Кајицу |
битке на дувару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на К |
коне, одбијају од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајск |
/p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанствен, отворена лица, искрен |
ји Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, |
гој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Рад |
и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>К |
и Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би б |
јешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати.{S} Нитко смртни не |
ји би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, к |
а велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна |
б, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјел |
већем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен поклисар.</p> <p> |
почне ишчезавати последња сенка српске слободе.{S} Слободни синови Шумадије проклињу међ своји |
де.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролет |
p>— Подла душо, нама треба свјетлости и слободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар сл |
да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем |
имаду свега доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</ |
тлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} Толико |
витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како је б |
сет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb n="408" /> <p>Харалампије упа |
подарем Мирчетом, и узме у руке кормило слободне части Србије.</p> <pb n="332" /> <p>Нов ред је |
авати последња сенка српске слободе.{S} Слободни синови Шумадије проклињу међ својима горама он |
е истиснемо, окрепљени, можемо и другом слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, |
бре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једин |
пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити негдашњем јунаку код И |
Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не |
цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да |
ш бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити д |
p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, пеки, морали сте царство изгубити.{S |
а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају се |
и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја |
д је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од |
че чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш |
ла места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедерев |
ило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали би у |
ећ немамо светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте |
ветла царице, опростити, ако моме мњењу слободног израза дајем.</p> <p>После ових речи Русна је |
н детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодн |
тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.</p> <p> |
ам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт неколико п |
војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи д |
тив кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, јер ј |
купљиваћу заробљенике, бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје им |
еника, деспот их је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испр |
као жртва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси дост |
и људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и са |
а била је писана на пергаменту, великим словима златном бојом, то је писао монах хилендарски Па |
ољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Сам |
ђу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом жит |
умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Н |
ога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, |
а неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Ко |
дужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рув |
>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ си |
блановићем и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, |
ге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима свак |
p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је |
породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук |
<p>— Зато војводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге |
.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, |
Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића |
S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Је |
удите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде |
о управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Кора |
ао поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Т |
моји, има своју красну дужност.{S} Само сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душ |
ад, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака |
ду одржати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христос пропис |
чна татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће напа |
} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, |
ду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начис |
е живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зениц |
сти.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов слуга, добро је познавао живот и одношаје противни’ нар |
ојника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Тура |
ражио је какве вештице — одговори други слуга подсмешљиво.</p> <pb n="250" /> <p>Калуђер још ни |
кори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо срећ |
сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је |
ти учинити — одговори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдего |
т прослови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и |
онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p> |
памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја са |
нде неће нас нико примјетити — одговори слуга.</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га калуђер п |
лице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики кора |
манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на њег |
енство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пред краља, по |
нковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, с |
’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} |
се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти с |
судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилик |
е не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија |
ше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским конацима текар је бил |
, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се |
, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријарха као свеца неког поштов |
а ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови гости иш |
</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.< |
стају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој к |
, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света, веселе с |
у властели један другом преко неверног слуге отров даје, један другом најмљеном руком мучки ср |
шљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</p> <p> |
ругог, госпођа од слушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</ |
иђе с коња, и његови побочни, деспотове слуге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, праћен, поди |
и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у |
</p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од |
ило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се с |
ва, и унутарност.</p> <p>Деспот дозивље слуге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коње, поседају, на |
т код свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам |
о већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јо |
и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђером |
ркају се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови гост |
ар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри |
<p>Овде се мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два |
ло, почне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би ст |
ну Новака војводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи! |
и Јаблановић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака. |
да одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па прослов |
ти.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отид |
рхад-паша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ пре |
том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти |
ну киван.{S} Тешко је господару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним |
к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво п |
Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, |
</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, п |
<p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна |
ало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се н |
увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ |
з очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о |
не тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ н |
илевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријарха као свеца неког поштоваше, па |
ију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, |
тише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намештала |
а дотерао, а сад после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и уживам пуно султаново повере |
> <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски’ великаша, који већ одавна нису пр |
ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнак |
мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} |
тпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру п |
ој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмени када <pb n="3 |
о није, потребовао је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; |
сет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испуст |
зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цар |
то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурчењака одвећ п |
од другог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст нар |
сан метеж међу христијани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку |
рчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сата |
шта је хасне кад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазиш |
и свима прибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке остави |
но узети не може.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Проти |
з намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но |
<p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у ну |
авез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе |
да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> < |
се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту |
ештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, тр |
а коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изгубљен? |
<p>— Зар мислиш да срећа сваком једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај црвени може временом вели |
ерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлаз |
асну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узм |
b n="533" /> он и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво |
жеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p> |
е куварке сестра, млада Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро |
ем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они и |
ргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, |
.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па |
{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добр |
гу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и под |
— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p> |
ију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту славу великог де |
— одговори један, такође старијег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животи |
ви највећма разгрејани били, дође један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, |
се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и посадио га испод једног повећег дрвета.{S} К |
м пјесмама успаљивао је чуства дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушни |
итре, тај црвени? — запита Петар другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то |
ман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не и |
у оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, говорили су као о к |
одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац |
куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p>Служитељи на удаље |
следовао је издалека неки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S |
, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је |
у, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане ра |
калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног госта на миру ос |
ремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издалека су ходали чекајућ |
реправљало за ново угошћење гостију.{S} Служитељи су свакојаке приправе за то доносили.{S} Ишче |
хим гласом почео се извињавати, на које служитељи слабо слушају.</p> <p>— Немојте мислити, браћ |
’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и раскалашнијима постали, па су р |
викали су подсмешљивим гласом несташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад |
лили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселији, јер онда им свашта лакше дође до |
им служитеља предало се спавању.</p> <p>Служитељи на удаљеном крају двора јошт су ћеретали и ве |
не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима подозрителан.</p> <p>— Дед’, Митре, шта га |
е друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима познавало се да је господара нестало.{S} По |
p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу служитељима, остави спавајућег оца Леонтија и цео у црн |
ти могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образа који су му неко поверење уливали.</ |
гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским конацима текар је било весело.{S} Грман, Р |
красном Милевом, и дворјанком Русном и служитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало о |
е јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био |
ара по туђим земљама потуцати и Турцима служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом |
десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана служити.{S} Чудна среће промена.{S} Но Срби издржали су |
е трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да |
о, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком.</p |
над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје кућ |
им гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — |
ране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам мог |
ман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћед |
та чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је пра |
чи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, по |
и привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Та |
а мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели пат |
уке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада |
</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А шт |
ка раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де треба показуј |
којих се, на жалост, каткад таково што случавало, што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да |
у прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, |
ебудемо, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, |
ојим странама владају?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, јер он само жели да он уп |
сле смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, Нов |
а новац за војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> <p>Деспот поруку саопшти Жигмунду |
у, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред свима гостима |
е и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде |
претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носил |
обеду одржи, треба цару саветовати да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели |
и су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном прили |
е згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бисмо |
та научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издрж |
дусретали.{S} Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и дев |
у.</p> <pb n="480" /> <p>Бимбаша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и све |
елике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, па опет с |
о стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да |
био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, други Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, |
то, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p |
<p>Војвода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако не |
ић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, б |
сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас |
може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> < |
но.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} О |
ђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руководи народ.{S} И |
се извињавати, на које служитељи слабо слушају.</p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво к |
ваки жали слепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата ка |
p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорил |
није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} Материна воља је као заповест долазила.{S} |
као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, подсмејав |
ељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жа |
и раскалашнијима постали, па су радије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, |
где су Христову науку православни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће пустол |
а чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> спасти |
еспот прекине.{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком деспота задовољан, па пр |
е би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за наро |
лампије.</p> <p>— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља |
је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говорити:</p> <p>— Право има Драгаш.{S} М |
ости, са светитељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле |
н није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај |
де — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер велика г |
отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> |
ије ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија |
упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би т |
савати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ниш |
ушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога |
и што код њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. <pb n |
/p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петош |
<pb n="241" /> <p>— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, и |
ћ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио |
науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше родољуби |
спаљивао је чуства дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и раска |
разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван ради |
ру, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити |
а тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо куртал |
ладика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им уп |
вара једнако грувају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ћ |
ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ф |
прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која је |
митом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати с |
м војском против даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца суз |
ета, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу уловити да |
пруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На |
.{S} Једној мирној години две су крваве сљедовале. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
црвеног калуђера, на које је после смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у целом |
е спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и међусобни рат?</p> <p>Ст |
а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Харалампиј |
рх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав приме |
тву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи ост |
кнежевиће.</p> <p>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би |
ко те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харалампије.</p |
шта не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Н |
пим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша к |
ће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да м |
ија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека |
несе стару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно српско царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ |
а, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нес |
абију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ |
Српска се војска, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ |
а и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, < |
на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спеч |
ушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти |
о сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста |
ао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p |
е султан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се н |
S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако л |
да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха ст |
ошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници исповеда |
} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и |
скиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју твр |
тиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен |
е, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштин |
и своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па ма |
мо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог к |
заповједа. <pb n="399" /> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све |
Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече ма |
нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, с |
би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће нијед |
.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја с |
о војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска о |
нда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су |
зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо. |
оћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S |
реба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај |
S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и |
ни наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију |
е додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све |
јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли нар |
ише за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота дозивље.</p> </div> <div type="chapte |
је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га при крај |
чити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одрж |
.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да виде гра |
оведу коње, поседају, најпре разглеђају Смедерева унутарње површје земно, па онда одјезде ван, |
ћ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и унутарност.</p> <p>Деспот дозивље слуге, д |
бједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњав |
ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљед |
даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли. |
, чувам мојим прсима леђа султанова.{S} Смедерево треба да је стража прам Београду.</p> <p>— Не |
Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зида |
ево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану против Турака |
д тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије мезимче.</p> <p>У дворани дес |
.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја |
ен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево мора народу светлети, да из варварског мрака |
и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао градити. |
плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече задовољно падиша.</p> <p>— Све је то м |
уги ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спр |
ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под |
де и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђ |
епи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућно б |
оту само да пређе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће се, јошт није готов, а |
е, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћа |
смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то с |
да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Т |
</head> <p>Ђорђе Кантакузен саградио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево |
ти мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог б |
а.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће Сме |
естане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам |
да.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће Смедерево град наперен бити против Турака, да ослаби Го |
м.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарј |
у, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n="522" /> <p>Чују Турци, чују Мађар |
овци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог ве |
урским нападајима изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао још |
пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њ |
понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су |
мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва |
те, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине не |
S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за |
град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај красан приједељ, и зидај што прије гра |
аду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу |
, свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> <p>Лео |
ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака. |
ако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим прсима леђа султанова.{S |
прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали ни |
"> <head>XXXV</head> <p>Кад је Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је би |
могао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и пропасти неће, |
овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија да |
дерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедерево.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
Тако једаред <pb n="361" /> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, |
S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедерево.</ |
кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо тако наго |
ест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> |
е станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати град, |
овину поклањам теби, деспоте, да градиш Смедерево, да накнадиш овом манастиру штету што су хуса |
е Жигмундову војску код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смеде |
и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу Смеде |
/p> <p>Донесу јестива и сваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни п |
аше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> <pb n="225" /> <p>На |
та.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мене који сам с |
ути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошко ова |
ода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му ка |
p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Б |
уги добри калуђери.{S} Који што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу |
спитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену доважају Дунавом и |
е раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти убли |
о дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао.{ |
S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака |
унапређивања тицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Њег |
това, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <milestone unit="subSection" |
/p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, и |
ати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори с |
/p> <p>Неколико дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек улака |
спотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ |
е први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове реч |
ости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је показивало |
жну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвујућу се |
проти’ Светиславу за први његов познати смеј. </p> <p>При том Милевин образ нека стидљива румен |
/p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уважења.</p> <p>— |
ошко све то говорио, гости су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији није се то допало |
ивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога |
м духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав пов |
на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио |
д нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт |
? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли |
ошко овако разговараше, донде се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Весело |
теља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Харалампије беше чудан светац. |
нда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје и |
ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубав |
ко, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, |
једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{ |
е распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као |
{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфово |
ла да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђа |
да је господара нестало.{S} Постали су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{ |
ажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који |
би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не см |
/p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери |
демо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац при |
о.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог пра |
и његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у |
ене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену т |
ранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском |
м, утискавају се у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас с |
ам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би се дао на |
раду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> |
ерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина сме |
сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту ј |
војника, колико се само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже да је кадар бра |
и предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S |
р?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кок |
бопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубави; |
можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш |
је по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у на |
аво говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манас |
илику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и уд |
даде.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њ |
о највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не др |
ојска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да на |
Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} П |
нако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава |
ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи |
су и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману год |
годи црвеног калуђера, на које је после смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у |
коло Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, |
а у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на његов рабош друштву веселост у |
говом доласку следовао је издалека неки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Хараламп |
црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је п |
шити, и не један кадионицом јако димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто |
продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка |
то му је калуђер постао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а |
ине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а да н |
и питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> |
ма, будућност се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој |
и његов мало изванредан поглед такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезо |
дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало см |
гу! — рече неки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.< |
ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу |
давна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се од |
аблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Хара |
показује му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с |
у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђ |
и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољу.{S} Патриј |
ица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности његовој рекао би да је цео кал |
еја</title>”, и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицом јако димећи смех свој за |
Светислав и Милева одвећ приметљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро |
но изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</ |
во што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити да га та по |
Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и |
о себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му се већ виш |
p>На то се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине последње ове речи Светиславу.</p> <p>Пе |
ви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title> |
оцем Харалампијем проводио, и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војвод |
а Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се |
рагоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стева |
анко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засес |
м, сватко своје извуче.</p> <p>— Дакле, смије свашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се ч |
а кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече што мисли о њему.{S} |
етуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, пеки, морали сте ц |
анум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиљат, упи |
ћу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да са |
сље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p |
у их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће |
окајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.</p> <p>— Ја |
Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да |
аву, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити н |
дишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</ |
е поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мрамор.</ |
> <p>Турци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе |
ена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да |
и појединце утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Сам |
, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побожног п |
уду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити поштено, онако како божији зак |
ов храм ступити, нисте кадри искушеније смирено подносити?{S} Тако је отац Герасим искушенике у |
се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и вел |
Пахомије је уважавао Леонтијеву науку, смиреност и родољубије.{S} Благополучије српског стада |
е пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности |
а виђело неко особито благововјенство и смиреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао с |
пустиник провео.{S} Наука, честитост и смиреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Нар |
и дечански.{S} Отац Леонтије због своје смирености био је љубимац и достојан ученик патријархов |
његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих љ |
/p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говорити:</p> <p>— Пра |
ајући светске слабости, са светитељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и св |
S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти |
„мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{ |
очивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може |
тли.</p> <p>Деспот, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напред |
, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са д |
>Сад је тишина у манастиру, калуђери се смирише, па гледају свој посао око манастира.</p> <p>И |
а је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, цари |
нути због њега проливена српска крв, па смисли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Т |
<p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градит |
тити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај |
авара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му |
и’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено буде да |
Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам |
с радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он са |
горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелик |
мбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша разабере се.{S} Заповеди бим |
ргусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, освету смишља.</p> <p>Његова гордост је понижена, крила су му |
пре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега мора |
ти се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лу |
да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се |
наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — рече подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је отац |
и да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, гд |
<pb n="239" /> <l>А Татарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па |
оследњим уздисајем све што га окружује, смлави.</p> <pb n="324" /> <p>Овде се састану најважниј |
ој борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{ |
од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам ј |
Јеремија прослови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад |
овори патријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје? |
те ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била ј |
лупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним |
слим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} |
братија такове су нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то |
и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ удари |
ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и и |
хад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу |
а оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p> < |
ћи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И ка |
потомке побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себе оставили — одгово |
ла.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао |
а нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме б |
није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душан |
о изгубити мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — уз |
прослови.</p> <pb n="452" /> <p>— Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет н |
би знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турч |
а дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћа |
могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми |
рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> |
онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Господство |
е тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентам |
Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ће |
.</p> <p>Ферхад прослови. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде |
p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад- |
и.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, п |
жни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све |
ле завади и појединце утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Тур |
прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољ |
с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци позн |
"> <head>VI</head> <p>Знаће читатељ где смо Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакл |
име шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни з |
а сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држал |
збогом“.{S} Јаблановић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу |
отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слоб |
.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то |
, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад |
ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце да |
мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак при |
ер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу |
S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље |
хватали смо најближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину |
исмо ником ништа скривили.{S} Поштовали смо стрица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоме |
.</p> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, |
е Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримил |
о, сами собом не можемо успјети, морали смо савезника потражити.{S} Од Грка слабе помоћи, насло |
ама страшћу, осветом ослепљени, хватали смо најближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег на |
ој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости на |
p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побјед |
S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама ба |
у прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родби |
у пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија |
н био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штав |
га још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то |
да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта |
p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref target="#SRP18590_N6" /> Сад од теб |
ослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref target |
Ферхад-паша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-па |
оју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити |
амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо |
они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p |
— Голубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Д |
а сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ |
Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми оста |
рхимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдати.< |
млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај н |
</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — ре |
и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа |
лики падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта |
ово људи — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на мо |
карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбоље |
дма’ послаћу султану посланике, и с тим смо свршили накратко најнужније што се чинити имало, и |
дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јун |
ко је господару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу |
ајглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би преда |
="534" /> мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не може б |
.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, |
ио, и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, ц |
елиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје остављала, |
се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са свој |
лтану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, м |
ар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретни |
м.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако |
{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се п |
е изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царе |
Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках |
је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</p> <p |
/p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим глас |
одо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> |
<p>— Свакако.</p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а |
то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{ |
именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку |
алакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупчета на ужетима, коњи запл |
рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, јер оданде је мог |
га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и посадио |
ли.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} |
сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју |
дају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет с |
p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хоће |
асове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де с |
ају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на |
и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, утискавају се |
Харалампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог |
еба цару саветовати да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада |
аставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цр |
ад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком на |
да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад пр |
тити их слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; |
али сву његову доброту излити.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> |
пио уговор, по којем мене Угарска после смрти деспота као овоме насљедника и деспота признати и |
идите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и п |
в, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину Јовану пр |
их за српски престол спасем, који после смрти Стеванове само њима по праву припада.{S} Овим ће |
, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало |
е тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму |
от кулу испразнио, први пут одмах после смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту ви |
18590_C2.14"> <head>XIV</head> <p>После смрти деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бра |
није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао ча |
а нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубило своју |
а онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изг |
ога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини роди |
но] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулејке зако |
ћи.{S} Морам гријехе искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је шт |
у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да с |
в, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царст |
од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Пат |
ранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да опере |
ло кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да |
</p> <p>— Господару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствова |
а, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба |
p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнак |
} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се д |
о стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане вес |
бибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> |
м у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борб |
селом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да |
згода стићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се особи |
шко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико се |
нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} |
да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му |
а и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио |
човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голу |
тати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сил |
а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против Турчина, а |
слози христијанства сакривена је турска снага.</p> <p>Леонтије достојанствено изрека ове речи, |
да су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, да им |
ћ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петош |
тпадници.{S} Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ и |
т за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста т |
најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Н |
слободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне |
ад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт опред |
илица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p> <p>Ца |
јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод дад |
идила да њени приврженици немају толико снаге да могу наскоро толику војску скупити с којом би |
ојим племенитим предузећ’ма потпомагати снагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а |
, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што |
а л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим не |
једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и п |
ржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Турака, да |
нагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душа |
дрене, <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог |
еревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да ви |
за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле |
ши у разним ратовима славе, почне своју снагу распростирати.</p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> |
ступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет узд |
има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један и |
једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао |
иља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му м |
г народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не је |
но стадо деле.{S} Како је млогобројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши |
посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и |
ет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разли |
х на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи |
т, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Патријарх је |
ажни младићи.</p> <p>Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S |
ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> <p>Кнежевићи спавају, снажни људи в |
ољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстон |
о ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд ко |
ћ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} |
ку, мушко, женско, старо, младо, слабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скоп |
осова Душанова властела отела се.{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{S} |
а, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначког но мало одвећ упорног и гордо |
воде?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, дивном руву.{S} На г |
а се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Но посл |
ктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То |
и, говори канда није турски паша, канда снева, канда је хришћанин, па исповеда терет душе своје |
ју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од |
тва.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин право |
Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једн |
да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </div> <div type |
<p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међу коко |
задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождир |
>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезн |
да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нароч |
купити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и ст |
ух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом мест |
силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква |
сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има |
та тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној |
ји већ због своје слабости ратне терете сносити није могао, и тако као царски саветник бавио се |
ма тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>После по |
се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, просе <pb n="38 |
жасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и у |
.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздиш |
е на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о |
су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска на К |
чаје оновременог српског господства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као ш |
овић са својом пратњом показаше се пред собама Харалампија који им насусрет изиђе.</p> <p>— Доб |
ки станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради |
е који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, с |
ђе спремна примила.{S} У једној великој соби где се обично гости примају само са Русном седила |
одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењима.</p> <p>Властелин Прибац, војвода Јабл |
него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу о |
иваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица |
рбима сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће с |
д <pb n="468" /> и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на |
ио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, крви |
онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама |
а нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и десп |
ао да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу несрећу која |
астиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех пока |
поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред ш |
дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке дец |
тац Леонтије поведе једно десеторицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија ме |
код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога не може да п |
Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима |
— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Мариц |
.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се |
и се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <pb n=" |
це брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој |
није, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира довели какве лијепе две цуре, да их |
урска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш |
града, дочекај Турке, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p |
народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали смо савезника потражити |
<p>На путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије.</p> <p>Деспот проучи поруку.{S} |
без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је |
рло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, |
ке слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> |
ризнати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мор |
арца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је бољ |
луђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су |
.{S} Прочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе правити о растројењу српско |
</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер онако својски и умиљато, ка |
болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел |
да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски р |
алогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, као на |
ло да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, |
морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, |
авди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војв |
оје су домовину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђ |
ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се зава |
е себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Харалампијем једнако з |
јећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један |
ојводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити н |
д намета једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народ |
у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, |
кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини један од другог отимају, на |
обро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате |
убац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас |
рају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у ск |
а је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова |
и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим |
ц са царицом тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да тако над својим стран |
итали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави какову Христос пре |
само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Срби |
ови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са св |
и.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до султановог харема?</p> <p>— Но |
> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, с |
скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном народу треба да |
вори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш собом толико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} |
рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразговараше, док |
беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје од |
од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света ви |
ство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Ту |
пша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но сре |
ши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, одлети ка |
небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном боса |
Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ доша |
ољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половин |
н са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} Тако т |
ачки, једни носе стреле, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту пр |
ћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав |
ојска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови!</l> <l>Грчки царе милост од нас проси,</l> <l |
ура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокриле, златних п |
красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима доведене су у хареме паша, да откинуте од св |
тину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресав |
хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђер Х |
Потомци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја, саградили су си |
а спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, |
тва учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одса |
мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S |
.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да т |
силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити.</l> <l> |
асити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар |
Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски |
{S} До распетија је икона Богородице из Солуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у руке к |
ада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> <l>Стад |
т Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l |
вно мученија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, та |
на.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Срби |
рого постило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопходимог граха, са фини |
еднуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности.</p> <p>Марко их је угостио, опрос |
} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које пак због красоте вароши и велич |
дошао, није замерао, поштовао је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав неприј |
т, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Фанар |
м васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те у |
ог граха, са финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном |
ијарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и дру |
Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом немирно |
не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очит |
ма, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, |
, оставимо их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем о |
дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и брати |
н је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријарш |
м прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост |
ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражи |
/p> <p>Пајсије да на знање да кнежевићи спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два ј |
жевићи снажни младићи.</p> <p>Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им |
дремали и легли.{S} Још мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнежевићи спавај |
ује неки жагор међу служитељима, остави спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе |
се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер |
вде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђер, |
тријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се та |
викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p>Служитељи на удаљеном крају двора јошт |
јим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног јутарњег п |
ко.</p> <p>Докле је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Хар |
и.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе забор |
ело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи н |
, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку |
код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог |
ом, на које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не |
мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Срб |
не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би |
градиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу са |
у, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и |
часу доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац зав |
ћа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и |
ш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он |
рад ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, |
у порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече |
/p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам трен |
потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатанина с |
а Србији нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе |
рави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као ш |
о.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богородице, издајице Јеремију, Јабл |
жи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, |
ину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не б |
примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у ру |
иписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа није |
Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патри |
што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</ |
к Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не см |
ски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова |
о своји’ крвави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гла |
тране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча |
ељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се саст |
е, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} О |
а и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли. |
ане власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-д |
о куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који |
усулман буде победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулма |
рода ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако |
за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи непријатељи с |
аштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ д |
арода срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је б |
ш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301 |
огло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На К |
сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом |
рке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ т |
е доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрје |
ипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л |
и читаве држао, да их за српски престол спасем, који после смрти Стеванове само њима по праву п |
} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се на |
урчин, с друге лацманство.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S |
Турцима примирије учинити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдогл |
ијарх даје молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; с |
е у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за |
а западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је |
а за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сад |
ници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већо |
и на тај план, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p>Магновење је било згодно.{S} М |
а је икона Богородице из Солуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а |
ивусловити када велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и нај |
ајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својом в |
.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати разн |
арченце светог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоносне <pb n="377" / |
ма утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотворни побожни |
е у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није |
оји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина пор |
и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески род, а ви цр |
, који као Турчин није изневерио Христа Спаситеља, који га је под својим именом у овај свет уве |
а голи прса крст <pb n="540" /> распећа Спаситељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увје |
у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Срб |
идајте Смедерево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb |
уд махала, и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам |
и су последње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царс |
напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за |
покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> < |
ило, можда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун |
чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад |
вар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> <p>Једн |
необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему |
шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, како сад |
без крепке руке српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинов |
е војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дун |
’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Б |
натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста п |
смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио |
у употребити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о с |
ити, могу јадно сироче од самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p |
ве земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукам |
ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Б |
њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије д |
саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита пат |
и неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је |
кривудајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и вра |
полумесец почитовати, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини |
делија убија Мусу Кесеџију због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњ |
а свију страна оптерећена.</p> <p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у |
аје Хилендар и поглавара му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је и |
м?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће |
ло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на згариштама подигнућеш |
еба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, |
близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бран |
ио издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљеби |
они.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане главе што мисл |
епоручује; није било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветава |
ет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, посваде се.{S} Милоша назову невером, Милош о |
ном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о |
ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, ч |
нђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију често откривала, па временом срећа |
> <p>Јеремији су биле познате све тајне сплетке, којима се српским народом после косовске битке |
ао неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не једном и |
а Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код ко |
</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Р |
и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је |
и, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S |
ке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, |
а Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да с |
вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну |
ји не допуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, <pb n="304" /> у м |
намера српски народ под мојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења изговори |
мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се |
и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одер |
вала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука није могла |
идеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за |
у угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиренос |
љство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да не |
побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово ме |
> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душ |
то нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још |
се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с |
тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у М |
већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S |
рста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоносне <pb n="377" /> војске, поклон силног |
помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам |
е слава, а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају младоме п |
шт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког |
боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног цара,</l> <l>Док је свјета, докле српство |
Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљ |
ије ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, |
Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p>Јошт онда није се мо |
бдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јуна |
земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми |
ишља, муте му се у глави <pb n="388" /> спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{ |
ећ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срц |
ад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb n |
> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само тр |
бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И српске <pb n="273" /> попадавше јунаке Т |
ди, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да с |
е.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Мил |
ири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што спомену, честити деспоте, да Харалампија и војводе од с |
коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог споменула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе |
а јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</ |
а куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје остављала, примјетила је |
лађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујако |
њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то |
ем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас прек |
т.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове подмукле |
јевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суз |
не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи |
е војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне |
ељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјеч |
срамоту увеличавале.</p> <p>Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби учествовал |
еног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави |
Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <p |
ад.{S} Само о кончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> |
рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо |
Розгоњија погледа, Розгоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у |
допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији на сохра |
и не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, корита за во |
на, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко се |
да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} А |
налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био |
л диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} |
ба гледати на то да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци |
јвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подвргавали.{S} Ово видећи |
никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева н |
, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не |
т и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, |
ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама |
езди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу управљено.</p> <p>Бим |
, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се с |
о царство, да је то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико друг |
p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске |
о се опросте.</p> <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> < |
а зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповедити |
ман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, п |
ерхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан непријатељ Исак-паша ј |
опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одап |
Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не би тко |
или, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одговори Лошонци.</p> <p>Краљ сле |
не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да знак Пајс |
Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војс |
товарили, и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановић |
у, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оруж |
алог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и морав |
бадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им |
> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањи |
ијем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </div> </div> <div type= |
евања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> <p>Јерина изи |
сти од драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а |
и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га п |
it="subSection" /> <p>Патријарх и Новак спремили су се на подворење царици.{S} Царица их је так |
што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајаз |
> <p>Кула пространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други суж |
ом бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипт |
ом.</p> <p>Војводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им стране и котар |
те и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} За |
е вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и ба |
у до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <div type="chapte |
дана сам благословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе |
ти кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ дру |
в Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину д |
одворење царици.{S} Царица их је такође спремна примила.{S} У једној великој соби где се обично |
о на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њи |
И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а су |
е; оружани момци, мала пратња четворице спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт |
ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би са |
су морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p |
о јуришати може, војници стубачки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште пред |
ко ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Је |
уришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јуришима уморе |
деспота.</p> <p>Убојно обувени, чекају спремни док зора заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе н |
пет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне с |
нак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота, ил’ н |
Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага |
већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном го |
ига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта |
једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по |
} По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од силне марве, коња и волова, |
ругу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађар |
ти морам, није ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми |
} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се |
иже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> <p>— Најпре дони |
шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог шатора.{S} Султан их пусти к себ |
чи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станит |
д града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чи |
е навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да о |
памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја с |
ни непомично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати |
/p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Деспот погледом ме |
реко њих читави се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и |
рад допадне српских шака.</p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина |
ким синовима, на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт досад није скрвн |
овеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила |
на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов |
оћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-паша.< |
вима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланца падне да одјекне у с |
ривен црном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет в |
и дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паш |
о, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет |
} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да |
т и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{ |
ам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанства.{S} Људе, кришћане Србе продају као ро |
>Једва с’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о с |
а, о харању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Харалампија, и издајничких војвода, ко |
ном остаје, почне јој пребацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не пом |
еме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чек |
кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале.</p> <p>Немојмо ни спомињати све ко |
у утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки подносио.</p> <p>Милева једнако јеца; к |
но српско царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуначкоме... |
а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградским</l> |
медом смирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не |
ма што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и |
ку нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмун |
ог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вече |
ами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Ву |
ски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на |
а мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Тур |
душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да |
/p> <p>Он Бајазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласн |
је тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних кр |
, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви по |
надмашно српско јунаштво, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће по |
дно властелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспо |
} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S |
да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Румелије освојити и победу косовск |
љу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} |
заштићавају уступање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Б |
опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби о |
ш к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је |
исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> |
страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ к |
и?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њ |
ве влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка |
римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу при |
} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место је |
морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопоља десил |
е чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о том |
уби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом убије брата Мус |
о.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике за |
чији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не |
у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све у мир |
е могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславније |
пским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказ |
овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражи |
љу, срам човечанства.{S} Људе, кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варва |
и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, |
, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једн |
p>Сабере силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусино |
ла, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо, слабо, сн |
урски санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, |
ој околности није требало да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће |
ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но |
та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учиње |
села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија уби |
гали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као ста |
како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној години две су крваве |
их гостољубиво предусретали.{S} Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са сво |
} Угре Турци познају само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједар |
јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа |
напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван поз |
ти?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасн |
зије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Срби |
или Татара, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванр |
ти ручак справи и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пред Србином |
инове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Аз |
рашно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> <pb |
и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски пока |
а да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац. |
фи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке уд |
земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Ма |
о одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред |
могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао |
ље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста б |
ого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске рук |
тељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побож |
овор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S} Признао си |
деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ д |
лаве, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од |
овог посредовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са скупоцени поклони почаствовани, пре |
Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати.{S} Дај, кра |
{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Тура |
е са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, |
бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, д |
је домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко по |
мрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, |
јати може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, уго |
служити.{S} Чудна среће промена.{S} Но Срби издржали су последње нападаје Татара, и са тим спа |
изантијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дош |
{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Ми |
г’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихна.</p |
у и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
у, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати |
, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд |
били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и нес |
>Откако се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} |
з битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се помало крепити, и доиста збрисала би се б |
х увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, велик |
о све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју |
саставити, написати, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спрема |
тара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ |
српским народом троје четворо владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад |
судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је н |
д која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, п |
, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, |
ада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску |
ца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи п |
еоград у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.< |
До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска |
тице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се станила, он |
ко ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн |
владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, да |
аревића.{S} Деспот је искрено мислио да Србија, српски народ, добије једног владара, да се све |
дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јерине сабијено је |
тир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни падишо, док |
бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат |
, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стева |
аџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обил |
ва и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су таков |
ког.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само што је |
у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији |
скинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други шири |
збиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и паме |
е султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити тур |
д доле заузели.{S} Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у п |
ењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздр |
ћ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Обла |
то би био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним пријате |
осле Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили |
едње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у |
својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, |
ру, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Фер |
Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синц |
истиће лаворике са круне српске.</p> <p>Србија је покидана, њени синови једно од другог одлучен |
ад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, п |
вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дјела — рече протовестијар војвода |
х стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије мезимче.</p> <p>У |
ошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и |
деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, разапети чадори, то је |
ј такођер грози само у дољњим крајинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и мес |
краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за <pb n="544" /> краља |
ели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није |
о си ме као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, |
а се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад |
брат брата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, на |
нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманс |
рвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, н |
сјајније заблистала.</p> <p>Један комад Србије откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, |
како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искре |
ази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, |
дно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у о |
и дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама турче, које с |
ихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању-но |
а, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко |
се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије мезимче.</p> <p>У дворани деспота светују се дес |
да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S} Деспот |
аво да се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмунд користи.</p> <p>Деспот изриче, да своју |
предузети науме за коначно развојевање Србије.{S} Они пошљу нека мања одељења на чаркање проти |
} У Босној се лацманство шири, некадање Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пруж |
нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерин |
реко бугарске границе намеравали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљен |
дужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то се није зби |
> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то б |
зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђ |
е.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ од косовске |
ек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, |
едем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешт |
ветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</p> <p>— Непријатељ ј |
м, и узме у руке кормило слободне части Србије.</p> <pb n="332" /> <p>Нов ред је заводио у Срби |
г’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожн |
, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ б |
мењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом деспот.</p> <p> |
аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зида |
се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бо |
а, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука |
е да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Обл |
јо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.< |
<p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара |
први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} Овако ако остан |
мо од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Х |
доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује |
орчен Облачина.</p> <p>— Такав је живот Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је животарење, н |
чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господар Поморја и свих српских земаља“.</p> <p |
ка опасан, чека се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Кос |
ва, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали да се почека док |
о је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није никад сј |
да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; |
служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олт |
и Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршај |
к му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од властеле |
српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију |
а, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци |
Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против сило |
о се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом |
ти не може.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Против Тура |
допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игуману да боље |
рпска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најср |
д деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, |
опустошене пределе, каквих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с |
евићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покид |
p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, |
ко ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у црк |
српског господара.</p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе ј |
и подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, како да ја немам, земље |
ац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто ми |
одговори Ферхад.</p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у у |
нце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помисли |
и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="328" /> <milestone unit="subSec |
деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
одио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, ј |
рв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити |
S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а рашт |
је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Гол |
њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије по |
<pb n="332" /> <p>Нов ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, нар |
ај свих његових некадањих мана, које су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, храброст, досе |
ака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом так |
оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Вл |
е смрти деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Сте |
} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарск |
чено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с једне стра |
у чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, утискавају се у деспотове границе, и смерају п |
е била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше |
на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешк |
хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајази |
ти; хоће ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом овладати.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет ц |
, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, и по |
ара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговор |
о у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Ту |
N10" />.{S} Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народ |
у за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно и |
и пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За крат |
ти, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао |
а Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас |
нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> < |
о, <pb n="385" /> канда предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је |
на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са |
се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} Међусобан рат |
ко се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да м |
м, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n="336" /> <p |
спота признати има.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против толике силе одржати |
вију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепим |
јвећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже риј |
мо продријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај красан пр |
е реч деспотова.</p> <p>— Непријатељ је Србију опасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села, в |
да подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годиш |
, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем с |
ела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Лео |
овали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви, и то п |
ара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слу |
диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" /> мост |
мунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану предао.{S} Држи да |
цима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм отворити Турцима, натуштала би се силна ту |
а.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског |
Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилос |
Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је би |
о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се |
и, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у Карама |
529" /> наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба |
калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по дољним српским мест |
тке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене |
, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милиц |
еспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испу |
адан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са великим господарем Мирче |
, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа н |
буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд |
речити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могл |
инове напутити да с лацманством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на |
>Тад се врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домовину.</l> <l>Српска слава по свјету с |
е деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да |
право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као де |
ду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, вел |
своје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две силе Србија |
.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима |
те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигму |
војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити није х |
стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је с |
рци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака.{S} Да нема Србаља, |
ко је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале за собом повлачи. |
о миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет |
је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу |
губитком задобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима посла, где млоштво коња |
омешати и — с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту с |
учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ љешева</l> <l>Једва |
и једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смеде |
ву погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма’, неке |
S} После победе, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу турску војск |
но лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду.{S} |
ек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Т |
њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правити, и <pb n="281" / |
е удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p> |
ом бити.{S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, |
урке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији в |
цара Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И |
ији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо воје |
царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били |
нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћ |
од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говори |
е знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то |
јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима против |
{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу |
ин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да ј |
му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И к |
Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду |
та сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчи |
удо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, је |
а мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Маркове |
нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз п |
оком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, пот |
пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је братск |
и од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се |
RP18590_N1" /> и Марко!{S} Персијанац и Србин, мухамеданац и христијанин, па опет прави побрати |
ња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце изгуби |
ма.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Како би дру |
/p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у |
ерхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и стр |
.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p> |
ању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к к |
Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба нај |
ша не пријави турски селам, изгледа као Србин у турском руву.</p> <p>Поздрављају се као стари п |
ем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да |
ection" /> <p>Овако жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су већ |
анине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин п |
ђа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{ |
би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ |
се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гус |
и тај, без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Ма |
ке.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од ново |
а бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’ |
који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, о |
изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} С |
сли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њ |
сану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са К |
справио.{S} Но Марко није никад противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, пот |
о је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су |
кође.{S} Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу |
едали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, |
на, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} |
ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и |
том.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет Коран |
је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах |
вода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и прежив |
оду, <pb n="533" /> он и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турск |
појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с |
атари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> <pb |
и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро |
онде где су Христову науку православни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће |
причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богд |
арем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук поч |
ала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове д |
?{S} Изнутра цела од латинског мермера, сребра и злата.{S} Свето евангелије, у самом драгом кам |
ела, светитеља, тешка кандила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга вели |
све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Тур |
ознаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспотовица по |
дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.</p> <p |
асна ноћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора п |
украшено драгим каменом, унаоколо опет сребрна кандила, и њихова светлост неће се гасити до го |
тало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена за прода |
евска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу искићени ножеви. |
водио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и |
</p> <p>Предвече је било, црква великим сребрним кандилама осветљена, виде се дивне иконе, одби |
бија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном баштином.</p> <p>Судба кнежевића по |
а ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника деспотст |
њима приступа противничким властелин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ д |
и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који |
ма довати, извуче мали златан крстић на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка |
т један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је нетљен |
Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у |
Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приш |
лавнији. — У Јеремији се узбудило старо среброљубље.</p> <p>— Честити пашо, ја сам се дочепао м |
ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу искићени ножеви.</p> <pb n="396" /> <p>П |
/p> <p>Они су носили красне са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит в |
д то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непомично гледе, ћут |
ева и јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} |
Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са грана |
а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на с |
чак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспо |
е доба провела је на двору Душановом, у средини славе и величаства српског.{S} Овде је она свог |
оложај преиначити.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на |
летне красоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ предсто |
> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, један средњег доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не б |
— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико шт |
у ближе.{S} Београд сад постане српским средоточијем.{S} Са благом дошавши дољни великаши гради |
нети, да му његови за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост |
еч’ма и свакојаким <pb n="219" /> финим средствима правио си места за мог зета и ја сам се томе |
Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за |
мо нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, |
а тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за в |
н турски паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута лу |
јете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранко |
рова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би |
ига светог архиепископа Данила, који је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, доб |
етно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И дои |
глава, какво чело, какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом м |
описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах П |
роз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те упутио, света Богородица |
т ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и пр |
јајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег |
е против арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану с |
а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био срета |
одговори Митар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа сваком једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај црве |
аштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју,</l> <l>Сам Ца |
путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књиг |
Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у |
о.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други ту |
у Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба |
то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, штитићу |
су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован |
био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, |
и да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрен |
рећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар с |
аралампију често откривала, па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И доиста, за ј |
корист употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао |
јесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што |
ампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им |
и.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да |
у са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је |
у гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S |
о Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се |
долију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати. |
пије своју грешну душу испустио.</p> <p>Срећа, нестало војводама подмлатка, да бруку преткова н |
ко.</p> <p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем |
би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојо |
рце несретног младића.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева, занеше |
.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати |
а за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} |
удбе!</p> <p>Светислав у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за ње |
је обнажена Тамерлана служити.{S} Чудна среће промена.{S} Но Срби издржали су последње нападаје |
е натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њим покл |
ан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио б |
млого зависи од <pb n="359" /> јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налази |
Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако |
такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог пр |
у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то т |
ити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко о |
згледа, одважни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па |
и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми |
тар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у ов |
е био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке |
ве предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побије |
читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако он |
.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побр |
једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и |
Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> си |
а почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас |
илике толико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не дад |
на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећнија времена зидали, сваким украсом и богатством на |
а идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је |
а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила срп |
е тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? |
надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи прест |
зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље противн |
тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — |
ткуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Ву |
о лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Више је |
која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне ропкиње са распушћени |
ега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— А заш |
аш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згуж |
ко је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукам |
е од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене |
нашким и зетским властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се |
не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као |
старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да |
а не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S |
руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, мл |
мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Ви |
ли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне |
и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних |
војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте громовитим гласо |
лоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узр |
а свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог |
себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ |
а дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезд |
је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што |
орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све о |
ер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то уз |
ло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Дан |
м већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ |
рно држао да ће се са царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је само разнешен глас; истина |
носио је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Његов угледан стас начинио му је пу |
е владу насљедио, <pb n="315" /> но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад не |
} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргуров |
а својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, |
деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да |
дар народ заштитити, нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{ |
њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако б |
породица?{S} Књиге кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво |
аур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора |
о да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} |
харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин поту |
се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако ка |
види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са некима, Милевине |
земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислава — рекне Стеван.</p> <pb n="3 |
онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Тур |
невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не |
а не имају, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше турске хареме дичити; пиштајућу децу ву |
и код Турака, српска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p |
д Турака; Вукашинови синови код Турака, српска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, ку |
ст шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али то је била |
па су морали обазрително поступати.{S} Српска се војска, истина, као сатрвена сматрати могла, |
иниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће и |
узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама |
време жупана, из лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначк |
еоград под деспотом постане најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, |
кле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио никад до |
ном пољана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Крас |
рска навалила на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах прок |
да.{S} Његовом кривицом потоком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Т |
мани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српске сил |
да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, што ст |
а.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали с |
и се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српске неслоге.{S} Отк |
аред на срце канути због њега проливена српска крв, па смисли други пут предузети.</p> <p>Но ка |
це снуждила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао |
дио</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕДИНСТВО, ПРИШТИНА</p> </div> |
лас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, изда |
турском стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом |
исмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату |
Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у ша |
гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали |
ликаш српски, видећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да је кога млого пи |
исне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402" /> деспот Стеван нема дец |
се овде задржавали.{S} Доцније када се српска влада распространила, нарочито под Душаном, <pb |
против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту Душанове земље.{ |
је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту би те |
от.{S} То су издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{ |
као!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке |
јим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј т |
ци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мањ |
ецо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p> <p>— |
ело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И |
рхад-паше!{S} У српском царству Петошко српска луда, у турском царству паметан турски паша.{S} |
ара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније су |
рхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више не |
/l> <l>У Србију, своју домовину.</l> <l>Српска слава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црн |
<l>Душман љути сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на т |
Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ст |
} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан бро |
и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, па опет све гину и |
па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе тражиле су себи познате паше и везире, д |
а ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ради, примити.</p |
у пружати, и гњездити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и При |
во доба почне ишчезавати последња сенка српске слободе.{S} Слободни синови Шумадије проклињу ме |
примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но |
жели, да га признаш за првог поглавара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српско |
ка.{S} Призрен и Приштина, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, д |
ега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврженика имаш свуда доста |
науку православни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ће с |
е Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју |
ти деспоте, да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је т |
су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и д |
алшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" /> земље шт |
е.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском двору српском у он |
тво састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="323" /> јошт већма се |
цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих св |
, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и народ цијепале и међ |
ши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" /> земље штитила, и сад те земље сам |
тадо једног пастира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једног в |
идим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би још |
ски’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где |
урске војске на граници, ’де опет своје српске приврженике чека који му српску војску купе.</p> |
оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви |
игне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војске, која се сада на Косову против Турака нал |
идови одјек су давали некадашње јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле простране да су се |
арод у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава |
ли су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима доведене су |
днесе увенуле листиће лаворике са круне српске.</p> <p>Србија је покидана, њени синови једно од |
ита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, |
сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> </div> <div type="chapte |
, при бледој светлости месеца, жупанице српске са својим гошћама уживале су тајинствену сладост |
пска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господск |
оцније дигну му каменити споменик.{S} И српске <pb n="273" /> попадавше јунаке Турци на истом п |
потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гор |
="347" /> <p>Хасану је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне |
више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли |
гоњије.</p> <p>У граду мађарски војници српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p |
вог рода, и постави га главним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, |
адари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао д |
слав са својом младом дружином?{S} Камо српске војске, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад јо |
а утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача св |
војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> < |
ош ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb n="235" /> <p>— |
а, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из ово |
ковим начином, да једну опредељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да при |
инио.{S} Мој отац држао је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, кој |
Мурат, желио је само јошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282" /> и б |
е.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој |
он и народ све изгубили, даде половину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но де |
а крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" |
урске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има их сил |
пског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цар |
страна српска осилила, био је посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличин |
о дете христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи |
{S} Деспот је искрено мислио да Србија, српски народ, добије једног владара, да се све силе у ј |
преткова, и који се сада претендентима, српски <pb n="275" /> владотражитељима зову, тако је ис |
рад страх је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски коњаници,</l> <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l> |
јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је |
опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српски народ никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт |
дар Београда, и прима краља као деспот, српски владар, земље господар.{S} Првенство даје краљу |
н био.{S} Особито сад, у турском стану, српски посланици су међу туђинцима, па Марку је требало |
ом ползују.{S} Битка се страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{ |
омени се речи Краљевића. <pb n="287" /> Српски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} |
рећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ио |
обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи сају |
Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, а |
м у миру живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Царица је женска глава |
те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су |
<p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Марко са остали претенденти није проти |
е тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, који после смрти Стеванове само |
не једанпут су јечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим је онда |
знао је законитост Лазаревог племена на српски <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једаред |
и.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је српска в |
S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот |
турском стану, у турској служби, доста српски’ великаша, који већ одавна нису признавали владу |
славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име прославити.</p> <p>По |
И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друге стране М |
е ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао |
јом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, |
народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде |
бац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Круше |
укао је на српску земљу несрећу која је српски народ једнако пратила.</p> <pb n="339" /> <p>Отк |
есретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчина цвета. |
арству паметан турски паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу |
предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је своју цркв |
p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши |
ко ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном стању, страшан неп |
породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седел |
представи Бајазиту трећи план, којим се српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо п |
’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски посланици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Су |
м и богатством напунили.{S} Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо |
и су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлије.</p> |
међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне надежд |
дане грчке палате дизале, у којима су и српски господари не једанпут време проводили.{S} Обала |
и.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако дос |
војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пи |
ам, погибне се са поштовањем и прослови српски:</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја ти доноси |
е барјаке које је задобио Душан и други српски господари.{S} Јер из Призрена све се онамо носил |
да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови!</l> <l>Грчки царе милост од нас проси, |
Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске |
данпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лаз |
тељи, свети Сава, и храмотворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато |
ли обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb n="351" |
и разне скупоцене утвари што су побожни српски краљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ |
сте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог народа, можеш по |
има града предати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, и то као сво |
су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили да помогну Турцима угњездити се.{S} Л |
погибе јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се |
се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са М |
шко прилике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине к |
манина љута.</l> <l>Сад почеше коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко |
ли су неизвесну судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне оч |
атрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву ту штету надок |
ке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Н |
и.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћустенди |
за српског душманина, да се тим начином српски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад турски стан, о |
о деле.{S} Како је млогобројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали |
огатством Жичу превазилазио.{S} Побожан српски краљ Стеван Дечански, отац Душанов, сазидао га ј |
лост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајази |
арода, можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а горе |
стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила турска н |
естити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — зап |
ти.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски’ робова ослободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, |
ничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве |
S} Та овако поред красне ђевојке можемо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p> |
љен стане говорити.</p> <p>— Одавна већ српски народ од самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки ј |
стави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, кр |
> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Вид |
за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господари красне домове и летње палате имали.{S} |
ледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећнија времена зидали, сваким укра |
, <pb n="270" /> као најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља не може |
ш чрез то пријатељство и то докучити да српским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.< |
вукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао ми је |
им народом.{S} Овако ако остане, да над српским народом троје четворо владају, Србија мора проп |
и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским средоточијем.{S} Са благом дошавши дољни велика |
ле познате све тајне сплетке, којима се српским народом после косовске битке владало, царица Ми |
Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима доведене су у хареме паша, да откину |
имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} Овако ако остане, да над српским на |
десила се битка.{S} Стеван са одабраним српским војницима последњи удар Мађарима зададе.{S} Јед |
о, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, на које се азијатска тама спустила.{S |
ију пружати почели, откако се по дољним српским местима џамије подигле, не један калуђер овамо |
, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} Вл |
аду успиње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би ради над каковим малим [ |
младом дружином?{S} Камо српске војске, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Б |
одама повуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ оп |
си на једној страни разно оружје, сабље српских краљева, царева и јунака.</p> <p>У црној дворан |
јест година, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у том пров |
роћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с |
поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491" /> па кад дође земан да с |
деспот Србије, господар Поморја и свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> <p>— Ев |
дом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, које од стада Христа откидају.{S} Видио ј |
и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанско робље сам искупљивао, и испод руке св |
ша измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђура |
се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатанина спрема за |
ија започне.</p> <pb n="411" /> <p>— Та српско царство одавна се распада, нек свак себи дере.{S |
е, ’де свака деспотова победа донела је српско <pb n="524" /> робље у Скопље, некадању славу Не |
Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царство утемељавати почео?</p> <p>Има |
{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по с |
д-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n="443" /> <p |
имамо још доста српски’ јунака који ће српско име прославити.</p> <p>После ових речи Новак јед |
тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт је |
деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Обл |
Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије з |
а сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турског, па је сваком ја |
а Грци прекрштеним рукама гледаше како српско царство пада.{S} Цариградски великаши шурују са |
ђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} Марко у сво |
ску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно српско царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко |
у.{S} Облачина Раде показаће ненадмашно српско јунаштво, показаће да у Срба још није угинула ло |
уге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају |
у круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа ко |
Душановом, у средини славе и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n="215" /> тадањ |
ју ради опорочавати, јер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је |
оји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, д |
Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова велика седа брада дичила |
зита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душманина, да се тим начином српски род подјарм |
пети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађара, ј |
да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брд |
после убијеног цара Уроша себе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље |
дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народа.</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом |
Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати не мож |
могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који је дошао да се потур |
<p>Така је била свадба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дакле није нико веселио друштво?</ |
ћи вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пре |
адом брату.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} По несрећи после косовске битке, ’д |
рачунано на нужду и обичаје оновременог српског господства.{S} Соба било је подоста, но исте ни |
шанова властела отела се.{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, |
приликом прогласити Ђурђа за независног српског господара.</p> <p>Док се она у Србији тако труд |
миреност и родољубије.{S} Благополучије српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о |
манастире, ти си видила заходеће сунце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Висо |
>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачувати.{S} Деспот је морао себи дру |
пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Беог |
ваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом српског народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави |
Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао. |
деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан владар.{S} Цјела земља за њим п |
и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим |
вану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге |
мље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица с |
га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчког мора,</l> |
n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад |
ић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и |
претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљену бивш |
исти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’ово |
увено је име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли ца |
вом, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</ |
а на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ух |
Лазареву породицу, налази се на турско-српској граници, па једнако је тражила нову згоду за Ђу |
е.</p> <p>Тако се, дакле, намести замка српском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турск |
смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обилиће |
уместо толиких господара један влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лаза |
а савезника Угре.{S} Њихова судба је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, |
лшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски |
под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему наре |
S} Требало је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове двојице и |
доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом завладао био.{S} Ратујући противу Турака |
но ја желим да као поглавар свеколиком српском народу могу добра чинити.{S} Но, као што ми се |
д узе први чашу, и напије по старинском српском обичају.{S} Он је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, де |
мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика поди |
n="451" /> Петошка и Ферхад-паше!{S} У српском царству Петошко српска луда, у турском царству |
им гласом примедбе правити о растројењу српском и непослушности великаша.</p> <p>— А колико си |
ске господе, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обич |
са Сулејманом, да не гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки |
а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{ |
с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх је обузео;</ |
преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка сре |
арко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свако |
д до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задрж |
сти, распространио и утемељио би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу. |
и после са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу утемељио.</p> <p>Турци се знали употребити |
’де је негда као Петошко својим шалама српску господу занимао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-п |
n="278" /> породице својим пријатељима српску земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су |
демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу несрећу која је српски народ једнако прати |
а пријатељство утемељити.{S} Ја нећу на српску земљу никакве нападаје чинити донде док не покуш |
ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он п |
Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнег |
, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш |
есетољетни красан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац |
би моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— |
мејданом назвали, ’де су крволоци млогу српску крв пролили.</p> <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жи |
т своје српске приврженике чека који му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у |
уд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно српско царст |
ну народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обра |
одина како Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где |
таром и бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанства.{S} Из и око њега распростире с |
илног цара,</l> <l>Док је свјета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље, |
се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал |
је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да поми |
познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви |
јали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба |
’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ј |
што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо р |
ша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудновате ствари, говори |
ан, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и закл |
ена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред св |
у не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни |
смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од наси |
је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече деспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти хр |
рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао. |
да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div> </body> <bac |
<p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет |
је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, х |
рхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази |
сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брдом.{S} К |
поред пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај м |
м срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад |
, а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још |
ик Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у р |
нске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи |
елија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећ |
ад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се |
ким и пријатним својим гласом коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампије имао је нешто |
ове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су и |
</p> <p>Леонтијеве речи јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак, почетак и |
уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и властољуби |
да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божан |
се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Са |
дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиг |
уле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срца деспота протекле.</p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— |
кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ к |
абавила, и тек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог спо |
Бранковића унуци, при првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да с |
севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му је |
када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Кам |
поштини, стане насред града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа |
а Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изглед |
S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> није кадро било ником зла же |
ого ствари што човеческо <pb n="299" /> срце усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећниј |
она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p> |
<p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин па |
и му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескакао, |
S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао с |
иге терете главу деспотову, велика боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира нема, |
н Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозват |
ке и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Б |
рем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена српска крв, па смисли д |
тељски говор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Ка |
<p>После ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да пр |
токрвним синовцима.</p> <p>Кнежевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је |
кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрц |
ла калуђера, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувств |
че.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што пост |
та тако напрезајућим гласом канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком |
="236" /> је било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био гр |
, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C |
Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево т |
Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> |
нути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, п |
рице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи |
о изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако све |
како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> |
остива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш |
пље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели ди |
{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ ла |
ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог завича |
.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жи |
бично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је б |
дио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворил |
а створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, ко |
еда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело Ј |
у суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и р |
јице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.</p> <p> |
а, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са Р |
аје, један другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету влас |
спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охра |
се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Ус |
ћа?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти |
љи траг божанственог осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>От |
гновење отрује човеческо, особито младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чинити поч |
p>— Извини се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’р |
је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n="443" /> <p>Харала |
.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.< |
, који је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, |
д ти женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и |
га, јер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, које се лако позлеђује.</p> <p>Султан Ме |
тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирити, њи |
е преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} Онај, који је срећан, ретко |
анђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору с |
<p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке |
дајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ бли |
Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствен |
њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испар |
имо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хаса |
ако преко бугарске границе намеравали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро укр |
рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он је створио човека |
сму, посмртно пјеније, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева |
се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је |
и наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна бо |
ашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> < |
и бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извором добродјетељи.{S} Но они, ко |
дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јун |
егдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде |
уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда предавати.</p> < |
д оних ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из |
о покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и сре |
хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, к |
прими причешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> |
уде, који не допуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, <pb n="304" |
е, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договара |
најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да |
речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако опт |
бије.{S} Благополучије српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа |
деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана и |
предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао.{S} Преда |
га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми с |
/p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харала |
лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{ |
а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наиш |
та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се |
еоград предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога |
Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одм |
и шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су гости |
лица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разговор који је Нова |
ега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи |
а овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милев |
им очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јеца |
јете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Д |
нтије и калпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако |
Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће б |
Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио |
еву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих сте |
ме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да |
срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма |
веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштро |
ињама, прохте се похотљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у |
а ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борил |
<p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ |
првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, |
ховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је ве |
арији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да ј |
p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је ве |
Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Вид |
цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крс |
проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад наједан |
ем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материне |
добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ |
/p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но |
S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначког |
м зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отр |
сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са леп |
4" /> седне, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот |
их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Ву |
ава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру |
већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На левој обал |
власти, него се непријатељски прама нас ставио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће о |
их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Л |
<p>— Дакле, најмилије јагње из Христова стада вуци ће однети? — запита жалостиво патријарх.</p> |
о; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ов |
Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате |
, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да ле |
или и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи да отме другоме једино јагњешце, не мислећ |
и родољубије.{S} Благополучије српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби св |
је навале турске, српско робље, које од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Висо |
срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти |
а својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у |
>Па одбија од себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска к |
лтан захтевао његове кћери, као поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека о |
у добијено благо.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде звека силнога оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко |
l> <l>Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и бра |
<l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити с |
> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац |
и у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> < |
едан, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце изгубити.{S} Но послушајте |
Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблу |
за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави |
м Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима против, |
удрост показују.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, и све српске земље и |
е такови пастира на више страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан и снажан српски наро |
е јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали< |
ју, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше турске хареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци |
ободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упад |
Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све с |
бро познавао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за л |
отребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жички архимандр |
акво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађ |
кључи, <pb n="217" /> но том је на путу стајала жестина Маркова који никоме првенства не уступа |
тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек што се нису судариле — одговори Новак.</ |
же. ’Де су двори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете црк |
њарији неколико тренутака тако онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, пр |
омирени, храбро су сили Мусиној противу стајали, но мноштву одолети нису могли.{S} Турци комад |
и кнежевиће наишли, који су у подземним стајама скривени били.{S} Харалампије да би га већма ху |
<p>Деспот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и |
, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и |
ном слагати.{S} Један другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и |
ољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на |
а нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гд |
тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади |
А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p |
а се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један |
бити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке ви |
е су две такове точке човеческог реда и сталежа, које су себи противне неке црте и поњатија у с |
а, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и |
ли при столу десивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи |
Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S |
ћ; тако исто <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Обл |
е кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb n="329" |
S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са неки |
т неће на Турке.{S} Познавали су његову сталност, па нису се више препирали да га на друге мисл |
гмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе са |
а и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мрт |
ад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њем |
ана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb n=" |
ју безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да |
хат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добро з |
уседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети д |
седнувши, као да се ништа необично није стало, почне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су так |
<p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умножавати, тако |
ниле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој сла |
тислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли датом приликом од |
о се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо х |
њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ак |
пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферх |
о је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, |
сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p |
т оправи улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, |
tion" /> <p>Код Ангоре у Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, деспот им је са својим |
од подјарми.</p> <p>Оставимо сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо ка |
ио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша |
његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но |
слађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло вре |
окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јере |
се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго ни |
Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Руснине речи пробуди с |
а да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јова |
ва, влашке вароши, стојаше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Вл |
турском шатору, чудно је усред турског стана изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисли премет |
е кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедер |
штај градоначелнику, и свој госпоштини, стане насред града, обазре се, срце јој се стисне, спус |
ња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће |
пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од ми |
севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, уздане, причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав |
а је угледан делија, ма и постарији.{S} Стане насред трапезарије, главу горе подиже, па оштар п |
робницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивш |
ним китицама кључе.{S} Заповедник града стане пред краљем.</p> <p>Деспот говор продужи.</p> <p> |
на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, |
копитом потлачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, д |
да није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и оп |
би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, исправи се гордо, и прослови.</p> |
де и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, извади испод проја крст, |
у, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Г |
ио, Турцима си градио. </p> <p>Леонтије стане.</p> <p>Леонтијеве речи јако се коснуше срца десп |
тимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и |
и ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред бог |
p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, најм |
рпски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то пријатељство и т |
на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце |
одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доц |
у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремиј |
</p> <p>На то Патријарх дубоко замишљен стане говорити.</p> <p>— Одавна већ српски народ од сам |
у Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> < |
ме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече |
-баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p> |
као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко |
онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си б |
че, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непомично гледе, ћуте.</p> <p |
ко има моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари си м |
пред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а |
ја јошт није пропала. </p> <p>Јерина се станила, она је опет гостољубна домаћица, дарежљива дес |
ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут |
војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен пред градом на по |
се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у |
новима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији |
рко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде |
ај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне ди |
код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота дозивље |
и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p> <pb n="515" /> <p>И кнежевић отпочине, и п |
за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом |
p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасне, ма |
е нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша сед |
говори слуга.</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати |
у побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану пред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, |
ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на с |
тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам |
чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но |
могло, ту се десило.</p> <p>По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Тур |
душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски посланици су међу туђинцима, па Марку је |
врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво предусретали.{S} |
ке задобијали.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке претендента.{S} Сира |
рпском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски’ великаша, који в |
волети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад желео.</p> <p>Бајази |
Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном уз |
љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S |
нала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при све |
ују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, ј |
и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве |
стао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту дворјанку |
вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи |
ић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оруж |
-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко св |
ивала, па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну сироту девојку д |
то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за |
може.</p> <p>Он Бајазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србима није так |
о води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство неко и пре |
а.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако леп |
посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино стање живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да |
.</p> <p>Милица представи своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патрија |
вице уздиже, сасвим је задовољан својим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-п |
м опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад |
еља.{S} Који нису били у <pb n="266" /> стању за живота отклонити га, употребиће сада сву силу |
ом истом стању налазимо у каковом су се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог на Мар |
захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Тура |
о је брижној души Миличиној, и тадашњем стању царске породице.</p> <p>Призрен је био престоница |
нована, па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немогућно сруш |
је српски народ прежесток, и, у очајном стању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ст |
том.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске стране извешт |
славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се стању налазили наши стар |
; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, н |
је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и ви |
е јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S |
о желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А |
ву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Ту |
римјетио да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље и |
скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у |
> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено патријарх.</p |
свога, беше особито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n="221" / |
ан.{S} Једва двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће |
е брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно про |
штег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу |
ити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — ре |
S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ов |
ецо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је ис |
и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од но |
ветују се у дворани.</p> <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развије |
Ту се начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трај |
Марку не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма |
мислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао |
ствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издав |
г високог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од |
аша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} И већ че |
ацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом |
</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану суз |
м ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудо |
видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће о |
збуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добр |
збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— |
на.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да није једаред би |
. </p> <p>Јеврем је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као |
андрит Пахомије, осамдесетољетни красан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њ |
ојвода, но неописано властољубив.{S} Од старе властелинске породице произишав, носио је на себи |
својима господар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на гл |
едно од другог одлучени, одродили се од старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун св |
и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ког ј |
радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Доб |
од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, доиста диван јунак.{S} Канда |
поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ овде — |
живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене.</p> <pb n="455" /> <p>— Прор |
Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном и Лазарем вој |
ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна н |
одама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли о |
а сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај н |
суф је <pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково |
е војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када |
и.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом |
све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друшт |
ва сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријар |
преокрену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не д |
валу, но буду опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који м |
имо у каковом су се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба |
и се од старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и поштењ |
</p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави |
жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао д |
ћи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов слуга, добро је познавао живот и одношаје |
ог степена свештеничког доспети.{S} Као стари приврженик Бранковићев млого пута се опасности из |
друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако |
турском руву.</p> <p>Поздрављају се као стари познаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду |
е поред себе само патријарха и неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук |
ер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет мл |
ин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{S} Или зар млад |
це изгинули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је |
аралампије светују се у дворани.</p> <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на |
тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољи |
, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, |
неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупанице срп |
велику страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док му |
у, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспок |
ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бран |
оста већ видео — одговори један, такође старијег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на |
аурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после се |
и после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину Јовану припадало господарство.{S} И сад, |
, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у |
ead> <p>Јеврем, патријарх пећки, Новак, старији саветник цара Лазара, Новаков син Светислав, са |
алост калуђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са сти |
м јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише.< |
па су се частили, веселили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различн |
има се најсмешнији чинио.</p> <p>Премда старији нису дали на себи приметити да им је калуђер см |
циља, удале се после обичног поклона од старији’.</p> <p>— Сад од Косовог поља долазимо — рече |
већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне те |
ци прешли на царичину страну особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како спос |
ладу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Грг |
о народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синов |
ковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке |
и руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби |
урци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падиш |
урађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдењ |
ђер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступали. |
обио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски је ред изискивао да до |
ор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, |
је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга новом увенчаће своје чело.</p> <p>Харал |
цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у |
тним својим гласом коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампије имао је нешто крештав гла |
асно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, који у овако опасно доба |
еспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, |
тавила.{S} Присуствије Светислава њу је старим љубавним чуством напајало, али како га не види, |
д, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити може; но мало је прежесток, па |
ас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{S} Или зар млади Светислав са својом |
већ — датом каквом згодом опет к својим старим границама пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак |
p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по старинском српском обичају.{S} Он је сад домаћин.</p> < |
ојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство му из шака не извуку, допали с |
о Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо, слабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима |
ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре гл |
је доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мене који |
а нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам д |
м најглавнији. — У Јеремији се узбудило старо среброљубље.</p> <p>— Честити пашо, ја сам се доч |
р, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но пространо зданије, било је прибежиште царске п |
с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па |
противу себични’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славн |
је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љуба |
маше.{S} Народ изморен није могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне |
од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су хте |
оје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве |
, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељеног господара |
ба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово т |
имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ |
ар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги |
ођер расположене.{S} Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, |
зире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревном граду, Турци су господари.{S} Ту су посеја |
гате неопустошене пределе, каквих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости во |
наведу.</p> <p>Тако остане опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, и с |
сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и |
лица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет израж |
е, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис |
за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити изво |
м и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледат |
е у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт неколико песама, одзива Душанова доба, у |
S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском двор |
егиња супруга Бранковића постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била у |
ла си царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стра |
реме куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно српско |
а јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> < |
када по тридесет девојака поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући? |
не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер ста |
а, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, |
ли су тај разговор.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.< |
ако се дуго јошт разговараше родољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, п |
пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара бори |
а.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и т |
беше особито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n="221" /> му С |
лампије био је често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове подмукле очи, биле су често |
атвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> < |
гови’ хаљина распознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта р |
чно само младости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све |
ашима сродне гордости.{S} Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, |
p> <p>Милева је била красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава њежну младост, лица белог и |
ерјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув. |
ерина, красна Гркиња.{S} Танког високог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, бело, д |
шно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован |
ареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онд |
ић.{S} Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му |
отац Харалампије беше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто |
у да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силним, страховитим очима.{S} Брци су |
</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што ј |
авом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; |
ољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Т |
ујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером договарала и |
есу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, мож |
мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као не |
ако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како |
<p>— Поздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> <p>— О |
н непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Румели |
морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бра |
ао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати |
S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запи |
о.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, све је так |
p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може б |
<p>Леонтије отпочине.</p> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— |
умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тај |
/> <p>Патријарх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то за наро |
нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад |
н Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.< |
н достојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уговорена.</p |
Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићават |
вари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне патриј |
грима руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи ка |
ко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторима п |
ловим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја |
Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p |
ати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Браничев |
знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собо |
вореног младог књаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа. |
да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дак |
м састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје |
и, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листине |
дар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руц |
доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријепити.</p> <pb n="484" /> <p>То |
одбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и |
познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта ј |
крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раско |
а ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не би, збо |
>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љуба |
орити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадн |
он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не до |
оћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с |
и, био би какав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене за |
ругима, уливена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што |
се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судб |
тра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би и |
морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ |
љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, који дале |
ти до Голупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот С |
били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ак |
сећивали и саветовали.{S} Но најважније ствари међу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султ |
у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Вида |
, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут опет турски посланик дође |
ом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет к |
ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил |
ће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар заба |
рца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудновате ствари, говори канда није турски паша, канда снева, кан |
јеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није пам |
це!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљск |
сретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су спле |
ри, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо <pb n="299" /> срце усхићавају, а |
деспот потајно улака да је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на |
ем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у т |
е к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријарху се суз |
рица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Све |
ом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они |
најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одговара.</p> <p>— |
пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је |
ећнији, који далеко од тих усхитителних ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер |
а, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало |
лановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, |
је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољуб |
ога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> |
где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски се договараше.</p> <p>Стеван је био у |
гну, стану, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овд |
су се дуго разговарали о разним важним стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, го |
или се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} После обичног међусобн |
Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к |
ати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба св |
нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Б |
ојвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осве |
довац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти |
у његови за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску |
пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја |
S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, к |
није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је |
двргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више вас ск |
p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе |
на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати.</p> < |
америти.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У ј |
то је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали |
мојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, не мо |
кад се њему Милева тако допада, каково створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, |
о и то је знала <pb n="303" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад нек се |
рце може едемску капљицу пустити; он је створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот |
, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дубрав |
и су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ з |
врата, диве се дивним сликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, ником пон |
Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, дивном руву.{S} На глави им |
рење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре туч |
еспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бајази |
ић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв |
бин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И |
Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад на |
му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви |
сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампи |
ује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} |
<pb n="429" /> се оне жалосне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бран |
свјетовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглава |
сам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и |
стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у |
шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете све |
.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да |
рбије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом изре |
о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И в |
ност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати мо |
несрећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— М |
ли.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме к |
своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шт |
ух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне |
то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, т |
лубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад |
луте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Ст |
и подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више ва |
благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} По |
и.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и |
ак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о суд |
мо луде слободно говорити, пеки, морали сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко |
клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина |
аве дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ран |
ка, који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не р |
ашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти |
треба султан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан < |
де, господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у гр |
је.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жи |
д страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима |
еђу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је |
ји се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимо |
, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни |
</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што има |
и, и подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и |
јем улази.</p> <pb n="428" /> <p>— Како сте ми, кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посад |
> <p>— Говори бистрије.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно р |
А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете про |
неотклоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У ј |
ега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чуј |
S} Па утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{S} К |
аша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљив |
р’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у д |
невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; н |
огли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде не |
најем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали као пријатељи, а да му већма ле |
ћевном огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом плати |
се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ |
о у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Д |
на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио |
итка се страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, поч |
чину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краље |
деца Миличина?</p> <p>— Најстарији син, Стеван, нема двадесет година, млађи Вук, једва му је се |
и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђ |
ну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним српским војницима последњи удар Мађ |
/p> <p>Међутим и царица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у разним ратовима славе, почне своју с |
нина, као прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само ру |
После свадбе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била дово |
е већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се јед |
је једног честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза ка |
S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ |
Шта ће нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ зашт |
оже се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема никаквог прав |
обеду одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака.{S |
рећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, н |
настиру Студеници, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које |
велика икона Христово распетије, што је Стеван из Цариграда донео.{S} До распетија је икона Бог |
вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени припадају, па још и |
ара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би бил |
највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброт |
гмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и |
за насљедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размирицама <pb n="401" /> |
први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече |
јошт Српкиња за твог Светислава — рекне Стеван.</p> <pb n="314" /> <p>— И ја то исто судим — ре |
свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па пор |
а, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Т |
шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи |
не опасности одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је |
ајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака им |
<p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напр |
кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином ог |
на српски <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; Ђурђа |
си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао нис |
на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Татаре ј |
е.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт |
ка, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће п |
ит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту тре |
чу превазилазио.{S} Побожан српски краљ Стеван Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио. |
одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле вла |
rget="#SRP18590_N2" /> и поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријат |
у у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонит |
Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с |
нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се х |
ван и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би |
српска земља, јер <pb n="402" /> деспот Стеван нема деце, после другог брака није ни изгледа да |
Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто п |
тњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан владар.{S} Цјела |
аунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је |
дни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђу |
е.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, склопио угов |
ећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима |
је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а с |
мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђи |
Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јереми |
p> <p>— Господару, проћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљен |
} Ту књигу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је манастиру Студеници, и књигу Свето |
да је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} |
српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска |
јбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, |
, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ |
ом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске б |
ажевића Вука, здрава читава.{S} Царевић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се к цару н |
има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан вели |
стварима својски се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо |
је да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ |
тити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђ |
ећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду с |
буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему напредовао.</p> <p> |
ици.{S} Њега чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство |
у били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, јер је држао да је он од |
сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место царског имена деспотск |
ир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слу |
е, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов от |
х употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа мо |
се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га ј |
му да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Б |
бе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, и |
цу Лазара, на његовог пунонадежног сина Стевана — одговори патријарх, ком се погдекоја кап сузе |
му, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот |
је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника деспотства признао? — примети Хар |
/> појте у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је б |
ији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину Јовану припадало господ |
<head>XIV</head> <p>После смрти деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p |
у.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толик |
— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, а |
ају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт |
бро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} Да знам да |
тиву Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борб |
{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће дес |
а жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђу |
p>Деспот сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, |
оме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет полож |
У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом лов ловио, |
јевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту |
на украшава манастир, задужбину Високог Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, црква вел |
ску озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред вели |
ако им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb |
јева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Н |
атим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић да Ј |
сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, |
ско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеко |
јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђурађ, по својој одважности, распространио и у |
, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну бил |
испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао ј |
у испразнио, први пут одмах после смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роб |
} Један слуша Милицу, други Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.< |
лици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> <p>Мара матер у руку пољуби.{ |
о.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његови |
у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти њег |
ванђелије, које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита сад је |
да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, си |
ампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степ |
од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем код победитеља Турчина важ |
тским размирицама <pb n="401" /> између Стевана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао |
Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> |
.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаб |
ђ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута р |
бац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прогнат, мој гост, дос |
јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S |
у.{S} Деспотовица седи у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља |
ује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре.</p> < |
цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, т |
S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују |
му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарској толике баштин |
еднако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну горњи поклопац па опет ј |
и, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, св |
сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове б |
ек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А б |
Зар да будем само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру |
, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног |
да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустит |
<p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачв |
оже.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, |
града.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв про |
еца, чује јако опште риданије, негдашњи Стеванов телохранитељни хусарски вођ чува на себи долам |
Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турск |
ротиву деспота произвести, јер се влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде |
Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.</p> <p>— Не имену |
се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У с |
српски престол спасем, који после смрти Стеванове само њима по праву припада.{S} Овим ће се у н |
у посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се јуна |
осподство Јерине сабијено је међ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се де |
победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у ср |
вљају.</p> <p>Сваки се дивио умерености Стевановој.</p> <p>Драгаш реч прихвати:</p> <p>— Тек та |
S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјес |
помогну.{S} Срби са својим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Ко |
сле Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком |
е у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ |
е Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржа |
ук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су |
е као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} |
је матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника |
урчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p>Харалампије отид |
ећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу стајао.{S} |
е нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица и Ма |
окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S |
ећ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље престај |
дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи |
у дивној Студеници, доцније под деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тело свог добр |
ив буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ против силни’ душмана шт |
како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држа |
је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе и |
цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану |
ном.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Турци и Гр |
му потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време свашта доне |
анковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило доша |
упцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у р |
аштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти ј |
лан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.< |
хришћанства против Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке |
ко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару постати слугом.{S} |
ви, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су |
свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то |
ло, него распра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође један непознат човек, који му од непознато |
ње је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За |
јска завија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родите |
несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљин |
се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Ту |
туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радић |
атори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот ј |
о дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па |
ао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело десп |
са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот |
вору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код своје |
еђутим и царица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у разним ратовима славе, почне своју снагу рас |
је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години |
уначкоме</l> <l>До милости, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска сваколика</l> <l> |
та.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то м |
рада слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедер |
оје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарим |
еле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, ц |
а Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, свак |
ије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним пре |
и, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.</p> <p>К |
чењака одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени |
је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, |
пота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспети.{S} Као стари приврженик Б |
ила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити |
а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана |
ће са поплашеним народом управљати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бран |
а.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ до |
а тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће временом |
задану ријеч, која је потврдила уговор Стефана деспота, да предам градове и Мачву Угрима, да п |
ио у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама ви |
ју.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је п |
во кадкад неупутно понашање према кнезу Стефану не произилази из недостатка учтивости, но из ње |
угарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православне и |
пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за М |
продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар, па |
амо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Сав |
одице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара одважност, и |
C2.30"> <head>XXX</head> <p>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади у |
ораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и т |
ерхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, и о подробностима га |
{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигу |
/p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>О |
што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита Новак, |
свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазогл |
најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде |
не пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> <p>Је |
, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда |
е почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни |
се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедерево.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не |
паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти |
поседнут, док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p |
аралампоглије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у Крушевац.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп |
ити — одговори слуга.</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га калуђер почне о неким стварима зап |
бе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуд |
рете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издаји |
дби учествовали.{S} Већина се сама себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши унутра, покаже весело |
ећ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што п |
меј. </p> <p>При том Милевин образ нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак примети забуну Све |
ду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p |
њанике. —</l> <l>То изрече, ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На р |
настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградским</l> <l>Да |
’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да и |
е не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душманина љ |
куша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска вр |
у дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну |
паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађ |
он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Р |
да се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као |
зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије.</p> |
унцима из долње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="35 |
ове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалници.</p> <p>Деспот сазове савет.</p> |
Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано на нужду и оби |
нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње т |
не насред града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце за |
стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хт |
упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, |
д жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор закључи.< |
ислава и друге војничког реда госте, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:</p> <p>— Тешко |
румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, канда задављују плам.</p> <p>Свако ћути, што |
исли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто |
’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан пре |
дове отварати, изворе у корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту |
ђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милев |
усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако смутног весеља још ни |
на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће ј |
до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупц |
одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђ |
нчаће своје чело.</p> <p>Харалампије од стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да |
смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренут |
у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити д |
их јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то |
ена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће |
а.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са својом сви |
о.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гла |
густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо, п |
алогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио |
>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издаји |
ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док су св |
урађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Гол |
д-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље |
а све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вит |
> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је д |
наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само |
— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb |
преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамн |
града предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та |
у ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Не може бити |
p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> < |
мо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p> |
о већина није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, кој |
Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, д |
оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непријатеља.{S} Кој |
пљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству |
зато после косовске битке темељније је стојао него Лазарева породица, која је после изгубљене |
шку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мир |
Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље |
исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљ |
не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те |
се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да ишт |
сара Каралампоглију.{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере г |
потајно улака да је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац |
ора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како |
треба послати до Голупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и с |
љом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши с |
пот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Деспот погледом мери Јеремиј |
.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што |
рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још мла |
крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вје |
дан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где |
ј сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па |
на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} |
</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити |
по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гле |
искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна |
ила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> <p>— Откако сте у |
т да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без М |
орена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута |
тицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Веш |
оштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком изр |
Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — |
ре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад н |
ђарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћем |
ји с манастирима посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и |
пку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не мож |
ве ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тог |
а Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицат |
ном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Зма |
народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријес |
ља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искуп |
вати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њи |
т, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Велич |
ст.{S} Један лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој |
и двор, стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јереми |
да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспотовица познавала |
гужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест |
рној дворани на среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} Над столом одгоре спуште |
еба изредити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њи |
Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у |
ичам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а десп |
Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, које се лако позлеђуј |
опет у горостасним пределима секу грдне столетне ’растове за грађевину.{S} Опет други ваде креч |
и српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p>Војск |
ако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, |
наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лак |
већ напред означило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, с |
ци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина столица, нису од нападаја турског сигурне биле.</p> <p> |
патријар’.</p> <p>— Нема, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентиј |
/> једнако зија.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети |
ити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код |
е.</p> <p>Петошко на његовом трону, или столици, која је била подоста велика тако да се цео чов |
мпије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад |
угао стол, покривен црном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блистајући полилеј, на ком |
ачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просе |
вица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се бри |
тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, |
књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту ј |
и с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и |
војничко „Многаја“ које су започели при столу десивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим |
ком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са вели |
акво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{S} А и |
ину, тако опет господар страда од пуног стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте кошниц |
оште нису надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S |
> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га в |
ећ српски народ од самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{ |
} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S} Па не |
је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила турска навалила на народ, кад је власте |
.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске |
те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, р |
то сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то погр |
жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од пуног стомака, који му често главе дође.{S} В |
а правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, па се њих т |
прама сваког љубећег, странствујућег и страдајућег.</p> <pb n="279" /> <p>Хафис <ref target="# |
{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом, кој |
јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек има ст |
то, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, в |
оји јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у умерености сетити, јер р |
треба у умерености сетити, јер раскошан страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посниц |
ш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој ћелији? ...</ |
азирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин |
аво на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријепити.</ |
бин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и с |
чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и његови калуђери, опростивши |
млада девојка, због које умало што није страдао Харалампије, када је с покојним патријархом онђ |
ветог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоносне <pb n="377" /> војске, |
оји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер |
е мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто магнов |
вде готово међу Турцима, па можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће с |
отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове вла |
Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити чо |
су Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, |
еђа султанова.{S} Смедерево треба да је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, |
ралампијем на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служи |
зују гар, сенку некадашње светлости.{S} Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Харалампије са |
скијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p>— Подла душо, нама треба свјетло |
ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кнежевић.</p |
е, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, |
Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћанства против Агарјана.{S} Деспот-Стевану |
е и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко |
то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> |
пројурио је кроз танке редове мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са сво |
да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и до |
гушите речи — Светиславе — Леонтије.{S} Стражари зачуђени задрже оба калуђера.{S} Дође глас до |
.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> <pb n="426" /> |
аду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и |
ви:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем ал’ ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на |
ан Кнежевић.</p> <p>Харалампије да знак стражару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнежевиће.</ |
луна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија јо |
у бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чит |
јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и |
сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра |
т бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српске неслоге. |
о нам још комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде |
е косовске битке.{S} Док му је противна страна пребацивала што се из косовске битке натраг_ пов |
и’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду |
и кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој |
им, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, пала |
повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се |
’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотима |
ром иде, па више такови пастира на више страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан и сна |
преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајед |
сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не |
коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ ужасан, остављају и пљачк |
се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{ |
од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жа |
и је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, |
</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчин, с друге л |
, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> <p>Турци спашавају пртљаг и заир |
о жалосном положају, где ми се са свију страна нападајем прети? — одговори царица.</p> <p>— Али |
то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрок |
одицом.{S} Долазе му посланици са свију страна, честитају му деспотство, и траже пријатељство њ |
мити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Ро |
у по капијама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голубац подседа, опасује.</p> </div> <div typ |
епше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{ |
и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} |
колности добро познаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, биће испуњено кад се десп |
<p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у Грке није се |
Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, го |
ц.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јер |
оду су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{ |
ојводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих ус |
ве стране поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p>— За овај случај немам од оца |
и под турском заштитом над неким грчким странама господарити.{S} Турци су све ове са највећим о |
породице са свим њеним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, |
, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} О |
добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам т |
јска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се |
>XXXIII</head> <p>Деспот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазор |
стир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> |
бљавање такови’ <pb n="254" /> права од стране великаша, која само законом крунисаној глави при |
а је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а л |
са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p |
{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија просло |
p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали |
том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да се поку |
b n="394" /> седне, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а |
тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да тако над својим странама владају?< |
а какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар |
љедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре |
народом.</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и |
ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме |
чи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто нов |
обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, в |
цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о |
поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, |
ор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше матери башчин |
ду прети опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко се |
око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено с |
утица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l |
донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’рана се ј |
градови с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима предају.</p> <p>У таковом расположају д |
{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њим |
редују.{S} Покушава нападаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p |
људе, који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ народа показивали.</p> <pb n="27 |
окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бис |
е у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p>— Нема |
реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпошти |
млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породиц |
да мени нанешена — рече Русна — од моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше уколико |
рковом поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач |
зга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} |
како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ј |
је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће |
а, гле како се диже прашина од земунске стране.</p> <p>Деспот погледа кроз прозор.</p> <p>— Јес |
ит бити судија међу обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску |
што војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати у |
а.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу |
Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред тога морали су Турком војену |
ању у пређашње доба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Ви |
са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина спасени |
дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима предају.</p> <p |
би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу |
вим синовима за насљедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размирицама <p |
>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не поп |
рију кази извршити, расећи па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p> <p>Са |
од, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фратри м |
ме да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ |
ше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S |
премише се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред н |
удо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а ово |
то се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном косом, п |
а мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу |
као.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми о |
венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није се хтео уплећати |
ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но |
лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ њего |
учени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод |
p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу |
p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном чувств |
ове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских краљева, царева и ју |
ако се мало-помало већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која ј |
ш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада во |
ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, |
н што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријатељство утемељити.{S} Ја нећу на српску |
рски’ хусара, пресечен од своје војске, странпутицом продре до манастира Богородице, и наиђу на |
пливу неограничено подложна.{S} Младића странствујуће мисли нису је могле на што изванредно поб |
ао га је на—љубав прама сваког љубећег, странствујућег и страдајућег.</p> <pb n="279" /> <p>Хаф |
, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну држати, једну страну с другом слабити.{S} Турчин |
с.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш |
о се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на страну.</p> <p>Харалампије се нада великој награди.</p> |
рчину противустати.</p> <p>Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу ти |
е бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не го |
разговор.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <miles |
да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам ј |
ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p> |
ма мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће ср |
заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да |
ла зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте у |
ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту |
се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут |
чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђ |
рхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих п |
слушао.</p> <p>Један вели, треба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако н |
ду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду об |
грбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, и да ње |
на страну, каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу стра |
ажавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто |
прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ деспотом |
оје из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела искоренити |
ветла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казат |
Милици, ово Вуку, страну држати, једну страну с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као с |
Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да б |
{S} Млоги су вуковци прешли на царичину страну особито од старији’ војвода, који су се ретко с |
03" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадик |
били од старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била слав |
писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко ра |
шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо |
пила, — одговори Русна, која није могла страст обуздати, да своје чуство искрено не изјави.</p> |
у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људске преко законитости продиру, па у толикој |
у чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима као буром ускол |
арод од женског господарства јер женске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ов |
унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> непоштовање части и |
и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије ни |
сле Петошко прилике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је |
азговор, у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представ |
царичине, но мало после, следећи својој страсти, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљев |
са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ |
та српскоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски коњаници,</l |
лужити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га |
l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душманина љута.</l> <l>Сад почеше коњаници |
било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две, а М |
народу; неки великаши, које од турског страха, које из мржње прам деспота, држали су му страну |
евић у руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} |
не душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Мана |
>Сваки је у помешаном чувству радости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас |
ска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови |
говом големом стасу ил’ његовим силним, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{ |
ед Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога оружја</l> <l>З |
је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине |
/p> <p>Она није познала калуђера, па са страхом побегне унутра и осталима је, што је видела при |
азила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смј |
зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ им |
од својих јунака, измешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони у низу к о |
и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народ |
ки народ прежесток, и, у очајном стању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар бил |
<p>Године 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан |
е, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди се деспот, отвори |
; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављ |
војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, н |
Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад један од друг |
оњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу |
ат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати. |
боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, ажд |
амо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу |
тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, брко |
е при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у |
уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио о |
у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су так |
ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија Фер |
орили свак за себе у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени, хватали смо најближе оружје |
иву Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин делом противу воље највишег |
о, страшни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије о |
е читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи о |
искује, ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци |
својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе зв |
оштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја, саград |
ћу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била |
орио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади д |
ша близу обале понамешта, разреди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повра |
се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија јез |
да промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебе |
а њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и |
о рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмунд |
ну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</p> <pb n=" |
лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у к |
{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна ш |
божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица која чист |
јеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— |
нојло Комнен, пред њим су ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, какови ни Трај |
мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог де |
д другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо понајб |
право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви великаши могу их употребити у св |
е.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По њег |
ником ништа скривили.{S} Поштовали смо стрица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем |
з Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја з |
упадају и харају.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе |
.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он ш |
.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију обично |
кон донети такав, по којем се забрањује строго употребљавање такови’ <pb n="254" /> права од ст |
она?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пиј |
тров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених морун |
без каковог расположења и установљеног строгог закона противу себични’ великаша, настаће опет |
лнијим гласом:</p> <p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми т |
су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познато, у какво |
о, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим |
е већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога |
, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош н |
сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Свака струка, синови моји, има своју красну дужност.{S} Само |
</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице њихово |
отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и овом приликом посла |
е у турском стану, осим српски’ и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и |
.</p> <p>— Треба гледати на то да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, кој |
p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, < |
његовом немирном духу, другу би какову струку живота изабрао био, која би његовој нарави одгов |
ужност.{S} Само сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом народу — рече тих |
ад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више него што и |
Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Ага |
овали да се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у гр |
м војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ од |
и.{S} Пострижен је за калуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-Стеваном постаде игуманом |
о деспот Стеван, и поклони је манастиру Студеници, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао |
.</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код М |
и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, који како зач |
многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-п |
у, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспотом и пратњом, сва ј |
дост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и оже |
знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији ко |
а се сама себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши унутра, покаже весело лице, веселије нег’ икад |
виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну об |
е и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Сте |
ам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није ч |
ствени краљу, дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га |
да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Мил |
тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} Калуђери |
у због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславнијег јун |
цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са п |
нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушеније смирено подносити?{S} Т |
и када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>После цркве скупише се у двору, у једно |
а желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не |
е сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом управљати?{S} С |
аквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подле |
са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула |
веда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живо |
, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној години две су крв |
задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђур |
и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у |
ада је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма во |
огао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећо |
ознало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, |
<p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јабла |
јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу, која владаше и над |
су са Светиславом дошли.{S} Светислава су престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се |
идела се изрезана два велика ува какова су у познате животиње великих ушију — седео је без свак |
ати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнат |
а залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} |
и, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камо |
у собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у ара |
, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали |
/p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа |
илесије турске повуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци |
отови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Д |
а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{ |
о покровитељство састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="323" /> ј |
ву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и |
знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, |
вио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.< |
што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би |
да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, |
арство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је м |
/p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голуба |
о ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а д |
<p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су та |
Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада д |
дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и |
оказују, особито када у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} Марко је живио |
џбао.</p> <p>Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb n="480" |
селости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити м |
> <p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи |
ком руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа |
ти понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су |
Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је с |
кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђе |
ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и поруши |
ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна изме |
евиће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> <p> |
ојима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „жите |
рода, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице |
— запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> |
ули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира |
ко су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа проти |
пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као |
у, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије |
део није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> |
, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били вели |
ос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда ј |
ег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>Посл |
и сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што |
са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв |
и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимб |
ан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо |
х чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду |
.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, он |
ечце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо |
љују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући араби |
ца и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} Све си као у неком |
ајмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест |
</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у |
<pb n="231" /> јер велика господа, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта т |
ије ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане |
обро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам б |
Треће бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједит |
његови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, |
.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{ |
ане кнежевиће.</p> <p>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, |
о дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{ |
би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не д |
исам противу мог народа повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гони |
а коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срца деспота протекле.</p> <p>Деспот прослови.</p |
вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а |
брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна зе |
и, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која |
ито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно |
па онда продужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то |
ка.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По це |
аде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У пол |
хад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе |
еселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселији, јер онда им свашта лакше дође |
било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте |
доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се н |
адо су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави какову Хри |
ву телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила п |
а као год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог човека који је доста |
} Служитељи, по реду дворском, издалека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Ми |
Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— Најстарији син, Стеван, нема |
и, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим |
било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се |
лат но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, |
високог му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у |
ва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му |
} Сва својства, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће мог |
p> <p>Његова гордост је понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам н |
е никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писан |
бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Дес |
бним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважењ |
а каљено злато, плоча златна, на којима су урезана дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Со |
не зидане грчке палате дизале, у којима су и српски господари не једанпут време проводили.{S} О |
шестнаестој години са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је с |
е знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, т |
био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђур |
и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зара |
а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је |
> <p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, треба световати се, на |
на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је о |
И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително поступати.{S} Српска се војска, и |
Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао |
али лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као код куће били.</p> |
своја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обеда старији мало у шет |
Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{ |
риметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разговор који је Новаку годио.</p> |
екушнијима и раскалашнијима постали, па су радије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку |
и.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паш |
Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нуж |
им рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башт |
српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једно |
ен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е |
ку ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати |
зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће |
месте се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких питања и одгово |
су пред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерла |
} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички |
имо сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <milestone unit="subSection" |
<p>— Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је |
е онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он их је си |
арод; сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и муч |
Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Дем |
у.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад су град предали — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} |
е родољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</ |
поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S} Ка |
о доба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспо |
<pb n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође један служитељ, т |
{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој п |
кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и |
трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева |
чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, |
беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљ |
познају само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли. |
зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb n="337" /> у свим ратовима је |
јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турци једном приликом на Ниш ударили, |
раљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели |
само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења доброг вина пили, ја с |
рви пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам |
Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} |
против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних |
тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им |
хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S |
подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудр |
у мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и н |
Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је одни |
шљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против др |
Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, |
Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> < |
била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године |
SRP18590_C2.15"> <head>XV</head> <p>Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда |
без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавши |
мао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекн |
игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да |
, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије |
век без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали с |
тка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јуришима уморени, неиспавани, не дај |
од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и |
рења им провирује сигурност.</p> <p>Сад су начисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опе |
грали су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина |
ха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Не |
пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и ота |
апастовали.{S} Једној мирној години две су крваве сљедовале. </p> </div> <div type="chapter" xm |
за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све |
и, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном с |
убити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том |
Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога |
>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред које блистати |
чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је |
се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љу |
пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у на |
Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар |
Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим златним бојама нас |
утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава |
паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па мисли на то да |
шана — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се |
чне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим |
Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, |
а стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Ам |
Турци доцније Калимејданом назвали, ’де су крволоци млогу српску крв пролили.</p> <pb n="393" / |
ем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> < |
, блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и |
} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који |
нчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сера |
па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата |
хад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> тај глас дола |
Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Н |
суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Тур |
: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а о |
прославише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим |
пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку православни Србљи слушали.{S} Од српс |
векрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог ваш |
-помало већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што |
— закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати |
> душманину осветити се.{S} Па јошт где су заробљена хришћанска деца, која се силом турче?</p> |
не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво пресл |
Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и |
Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је сад д |
не домове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, кој |
ле је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} О |
имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуш |
другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а |
ода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад |
прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад се |
хад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што сп |
бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и |
молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} С |
и су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Новак са његовим војнички |
шње јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви |
а на Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да с |
је био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јабл |
имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Ми |
е точке човеческог реда и сталежа, које су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале |
окрај свих његових некадањих мана, које су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, храброст, д |
рављеним деспотом.</p> <p>Војводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им |
Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и народ цијепале и међу собом као робу и ст |
ене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити |
е шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, доведен |
резвичајне и изванредне околности, које су настати морале, наметнули су ми дужност да вам и пре |
м се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при столу десивша се лица војничкога сталиш |
ала своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цеци |
што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој |
силом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке |
огатство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва |
</p> <p>У граду мађарски војници српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На |
на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> <p>— М |
ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега за |
панице српске са својим гошћама уживале су тајинствену сладост тихе нојце, поред танког звука л |
Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Р |
руга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ др |
p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине ч |
и он је био као дете христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу |
његова брада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада, Мит |
нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> |
но доба војнички и свештенички чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, које су |
а.</p> <p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они к |
ећ одликовао.{S} Српске војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.< |
м, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван ви |
иткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разг |
зискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем н |
за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седели.</p> <pb n="416" /> <p>Јеремија озбиљ |
жало, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и |
зме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева слав |
м често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} Может |
једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место царског имена деспотско носити допустили |
је животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и народ |
с тим сивим српским соколовима доведене су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, д |
то, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не |
ар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жиг |
} Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, т |
авите си само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, |
осподари од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у |
ају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна ча |
улама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} Предс |
.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као |
се последњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јери |
т је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потпи |
ремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их ос |
о се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одг |
наслова деспотских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{ |
ражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па из |
уг другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и бе |
.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица |
ати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске |
а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца ко |
аника нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља |
, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год б |
е Турци познају само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред пр |
ача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао |
ине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу и |
поведати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћанс |
м савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после А |
у славе и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су рит |
е могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који |
еничку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оно |
своју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то на |
} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{S} А |
њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису |
, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих пос |
лосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Једа |
а здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врл |
т.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милица представи своје жало |
лико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане |
ом кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе во |
млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, в |
шинству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну |
сле ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више н |
Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</p> < |
S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуг |
анствено деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пр |
пјева славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} |
Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук |
тврдо пријатељство заверена.</p> <p>Сви су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здрављ |
коче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукн |
као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} |
преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но и |
ријатељима српску земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Ма |
ла се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вуковци прешли на царичину страну особито од старији |
у живот изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред |
ка је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од сабље турске, многи су у валима Ду |
једни су децу, младеж поучавали, други су писали за народ полезне књижице, и међу народ раздав |
овао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба ј |
ом силом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из |
има и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турс |
су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненада што памет |
што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је |
о је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису о |
сећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познате све тајне сплетке, којима се српским на |
<p>Једини Грман и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} |
гледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и с |
дњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић |
трану особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевско |
ма арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушат |
л, румелијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту н |
и поштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја, саг |
ем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, |
баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће з |
ећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, ј |
о, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били господски синови, који су |
амим калуђерима налази се подоста, који су на сваку промену научени, само да им добро буде, да |
ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над неким грчким странама |
су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се |
урке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од ст |
давна нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ наро |
а су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих с |
доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, други, опет, дав |
и Марка, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ради, примити.</p> <pb n="284" /> <p>Кад |
ном Радом, примао градске часнике, који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жиг |
наш и за Кантакузене, моје претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У тв |
, он даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> |
адали су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} Светислава су престављали к |
љепити синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb |
били; то су били господски синови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учил |
шан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насме |
је ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тражили гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— |
натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, протуку се, ко |
у, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у подземним стајама скривени били.{S} Харалампије да |
гли Немањи круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарс |
/p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком |
левом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p> <milestone unit="subSection |
аду, добили су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ сви |
еремија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на главу метнути, који су се по |
ватко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и про |
дакле запрећено је неумереним.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Св |
иновци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљају народом, а они су |
ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као с |
р смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226" /> |
ти.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством |
су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и зато после косовске бит |
е, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> |
у?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама |
приметио више служитељски’ образа који су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако |
светским уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} |
е.</p> <p>Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сам |
а за калуђере, који теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кул |
њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" / |
се састану најважнији синови, сви који су по несрећној судби рођења опредељени да над народом |
ао ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, |
овиновати бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — одговори сасвим отворено Драга |
баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу |
, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске лозе држали су страну Бранко |
х пренети, јер ту немају места они који су издали род и часни крст.</p> </div> <div type="chapt |
вољан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, преш |
о са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, т |
-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи |
p>Предвече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Ми |
уђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уважења.</p> |
ичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S |
Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тог |
ручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а |
ултани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах послу прио |
анасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су с |
због тога поступка, други, опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак |
S} Од мањег племена узвишени, обожавали су Обилића, који сам није био властелинског рода и који |
ашто деспот неће на Турке.{S} Познавали су његову сталност, па нису се више препирали да га на |
да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њихови |
аздавали.</p> <p>Други опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами к |
ца, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у с |
на, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису морали чекати.{ |
су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> |
е и сконча.{S} Његови синови ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји великаши српски упрли су оч |
је певач престајао, донекле задиркивали су Петошка.{S} Петошко није ником остао дужан, но свако |
и за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је бил |
ти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у |
овске битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Ма |
цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота ца |
је чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дош |
ије и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати |
Тело ненамирено, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то |
ост војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једна |
аха, које из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела иско |
ака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровни |
су били од старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била с |
удна среће промена.{S} Но Срби издржали су последње нападаје Татара, и са тим спасли су већу ча |
запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотс |
одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке |
>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — викали су подсмешљивим гласом несташни служитељи.</p> <p>— А ш |
шим гостима и по свом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је о |
ском двору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за ко |
е, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и дол |
реба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јабл |
упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурењ |
{S} И Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдит |
у султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није |
деспотство му из шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо и |
и, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, |
ха намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћу |
нови војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломи |
{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S |
далеке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је |
ф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим |
е стране обезбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то |
Јаблановићем.</p> <p>Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаш |
ке и новодошавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говор |
Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му |
се да је господара нестало.{S} Постали су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делил |
исто каогод великаши у своме, премећали су својим мненијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије б |
етар и Митар, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је х |
<p>Турци, ионако слабоговорљиви, мучали су, једва чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била |
о.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{ |
је.</p> <p>Јеремија и Јаблановић одвели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Ту |
и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p |
} Млоги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и в |
радо би напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међ |
сутра намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе турске хаљине, наките неисказане, јер султ |
блановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не |
доба зову дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и и |
<p>Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S |
ло Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p |
још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша |
д стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше |
> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били пр |
алуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешт |
Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стев |
епљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а непријат |
ђари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи. |
ђи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно л |
одвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који су власт и право у рукама и |
екима, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонил |
одродили се од старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести |
чили, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам пос |
>Тако Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане с |
м Стевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и |
а благом дошавши дољни великаши градили су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом постане |
али, прослављени преко морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране сво |
рхад-паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот |
b n="471" /> надесно налево.{S} Увидили су да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но н |
што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи на |
луђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи н |
еговој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранко |
цркву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у |
ши, калуђери, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Ваш |
S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе |
ction" /> <p>Патријарх и Новак спремили су се на подворење царици.{S} Царица их је такође спрем |
Да би могли самовољно владати, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су |
а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јо |
{S} Од ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су глед |
</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство |
теља.{S} О патријарху, истина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим з |
Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој незгоди црвеног калуђера, |
које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n="471" /> надесно налево.{S} Увидили су д |
под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од жалости.{S} Та и како би м |
.</p> <p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Је |
ну судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима ве |
следње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} |
се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће |
приврженици Лазареве породице изгинули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} |
ад су к царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, |
ости, које су настати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с |
је <pb n="504" /> предострожна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на |
то те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улр |
нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна еванћелија и |
урско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, |
ом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша |
ро наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити |
у са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су |
Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’ |
и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити |
је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обили |
амог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде |
или.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда вл |
</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, |
за ново угошћење гостију.{S} Служитељи су свакојаке приправе за то доносили.{S} Ишчекивали се |
у, народ, понос мог племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је |
у кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду п |
имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друг |
воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, |
клеветавао.{S} У празним часовима једни су децу, младеж поучавали, други су писали за народ пол |
у на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ вре |
а се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумед |
товари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи |
пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукл |
адити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора |
} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{ |
силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Обл |
мију, Јаблановића и Харалампија.{S} Они су искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на друг |
ушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, ни |
сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</ |
епријатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи |
су их гостољубиво предусретали.{S} Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са |
здали, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и по |
<p>Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу |
е се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино стање живо представили.{S} Кажу да |
н Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво б |
темељио би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се |
гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу уго |
дари рођени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу |
е, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је д |
само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то |
S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и |
знајемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Круше |
остали су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, |
ли, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвар |
Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они су доиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге |
обови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Он |
је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и сребром искићене доламе, о |
остане.{S} По другим манастирима кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту си |
јети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још |
ори, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду |
овито, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми |
ио је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које |
одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства мн |
>— Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фр |
е представљало као светиња.{S} Калуђери су изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећу да каже |
даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Паз |
<p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је б |
сподар, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске з |
дети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вр |
у траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двор |
справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад ви |
граду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека |
S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стев |
им.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље |
лазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства |
калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од буд |
ији ручају остали калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљ |
у Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане |
<p>Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији није |
онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игума |
је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио ист |
даље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим |
камо освете?</p> <p>Све ове противности су нестале поред пријатељских речи Турчина.{S} Вука се |
<p>Што се хтело, извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на страну.</p> <p>Харалампије се н |
анови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама н |
сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео |
а се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увели |
би.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с |
сад, у турском стану, српски посланици су међу туђинцима, па Марку је требало гостољубивим бит |
овим силним, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и са |
ињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дак |
и вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша во |
да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет |
доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих љу |
<p>У Једрени, стародревном граду, Турци су господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана т |
подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом поч |
му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најб |
едника и деспота признати има.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против толике си |
бац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад ј |
че, па да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурчењака одвећ примали, и често на вели |
би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, |
м грчким странама господарити.{S} Турци су све ове са највећим одличијем предусретали.{S} Од ов |
бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ с |
е, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством |
свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослобо |
мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напуст |
"277" /> <p>На све те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно |
во и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и с малим |
више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му |
о се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут |
стане опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да |
н пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво предусретали.{S} Они су Србе запиткив |
нак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита стра |
а је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зр |
ом нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да проси |
еленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би раза |
је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави ј |
одице изгинули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да |
че Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p |
јводе заседне у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се десп |
лакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу с |
у нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb n="5 |
догађала, и слабо украшени зидови одјек су давали некадашње јуначке српске веселости.{S} Авлије |
не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зид |
S} Колико се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције |
ар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом |
зи куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хус |
да донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју п |
вест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p |
поља, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја |
омненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцје |
вору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба |
таковом истом стању налазимо у каковом су се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог |
уштен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још ст |
нија места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагал |
и чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бр |
Леонтије са оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата вика |
од себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p> |
екали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као да су |
} Одело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} Марко у свом богатом народном од |
нео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врат |
се на краће одбављало; искушеници радо су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро |
Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.</p> < |
авом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара |
пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успе |
оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упад |
а, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све би |
ата, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Беог |
/> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар |
зати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом |
на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је ра |
— рекне умерено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима док не |
ије ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин |
Душанове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канд |
n="474" /> <p>Радосав све исприча, како су хусари напали, све злоставили, харали, како су после |
а извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли |
ри напали, све злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ ц |
Турке истисли, манастир похарали, како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. |
рате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад су град предали — запита деспот. |
а на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова победа донела |
покидано.</p> <p>Ферхад му исприча како су хусари на манастир навалили, Турке истисли, манастир |
ћи код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирн |
а хтео <pb n="318" /> оженити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво |
алом царству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им д |
, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступали.</p> <p>Особито Јули је жао б |
да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој |
нтије и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по |
е, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свог |
што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— |
Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, |
не, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ гледи <pb n="397" /> |
а ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, н |
што не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица царица има синове, али нема |
т Турци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије |
мо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек што се |
азара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, па н |
ичне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, |
трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и време ј |
ш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали док не дође време |
а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новце |
отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо |
оти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем |
изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећивали и саветовали.{S} Но најважније ствари |
рина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које м |
од својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчекивали заповест новог султана.{S} Победом опијен |
и Харалампије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би |
исто <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Ра |
ија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не б |
рбе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу стајали, но мноштву одолети нис |
овица седи у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је |
и да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код |
р.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком десило, и како је породиц |
има изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слобо |
ју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара већ насака |
ике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу па |
за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента до |
ђао калуђера, који су прегорди били; то су били господски синови, који су чекали што пре да пос |
ткуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи о |
рв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као |
, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има их |
је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p> <pb n="515" /> <p>И кнежевић |
ачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се по |
ралампије —- рече удивљен деспот.{S} То су издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.</p> |
е не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је |
пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов |
ваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблановић и Харалампије —- рече удивљен д |
даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити ј |
ајпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> непоштовање ч |
, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је сул |
лого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се |
сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си представе могућну међу |
власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се бл |
а смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови, п |
рцима се особити ручак справи и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела |
ви увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div> <div |
И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније када се српска влада |
па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} |
ке купује све отете црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S |
тов, имао је задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} Косовска победа му је добар из |
друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је |
, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већин |
испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, |
, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и |
удесно уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан к |
S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су |
доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки п |
та ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде треб |
еванћелија и разне скупоцене утвари што су побожни српски краљи, краљице, велможе подарили.{S} |
> <p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> |
рушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, утиск |
е у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> |
та, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивала.{S} Ка |
ат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у |
зи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Мо |
је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио |
давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издад |
цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова тако покидане |
су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и |
о, да накнадиш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште т |
се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају |
ици и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дв |
не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, о |
да да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> <p>Кнежевићи спавају, |
итати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари |
вна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истин |
а се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине с |
љују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један |
сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад |
Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изиша |
осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код себе кога цео народ уважав |
бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили да помогну Турцима у |
е морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се спле |
кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од сил |
предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, |
/> Турцима сами одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона |
дбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као робови, и бела света |
Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по с |
су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у бог |
га је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ни |
је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био |
т, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов. |
S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити жел |
ка да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; о |
ору.{S} Са његове гордости, не једанпут су разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуко |
војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, |
>Служитељи на удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда |
ина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединил |
и града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све ба |
вини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком р |
ослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се звек |
бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зи |
а опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва за |
ити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна мест |
добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зо |
-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди |
.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је оглед |
у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђери моловали, па светитељи тек што не прог |
егови приврженици, напротив, за заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао |
ђе за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господари красне домове и летње палате имали. |
времена, треба световати се, на народу су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> < |
има, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно |
је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> <p>Капија отворена, калуђери паз |
не упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејданом назвали, ’де су крволоци |
<pb n="337" /> у свим ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад мо |
ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо |
не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га |
обито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, јер ј |
ере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је де |
орски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и раскалашнијима постали, па |
>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких сл |
није, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу иски |
ше орлови, заставе римских легијона, ту су остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили |
која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све |
од копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред |
аиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и |
м“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Мили |
<p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но |
Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија, трговине |
вом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{ |
ичари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амур |
рост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ ам |
’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је |
подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и оста |
ије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, |
острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} С |
остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да одбију, раштркају номади |
ен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и |
ревном граду, Турци су господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи прор |
удотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од су |
ана, из лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту |
ендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној двора |
Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" / |
њанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерин |
и удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је |
к нису поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он п |
н плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, |
погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећнија времена зидали, сваким у |
/p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто |
ј озбиљски разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарал |
ан властелин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђе |
јегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цве |
онтије.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена пи |
га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне |
да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више са |
рад, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опк |
ова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис |
оље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала |
<p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опро |
траг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n="471" /> надесно н |
а ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За то време док се деспот |
са далека пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево г |
.</p> <p>Кантакузену доважају Дунавом и сувим убојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемим |
пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити |
а му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са |
, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Ко |
е високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} |
пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</ |
е аранђела, светитеља, тешка кандила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет дру |
нову „<title>Плачу и ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како т |
d> <p>Кад је Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Б |
ругој супрот стајале да тек што се нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао |
Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је т |
ље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад се решава судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запи |
би задобио за савезника Угре.{S} Њихова судба је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, па |
о из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, породици, прин |
али су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, |
равду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му |
велика подигла над турским царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови с |
ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и н |
p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у бож |
и има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та власт тим истим путем |
стане калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори Таме |
елили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb n="36 |
Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> |
те, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живе |
и, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша |
Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије мезимче.</p> |
штиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ ј |
омоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турчин |
на Сребрница са силном баштином.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у рукама Јеремије.</p> <p>Д |
{S} Част ми пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ уз |
или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судбе!</p> <p>Светислав у свом детинству срећан, био је |
е владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова вр |
се ради свију пчела својој неотклоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створен |
ажнији синови, сви који су по несрећној судби рођења опредељени да над народом владају.</p> <p> |
!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, |
S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у |
е и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> < |
скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне с |
а срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се за |
ислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији им |
оде и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</p> <p>— Непр |
е срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље откр |
Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати |
рака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар народа, па да би после са |
дог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало |
ора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо не |
битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то |
} Деспоту је главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду борав |
} Његови синови ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако |
b n="337" /> у свим ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може |
кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је право, — прослови громким г |
="276" /> Је ли право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у сво |
узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Во |
а, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</p> <p>Посл |
убровчане трговце разбојнички нападају, судија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскош |
а, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша прослови |
онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране нема се чега бој |
м слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом господарству над Србима |
не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за |
и прослови војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити да |
ве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е д |
н.</p> <pb n="314" /> <p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — |
о га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти — при |
магао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време свашта донети, ал’ |
ким гласом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S} |
, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си |
ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу соб |
унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но са |
да је то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Тур |
ина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари. |
де.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија Ферхада.</p> |
о је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да |
невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, доклен бијесна властела од народа робље прав |
ерхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, п |
нежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал |
ело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промр |
се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића |
одан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог г |
ода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли |
вство обузме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена к |
ече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, теш |
е деспотски скиптар предао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и |
к се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, |
ора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено показивало је румен који је пламом задат |
рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после н |
р похарали, како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван |
Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом |
е цара Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку |
и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће |
није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жало |
е у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но |
е се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канд |
чића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово бр |
арица му све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чи |
.{S} На <pb n="376" /> тужно појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када |
ји су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му с |
дговори патријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, н |
S} Одма’ се познаду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и |
двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се |
исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S |
неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио. |
м и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облач |
љење њихово текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је несретних невиних кнежевића.</p> <p>У |
ањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гласом говорио је <foreign xml:l |
морају, дигну се да отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарителну молитву и после тога |
гњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделит |
да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате |
, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад се тукоше појединце против Татара као |
тане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не треба се са приви |
але рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог |
ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи п |
, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жудње за то сам и |
ту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели? |
ико радо имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за своју с |
имала семе наклоности прам свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој про |
љубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди |
ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p>— Подла душо, нама треба свјетлости и сл |
иле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки о |
четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљу |
то су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Морало се начисто <pb n="322" /> довест |
ад Србима пут отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то |
ици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице.{ |
ици помоћ против њега обрећи — одговори Сулејман.</p> <p>— Хоће ли Милица турску помоћ примити? |
у Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов слуга, добро је познавао жи |
едним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану из |
ином ће се овај план произвести?</p> <p>Сулејман је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој |
ушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ниш |
лонити.</p> <p>— Шта нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић |
оже бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?< |
од све њихове стране господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, |
рио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео |
о сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како плету српском роду мрежу |
ко му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам |
тија који чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не. |
ређено, листине потписане и распослате, султан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу |
хот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, што ми ј |
о; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић српске зе |
ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{ |
Турци спроведу до султановог шатора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p>После обични’ почасти, к |
ко сроди, тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та дес |
та Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све т |
реба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван. |
ириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане.</p> <p>Дес |
но од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде |
ђ са своји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, начини га турским пашом |
авио, и о подробностима га известио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова |
пот.</p> <pb n="487" /> <p>— Никако.{S} Султан требује Голубац као пограничну заштиту против Жи |
ве дубље улазише у важнији разговор.{S} Султан прослови:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — по |
писмено и донесе на кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Фер |
мотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њ |
ило да се деспот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то при |
езире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Шта |
’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех уве |
ом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај угов |
јску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вук |
буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Б |
оносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, само да прекине с Мађари |
.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме коми |
p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад опсаду напустити, повући одавде |
Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Имам — одговори поклисар.{S} Тури руку |
>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде с |
но, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, како |
>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде |
војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипут толико војске код Дунава и на |
цима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S |
жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мо |
ог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад |
њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење поклонио.</p> <p>Султан је и |
.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај |
ваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, ус |
ји започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађар |
<p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сир |
их владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, посл |
p> <p>Приликом једног саветовања, рекне султан деспоту:</p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоће |
кога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архиман |
к узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушит |
S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима против |
ти, отворићеш им градске двери, тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и |
ч, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турцима пресиједа.{S} |
с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махн |
.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом пресече султан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар |
о, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свије |
кове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли з |
дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; |
после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" /> |
<p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде се мисл |
b n="433" /> <p>У разапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-п |
иш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна |
о је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што |
давђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из диван |
да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им |
н објеручке примити.</p> <p>То изговори султан достојанствено, и мигом да знак да је ствар сврш |
д даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад |
ара пред отвореним чадором још држе док султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао д |
ти мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге па |
у се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, вој |
о великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Тур |
све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменл |
_C2.23"> <head>XXIII</head> <p>Сутрадан султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Ску |
отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазо |
у град да предаду — рече достојанствено султан.</p> <pb n="434" /> <p>Сејмени ухватили обе руке |
о си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки ми |
е турске хаљине, наките неисказане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас |
желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим |
а Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к изв |
слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, син Муратов, имао је задатак онај довршити, што |
0_C1.9"> <head>IX</head> <p>У Дринопољу султан Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњ |
уку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел у |
име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, в |
риџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа оде султану и |
ејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p |
е свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и вези |
асљедио, које се лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није би |
пре утаманити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непоколебивост деспотову.{ |
ени седе, а султан диван отвори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се |
да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и |
тан све своје поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одлико |
на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, па прозбори.</p> <p>— Чу |
вом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S |
паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан се насмјеши, паше главом махају.</p> <pb n="446" |
азге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико с |
предаје се славни град Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разгледају, главом маше, |
ити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад |
p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, д |
а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш д |
нике по свом обичају укопају.{S} Мурата султана, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном |
Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити, кад му је разбијена војска, и док се Ж |
бет, жудно су ишчекивали заповест новог султана.{S} Победом опијени и здрави јошт јунаци, радо |
прилику за себе употребити и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ на |
чем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци |
на, да сте јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим |
едовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са скупоцени поклони почаствовани, преправе се |
и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пит |
подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голубац натраг? — запита деспот.</p> <pb n="487 |
кве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ к |
узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само најбољма може, а код куће мотри на Ис |
зрујаност паша и везира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака |
ена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, с |
најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n="534" /> мир, кој |
редимо, онда моћи ће постати из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста |
би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи ко |
а да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је |
>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p |
калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све шт |
дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену |
тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над султанима, сунце од истока, које никад не з |
с, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји |
ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над султанима, сунце од истока, које никад не заходи, сабљо |
>После обични’ почасти, који се турским султанима одају, заузме сваки себи опредељено место.{S} |
им градске двери, тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христов |
дерево сазидам, чувам мојим прсима леђа султанова.{S} Смедерево треба да је стража прам Београд |
S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— |
ством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у име султаново, често је деспота посећавао.</p> <p>Он беше о |
службе пашом сам постао, и уживам пуно султаново поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и <pb n |
мирје између Бранковића и царице, поред султановог посредовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од |
Милева султану собом повела кад дође до султановог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију Тур |
ови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог шатора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p>По |
а, ракије, шећерне гурабије.{S} У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан |
кад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код турског паше метоике пити, чисто |
зита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом налазила, па заборавимо ју мало, да нас не б |
у не победи, и постане сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је десп |
сти имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изг |
те.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не морате м |
дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и пашама угледнији.</p> <p>Ферхад једнако пону |
риликом убије брата Мусулмана и постане султаном свију Турака.</p> <p>Сабере силну војску да ко |
ин оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, понеки комадић земље |
пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до султановог харема?</p> |
много даје.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лаза |
времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <pb n="269" /> <p>Видајићеве речи |
там. — Како мислиш да се покорим, да се султану напросто предам? — рече деспот.</p> <p>— Не так |
ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у т |
му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Св |
је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, ос |
е из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, и о подробностима га известио.{S} Сул |
е било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су с |
великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.</p |
шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац |
остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда |
све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе гов |
иво представи стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Гр |
лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, |
жи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} |
жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом к |
на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} |
је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша ј |
ши поклонити се, ја његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитат |
а све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, није с |
ић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије поднесу, а донде да се има во |
иде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искре |
а Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово |
p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{ |
ушбаша прими писмено и донесе на кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да прочита.< |
рад Турцима, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази |
о, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша разгледа предел, унаокруг, и |
е избегао и Србију на милост и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју о |
когли је задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је ш |
ила.</p> <pb n="300" /> <p>— Дакле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запи |
Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство с |
печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војску з |
дно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султану посланике, и с тим смо свршили накратко најнужн |
ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу |
умњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а на |
е не може оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазн |
у том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се |
в положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителног из |
се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> |
тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... |
моћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том |
ји је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј га, н |
м га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примит |
ораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки та |
то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пр |
</p> <p>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{ |
са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати.{ |
лановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јеремији набора |
ли на њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p |
и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чин |
Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на пу |
ије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београ |
, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, и |
ко наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани |
сјенку начинила, да христијанству зрак сунца не продре.{S} Једрене је корен турства, силан див |
>— Свјетли царе, султане над султанима, сунце од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, |
ко царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуначкоме...?</l> < |
е деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су обојица почивали, од одмора да |
раља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душ |
богати манастире, ти си видила заходеће сунце српског народа, у коме си и зачета, видила си сја |
дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубило своју обичну сјајност.</p> <pb n="362" / |
, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом народу — рече тихим гласом седи патрија |
; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут јако засветли.</p> <p>Десп |
светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Је |
њу, поклон цара Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова |
уну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су пом |
земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори римс |
нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S |
х?{S} Камо жалости удовичке, камо мржње супрот Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове противности |
ана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек што се нису судариле — одговори Н |
ољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном месту |
} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаза ка |
ој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За стару љубав, веле, хр |
раљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријатељство не шкоди.</p> < |
а, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су |
а, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћ |
<p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му је са највећом готовошћу о |
бију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег |
а им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазил |
туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче |
ржати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градов |
у се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој незгоди |
е и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну и ж |
е у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратиће се |
Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутр |
Деспот је данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађар |
оље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, |
ек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да м |
зи са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петош |
опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако |
дњи самртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p> <p>Што се могло сп |
самом Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски’ робова ослобод |
— Седи, Радосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, по |
остија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге |
валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тк |
мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, с |
однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} |
{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, з |
ор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим му ч |
он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оцем Харалампије |
в двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе тур |
овић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога ц |
Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплест |
ојски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с својом свитом, неће Дунавом, ве |
поклони почаствовани, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану. |
екати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су вој |
.3"> <pb n="253" /> <head>III</head> <p>Сутрадан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани |
"SRP18590_C2.23"> <head>XXIII</head> <p>Сутрадан султан Амурат позива паше и везире на диван.</ |
де, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски посланици својој кући врате.</p> <p> |
рода, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту ј |
</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трап |
{S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете |
м мислима очекива настајући дан.</p> <p>Сутрадан, познало се на свачијем лицу, да се што велико |
едити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ф |
задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данаш |
вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћу и |
мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{ |
о као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети не |
ако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’о |
<l>Ђе је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а п |
га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Пета |
градским кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарс |
рече Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они |
е он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога |
рбија?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ в |
а му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му |
чини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребља |
Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Тур |
мени сад судба земаљску власт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је до |
ржаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p>Но десп |
пет застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуш |
рема самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сам |
си ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би |
ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p |
д је бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — |
тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне |
се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе |
а Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена |
Та дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему |
тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију стр |
жење.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити се не мо |
па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си |
су урезана дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно вла |
ду Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако бли |
је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p |
ао тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, |
за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је |
си.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код ког се не би с |
Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете |
о да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који |
ко што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке можемо српски вилајет пок |
ши својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кос |
езова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су та |
твом само још једну реч прословити.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђа |
у које од старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срб |
кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чиј |
зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахрани |
чити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, |
а постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни с |
а, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиро |
едав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— |
<p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она х |
мо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад све |
а се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, |
дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} |
мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима |
} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе |
— рекне Русна.</p> <pb n="260" /> <p>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који |
онда све добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам С |
ремија започне.</p> <pb n="411" /> <p>— Та српско царство одавна се распада, нек свак себи дере |
ће нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, |
е мало са незадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад |
е још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђе |
ћа и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та да — одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, |
м боље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близ |
том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по |
>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жен |
не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора б |
овати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад па |
и ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од б |
одговори горким осмехом Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом |
иња — одговори озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављено |
обом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могуће? — повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— |
да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе |
>— Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p |
Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч д |
сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти |
и, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жал |
и је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смр |
ада[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} |
арима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су |
арварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за н |
ице показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешт |
ли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове |
нису хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке зашт |
д сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом поста |
шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад |
лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није им |
за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да |
ма изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Р |
и има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого пам |
а догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се |
не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут |
на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дван |
Још за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који |
или одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је д |
у повређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S |
е.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али д |
љато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност допадне, јер ниже класе људ’м |
игмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацмански калуђер метне |
5" /> <p>Патријарх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то за н |
ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не д |
акогод и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот |
а Светислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред |
весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, оп |
</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, ла |
т хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Је |
Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се з |
аку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Нова |
а из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин |
о тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна |
оје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више уз |
ађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће |
шећерне гурабије.{S} У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има |
езна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ ј |
сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— |
прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот |
’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војск |
лаг је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — |
милости, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју до |
l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће нападе;</l> <l>Крв облила Нова |
>Сложи силног татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издале |
а Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше |
је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против боса |
тир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Т |
штву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Милица |
/p> <p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који |
е пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Лас |
} Овде је она свог мужа, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог у |
одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стању царске породице.</p> <p>Призрен је био п |
ам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па ре |
ш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако |
сом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења т |
ељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубо |
а му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, је |
мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хром |
ињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и |
воје гријехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био гр |
ге душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и |
породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а |
у.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар другог служитеља.</p> <p>— Б |
а што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако |
о реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти |
ог најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све |
ко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко |
онајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дођ |
Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част |
прама слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је бил |
ше великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани |
осподар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми ј |
и.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господст |
ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић |
Како можеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампија.</p> <p>— |
’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, |
и нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је |
ујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је |
га чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душма |
} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, пат |
рима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> <pb n="307" |
а будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га ниј |
одјекнути у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народ |
е, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} |
ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све |
> <p>— А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега |
е, па тек после починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га |
’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде вел |
, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паш |
за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије властел |
ње треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота дес |
а, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић б |
се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, ма |
естол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити |
су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита |
међутим потруди се Милеву приволети на тај план, који јој се као породици спасителан виђао.</p |
вашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Мо |
.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> |
е после смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, |
рад, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском |
један влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за т |
у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S |
вања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да ње |
оменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати |
војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пу |
кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је |
и врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати |
арода у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало у |
аше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује |
тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <ref target="#SRP18590_N7" /></p> <p>Деспо |
уде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале |
ти пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Фе |
је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша разгледа п |
Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бират |
био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та |
емљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријат |
јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју чест |
ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, в |
лентије, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да |
пет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год |
ају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Ма |
бију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о |
лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспо |
, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да |
сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, |
а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је чес |
ати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га са |
властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над сл |
напротив, за заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, |
ц Харалампије са највећом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна б |
едати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> <di |
носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не употреб |
ошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљ |
падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени пр |
, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће |
турице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака |
нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије |
а што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време н |
царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па је |
рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, нај |
ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашино |
> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо т |
а толика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија. |
громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Пет |
о’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене вели |
е мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју матер детињским љубопитс |
— продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у |
и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема ку |
купе.{S} Подари Јеремији као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухв |
<pb n="541" /> деспот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поздрава и |
<pb n="300" /> <p>— Дакле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф |
сељани знојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, |
су к царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, да |
ваком једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав зна |
ак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај |
та.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, нара |
главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свит |
што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и |
их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим лицем ишла је цариц |
што о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ |
ака реч даје неки одјек, <pb n="525" /> тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, веч |
се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, величанственијем изгледу.</p> <p>Ферхад х |
ице српске са својим гошћама уживале су тајинствену сладост тихе нојце, поред танког звука лаке |
ежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а кал |
јдани, проводити могли.{S} Испод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван |
тији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонт |
седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду |
ећ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд |
еспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман Ру |
још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне |
ва.</p> <p>Јеремији су биле познате све тајне сплетке, којима се српским народом после косовске |
ешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер онако својски и |
а може употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особит |
/p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог |
вим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb n="266" /> |
незадовољство према деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план д |
вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол сп |
ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан |
љи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се до |
и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ове, тако и |
учена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све |
ти, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш |
/p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пу |
мда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p> |
пет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а да се Тур |
и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајн |
е верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро |
е христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели се у свјети хр |
е:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор |
ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи зас |
</p> <p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван н |
д ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се оне жалосне |
ета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <r |
</p> <p>Ферхад прими причешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срц |
реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, как |
е ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други |
ходимог граха, са финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мр |
о црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна |
једва чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последњег српског цара.</p> < |
уче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а н |
рзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и преда |
био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> |
— рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој |
кад није наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици ка |
законом крунисаној глави принадлеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за |
и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S |
та жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пријатељство врати. |
ивјет — рече огорчен Облачина.</p> <p>— Такав је живот Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То ј |
ише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муч |
језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да дод |
Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, |
ред тога и његов мало изванредан поглед такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су |
а Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разговор који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад |
, морали сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети у |
ну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак.</ |
призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне |
ознали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мор |
о да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без |
ствено уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужује него хрђави |
еду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с |
у.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет |
Новак.</p> <p>— Мораће се закон донети такав, по којем се забрањује строго употребљавање таков |
елиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљев |
није се прам овом између четири ока као такав <pb n="427" /> понашао, него као брат брату, друг |
и за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} Така |
лу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко је т |
вени може временом великим постати, јер такав зна сваку дату прилику на своју корист употребити |
здигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом дв |
ти, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n="450" /> <p>Харалам |
, и вредна је била једно властелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је доб |
своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код |
азговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на вољу нека |
то откако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било |
ао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не мож |
рле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопса |
воду, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног |
јече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Кара |
нила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир |
благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај |
е доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали |
ћ — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из дале |
асти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек |
ј био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} По |
ичу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели м |
лија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко |
абљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу. |
такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свак |
у Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је |
змирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, ка |
и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали |
ети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам |
еликаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба ка |
аквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је |
е до султановог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га ту |
ао ми вјеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ н |
т друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку |
и рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго |
у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека В |
и сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би г |
ти, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане |
је нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити. |
великаша за себе, како у старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док му је противна с |
итовати, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n=" |
но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је би |
рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетић |
еспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ов |
а уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, |
ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста душа св |
у изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— В |
ли од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да м |
S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама м |
лтана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама |
дела и новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила.</p> <pb n="300" /> <p>— Дакле мо |
ви сејмени када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би таман б |
уде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Хар |
— рече Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> |
е, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом |
амо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, не |
> <p>Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије, тако увијен, тихо међу гранама сакривен, корачао је све |
ек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прича.</p> < |
у да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је о |
p> <p>Јеремија како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији как |
нковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жр |
е Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а |
ажан војник, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженик |
ина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338 |
дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барј |
о, мудрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> |
и кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да у |
езник мађарски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу |
ти већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама вид |
>Већ су се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жаго |
после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ф |
у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је т |
ада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плашило, у међедо |
био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгле |
арен почне све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци |
ођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго |
Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми |
ор.{S} Деспот потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> |
пали, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапиј |
јст лијета, красна као ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} |
Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмун |
ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од |
вренос-паша.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађ |
ђ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми |
диване.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задово |
гог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харалампије.</p> <p>[— Нек бу |
— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — о |
ац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српск |
и <pb n="275" /> владотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља д |
оишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су својим |
о даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ |
о год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> |
је Харалампија, садањег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</ |
блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бим |
дају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати |
слава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У ње |
’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од пуног стомака, који му чес |
И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p> <p>Десп |
стину, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати |
е поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, потомци, познији нараштаји ћеду то учинити, са |
ацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} На |
, победитељем Мађара, худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у |
тевана стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су се увек |
е већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ |
тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било пр |
’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће |
лаго, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи |
тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p |
да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко |
опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађа |
јер раскошан страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и та |
е из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно с |
ом је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и терете годи |
ем, Јеремијом у манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, је |
ла.</p> <p>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе ронил |
не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јерина.</p> <p>И деспот је окаље |
увеџбане, морали су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколов |
е морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог народа, повуче се к М |
пупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ гледи <pb n="39 |
л’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од пропасти спасу води. |
прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању н |
браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дак |
војој неотклоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S |
} Тешко је господару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама ст |
асти, јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори |
једна велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има м |
е ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> |
м је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и |
тиву кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји |
ругом да науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб соб |
ви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није |
на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао оној страни где су |
>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад |
} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди |
сто је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се у Смедерево.{S} Но |
та од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ћ |
то држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је н |
се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер б |
очекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то ре |
кадри искушеније смирено подносити?{S} Тако је отац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са |
па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица царица има синове, али |
ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ шт |
крене разговор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом |
ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаб |
мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог Николе!</p> <p>— Један другог да помажем |
пот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити |
о га разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић |
слови громким гласом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по п |
ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан к |
/p> <p>Прва је реч Јеремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да није |
збиљно погледи, чека одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјани |
ља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — дода Јаблановић.</p> <p>— |
бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— |
, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на сл |
ада, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и |
, канда журно очекује одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и неср |
.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему |
ти младог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана |
обом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.</p> <p>— Такав је |
сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш |
ша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампиј |
вим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заиграва |
представе могућну међусобну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p>Са |
наци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> < |
Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно |
ажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково створење иста може бити!</p> <p>— Н |
земље Душанове од кнежевских пустолова тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу |
му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти — примети Јаблановић.</p> <p>— Ја |
камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сази |
евић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, |
међу собом на две стране поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p>— За овај случ |
ину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти |
лава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатиј |
најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као |
ити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педе |
едство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли с |
еремији.</p> <pb n="405" /> <p>Јеремија тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрниц |
к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у |
ли столици, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са ра |
о је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили |
ралампије, <pb n="249" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверитела |
о у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ |
и’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се ј |
308" /> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p |
се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> <p>— Дакле, смије |
деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници, попови, калуђери |
на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти |
н је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p> |
’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будал |
би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих навала које ћеду с |
антелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце необручано, у |
пије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо об |
их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напредују, кад један комад земље за другим добијај |
мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде ца |
у у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ влади |
Предају градова и Мачве тумачиће народ тако, <pb n="385" /> канда предајеш Угрима Србију.{S} Н |
ву.</p> <p>— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосни |
ди се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви |
</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се. |
Харалампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тог |
е биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само |
ће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот на |
све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени бу |
head>XXXIV</head> <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p>Фер |
тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листине потписане и распослате, султан ши |
о пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?< |
ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мус |
телине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и на |
о?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.</p> <p>— |
е мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ј |
Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободни |
он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ |
ди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p> <p>Б |
за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је Харалампија, садањег |
обро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згоре |
аје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унута |
рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш |
а?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин д |
вори жешће Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изр |
ковић.</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не |
овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу к |
ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голуб |
<p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задобијемо; н |
с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та ж |
p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-па |
и Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иште |
је, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матиц |
народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут донесе се |
ђ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одважнији ј |
е чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Те |
на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од на |
за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара. |
> <p>Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како би д |
је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Ж |
ла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не д |
итство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју матер детињск |
иру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у гр |
да терет душе своје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред |
ош деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потп |
S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ |
е допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а овамо највећма гриј |
ристос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци |
у са прекрштеним ногама.{S} Харалампије тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што т |
.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно па |
емију, Јеремија деспота.</p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се о |
ђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако богме |
образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да в |
ао олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађао је |
осто предам? — рече деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у |
висио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест гла |
медерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се |
у, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном ту |
ову Јеремију на предају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић ост |
р је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали в |
стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам |
, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, |
в закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султа |
је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених |
и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свје |
> <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а |
ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд |
У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа |
поче.</p> <p>— Господару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царс |
м изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то |
</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је познала била калуђер |
оју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{ |
стом на деспота као земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, па |
вке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепље |
говори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду |
и, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, ис |
рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци |
ер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер к |
извршити, расећи па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију стр |
Турци једном приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у срце Србије пр |
>Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јереми |
из руке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p |
ти, и покрај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вел |
ца, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали г |
ановићи, пак немају право на престол, и тако нити Лазар нити његова породица таково право има.{ |
светски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је |
ости ратне терете сносити није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, |
у, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, телохранитељи с |
ратко најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, |
оштар миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{S} Харалампије није се дао двапут нудити |
усулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом п |
мо што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек доне |
брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код сво |
нзуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> <p>Милица је била |
ме што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто |
гда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чин |
атељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је пор |
ним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег п |
са својим искреним будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се п |
и се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је у |
а владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од с |
народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмол |
г господара.</p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио |
ој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузе |
нила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук ве |
одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Б |
к нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви з |
и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хат |
го забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас има |
и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферх |
благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може |
налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њи |
д који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспот |
она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жал |
а све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са |
но није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епити |
е ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства |
Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испо |
ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда о |
изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на његово |
ве се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но |
те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донд |
си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече о |
они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она вре |
ље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, |
т са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:< |
ла — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да н |
поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог лица и поглед |
помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ф |
узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролије |
>Ђорђе Кантакузен саградио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да |
јавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет |
ове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове г |
гне се.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли з |
ио.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би |
исмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећ |
обито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се м |
поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необича |
ево, у његово станиште, све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде. |
> <p>Ферхад прослови. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исек |
адовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{ |
о.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.</p> <p |
вију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као ж |
одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, |
о вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ св |
нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p |
Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој |
гли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а цар Ла |
у јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било к |
е попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти |
дам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <pb n=" |
је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин |
и Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.< |
задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и к |
клонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од |
ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му ч |
се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S} Ионако н |
да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и |
ш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> |
јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, |
.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без д |
но после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт |
турчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја |
ће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева таков |
{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Беогр |
морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек ш |
од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— |
е би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с др |
дешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да их је |
изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости |
моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} На |
пита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — |
о зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једним ударцем с |
мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— |
сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народом који се п |
опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад му |
} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица кал |
ика и деспота признати има.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против толике силе |
погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, р |
, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаур |
атио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот нав |
е човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света |
међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад |
еспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости че |
сенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво |
ом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више |
ка незгода стићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се |
’ се покрај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они још доникле разговарају узев сваки своју ко |
жасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p> <p>Харалампију морали су |
ара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, |
са деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо |
да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манастира Манасије.</p> |
за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и Јаблановић, негдаш |
ока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч не прослови.</p> <p>Голуб |
ка — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпој |
форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак- |
ластели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска |
је, међу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо одне |
лужену мазду — рече Харалампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p> |
па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даљ |
различне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, ве |
овари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахати је још као ис |
ице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намести замка српском народу.</p> <p>Би |
ва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, д |
је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јур |
е предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да |
е су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ |
ачувала, немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Р |
издајице мораду се искоријенити.</p> <p>Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и |
ти што је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у Крушевац.</p> </div> <div type=" |
ија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</p> </div> <div type="chapter" xml |
још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свић |
али да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при старом.</p> <p>Турци су од Срб |
опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад |
ма у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и вр |
јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају |
ирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до |
е, баш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали док не дође в |
сутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпре деспот и Облачина одје |
кад Турци јадни народ растргну?</p> <p>Тако путујући, деспот озире се, лакше му је души кад ви |
д, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, |
мчен, само је одгођен нападај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и везира велика је, може султа |
је ни калуђерство, што Харалампије није таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули |
ка није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости и страсти, |
то за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А поре |
умцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да |
губио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики |
дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{ |
{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је |
} Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код себе кога цео народ уважава, па и сви |
својства, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са |
се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Па |
и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к |
ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо мислили капи крви в |
шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на по |
војнички и свештенички чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, које су себи пр |
шко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао п |
а Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране пр |
да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила.</p> <pb |
би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, м |
знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није х |
ије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није |
баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, и |
оказати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију обично помилованије кад је ту ка |
рква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>После |
житељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и посл |
у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, војници стубач |
ви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душмана, |
којем се забрањује строго употребљавање такови’ <pb n="254" /> права од стране великаша, која с |
да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурчењака одвећ примали, и често на велики сте |
њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на више страна народно стадо деле.{S} Ка |
— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни |
има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша.</ |
дејствовао је мир између Милице и Вука, таковим начином, да једну опредељену част српске земље |
аг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њим поклон дру |
p> <p>Драгаш реч прихвати:</p> <p>— Тек таковим начином можемо у овој опасности раздор отклонит |
елом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосним околностима, код толико себи противних |
подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па да могу таковим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељ |
у тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада мло |
алази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост |
и.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{ |
искрени посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пост |
ито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да и |
дити, јер у светској историји има млого такових примјера дворског живота, који је често и на це |
м у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — п |
и тако нити Лазар нити његова породица таково право има.{S} После пада Вукашиновог, кнез Лазар |
били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, што човека мрзи изговорити.</p> < |
о зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <pb n="297" /> што видела.{S} Биљензуке, разни у |
и се силом на престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде уп |
Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао прав |
е ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво ли |
не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо |
<p>— Доста, Харалампије, никад још ниси таково што паметно измислио.{S} Остајемо, дакле, при то |
веде међу њима разни разговор.</p> <p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио во |
не своје, неко право у породици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду |
ш с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да |
/> надесно налево.{S} Увидили су да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци о |
се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се на |
у не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју |
во јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони њ |
та је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немогу |
о је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се стању нала |
дство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, |
друге стране Мађарима предају.</p> <p>У таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> <p> |
о био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што би |
ећ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није л |
ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину |
имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грч |
би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну битку покушати, јербо би им могла доћи гла |
душија Ферхада.</p> <p>— Волијем једног таког Турчина нег’ све народне издајице као што би Јере |
и су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Руме |
ам их доста већ видео — одговори један, такође старијег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто н |
из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, но засад пре свега нек се учини |
што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ |
ио је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мар |
се на подворење царици.{S} Царица их је такође спремна примила.{S} У једној великој соби где се |
а то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.</p> <p>Ка |
чак справи и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пред Србином показ |
чи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га се косне |
представљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе правити о растр |
Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски г |
Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, још треба Голубац предати, и то што пр |
вак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком господом — рече Р |
м гледао је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући се |
тво.</p> <p>Милица и дворкиње чинише се такођер расположене.{S} Млађи, када видеше старога Нова |
је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакш |
орена, и Угарска може опасност која јој такођер грози само у дољњим крајинама Србије отклонити. |
ком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези |
се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до |
ором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спрем |
чекују Јеремију.{S} Чули топот, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати, малочас док се пут |
продере се <pb n="462" /> чауш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујез |
ао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знат |
едемско, које љубав разгрејава и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, сву нево |
српским синовима, на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт досад није |
војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини бор |
им, деспот, што доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су |
се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља кој |
, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и свој |
раше или гусларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} |
такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У сус |
<p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш ј |
са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у чов |
ост тихе нојце, поред танког звука лаке тамбурице, поред песме каквог заљубљеног јунака.</p> <p |
нским девојкама забавља, па поред ситне тамбурице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бог |
дојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело |
вић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба |
ли љубавне и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови’ тужни’ |
обар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркв |
код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латина н |
ско царство једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у својој јарости, што није турска војска сасви |
авез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад |
су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били |
вила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно |
ови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота царска кћи није томе крива.{S |
p>Настане опет нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да му ц |
сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству зад |
уђери дотурају се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводама пије, части се, па Баја |
и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана служити.{S} Чудна среће промена.{S} Но Срби и |
ни задрже оба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, који су пре |
соки Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни |
ати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, |
квог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је ве |
ма страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђер |
в, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као |
ара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад се тукоше појединце против |
г’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Ма |
ште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена |
ице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју |
ако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Ч |
блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над |
а, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што |
е ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи увест |
душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног м |
е не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га н |
, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав |
чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не |
реме, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жи |
анственијем изгледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, све |
н је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и |
на за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске |
знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> <p>Хараламп |
о да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Посл |
ења.</p> <p>После свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозива |
хватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све |
о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онамо с |
ошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} |
Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се о |
деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у с |
али, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот и |
>— Паметно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Розгоњијо. |
ји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гласом Драгаш.</p> <p> |
утекао — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао прв |
и нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник. |
>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је но |
оводошавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су |
{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто р |
p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда |
ад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p> |
ипремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчи |
.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане весеља у к |
/p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</ |
а ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем пог |
а Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запита Јеремија Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но |
огли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турц |
Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло б |
ша уђе.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двиј |
а ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија прослови.</ |
адио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати, чујеш к |
ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру |
бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Г |
то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, |
редњег доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p> |
код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, |
шајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, |
аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, на које се азијатска та |
о, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак златан појас показује да је на њој госпоштина, и |
казивало је румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, канда задављују плам.</p> <p>Свако |
ад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађарских стражара, и док се скупише да ви |
к гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким, преко чарапа унакрст обвијеним каишом.{S} Држањ |
ерине.</p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S} Танког високог стаса, око тријест пет година стара, лиц |
Милева је била красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава њежну младост, лица белог и румен |
у тајинствену сладост тихе нојце, поред танког звука лаке тамбурице, поред песме каквог заљубље |
слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови’ т |
уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опрост |
о што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л |
а, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити |
мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода |
ом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејствовао је мир између Милице и |
а кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори |
дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану< |
<l>Поче мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак са |
<l>Паде крвник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину гл |
аца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви п |
царству, против немачки’ ритара, против Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да |
д Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер |
ци, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Ам |
натераше кад се тукоше појединце против Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодал |
} Но Срби издржали су последње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а с |
то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв про |
цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, дели |
са своји дивни оклопници на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје |
о како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јеца |
>Радостан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном узвишеном месту ви |
не другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише |
> <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне< |
и им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l |
ерхад-паша чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде и |
свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћама, проливао је и св |
ша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радо |
се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће нападе;</l> <l>Крв облила Новакове |
Новак задобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Татарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздова |
l>Крв облила Новакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без |
и Новак сабљом својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаж |
Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ изле |
дован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А |
јске обадвије,</l> <l>Силан бјеше горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова.</l> <l>Мла |
ког војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да б |
к наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтјед |
р паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина сабљом.</l |
ем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српства и хри |
сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.< |
и силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском на Баја |
/> <p>Код Ангоре у Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, деспот им је са својим Србим |
ју се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне |
.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себ |
на красном мејдану</l> <l>Сложи силног татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Татарине, |
Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код А |
.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбранбени уговор, да се Мађари |
ви Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кљ |
градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Здани |
бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише ор |
Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће о |
заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> |
зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да бл |
ултану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> пошао да узмем |
реча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислава — рекне Стеван.</p> <pb n="314" /> <p>— |
барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} |
, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено ц |
бац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јерем |
бићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу |
могао због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој |
<p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред непри |
— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти припо |
ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ |
Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— А |
о, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си |
ри:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврд |
о Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твој |
Лазареве породице, па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад ка |
да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ра |
; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, |
о се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свије |
} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-па |
ко те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја |
ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од де |
ч Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути |
а сам видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и |
ас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнак |
рече нешто заплашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, |
је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије исп |
шо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад-паш |
, за поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван |
урске стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију д |
исли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а |
Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па бог |
Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власти, него се н |
имо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собом н |
рцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске грани |
p> <p>— Одавна се познајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, поз |
д Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим |
бе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам |
камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ са |
и га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време |
и.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља нема.{S} |
право пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог пог |
ат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџ |
Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као |
ружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме з |
м народу да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теб |
вег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако |
данас писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и н |
вности против мене била. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} А |
у преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу |
и војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} |
господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од |
ним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, |
ц је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> < |
чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на у |
те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> |
кле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — одго |
гибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати неће |
то зађе роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевај |
и да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учини |
p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сиг |
на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из |
служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано во |
г’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити. |
тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p |
, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом при |
?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <pb n="258" /> <p>Н |
ину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми п |
о се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити. |
ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркв |
кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> |
му на то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи, деспоте, мудрост показују.{S} И ја држим |
а турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манастир |
и ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што |
све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика го |
Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаше, |
ш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, |
ра за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам |
д очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш д |
тир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле с |
, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у |
та твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство задобити — одговори Јусуф.</p> <p>Ми |
} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, ј |
пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко |
ти? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је |
д први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здравље властелино |
е, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први |
на.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад |
још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S |
к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па од |
а, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ |
ар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p> <p> |
соки Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих грехова!< |
роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се славни град Голубац.</p> <p> |
е најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је силан, а ја са |
ко те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Тураха |
ремена када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покој |
тва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђур |
на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S |
уди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати снагом богода |
га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и знаш му мелема да |
ма слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља, на које се деспот ослањати мора.{S} |
.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не т |
ажа прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписат |
ко си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја |
.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар. |
воје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Т |
ио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато |
богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши |
анас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — р |
о, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мисли |
против Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гл |
лас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искрено по ду |
и, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство |
иљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонт |
или смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очи |
ад добром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је с |
Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег |
лама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма за |
ј мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријепити.</p> <pb n="484" /> |
ру са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, м |
, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора пре |
уго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисл |
обро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не м |
Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног потпомагати, к |
међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто |
ренутака замишљен, прослови.</p> <p>— О твом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спом |
дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е п |
/p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?</p> |
о сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене. |
рбина не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са о |
е очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и по |
а.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом само још једну реч прословити.{S} Та красна хурија |
ву, сину Новака војводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток с |
оје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим |
ђу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи п |
т-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам с |
Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, |
немој ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на ср |
али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут та |
а времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} По |
н.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи д |
у спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је б |
на, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство заверена.</p> <p>Сви су за здравље о |
уде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакша |
а нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па н |
вет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће сво |
а, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, дес |
Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби |
ога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не |
пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам му |
ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину |
.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчеку |
иње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак |
, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда |
и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба др |
прстом на деспота као земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, |
јати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном |
урске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша р |
ам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две |
адао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја |
али војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају |
в донесе ракије, мученице, и поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радоса |
>На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не |
е и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{ |
племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} |
а тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
е што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на његов р |
урску, којој се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} М |
а разгрејани били, дође један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има |
S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, си |
илици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изг |
ко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је |
ебе ову згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони М |
е видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и |
к, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Величанствени краљу, дико запа |
е госте приметила, променила се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе о |
ић са неколико коњаника под Гургусовац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, |
је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији |
е.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми в |
га ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог зав |
и.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављати, хоћ |
ити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за |
азоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни |
, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу |
срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су на |
мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једним у |
диш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и |
Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Че |
И Турахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буд |
>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, |
ђу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да н |
рам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у случај |
/p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер |
лавнијег јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро по |
одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам |
ити да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад |
} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је |
еха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каж |
дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Ха |
седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по |
м, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С |
е по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душу о |
<p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те |
{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом српског народа, и препоручујем те |
аљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви |
све.</p> <pb n="330" /> <p>— Поздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Гов |
ку.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији н |
шћанство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, |
се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твој |
но на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Р |
запита деспот.</p> <pb n="492" /> <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће |
зима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит з |
да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се |
шћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца С |
ије.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опр |
ло.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачувала, немој на ме за |
ске <pb n="523" /> земље штитила, и сад те земље саме себи остављене мораду се појединце бранит |
екли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Пет |
деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S |
сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло |
оказивали.</p> <pb n="277" /> <p>На све те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају да им |
те главе.{S} Деспот гледи канда познаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Поз |
ра се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но н |
оког Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орлови |
имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар з |
јем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} |
и Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Призрен и При |
</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалам |
је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене св |
писао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стев |
и.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима про |
арха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем |
с тобом нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима п |
и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина караманских валија, |
да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отс |
ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p> < |
и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану |
е потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном |
да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, |
азреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанствен, отворена л |
ари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Угово |
ареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> <p>Десп |
p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, |
ити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извади |
очивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткре |
иједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана |
ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове |
ети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти у |
ло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград |
ва и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Т |
то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, |
ко си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у |
стити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онд |
деспотом српског народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет к |
ошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало про |
граде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад |
ао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S |
је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да н |
} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја к |
Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ |
ила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке |
си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> < |
Харалампије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати |
о кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће н |
м у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рука |
бија са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, |
твар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма |
Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну |
бане, морали су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима д |
кав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до |
има жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који б |
пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај |
и су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> <p>— Ниш |
г цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти с |
о када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога |
85" /> <p>— Драго ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео нај |
што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у д |
, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Исповјед |
>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја ка |
колико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоње |
твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове |
и ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нем |
деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза |
се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но глед |
право у породици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међ |
јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто |
ре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> непоштовање част |
{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати снагом б |
, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут |
.</p> <p>Наједанпут патријарх узме чашу те наздрави царици:</p> <p>— За здравље цара, царице, и |
90_C1.1"> <head>I</head> <p>Године 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</ |
</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, би |
новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби п |
, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> < |
p> <p>— Послушај твог вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, д |
на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт досад није скрвнила турска ру |
свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си град |
продужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдар |
е оклевајмо — рече Јаблановић.</p> <p>— Тебе Харалампије, нећу много поучавати, имаш памети за |
а ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над г |
да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и они |
о свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Харал |
владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} |
се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што |
ад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он |
говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она је з |
ве да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро пор |
ћи.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада је |
ти, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер сл |
ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је |
е како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошл |
заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим ота |
и цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу |
а. <ref target="#SRP18590_N6" /> Сад од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам |
већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма |
на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па |
све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није |
за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу |
ути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро н |
д већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о те |
одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај п |
<p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на |
и нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују |
цив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p> |
Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</ |
дело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Ту |
вна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене познат |
моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да те |
и.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрок |
упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, поз |
глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, |
си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само |
се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А о |
Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велмо |
па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Ду |
исоког Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо у |
Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутр |
— Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> < |
ким осмехом Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђурађ.</p> < |
то кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и о |
се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трп |
што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш |
, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти |
јена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а мо |
о, и уживам пуно султаново поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим |
а расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Ца |
.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — о |
p> <p>— Знам шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све |
предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате |
гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бо |
а Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p> |
Марко га не хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, |
си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и по |
у, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара би |
д дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојан |
ад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао у |
је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану |
по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на |
осумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако |
рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз |
мешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо м |
чиста душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, |
ом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, риј |
су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар другог с |
не.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити прот |
два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, п |
спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедерево, да саградиш онако да нам на |
нако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђа |
за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S |
д-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p |
и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су |
ећ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте |
то волије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смедерево, да накнадиш овом ма |
b n="423" /> <p>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша |
S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над |
овићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p> |
и с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не |
<p>Улак уђе, поклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господара де |
нао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ зем |
твено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намаст |
е речи јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није |
Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не доп |
раво.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити |
нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду им се прилике, где с |
а да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по с |
не красоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне политике |
на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки подносио. |
у, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за |
оли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јер |
е делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме неће да се покори.{S} Послушај |
јест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си о |
калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе |
ју.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана |
етан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род |
у већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} Она, истина, ниј |
тајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то л |
горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леон |
овића унуци, при првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се прес |
аше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијо |
а градским кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се |
се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде о |
аше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка н |
врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по ба |
нда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су н |
?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, |
/p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опе |
и.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш |
пијем о предаји Голупца. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак- |
као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирити, њихову будућност |
изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <pb n="297" /> што виде |
укашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алт |
м.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се сл |
жаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настан |
, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци кал |
да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ |
али, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну от |
а то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да с |
ј.</p> <p>Драгаш реч прихвати:</p> <p>— Тек таковим начином можемо у овој опасности раздор откл |
ока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити |
е породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стев |
оји ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак су |
а, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Ру |
едостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мал |
е војске једна другој супрот стајале да тек што се нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек ш |
у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, нећ |
пита удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече |
о у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђе |
ују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт д |
си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" |
полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан |
одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Мар |
дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој кр |
ак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а ти си т |
си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="2 |
сност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком мо |
курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га па |
ар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, < |
ука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмили |
лика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепш |
еспота, после деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љуби |
да преда Голубац, деспот замисли се, па тек после починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког |
ратких питања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Ве |
су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једн |
о збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са в |
Овога дакле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непо |
лава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут јако засветли.</p> <p> |
<p>Харалампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке |
</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> |
че Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радоснијем: |
добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампиј |
готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богословију наврат-нанос, само да пос |
ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Харалампије.</p> <p>— Но, |
ату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бур |
л’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи оста |
у биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су |
ротив силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p>На |
но.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, угов |
воје Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше м |
ре у корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је |
вом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети |
е кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју само зат |
то се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан п |
убоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су дв |
што кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале.</p> <p>Немојмо ни спомињати св |
зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, |
смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Т |
ђе изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила у туж |
анио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан |
нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Н |
.{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су д |
Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и |
ти, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као будал |
> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држ |
јском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође |
ости измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> < |
ном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њихов |
а му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек |
о кончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта |
од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупц |
идеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јери |
на [мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Рад |
о јошт разговараше родољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули с |
вог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало б |
о, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што и |
истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а |
аклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мор |
сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit="subSe |
его л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражене, |
и бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — одговори сасвим отворено Драгаш, који |
е Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго |
су сами калуђери моловали, па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије дивно је изра |
богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смир |
ори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за |
убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта |
к су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда |
ничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да |
који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај |
азећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он је створио |
н је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да |
евиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Ја |
рао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га ј |
ели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени стр |
је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне ропкиње са распуш |
има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за ов |
ве је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чул |
тали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у о |
ва по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају н |
више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са ика |
сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспо |
S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S |
ку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, уколико јој сујети |
Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто |
{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> |
озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту о |
l>Од Грчкога до Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди |
ер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се не |
раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жаг |
ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспотовице Јерине.</p> |
} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да |
ерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрм |
нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је |
ј већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:< |
гама треба.{S} По служитељским конацима текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помеш |
ј нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо |
ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у дого |
га.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче |
био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији н |
падишу о цијелом извијестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размишља.< |
, и све испита како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је несретних |
>Седну, диване.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је |
је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе преметнуо.{S |
и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све до голости.</p> <p>— Како можеш пустити Јереми |
био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам |
Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе р |
индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Т |
S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, како је добро Турчином бити; сваки је мали султ |
в исповедити и причестити.</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су |
аша.</p> <pb n="450" /> <p>Харалампије, телбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што д |
у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не |
мена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p> |
масу Турака.{S} Сва својства, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и |
баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу. |
ти тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве племени |
ији? ...</p> <p>Два младића, по саставу телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кад |
ћ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, в |
нтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници исповедали су се о бољи на |
т да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе још |
теваном постаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> |
амо свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у |
душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси |
ти, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратит |
пет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је |
јих девет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су ј |
n="361" /> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам в |
Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином |
е дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати |
еспотово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је нетљено, руке му целокупне на |
јка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљи |
ај Харалампија, <pb n="448" /> као неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њег |
тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви оста |
ом.{S} Из града излази Облачина Раде са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</p> |
Труба затруби, капија се отвара, напред телохранитељи деспотови језде, показују пут, за њима кр |
јако опште риданије, негдашњи Стеванов телохранитељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је |
абра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуц |
ем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дугом састан |
ан свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедере |
анастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би |
порочавали, и зато после косовске битке темељније је стојао него Лазарева породица, која је пос |
ији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да |
у, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ м |
овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај пока |
, а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му ни |
ије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И зби |
д је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом жи |
тен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуману да |
ига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог лица и |
ладици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од радос |
такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ сам |
уку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде |
то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само бра |
а не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту тре |
се из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложит |
тијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави |
ри зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом м |
> <p>— Сад сам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но |
снева, канда је хришћанин, па исповеда терет душе своје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоћ |
јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> |
божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у рук |
аници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето |
Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ |
казивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} Није с |
женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе |
ити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се |
да осећа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван делија, |
а у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учини |
ће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је мог |
убим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те у |
д предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако |
свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриге терете главу деспотову, велика боља срце му притиска.</ |
ода, који већ због своје слабости ратне терете сносити није могао, и тако као царски саветник б |
мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским п |
ив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином |
ју војску умложити, Лазареву породицу у теснац довести, па са Турцима помирив се круну на главу |
и сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружи |
из једног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најошт |
ео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија поста |
роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен поклисар. |
сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ п |
друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, додиркивајући је својим нежним прстима, |
ечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефендија, па напослетку паша, и то од три |
против силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне |
ово, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели женскима клањати с |
>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је б |
као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} |
ве, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, најпре коњан |
к’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог п |
} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба погуб |
овцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> < |
е дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот |
у, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господару мој, што |
није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је она држала за своје |
изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љуб |
из образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на ужасне гл |
/p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још |
ог тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико д |
И ти, Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, који на |
Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дв |
ас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно |
о гледају.{S} И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Ма |
могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина караманских валија, који се мијењају, д |
] Голупцом, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жубореће потоке, |
ећи говори, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам дане провео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голуб |
у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, |
, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам |
Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам о |
, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показ |
аришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова победа донела је ср |
у, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њ |
ки’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спас |
улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунд |
ује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети ш |
што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а др |
поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је в |
вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао би |
</p> <p>Као старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувств |
еће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се |
деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани прол |
ребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Об |
господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јо |
гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их |
амо срећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — о |
ом.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару постати слугом.{S} Тако смо се борил |
.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет |
лаго тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да |
идети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најма |
на глави капа звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, |
мало свој меснат образ, рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом |
их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> |
ириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везира. |
ило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, |
, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га је лацман |
ао Јеремију од одласка, једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, др |
{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер с |
као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте пози |
и.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам и |
опет уједно ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господа |
в му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу |
ерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Мо |
ко покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Петошку је т |
а царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патри |
јом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Т |
и носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — |
, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народом који се против |
рци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква |
ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патриј |
му.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растат |
це.</p> <p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јуна |
да и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу |
како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p |
де и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких пит |
Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, |
а Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико је себи |
летве међусобно њи’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стран |
ини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откин |
деспота.</p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да |
а.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот С |
рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам |
извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад уст |
унаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тр |
S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Ка |
ио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих |
p> <p>Манасијо, дивни богати манастире, ти си видила заходеће сунце српског народа, у коме си и |
м господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар. |
а... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби |
се Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадн |
реним.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста нев |
обити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослаб |
ам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас х |
долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатст |
теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом вас |
ч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p |
жи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе с |
згледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису |
ру је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је вел |
рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та н |
непријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео с |
> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право ш |
ас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учиње |
кучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ |
вају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не скло |
-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{ |
твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку п |
твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је сло |
ко су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и |
а комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло |
а ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{ |
ћи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господара.</p> <p>Деспот изван |
Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер |
рече султан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има па |
стране господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што |
и и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде |
ачки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја |
> <p>— Покрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ф |
и уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарски |
јте се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Је |
е богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком |
м гласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на шт |
христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> |
у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, какв |
ог који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе б |
каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих стр |
опиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српск |
тив Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на западу и на ист |
ремена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш в |
та не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин све |
ри, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неогран |
ве неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ |
бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, кој |
па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће влада |
па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде |
ј пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, |
угу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и |
велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како |
</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — реч |
отвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S |
пушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} |
, млади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем поред приј |
оја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од |
оја млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то |
н — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бит |
да непомични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте г |
... — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја б |
p> <p>Ферхад мери Харалампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теб |
ћи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на |
дом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да почине |
ивљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем ст |
аменту? — рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако |
и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си |
а добити? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријат |
погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и |
Милица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео |
, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти ј |
л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> < |
ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша ц |
као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одр |
Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дозна |
> <p>— Покушајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Ид |
м, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ф |
ећ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир з |
ложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма |
бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ исква |
а га послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне Петошк |
ко је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би |
и као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом.</p> <pb n="442" /> <p>— То |
ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с т |
ак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођ |
ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо |
војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тису |
ерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачв |
p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што по |
сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја с |
Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је |
ао и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и т |
д буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их |
еђу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени гра |
но благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити |
на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све |
ди.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити |
може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не у |
ир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</ |
’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветр |
Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за ц |
имо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се |
потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану подни |
ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ни |
ко си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Ново |
пет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S |
нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће на |
све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу |
ијети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и о |
’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> |
>— Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Д |
вету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли к |
поту за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ев |
евцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје |
љено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад |
ов разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је |
сме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранкови |
за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и д |
е говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина по |
ким стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књ |
овцем заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што прогово |
— одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љу |
но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава |
реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p> |
ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љ |
ају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често |
нити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је нај |
Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и д |
т прослови.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово |
дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подврг |
лу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, |
сповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, |
из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиља |
тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— |
ство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као |
а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb |
мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја |
ва у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом |
} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину ут |
издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, |
да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> |
урску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радоса |
а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу д |
а’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње М |
ошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и |
раку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим |
естити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јерем |
испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а |
е може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S |
вом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што |
а да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} |
код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх м |
а и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само |
и нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отр |
на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјел |
е деспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица Ми |
ође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господара. |
<p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што |
о терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацман |
ју некадашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Вел |
за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је дос |
но Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Х |
о као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се дад |
мами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељс |
ћ.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо де |
Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Го |
ри’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Карама |
овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Хара |
ори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овак |
p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у |
већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је ве |
/> већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката |
S} Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост |
:</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут |
сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као тв |
пусти — примети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и |
ињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити |
ојна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једн |
воју корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи бра |
бац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — |
аруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Ис |
н деспот.{S} То су издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, му |
0" /> <p>— Поздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> |
длучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све |
га оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. |
ом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква |
ио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</ |
а намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампиј |
p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — |
и, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна |
родне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачин |
е госте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онак |
дивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, оштар по |
оклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекш |
им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, |
сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не |
кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се мн |
и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти |
о пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Ме |
треба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лоши |
сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војв |
греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} Калуђери су изгледал |
онио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наг |
ао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— |
какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек наприје |
ењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани виј |
о земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положи |
е примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нис |
товање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, |
н страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових брати |
ких постидети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити |
д у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учин |
Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створе |
его пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на св |
} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету ср |
овом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била |
ш у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и |
у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли би К |
Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврже |
ругог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, к |
езадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да зна |
/p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} П |
То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, |
не тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог благ |
прословити и запитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> његов па |
замишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац |
сти.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синова они ће |
<p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и |
трану држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на |
-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и |
е остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с в |
е сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је ов |
ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а |
видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у т |
ила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, т |
И тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали |
инио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшн |
епши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотови |
молио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, |
е погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш нар |
еш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад ос |
е.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро по |
аково пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђе |
је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харалампиј |
благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— |
ба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти |
удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар |
мила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству |
<p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Ко |
во ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мил |
ији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефе |
А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде |
, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш |
започе. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато народ |
њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели |
бра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свј |
ли с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели |
} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, д |
ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но |
век на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усм |
вер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> |
шиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" /> замерају |
несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се к |
оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак |
х појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо нико |
ш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— |
чинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар по |
то.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи к |
продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да |
е, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, ук |
исоки’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду д |
е једно десеторицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу |
бориш, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно |
а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем |
ити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукогли |
ловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађ |
ао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут |
ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми |
тражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — |
о зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" /> замерају, говорећи да потајно пије |
искусила си царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но о |
ја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се |
док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када г |
p> <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти задовољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто |
код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат пом |
, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не |
че благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити м |
а, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам Пет |
/p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти каж |
<p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако т |
е ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запита Јеремија.</p> <pb n="423" /> <p |
и — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потп |
если, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустит |
дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, поглед |
е.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита к |
патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме |
ато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собо |
ље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p |
одговори Ферхад-паша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— |
а ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од |
окрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на к |
заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар би |
и народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пу |
ме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па з |
ећ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> |
ца.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не |
што чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас д |
м несташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запи |
једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</p> |
о у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султа |
у тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнез |
лушности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грмана.</p> <p>— |
почне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две |
е већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветни |
доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p |
<p>— Ми Турци такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био. |
је паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те |
д ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — р |
и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај ма |
љнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јереми |
обрадује Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљев |
прије навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, |
ина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго траја |
су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скипт |
га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као т |
ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а |
вог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и ње |
е је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само |
а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турс |
је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као |
ј земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, |
Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата |
Јесам, па шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то сва |
рпски’ робова ослободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> < |
и да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Ма |
/> <p>— Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голу |
е.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиљат, упитљив по |
што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје |
руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу тво |
свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителн |
ића. <pb n="287" /> Српски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је пре |
могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим зад |
ском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба |
е.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господара деспота Ђурђа, да му дође |
с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се |
јатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се ј |
старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па ха |
нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стр |
треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, је |
моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у тур |
Деспот Стеван те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке с |
</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш |
зми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци пог |
више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује своји |
Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је ме |
/p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота! |
ити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, па чита.</p> <p> |
> <p>Деспот говор продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градска в |
ћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поште |
ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, половину сам за се по на |
лу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу |
о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побратимске, кад поштеније чиниш, као сад Ту |
и.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурује |
.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар? |
ч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпа |
воја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{ |
и да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Ж |
нема ништа од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш н |
најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега м |
ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може |
још није опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> |
лажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати инд |
за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство ос |
ом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблан |
црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, како су |
ој самртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турс |
а Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> |
т.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог. |
а да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферх |
у.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мје |
ти, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на ч |
ив обојице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не |
као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положил |
урди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо В |
егорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша. |
Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем |
S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S |
амчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.< |
емудрости божја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољени |
ло рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, з |
мо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер х |
ти без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, |
и да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под |
е — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија |
Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена била и |
ом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с |
на кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p |
нам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт |
ржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољ |
а ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог чо |
, проти’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понес |
теља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће |
уђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на о |
</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи? |
е стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита |
ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само |
за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пут |
башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жал |
не баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранков |
ца калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од |
, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— |
м је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, ам |
о би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, к |
рови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоб |
} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знањ |
пије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојо |
рак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> < |
} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им градске двери, тражиће султа |
ма.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца |
еће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђура |
ва пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам |
а платише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар вој |
нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.< |
>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд |
заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p |
и руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добр |
} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-п |
о, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне п |
а починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу како в |
</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— |
твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— У Турчин |
нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћеду б |
јку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Ј |
ором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без т |
и.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Добро, пр |
иђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се |
бро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А |
та има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о |
С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан |
то, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — рече |
ло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери мој |
је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их |
и да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само тре |
ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p |
ло бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи |
ала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и жив |
двикне достојанствено деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му |
се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, з |
д хтео раздор правити, и <pb n="281" /> тим себе узвисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог н |
ростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде т |
оће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад |
о њи’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но |
њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим оп |
душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека о |
Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао |
шење једног или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опа |
скањем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и насиље |
е римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} Т |
ака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремиј |
српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима поса |
ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на његов рабош д |
ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити |
ржали су последње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско |
са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> <p>~ |
ар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјер |
ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.< |
е, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан што |
оштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— |
/p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би |
ен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјелива |
пота поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађ |
ратова сина за српског душманина, да се тим начином српски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад ту |
би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове пород |
цима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} |
арене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побрат |
авати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима доведене су у хареме паша, |
/> <p>— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургус |
страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Т |
корим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори |
Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли |
’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад |
с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом по |
е се међу обе као судија помешати и — с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p> <p>О |
једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> <p |
онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем |
ао је једнако четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком је |
у и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем к |
а коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкал |
е Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољна? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с ва |
ђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо ј |
у приписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа н |
запита Харалампије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно |
у добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог до |
е.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гл |
убровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо од |
думом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S |
то одма’ послаћу султану посланике, и с тим смо свршили накратко најнужније што се чинити имало |
матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и т |
аздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како г |
еду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у |
о се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог де |
им изражава.{S} Она, истина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати |
судба земаљску власт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кне |
дство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљно |
да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од гладн |
јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и мађарско бродов |
уфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће |
" /> <p>— Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам |
и него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И чов |
онуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу уважење указа.{S} С десне му р |
но кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, с |
итељском пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било кра |
побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским властелама, који би за срећу |
е сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млог |
ад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од |
ине речи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за први његов познати смеј. </p> |
о би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш п |
обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, ш |
чи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како се само може.{S} Није било места ни времен |
спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турц |
и времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коња |
есу са собом осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они с |
— Истина, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом |
} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са својом свитом |
} Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, |
а порти годишњи данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом бе |
одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, зб |
дај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а позн |
о нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у с |
, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, |
дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онд |
и не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата ј |
{S} Онај је најсрећнији, који далеко од тих усхитителних ствари живи, који их не познаје и ника |
блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајк |
Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} См |
е допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, к |
скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, |
ше од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале кој |
лампије изређује своје припреме.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежеви |
но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но |
гошћама уживале су тајинствену сладост тихе нојце, поред танког звука лаке тамбурице, поред пе |
лике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Десп |
а га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на које служитељи сла |
овори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говорити |
’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим гласом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао п |
е сијнути сунце Душановом народу — рече тихим гласом седи патријарх.</p> <p>Милица је увидила д |
рочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе правити о растројењу српском и не |
.</p> <p>Отац Харалампије, тако увијен, тихо међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би |
спот сазове савет.</p> <p>Он је свакога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држати страну |
то ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек ш |
астане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима оч |
мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<title>Многаја љета</title>”.</p> <p>З |
</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарњ |
т’ није пренебрегао што се унапређивања тицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’д |
верење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумар |
а да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и |
све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора већина гостиј |
је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам томе противна |
шује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање п |
емо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, |
ијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме ве |
би.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу н |
знала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре |
чита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јест |
ки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај |
шина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је судница, ’де |
ни’, па толики калуђери, па опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш |
" /> <p>То изрече Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</ |
стане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери се смирише, па гледају сво |
сле ових поздрава и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан |
гор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митром |
2.32"> <head>XXXII</head> <p>У Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију |
Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, мала почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јабла |
чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Не |
по реду и старешинству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко |
, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p |
рлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер свак |
ешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ ужасан |
хад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна |
помени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све забора |
не, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне пл |
аву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србиј |
је тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер |
у побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми |
ијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у |
о се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бр |
да жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој ка |
ремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек |
од нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Ал |
не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зида |
у ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад ока |
теван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не |
примети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побрат |
дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи |
ерхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен та |
не може да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дот |
ив Турака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије |
и’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Бе |
ен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа. |
о Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се в |
јет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} |
кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више ва |
још држе док султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си |
гли царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бр |
лучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзи |
пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су п |
сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба |
с негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи |
јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јуна |
г боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповједио. — рече к |
са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја |
ји се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, у |
ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први |
каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од |
уби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјека |
Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски |
ји турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао |
дати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ |
укама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Раз |
.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђ |
клоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од ку |
ца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија прослов |
и би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан |
p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропад |
еди једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да |
ако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, |
p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрел |
{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска остаје, и |
га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може |
н, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад |
а какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени |
шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> <p> |
ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, ли |
> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будала у |
слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над сул |
етен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> < |
Погледај ме добро, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим очима, ви |
уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу |
ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S |
ашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњ |
аго му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мис |
другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног |
дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чув |
угодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <ref target="#SRP18590_N7" /></p> < |
акузен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} |
пот шиље људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допра |
ка рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манастир, и си |
} Јерина скрушеним срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Д |
земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба |
урске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна |
во што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио, и искрен |
Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне |
едан арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отп |
оћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије |
његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увешће Мухамед |
но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Новак — није се онда питало, кол |
да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма |
то је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, к |
Турчина и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материне речи слушала. |
ојује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ор |
повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или |
потовица седи у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад |
ећ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се пр |
добро познаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства д |
богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљ |
ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероват |
.{S} Јеремија, Јаблановић, Харалампије, то је друштво састављено да у скупу заједнички грабе и |
све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} С |
војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће |
е и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим мудрацима |
ја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је |
де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стева |
ојанствено изрекао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и пови |
а у невеселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они |
од Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се |
<p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у |
красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, мекушно — но јуначки |
ти.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљд |
ају шиљао.{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако о |
рпске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у |
Пред главином пољана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.< |
вори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, |
је разумео.</p> <p>— Предати, продати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p |
бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти им |
овор.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком десило, и како је поро |
су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, |
и не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана м |
ћа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропа |
сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је |
моћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секи |
ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} |
ад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христј |
</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог |
ти, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран. |
ају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божј |
гу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај |
гаменту, великим словима златном бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонс |
, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и |
то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, |
а му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему шт |
у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти исп |
дар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што десп |
?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, |
дајима изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим сл |
пот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим кр |
Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори жешће Харалампије.</p |
је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ст |
ко је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> |
то се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу |
и Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушим |
царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски послан |
Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p |
’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Х |
бе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац |
грају, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара већ нас |
пот погледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, там |
пити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, |
нио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску з |
де у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, св |
народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причеш |
ојнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу |
ст катана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</p> < |
.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских |
ех увеџбаних соколова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, д |
е, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента |
емљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад |
послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад |
{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, д |
цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— |
виђао калуђера, који су прегорди били; то су били господски синови, који су чекали што пре да |
је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изис |
ојском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S |
/> својим погледом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, |
} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем у |
е откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове реч |
спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{S} Који што принос |
агризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јери |
опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу к |
е крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима |
цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску прот |
але, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има |
пада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадиковање које срце чу |
ћа, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је г |
тву ниједног госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, ис |
су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаури |
а се начине за владавину неспособни.{S} То је био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби |
Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p> <pb n="515" /> <p>И кнежев |
везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> <p>То изговори султан д |
у велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљ |
, изворе у корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, |
м као непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обрече |
и красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад по |
Облачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се |
пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљ |
Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад |
Шта?</p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Ве |
и гудалом улити нешто величествено.{S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и с |
Харалампије —- рече удивљен деспот.{S} То су издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.< |
а то није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крс |
ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалам |
појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспот прими листину, отв |
т и деспотовица стану пред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб |
свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо |
прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-па |
јзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} |
ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Ис |
м само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не по |
е царска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио никад доживети — рекне љутито Новак.</p |
ест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будала у двору ц |
"440" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на |
илици поручити да се Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свеколики народ подјармити, и |
пута уклонити.</p> <pb n="371" /> <p>— То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се |
ти патријархом.</p> <pb n="442" /> <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој че |
тво ослободили.</p> <pb n="418" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се |
еш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опе |
одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ћ |
и сам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева |
екне уверителним гласом Русна.</p> <p>— То може лако бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш |
вот Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве |
ли признаје за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се |
но, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држ |
штићавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је опет толико, као пријатеље царичине истерати да с |
пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер |
пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, са |
њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, |
, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још |
на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— |
глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетск |
но пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспо |
, да га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш |
крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблановић и Харалампије —- рече удивље |
у кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти |
>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и |
л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда |
иви.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случа |
еља кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ |
чинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа пог |
паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглиј |
м сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, |
и ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја |
, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбоље з |
не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нит |
промислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада |
нога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду на |
са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p |
истао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога аду |
ер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од |
тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће би |
ду огорчење противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Д |
е најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> непоштовањ |
оје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе с |
рзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђа |
не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака |
за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље |
ти да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази ти |
он Голубац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е до |
з очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда |
на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{ |
а Гребљановића насљедије изгубила, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе спас |
о беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један бе |
и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милев |
азита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ни |
а свију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, ка |
Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турц |
и делити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћед |
о нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад |
, код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти |
радити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђу |
еремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао в |
гога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене ј |
Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота |
.{S} Служитељи су свакојаке приправе за то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари |
онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та в |
шин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао |
е као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народ |
еба да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S |
а Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p |
или жудња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв те |
жаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Тур |
то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име |
у му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се |
ржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преок |
да дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од диван |
да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Имам — од |
ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако |
>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар |
ампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на |
} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војск |
да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску |
може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, са |
то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леон |
.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се кре |
, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма прибл |
Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионак |
сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жиг |
/p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцим |
ом које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јери |
Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а |
, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер |
S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити до |
ори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{ |
не Стеван.</p> <pb n="314" /> <p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми т |
вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, |
већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрш |
анима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал са |
усна.</p> <pb n="260" /> <p>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који се за сва |
би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би |
ти неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се |
<p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим |
прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против |
е најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би пр |
и за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> |
пријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем п |
представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики и |
за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> |
оги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише. |
зитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске битке, после пада Ла |
га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од с |
нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јер |
шћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељст |
паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма пр |
ити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмери |
м Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> < |
то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би д |
га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћ |
ћ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— То |
е на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за |
ица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? |
.</p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђурађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.< |
је лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву п |
ти надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} |
деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жудње |
са калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разн |
у у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{ |
ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезими |
редати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, |
дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После ова |
твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ |
рења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност |
комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискат |
тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> < |
’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и |
да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си |
поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није се |
ад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он |
м и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за р |
узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривен |
мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак по св |
ности познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независност докучи.{S |
а за деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога за |
остојанством.</p> <p>— Треба гледати на то да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, |
то главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ |
лио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царс |
p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећ |
том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— |
, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, понеки комадић зем |
бе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотера |
господарство?</p> <p>Сви једногласно на то пристану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно при |
Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалам |
о, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Шт |
вића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву б |
ачајност деспотовог говора, па ће му на то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи, деспоте |
ликом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на во |
лава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту |
мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кн |
е да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине посл |
ним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласо |
ули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије |
уздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја |
ј живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Дес |
а Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш с |
ни — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко замишљен стане говорити.</p> <p>— О |
тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу и т |
нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, |
од Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се ди |
ине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и |
гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.< |
— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће |
— одговори озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног с |
о њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их |
а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим |
уга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој же |
дноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не |
авној им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</ |
На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силног |
и.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у |
гости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све што тре |
војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша |
о оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да све |
те више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то |
ш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Нова |
м ти у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јерем |
му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њем |
и нијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p |
, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, к |
ржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, |
цем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачко |
, и междусобная брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> < |
твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се |
ко држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама пл |
ој земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јерем |
амбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац м |
ра.{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> |
нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем.{S} Штавише, има који су |
плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те нар |
у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</ |
деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не |
ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петош |
е, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се |
о.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најискренији |
ливене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба |
ца — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> |
аково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити да га та |
сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S |
гурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула с |
ћ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам мо |
и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспот |
намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у |
дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Харалампије.</ |
да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену |
видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, |
еровала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију зап |
Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и |
по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Н |
азару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве ниј |
да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини долазил |
у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, послао Јеремији повеље.</p> <p>Јеремија гра |
Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се |
атко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоко |
ана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот |
се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље б |
ама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији нема ст |
<p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати |
еће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљски промера св |
да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђур |
о — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, |
S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви ст |
вих опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а да с |
пија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се н |
стигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит з |
разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска ниј |
све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? |
повједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, |
какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега дос |
ам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и моје невољ |
p> <p>Војвода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако |
не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин |
ој на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Ха |
ко Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунд |
ћ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, само једном оцу |
соноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од |
срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа ови |
от промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.< |
ика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обар |
о Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, ко |
ио да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сва |
ом сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да с |
та се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који |
estone unit="subSection" /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство |
/p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} О |
хрђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> < |
ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И та |
а приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била тако |
ије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејст |
ада су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и |
о башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове њег |
Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто нес |
глави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рука |
тују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Срб |
p> <p>Облачина представља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити |
блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треб |
није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се |
сна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се |
сланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским другарицама а и самом Светислав |
} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Фе |
а и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого о |
шевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закоп |
Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трт |
Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље п |
е неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици султану?{S} |
е једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S |
дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно |
ћ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за |
који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад ни |
у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскала |
а Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају |
дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па |
рече задовољно падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — реч |
ве важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — р |
љена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворк |
е ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; и н |
каквог права насљедија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша |
ампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у дру |
срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забун |
> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво о |
т губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да т |
Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове |
ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он |
дати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку |
кав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном го |
о и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљи |
х.</p> <p>Може сваки помислити, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Прим |
све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, послат ј |
покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклања |
зговор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p |
ади кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша ниј |
Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, |
за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф к |
иле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, |
ати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, |
оже султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сир |
на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много |
ојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на |
душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изрекао, и што једаред рече, то се од |
од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли н |
двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и |
збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја |
ко лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља з |
у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, |
чи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас |
решинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харала |
и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зид |
да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежев |
Не пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Је |
ског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Т |
ту има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и н |
си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин би |
гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора већин |
а и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је н |
ве игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> |
ла.{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који ј |
е то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ |
боји представљајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши изд |
ељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Ј |
, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има |
се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ф |
зна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима в |
куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем |
удавати?</p> <pb n="252" /> <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све |
ке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је ве |
је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију од |
у ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се |
и’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дри |
ли, само једном оцу Харалампији није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, ка |
осно зазвоне.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војс |
и — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселил |
е комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — |
ба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бра |
ошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито када с |
ада Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, |
вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао б |
де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и ов |
ара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о |
ц?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те |
не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од |
гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег |
отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли |
жи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико војске ће |
куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда г |
немо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство |
адости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом в |
ли, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кнежевић.</p> |
и, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у |
етуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће |
Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> |
ерао од Стевана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Нар |
не ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији |
ету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико |
звини се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћан |
и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пља |
у земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Ту |
м лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, |
рви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то пријатељство и то докучити да српским оружјем друге |
и је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и це |
етити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Ср |
.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада Тур |
Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус с |
} Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге. |
е може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, |
сијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашна |
е, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, величанственијем изгледу.</p> |
ца је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство ја |
како је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калу |
и град, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су |
се преправљала, трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место |
рену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампи |
атства доста, гостију свагда подоста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај ј |
дар, па ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара бла |
јима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} И |
наједанпут опет турски посланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао д |
ије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљ |
ишћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младос |
е се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против |
и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем |
адобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу |
ађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити |
ра ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводама пије |
ина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца ду |
</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и |
ска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Ц |
тошава; Марко се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су |
а ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам х |
од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се с |
превиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив |
крсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да |
ого штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад |
о јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} |
две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је по |
ли, морали би Турцима града предати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати |
вати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину вла |
р заузета, још треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Је |
е са неким парчетом земље задовољити, и то под покровитељством турским.{S} Краљевић, држећи да |
.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задо |
онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S |
а Новак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне шт |
раву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се мо |
вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити к |
можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, |
Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а госпо |
дужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турс |
а освету позива; пустити их слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргу |
такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић |
ски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена |
пске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, д |
ампијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бр |
Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и |
</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у нев |
од моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно до |
каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воћ |
е заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краље |
ок ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам љ |
кушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дош |
е <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христ |
сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт |
рјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не м |
данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет К |
има мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Ј |
аца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то |
остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га |
и бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратил |
у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што |
ва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.< |
је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то |
ого пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се на |
е с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот |
што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, |
мско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, п |
ржи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспо |
ерио добру прилику за себе употребити и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато |
се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је мор |
е ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер право је да се Турцим |
јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресје |
— Штавише, можеш чрез то пријатељство и то докучити да српским оружјем друге хришћане, да и сам |
да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303" /> да младо створење да се и на |
S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не буд |
и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се |
јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Бе |
орчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ ср |
и.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну |
ад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљ |
ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи |
ва не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна на |
ан двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће |
се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Фер |
о исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат |
— Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерин |
колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.</p> <p> |
ке, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да у |
Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Гол |
Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова |
јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко |
треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слобод |
ало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који |
а се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу |
а млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком мог |
од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из ј |
чићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војн |
о за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица цариц |
ници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да оста |
е једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљу да |
е је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само |
ка војска је на Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, |
ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ дос |
— рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна |
и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се пр |
S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда |
апи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Н |
о нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наград |
ато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" /> замерају, говорећи да потајно пијеш в |
а влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} |
Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с м |
ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — рече кал |
<p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер ид |
аћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте по |
гао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало о |
ђерско питање пазила.</p> <p>— Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — Посл |
ина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је |
родице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, |
стјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу образ |
скао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазо |
ати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да од |
ка зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого тво |
о би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И |
— Збогом, ђецо моја — притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и |
м народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n= |
погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у п |
е уталожио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве < |
до и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске |
пшту цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ |
у оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна |
ице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро. |
и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоуг |
у држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран |
је му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је |
лоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске битк |
ог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту |
упка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгуб |
<pb n="290" /> <p>Бранковић прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајн |
емија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад к |
ти, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{ |
, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се |
.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> |
бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су |
еби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Иса |
у.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ |
издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и |
јио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</ |
, понеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда о |
рбије млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, |
ајмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо |
желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једн |
сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено |
нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику |
, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ |
је нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задим |
Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, том би се и |
димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајући и веселим то |
еђу неколико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх. |
леније моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспотовице Јерине.</p> <p>Јерина, кра |
днима и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на с |
ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати о |
ха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у |
ма уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи |
ену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је в |
<pb n="486" /> <p>— Ево часна крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроб |
има разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске |
ере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S |
ако је, потомци, познији нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ по |
мији као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за р |
з сваког устезања говорио.{S} Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, жени |
у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбра |
е ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо мој |
и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} Све си као у неком бож |
о византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ |
грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све јеч |
а.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога дру |
ха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, з |
а — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и |
последњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина |
— па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу изда |
огу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по |
ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису |
аву из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види |
а гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова победа донела је |
одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ |
на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини с |
вазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш то |
да књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора зн |
чинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја |
дмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — |
Баш до сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи |
Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар |
l> <l>Управљати љуте коњанике. —</l> <l>То изрече, ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све б |
ану поткријепити.</p> <pb n="484" /> <p>То изрече Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи |
и прам свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој противстати више није мо |
урђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранк |
а, праћени од деспотови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тв |
ја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} П |
акве само Турчин измислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врат |
деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чин |
потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо жив |
И сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си представе могућну м |
ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео младост под ца |
.{S} То ће он објеручке примити.</p> <p>То изговори султан достојанствено, и мигом да знак да ј |
м већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође напред, отвори врата д |
ати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се |
рећа смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови |
се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, н |
чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је архимандрит отац Харалампије.</p> <pb n="436" /> |
ом љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена |
е то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је с |
лавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да |
смо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> |
Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те с |
н не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкор |
му дођеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S} |
једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" |
вану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да би га |
рили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живети. |
г и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах г |
p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам |
нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могућ |
, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — |
свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски наро |
е, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш прав |
пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, так |
под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе |
три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу ј |
ше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу уг |
еремија да се опрости, за њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампи |
анастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворан |
рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пу |
лики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу |
вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповједио. — рече као из шале Јеремија. |
ео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из са |
у пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и шти |
е.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S} П |
ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, |
фратри православне душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Деча |
рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да |
у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до не |
од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив н |
мпије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ф |
} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— |
био, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је бр |
о — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} |
а Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој |
му.{S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незад |
и га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — ре |
Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и и |
ћеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.< |
ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град |
тако јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог |
ри да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу В |
ула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но |
ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Каралампоглију, да му кажем да примам Гол |
е жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад са |
е наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, |
о озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, ид |
би свјечано носим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјени |
Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, |
о сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од |
е међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се |
ети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна |
у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су |
епријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има мло |
лазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S |
, налазим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они |
двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добит |
то:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Ту |
ступао. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављен |
јна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијет |
као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево |
е зло што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вр |
е кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала са |
о ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја хрис |
ило их је, који су деспота кривили због тога поступка, други, опет, давали су му за право.</p> |
ремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Јеремија није накан п |
које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком |
{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим |
кривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима подозрителан.</p> <p>— Дед’, М |
ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало |
ема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити десп |
ије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но место тога рекао |
арко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики |
но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је смешан изр |
у доста славе и великолепија, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти |
еме од турске стране обезбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када |
високоумије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад из |
огу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књаги |
правити — рече калуђер, пружив му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповеда |
ежевој, породици, принети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом с |
Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине |
х ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћ |
е познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са |
то долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог си |
или би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без о |
се насмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У двору се све препр |
себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S |
чи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — ре |
е није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њим |
патријарх с царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, докле се дворски савет искупи |
да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због војне није му новац |
ма очита благодарителну молитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна |
за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у |
ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, |
способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз |
м пресече султан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако |
бра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Са |
рипадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и им |
ње, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са |
довољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{ |
пот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређивања тицало. |
ад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц к |
и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’ |
свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који ј |
и у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила си царску благо |
има, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, |
гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задо |
а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> |
кушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо мисли |
је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год по |
о, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> < |
целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, к |
ироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По другим |
<pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са ов |
г’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обе |
— одговори патријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину про |
у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увесе |
клонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој |
ао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да се |
се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је |
није знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванре |
но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише з |
се само дочепати какве дивотне девојке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам п |
е подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је од |
о.</p> <p>Харалампије од стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забављ |
руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, б |
брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p> |
царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар зем |
везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Б |
с страдалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу телесном |
ош <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта ј |
Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Т |
е несретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су |
арио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Тата |
их камења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са б |
ина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ла |
ш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> <p>— Мој брат <ref targe |
Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор да ниса |
ошао?{S} Зар није то довољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није дост |
> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога у |
тургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво православни’, па толи |
авославни’, па толики калуђери, па опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпу |
</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ к |
ј друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити де |
и толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жена.</p> |
о на Србију насрнули, да се сама против толике силе одржати не може.{S} По том уговору Угри има |
презу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</ |
очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несреће и челични Новак мало духом клоне.</p> <p |
} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу по |
кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— |
евана, златне, сребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Ра |
рвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара |
род изморен није могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије |
ила запале, па мноштво православни’, па толики калуђери, па опет толика тишина, да се летење му |
је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи печат благого |
ица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле |
а натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је |
нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разби |
та тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева сул |
b n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен народ, увиђев да једнако натра |
све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и |
Почеше Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом владарах, народ је о |
са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада са српском земљом, био са |
а подведено непоштење не требујемо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, |
ту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи материној и благу Баја |
илан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p |
Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се |
ић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влад |
ти.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лај |
та браничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са неш |
{S} У таковим жалосним околностима, код толико себи противних глава које се у двору сада налазе |
евана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подигао против свог ујака, а д |
рчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак от |
била царска кћи, да није имала прилике толико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p |
<p>После толико нанешени невоља, после толико проливене невине крви, је л’ могуће да све то бе |
а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени невоља, после толико проливене невине к |
ам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћа |
била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем вој |
уби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но виш |
де.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам |
о твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар |
на, поред све љубави, није имала у себи толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} |
а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p> <p>— Право збориш, Јерино, муд |
напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који |
усуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш собом толико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} Покло |
рујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Т |
н.</p> <p>— Дед’, Митре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је нек |
{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и слабије стр |
за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb n="408" /> <p>Харал |
њој повиновати се.</p> <p>— То је опет толико, као пријатеље царичине истерати да се непријате |
опорави, донде султан може имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли ври |
ву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од м |
о ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли в |
рбин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић од мах |
на је видила да њени приврженици немају толико снаге да могу наскоро толику војску скупити с ко |
вог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у руке дес |
има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи |
азит у сили и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи да отме другоме једино јагњешце, н |
S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не им |
имућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на путу.{ |
е, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од другог |
људске преко законитости продиру, па у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и међу |
насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{ |
урице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубил |
годнике.</p> <p>Војску која је Мађарима толику погибију нанела предводио је Ферхад-паша главом. |
ло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близ |
се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу једним ударц |
Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукал |
ици немају толико снаге да могу наскоро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Тур |
је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега т |
једно само чудим, како и сад показујеш толику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и пр |
зредити, да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели н |
ше важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучи |
, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ припове |
па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до кр |
на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена освет |
мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l |
<pb n="220" /> исповедити морам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, |
е, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако сп |
аше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све т |
метно измислио.{S} Остајемо, дакле, при том — рече Прибац.</p> <p>— Остајемо.</p> <p>— Но закун |
жу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци |
да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доброту патријархову, који, познавајући |
срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац ми |
велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он |
разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, пр |
о дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан |
за први његов познати смеј. </p> <p>При том Милевин образ нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Н |
нтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињ |
ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из чисто |
ти онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се преда |
<p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат |
ги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да |
<p>— О твом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне. |
Милица турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали жен |
.. ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се п |
мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да |
ва Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања |
азит поручио, само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турч |
м царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p |
ти?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово п |
а младим Стеваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ сл |
условима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и |
говори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p |
собно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало |
ца, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати |
е] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам |
е да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а |
укашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што |
жје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</ |
; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли |
</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег разговора |
’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Нем |
истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта |
ивотом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и |
инио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га к |
сти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после д |
рцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита |
од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био цари |
ове породице закључи, <pb n="217" /> но том је на путу стајала жестина Маркова који никоме прве |
у му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, т |
отив толике силе одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати, а |
би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима рук |
/p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цур |
е љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да видим |
право на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му драго |
том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићево |
властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати |
против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај прете |
ину, а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="3 |
p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључен |
а Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио |
боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају |
ах, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, |
у већ били искушеници, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агапиј |
Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве стра |
оде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога |
> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура женске в |
судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлити! |
ткуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим лицем ишла је |
е јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми |
се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате |
атељима српску земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко |
>— То је животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и н |
меха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прст |
ету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампије није |
мерлан.</p> <p>— Сирота царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењена бил |
правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> <p |
аље крене и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати |
може, него слепога младића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, |
епобедима наклоност према Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевић |
{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља |
че — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам томе противна — одговори царица.</p> <p>Овако се патриј |
ошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да |
љда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је |
не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Ја |
отпочине.</p> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је тв |
, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па м |
ну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља д |
муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не |
ујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је |
ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, т |
ду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p |
још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пр |
ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити када велиш |
ити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац Ра |
оту је главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три |
Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан |
згибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужд |
сијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити |
родство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може упра |
и“ нешто претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар |
<p>Тада Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује камење као глава |
ead>XXVII</head> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на пр |
а, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници сп |
а има доста.{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта л |
/p> <p>Преко, из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, кра |
е проломљене <pb n="463" /> од силнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе и |
акузену доважају Дунавом и сувим убојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко |
клацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не узд |
е Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану |
и.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p> |
красна дева, делија-девојка, за великим топом провирује, гледи, промерује, нишани.{S} Плане, за |
асипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива.</p> <p>Кантак |
у то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ долази.< |
дмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад- |
зарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати, мал |
казује <pb n="470" /> им прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожн |
у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n |
ки и свештенички чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, које су себи противне |
сти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голубачким висовима, види турбане, и |
м потлачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, |
ривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу |
о црве, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’ |
погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која т |
ледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је погледа била. |
је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њихово срце љубав не греј |
{S} Нема Турака, нема Харалампија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и |
о куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манастир |
у ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију види |
се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањени повезаном главом калуђери, све поваљано |
{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Т |
је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на своје м |
огдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Гр |
вију страна, честитају му деспотство, и траже пријатељство његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па |
год у садање доба што их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада п |
атерама господарство неко и преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда с |
лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше н |
Бранковића понашање је опорочавао, што тражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а з |
лави надуван, поред свог толиког стада, тражи да отме другоме једино јагњешце, не мислећи да ко |
оја му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на |
осле несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригл |
{S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко |
човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па |
оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољства Марко.</p> <p> |
крепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи |
>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину |
нај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо |
краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљевину |
нуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком и |
и туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, |
оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.</l> <l>П |
оузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? |
а турско-српској граници, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могл |
онде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот |
воде одвећ одликовао.{S} Српске војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима заб |
евиће предао Јеремији, који су код њега тражили гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури |
аци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију |
пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су |
јем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да м |
а владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што |
Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за |
<p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију све |
ом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас |
ље заишао поред Грмановог простодушија, тражио је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у с |
и служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мал |
запита га мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — одговори други слуга подсмешљ |
покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видети један већи б |
је за осветом, <pb n="304" /> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезн |
рку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као |
кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није би |
отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега оп |
горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са десп |
нство газе и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и судба је определила д |
воје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту.</p> <p>Његова |
зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовс |
.</p> <p>— Камо срећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега ми |
осно од заманде управљао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<title>Во |
ће више никаково господарства насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> |
буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен несре |
су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} И |
лади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је |
ш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени с |
тезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот.</p> <p>— Е он |
прогутати, отворићеш им градске двери, тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, о |
ржао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више гово |
каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— |
оде, који си час овде час онде домовине тражу, одавде се разносила сила и слава римског оружја. |
ако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је в |
="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан.{S} Ж |
, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци освоје П |
еди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> < |
пре га у Цариграду затворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачко |
ва као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} Материна воља |
ји све их готово чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе с |
се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није с |
ога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакуз |
е истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но |
ртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и во |
обеде мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су ув |
ава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у |
урака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао своју земљу, и народ |
есе. </p> <pb n="235" /> <p>— Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ |
шља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити н |
с не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, <pb n= |
реву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам људи, који ћед |
криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па |
в рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот |
ва и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку влад |
виче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајиц |
вић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјева |
ај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а |
и си изабрао добар положај да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда |
нску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих |
делија, ма и постарији.{S} Стане насред трапезарије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на |
43" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није м |
м престаде и увесељење.{S} Почеше се из трапезарије разилазити.</p> <p>Остаде сам Харалампије с |
те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Дес |
ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> |
ан да се промене.</p> <p>У другој мањој трапезарији ручају остали калуђери.{S} Мешовити су, вид |
е весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} После добрих |
осав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад |
<p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би ка |
д их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Н |
и, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији.</p> <p>Ферхад прими причешће, ту свету тај |
паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, тру |
крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављало; искушеници радо |
све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни столице, све сами миндерлуци |
мпије живило, и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Харалампије све се ’шали |
а да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их готово чека.</p> <p>Није дуго трајал |
иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ф |
p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго пр |
Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</p> |
</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, ка |
вара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, који како зачу глас т |
владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су |
напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело. |
ти су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је десп |
не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S |
јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају се.{S} |
ђе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.</p |
S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <pb n="482" |
, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и |
ли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора му треба |
ерхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све |
главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пошљи |
има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја и |
и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику миса |
ицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Буди |
ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њих читав |
ло.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по с |
гом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљ |
рже живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су бр |
ке, Србија је рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске |
етало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубровнички трговци долазише к |
ег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље пр |
је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на к |
јеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живј |
еговој Јерини.{S} Руде му много доносе, трговце гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини |
шанови закони не поштују се, Дубровчане трговце разбојнички нападају, судија и злочинци једно д |
а, трговине и богатства.{S} Дубровнички трговци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево св |
копље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и кори |
ки великаши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како да буду |
>Бурна су времена, није губити времена, треба световати се, на народу су силни намети, а опасно |
S} У Караманији <pb n="473" /> је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се |
, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј |
/p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p |
ацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба настојавати код римпапе да подигне христијанство, |
деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402" /> деспот |
> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у случају његове смрти све у р |
кога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђу |
пити, предати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошон |
пија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити |
м.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Иса |
ко, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунд |
кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг |
> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Хара |
рити не може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> <p>Деспот по |
ив Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Т |
Јереминој истези одговорити не може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим случај што |
се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом |
уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда ул |
<note xml:id="SRP18590_N1">Погрешно.{S} Треба Хасан.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18 |
<note xml:id="SRP18590_N2">Погрешно.{S} Треба ујак.{S} Прим. прир </note> <note xml:id="SRP1859 |
<note xml:id="SRP18590_N3">Погрешно.{S} Треба Јаблановић.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="S |
<note xml:id="SRP18590_N6">Погрешно.{S} Треба Вукоглија.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="S |
<note xml:id="SRP18590_N7">Погрешно.{S} Треба Ферхад-паша.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id=" |
то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотребљењу државне власти пут |
ац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да |
азносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и каз |
ријарх са неким достојанством.</p> <p>— Треба гледати на то да разне струке управе способним љу |
а цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад |
тане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако |
, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас с |
S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудајућа с |
д лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.< |
1.) налазило се име <hi>Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Прим |
и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — одговори патрија |
друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са о |
, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог п |
принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити да преда Голубац, десп |
а крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у наро |
предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво |
у, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бит |
орно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће Смедерево град наперен бити про |
што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> < |
те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И |
јводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не мо |
ога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља треба гдегод на згодно место домамити, откуд га човек м |
до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским конацима текар је било весело |
ражар Сукало.</p> <p>— Подла душо, нама треба свјетлости и слободе, свјетлости не можемо добити |
<p>— Кајицу војводу са његовим катанама треба послати до Голупца да извиди како стоје онде ства |
емо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковић |
па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Угре поучити како се против Турака војевати мора, |
ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се за |
ште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, |
новића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све |
ам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то |
ждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ос |
одством породице лако утаманити.{S} Сад треба, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну држ |
ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепити, царичине привржен |
ле пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ак |
кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да |
ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ |
убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана уби |
ух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де треба показује се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на |
орјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани |
манији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Н |
заточнике који су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац |
а, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и |
животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</p> <p>Султан |
анковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма |
а сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста ве |
узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са |
а ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетк |
тар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једре |
боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши та |
да Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђен |
ушаново царство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче |
ом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а |
е.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ је |
љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар |
уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопље |
а да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да |
од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, своју власт напуст |
бље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријат |
док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Ст |
ворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сас |
ли шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомила |
таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је за то способан и |
одобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли и |
.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарс |
посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бран |
се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на |
бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, |
јим прсима леђа султанова.{S} Смедерево треба да је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по |
да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану против Турака и Мађара. |
> <p>— Притиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати. |
Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигму |
да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то право н |
ло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се за |
озову Радосава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на |
м позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служ |
две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бај |
било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати |
ављам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опро |
.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, |
ства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ф |
> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — одговори Сулејм |
од Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти пос |
а.</p> <pb n="260" /> <p>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који се за свашта |
ас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Кара |
исмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили с |
м људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе |
ан бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара кој |
аљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности |
довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, ракије, |
ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ |
> <p>Деспот даје турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с својо |
ц предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— П |
ифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатовати мора з |
тим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог Варна |
сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и ми |
дузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни стол |
, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчин |
урке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за на |
дне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а |
.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-па |
0_C2.33"> <head>XXXIII</head> <p>Деспот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима |
тимају док не ишчезну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара |
дан од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, |
у.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није |
против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало |
г рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг |
кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек пока |
вај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{ |
нажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба настојавати код римпап |
а види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој м |
т не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је ун |
у свету увек има страдалника, па се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страдалника се |
у рукама никакове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, и |
утито из једног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији |
у предат, Мачва је такођер заузета, још треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцни |
рир.</note> <note xml:id="SRP18590_N10">Треба: оца.{S} Прим. прир.</note> </div> </back> </text |
прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N4">Треба Ново Брдо.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SR |
прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N8">Треба: отац.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18 |
рир. </note> <note xml:id="SRP18590_N9">Треба: син.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP1859 |
Голупца са условима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то п |
кад устреба, пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преправну војс |
</p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> |
ујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код себе кога цео народ уважава, |
завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ир |
игмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb n="511" /> се под Београд. |
је требало да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међ |
су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласк |
да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му |
Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би |
да и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијац |
рет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А |
осланици су међу туђинцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ преправи |
{S} Чули топот, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати, малочас док се путници прашине отр |
управљају.{S} У оваковој околности није требало да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме |
ивио са игуманом манастира Радосавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово бла |
. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на њег |
падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-паша. |
дило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, заставе |
>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори |
Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" /> <p>— А |
у да повеља нема законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.< |
ом турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, |
?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна |
завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p |
јеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напос |
шавши само је једног честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ ко |
а та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати |
не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Каралампоглију |
.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челнико |
блачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији опорави, од |
/p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо |
> <pb n="487" /> <p>— Никако.{S} Султан требује Голубац као пограничну заштиту против Жигмунда |
е бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остављаш |
д да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, то |
и свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом пут |
о чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним деспотом.</p> <p>Војводе, ко |
народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, |
е, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Јаблановић |
ислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени стајали.{S} Богзна какве им се |
ека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико тренутака замишљен, прослови.</p> <p>— О твом пријатељс |
а уморени, неиспавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод и |
има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— С |
дњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу м |
а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и |
окрије. <pb n="476" /> Само Харалампије трепавице уздиже, сасвим је задовољан својим стањем, и |
се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да |
ти блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се чује реч, м |
које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо а |
унака, ког долама увек од драгог камења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у |
од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се гл |
е гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као од |
иво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав г |
у се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свито |
:id="SRP18590_P3"> <pb n="521" /> <head>ТРЕЋА КЊИГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18590 |
пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Ту |
орило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за в |
<l>Друго бјеше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили |
остављаш Лазара породицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; |
пан.{S} Један слуша Милицу, други Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина |
и у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом |
ри и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Ле |
је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се без |
јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у |
вио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима |
веку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце це |
изглед није сигуран, представи Бајазиту трећи план, којим се српски народ подјармити може.</p> |
ље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду и |
лможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син во |
ом не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У вино |
нажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанства.{S} Људе, кришћане С |
ио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи |
врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јабланови |
Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и |
е, нећу много поучавати, имаш памети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ни |
в дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не сми |
равну војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ |
слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S |
народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фрат |
време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, |
амо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин д |
ад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књиго |
ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом сам |
а ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па |
ну, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> <p>То ј |
је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је сад спремна и о |
а познаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Јереми |
га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је |
добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ с |
ва.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином Радом, примао градс |
ов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако |
ас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших дост |
сити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила н |
овак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што с |
stone unit="subSection" /> <l>Вино пију три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l |
рчена коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама |
о од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задоби |
стира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспо |
д војвода добије педесет, а Харалампије тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово питање разбистри |
а прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — У |
} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Т |
ума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу ко |
ли!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет девојака поред једног старца чаме?{S} Па како |
и Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет година |
S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, беди |
ен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји |
само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника |
арски Пахомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских влас |
на Гркиња.{S} Танког високог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, бело, да није живо |
ца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани |
ећ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, па шта се од српств |
игмунд опорави, донде султан може имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође |
ат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, н |
окори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бес |
з то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом о |
.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, отк |
’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе |
ај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај |
ећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило |
ак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с |
еједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много ш |
.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста н |
ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за до |
, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, и |
ек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра д |
ајбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У оваковој околности није требало д |
редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт доб |
вако ако остане, да над српским народом троје четворо владају, Србија мора пропасти, јер ту про |
уђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> <p>Ј |
свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јаблановић |
ју вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> < |
човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога |
или све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би |
е му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду б |
аревог племена на српски <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање п |
рану, приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> с |
е деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Дес |
лони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Ж |
отерати може.</p> <p>Петошко на његовом трону, или столици, која је била подоста велика тако да |
/p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> |
тив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија Ферхада.</p> <p>— Волијем једног |
</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмун |
неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се пр |
равим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека |
оја те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и против хуси |
изнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе новац у р |
е онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад во |
/p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, с |
у и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и гу |
реме.</p> <p>У једној дворани намештена трпеза, звоно зазвони, дворјани оду краљу и својти му д |
већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари |
нак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку, но овај одб |
му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те |
дивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади Сте |
ражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{ |
ком у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за које је у једном |
ком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се т |
о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног ка |
дику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S |
е пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем да |
ко с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови? |
е неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p> |
а и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће |
оверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестит |
ећа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сам |
и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску ко |
што скривио; природа неред, неправду не трпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси пријет |
је могла заборавити, па је његовог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русном да |
а срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је |
Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад |
е преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар стр |
елиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p |
се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господ |
е душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење је |
ти, ослободио сам; оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш н |
/p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи п |
још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин |
> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако |
алампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знам |
ралампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо та |
, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме |
латког лица попови, владике, фратри.{S} Труба затруби, капија се отвара, напред телохранитељи д |
<pb n="225" /> <p>Наједанпут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код ср |
жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати, малочас до |
је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топ |
ило гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну с |
раћени од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и |
је Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту су већ г |
</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се |
дном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију, да |
а?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за о |
подара.</p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> |
авиша је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама турских лешева.</p> < |
струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" /> кратке ноге, кратак широк |
брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужас |
аха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин делом противу воље |
јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих војника крај воде, при обали виде.</p |
са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура п |
пије примјетио да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет на |
у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а ост |
и Харалампије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правд |
пске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде па |
То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезу |
лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, зан |
<p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких |
држава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit= |
ету кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’д |
амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевој |
нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева д |
аконије, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу и |
етише орлови, заставе римских легијона, ту су остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелази |
ије, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегл |
ма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, |
ћ одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспо |
и.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим г |
а, која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, |
ље, од копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пр |
м, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, т |
о, набијено земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом у |
руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пу |
сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи |
еним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору М |
у код ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голуп |
се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да |
p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— |
а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад |
лтан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндуш |
S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија, тргов |
рдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, |
Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалиће |
опасан од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{ |
уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> <pb n="414" /> < |
ђ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду |
а; ту се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и |
ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша |
S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отво |
не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високо |
пезарији.</p> <p>Ферхад прими причешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се кам |
се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и |
а, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они с |
у двори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су |
S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, |
војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што спомену, честити дес |
су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи с |
јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан А |
оре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и ре |
ш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да |
и.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Ле |
о прост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ |
хад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Ту |
е ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и ху |
ван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити он |
} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По турском стану пролазећи рекао б |
а нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет н |
оле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Ис |
рина из дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Дес |
ан од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опрос |
/> и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним тур |
ма ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту |
митом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци м |
малочас док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, |
{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах |
азећа господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по |
ете — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема никаквог права насљедија.{S} Насљедије је то пр |
се сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту дос |
} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извућ |
ијеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb n="490" / |
I</head> <p>У Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заста |
у из Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек |
ш није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на све |
Милева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по ду |
а је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га |
јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасв |
Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам ш |
олине и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> |
>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет |
еника.{S} Лошонци продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка |
{S} Та Манасија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општ |
таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони |
о.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други с |
сина за себи опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пр |
ару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој к |
ма подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и о |
опници на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских кр |
то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству |
у, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опк |
ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша. |
/p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љут |
шан против покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд запов |
аптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су маз |
млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је |
већ острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S |
госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњиј |
тошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као |
елији све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње |
су остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да одбију, раштркају ном |
<pb n="510" /> земљи главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што ј |
писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, који је сретниј |
Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, |
ворен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт |
је завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку |
ослепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија |
ломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против |
апада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну к |
чани као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не јед |
и, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг |
родревном граду, Турци су господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи п |
овину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, меш |
е у мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровито |
.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки |
о чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од |
к-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као |
зит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана |
ана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из |
и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— |
о необично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били |
дмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље б |
о снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба настојавати код рим |
дице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се к |
е.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи позд |
на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb n="243" /> |
тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија н |
х двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије |
ене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</p> </div> <div type="chapter" xml |
ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити |
правих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.< |
реку Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на |
штена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека заповест да се унес |
е, и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p> |
а га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У друго |
ива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени то |
ву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} |
аво, срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више |
, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново |
а деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, преда |
е паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет п |
да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у В |
у велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} |
е да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не би, |
<p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љ |
ера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитва |
косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је < |
жупана, из лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, |
ана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Про |
S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту |
љуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољ |
пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развали |
, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, |
на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасе |
>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка н |
рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дв |
озовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и до |
Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече |
ојводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</ |
p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на |
ена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изоби |
андрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p |
з Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.< |
аше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и |
> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Десп |
> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија |
>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да пору |
тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ћ |
осље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли и |
ане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зл |
оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су к |
селог народа, можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, |
шници добију обично помилованије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад би |
еђ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина |
ало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина |
р је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ри |
ровале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ |
а их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке плове по кривудастој Морави, |
да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p |
даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпр |
ад, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскијех к |
штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумел |
а је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су били Комнен |
и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопходи |
Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под тур |
ешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би |
орњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубровни |
особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, |
једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико гр |
већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би имала мен |
и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са аду |
асвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонти |
Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паш |
.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но |
подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић |
Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска завиј |
та, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства имати |
им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} Зав |
и српски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скор |
али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге њежне |
м пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне |
е ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у друго |
јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</p> |
ди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапот |
а ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p>Во |
<p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе |
лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферха |
, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прек |
нако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако |
ији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, то |
ампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.< |
сложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљски |
о и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424 |
мена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато |
о, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпо |
и што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца од |
он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба |
S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ |
о ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; |
Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Ј |
рина, никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не |
p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота. |
обом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити. |
, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенит |
шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном |
рски је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други да |
дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су |
ом напунили.{S} Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазе |
и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једар |
о, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не п |
ер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама |
и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> |
прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрл |
моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаур |
ед њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости пре |
Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана исте другоме |
а.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бр |
се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту поганију са хришћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, |
оварима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је |
> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голу |
, да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јер |
настир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они који су издали род и часни крст.</p |
воро владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се |
ваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне |
Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носи |
илеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио |
ји ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме сл |
је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да |
напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцим |
и војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, са |
му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњ |
и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловд |
аве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће |
>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да |
да, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>После цркве скупише се |
у баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђе |
распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рук |
рпски народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један о |
ици остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жи |
е шестокриле, златних пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. |
анајст катана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</ |
отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако доп |
кле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не |
а баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леон |
аушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду гр |
тра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот потпиш |
<p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде |
ати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, п |
ју читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу |
пску крв пролили.</p> <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом |
ила сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, |
ибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Је |
ао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све погрешке и страсти |
е судба многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још дру |
којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облач |
а Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, |
м хитат, буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће ју |
ао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{ |
врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, зат |
ао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спом |
ња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава |
није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гај |
је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све |
а је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно |
ецу, красне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Сме |
у да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитов |
Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потпи |
апи починили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђер Харалампије. |
лого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Тур |
си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и |
грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима преста |
од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> <p>Сут |
што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што |
p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, као два славуја којима очи |
стија, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да с |
уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, стар |
ром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{ |
?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један ме |
онос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, к |
има, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћ |
тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, заставе римских легијона, ту су о |
раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n="531 |
.{S} Од славне српске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ |
вима се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство |
м најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечастиви м |
м поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светисл |
убљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког |
ију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа од |
евентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижем |
зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са |
ло видити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство заверена.</p |
уги, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију |
и, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у |
ик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет ору |
њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> <p>Царица |
рку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима служити?{S} Једва му о |
то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Он |
се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је п |
’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Пер |
турском стану, српски посланици су међу туђинцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{S} Ма |
да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну. |
да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Турак |
а.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и богатство |
шокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје |
ова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама |
разабрати могла.{S} Милева се пустила у тужан плач <pb n="263" /> и јадиковање.{S} Русна, опоме |
већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему је ваш |
милостињу жалосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења |
свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам ко |
веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет |
јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стев |
у, него громовити глас Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач престајао, донекле |
срећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице |
} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у |
низ дивних јунака.{S} На <pb n="376" /> тужно појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, бо |
> тужно појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту с |
ешто више.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом сла |
се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићав |
S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам |
би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер |
ачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту пролило |
а главу метнути, који су се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кант |
ци, који Тамерлану сузу натераше кад се тукоше појединце против Татара као орлови против вранах |
јка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S |
о тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Ма |
, један средњег доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели |
ад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују |
патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали су као какви духови по земљи, и како који, по |
о миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце риба |
<p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је |
/p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне један млад подсмешљив момак.</p |
му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика Леонтије.{ |
о не уштрби.</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, па |
умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тумачиће народ тако, <pb n="385" /> канда предајеш Угри |
у примамљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам па |
у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Мари |
гоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе |
и раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, м |
уту не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Говори шта |
отив немачки’ ритара, против Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жиг |
ови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, т |
тво да пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладати.</p> |
лика је брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалампија, нема трага.{S} Војника мало и |
, управи сабљу куд ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите |
брану против Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде |
на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспотова реч је превагу о |
е и задобио.{S} У разним биткама против Турака показао се не само као обичан јунак, него као ис |
вити против ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то из |
и.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што |
битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њо |
ске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, |
обити управу над војском која је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покр |
/> Па треба Угре поучити како се против Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као м |
а ће Смедерево град наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедере |
n="216" /> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један двадесетољетни си |
пет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од |
остајем и остајем њихов савезник против Турака.</p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт нијеси |
ом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турк |
S} По том уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да доби |
Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Бео |
гри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то |
е војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Мно |
треба да служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само т |
га сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, з |
т од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа |
понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко |
о сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, видио сам |
мљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља |
гу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, |
смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угр |
а не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је |
оже.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад |
сте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} |
вољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву субот |
и да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} Јеремија |
велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски дин н |
м рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Србије, па |
мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а |
у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново царство, које ће |
де ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и судба ј |
је мртво тело цара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распиткивали |
ка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ није о |
јеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро |
ђеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти |
ме и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и ма |
ви синови код Турака, српска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке |
— ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} |
та.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позову да им помогне један |
о ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедере |
уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, син |
ма угњездити се.{S} Лазареви синови код Турака; Вукови синови код Турака; Вукашинови синови код |
ви синови код Турака; Вукови синови код Турака; Вукашинови синови код Турака, српска војска код |
инови код Турака; Вукашинови синови код Турака, српска војска код Турака, српска кнегиња у Баја |
8" /> оженити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све н |
ам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те вис |
жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумом који х |
да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва ра |
ткинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од |
се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ |
ша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, к |
е некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места српске слав |
и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После о |
вали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим |
српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православне изгубише с |
рог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све |
мо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л |
шу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Бо |
ах.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јун |
спот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево |
е још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, |
да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време к |
потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти |
н, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели кој |
ад и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, јед |
не, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има мло |
показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете п |
, само да још једном поред цара противу Турака војевати могу — рече Новак, мало загрејан, а у о |
али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао се.</p> |
арко са остали претенденти није противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он |
Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас |
емљом завладао био.{S} Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} |
ћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад |
ом.{S} Наши племићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турц |
Мустафу не победи, и постане сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде |
ијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће повер |
рата Мусулмана и постане султаном свију Турака.</p> <p>Сабере силну војску да коначно покори Ср |
о.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, понеки комадић земље присвајао је, н |
су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода и |
задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душевна и телесна, била су му |
нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, |
а аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — рече војвода |
пет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb |
ко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом |
х војника, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их н |
зглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као |
су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту вод |
палио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећ |
вцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с тоб |
у пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни об |
у прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим камењем |
ве истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају водити.</p> |
на противним голубачким висовима, види турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски ч |
ао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p |
хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, |
.</p> <p>— Имам — одговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прим |
и јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамен |
би су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у ок |
ча како су хусари на манастир навалили, Турке истисли, манастир похарали, како су их опет други |
ака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од |
а, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кес |
ајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, же |
Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војск |
с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, Пето |
, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ов |
вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати |
ео, опет Караманија турска остаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу |
ледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зе |
Србија им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, |
ам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распет |
Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслања |
рке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} Мађ |
во пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се н |
ад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавали су његову сталност, па нису се више |
е напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, мора |
у част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћ |
па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <p |
ирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије |
.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат ј |
још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то д |
гу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да |
У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као во |
оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да М |
војим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и зна |
Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, |
рда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их |
мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не п |
збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— |
Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су |
хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло доб |
га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом слободније |
е знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу |
.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за п |
Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрит |
би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повр |
својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мура |
ву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће пос |
ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па |
ван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — одговори патријарху Драгаш.</ |
не преда, послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонц |
му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња |
ас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих |
сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако н |
чекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћанств |
на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремиј |
дма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, |
јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турц |
пска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном |
лан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други план предузети науме за коначно р |
упање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди ва |
еоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану |
лице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером |
е док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду |
ода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, |
калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног с |
а, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и о |
<p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb |
м <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млек |
ад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли |
рцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скуп |
е јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="34 |
иње Милеве нестало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору с |
ла.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но |
то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ј |
жи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турски’ нападаја бра |
Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши |
наките неисказане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Ср |
тране обезбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чу |
ао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчек |
зати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколик |
до Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од |
се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска завија, обвија се као змија, да га стегне |
моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се |
} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо |
p>— Рјеци да је млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и н |
Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство тур |
је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша м |
је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време |
тко у Караманију плео, опет Караманија турска остаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европ |
ке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> <p>— Мој брат <ref target="#SRP18590_N2" /> |
орате се добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, |
света обитељи, јошт досад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p |
народ од косовске битке страда.{S} Сила турска навалила на народ, кад је властела српска била н |
отворити Турцима, натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли |
ђу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турс |
редели турском копитом потлачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате |
чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мал |
без рата, особито када се видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и |
х, у неслози христијанства сакривена је турска снага.</p> <p>Леонтије достојанствено изрека ове |
узела после и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац |
е ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ |
се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља |
{S} Тамерлан у својој јарости, што није турска војска сасвим уништена, почне над заробљеним сви |
нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, |
p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, бр |
.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; али |
дње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} |
ци прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дуна |
де се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, к |
е’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше матери башчине, која затим од рад |
у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке плове по кривудастој Морави, масна поља, к |
ију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, а |
мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад |
м војском све угушили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у |
у Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама где се царица Милица |
ршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азиј |
њим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред тога морали су Турком |
е убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу |
шали да обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, |
сном стању у пређашње доба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да је твој посао био |
им је негда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз |
и; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је ко |
ји <pb n="473" /> је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на по |
ду се појединце бранити против силесије турске и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство |
ити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да су сигурнији, и да од г |
х.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, које од стада Христа откидају.{S} |
на.{S} Многи су живот изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се |
вају водити.</p> <p>Донели су јој скупе турске хаљине, наките неисказане, јер султан хоће као Т |
мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака за |
у се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше турске хареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турч |
ске границе.{S} Милица и Мара постадоше турске удворице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође |
и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="353" /> робља ослобо |
ира Богородице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву |
е шарена, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над ов |
ђарске руке.</p> <p>Деспот, познавајући турске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, ј |
ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с м |
адором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски к |
лас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де опет своје српске приврже |
ј повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћеду благо допрат |
манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи победитељ |
је Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгу |
S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низво |
предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стар |
ш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србиј |
г блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једна |
а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица и Мара постадоше турске удвор |
је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е са |
до, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви. |
} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S |
ом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за тв |
Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> < |
предјелима посла, где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако |
а одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не |
чењу Турке оставио, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда |
рпски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гле |
шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до |
је само разнешен глас; истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица |
p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сам |
ећ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Било |
ича чудновате ствари, говори канда није турски паша, канда снева, канда је хришћанин, па испове |
још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из ре |
ахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода го |
> <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино стање жив |
, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посу |
здрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави турски селам, изгледа као Србин у турском руву.</p> <p> |
-паша целог пута показивао се као прави турски паша прам Харалампији, гордо, као прам ђауру, је |
каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су |
и крили носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до великог чина, без да им ко |
е нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек н |
Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише |
задобивене области, јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и ш |
још савезник мађарски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на десп |
рви катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који доносе даре деспоту и уверавају |
чило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју матер детињским љубопитством |
сти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јабла |
грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> |
ар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу утемељио.</p> <p>Турци с |
српска луда, у турском царству паметан турски паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петош |
>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; д |
са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па |
пут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војво |
атељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошље |
ака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p |
целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут опет турски посланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је с |
јлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове р |
е ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на н |
спота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалници.</p> <p>Деспот сазове савет.</p> <p>Он |
азгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — реч |
ултан Мусулман га радо прими, начини га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Рус |
ада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p |
ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главарима турским од радости очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их |
г’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царством, па судба је, опет хтела да га Србин о |
т вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власим |
о потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} Београд и Смедерево, то |
артаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао |
.</p> <p>После обични’ почасти, који се турским султанима одају, заузме сваки себи опредељено м |
асан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, дунавски пут је мађарским |
ље задовољити, и то под покровитељством турским.{S} Краљевић, држећи да има права на очине земљ |
з Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је |
видео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у име |
уде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Б |
, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но ме |
ар, па како је сад пећка патријаршија у турским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршити, |
им рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад |
ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским ру |
купу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игума |
атељ је Србију опасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, згарене, лепи |
, масна поља, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а |
асти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у рук |
десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинул |
нчао, труп на трупу, гомила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у |
рком, и поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине, одјач |
нез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер право је да се Турцима осве |
ца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, |
етају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, доведених. |
оренити Лазареву породицу, налази се на турско-српској граници, па једнако је тражила нову згод |
могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако |
у могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у с |
.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје м |
жи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша |
ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево |
ли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му ос |
аш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па |
ља била да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да |
а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, протуку се, који пак нису могли, у ужас |
но ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, ослобод |
против Мурата, да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славо |
заштитити, нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш |
еде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то пит |
ина, Вукашина столица, нису од нападаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је к |
лу, па у турском шатору, чудно је усред турског стана изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисл |
верења у народу; неки великаши, које од турског страха, које из мржње прам деспота, држали су м |
} Њи’ово српско одело разликовало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су |
миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се |
он као калуђер у султановом околу, код турског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p |
га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489 |
о добру прилику за себе употребити и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је |
јеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гој |
јаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, |
ју власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским |
а веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.< |
евац.</p> <pb n="502" /> <p>Деспот даје турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрад |
града му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у |
ле Лазара одржати није могао, предао се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пар |
војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили противустати, па се јошт за времена натраг |
и и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се |
роду.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски’ великаша, који већ одавна |
још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb |
асима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађа |
оги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над неким грчким странама господарити. |
чину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љ |
м својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба |
ените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не могавши гледат |
ароши опустошене, згарене, лепи предели турском копитом потлачени, а ’де турска копита стане, т |
ундом сајузи, први је изложен најжешћем турском нападању. <pb n="363" /> Па ако баш Мађари побе |
у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је с |
ајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S |
уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни |
е понети могло, ту се десило.</p> <p>По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска је |
ородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају |
ћ, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије поднесу, а донде да с |
српском царству Петошко српска луда, у турском царству паметан турски паша.{S} И док је српски |
би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски посланици су међу туђинцима, па М |
урчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-па |
рко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно је усред турског стана изгледао.{ |
утрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво предусрет |
} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христо |
риврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке претендента. |
замка српском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски’ великаша |
ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такв |
обра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n= |
ијави турски селам, изгледа као Србин у турском руву.</p> <p>Поздрављају се као стари познаници |
да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми |
арко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад желео.</p> < |
ост њену крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов |
рани, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурчењака |
глербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по во |
султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан |
више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у м |
овори Сулејман.</p> <p>— Хоће ли Милица турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњат |
ила да рашири, његова стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље земље у обл |
теља није.{S} Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан сам против Турчина и своју крв прол |
Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, којој се прикључе и приврженици, те ударе на Ср |
о манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници р |
има на путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударце |
S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која је својим листима сјенк |
ак сунца не продре.{S} Једрене је корен турства, силан дивљи корен, који домаће питоме биљке ис |
ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S |
Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуц |
под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви нар |
кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у |
, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, калуђери моле, прек |
Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војс |
код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната |
, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимб |
хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам |
, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ |
и се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, п |
и, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.</p> <p>Јаблан |
мо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показа |
ве тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко поз |
ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву царици Ми |
је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одр |
е.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</ |
урата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мо |
а подигао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим |
.</p> <p>У Једрени, стародревном граду, Турци су господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је г |
S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{ |
ца.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да М |
војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољива |
тају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Лазогли |
кусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турци једном приликом на Ниш ударили, и тако преко буга |
ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} |
љу уводе, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитај |
редмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у велик |
ије познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје |
зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је ка |
и, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њ |
е насљедника и деспота признати има.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против тол |
рајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у то |
отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} |
у Голубац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и |
брошћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштић |
ошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Из |
аси познавали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом полз |
се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурчењака одвећ примали, и често н |
е се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да |
јали, но мноштву одолети нису могли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} Народ изморен није мог |
S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после оп |
ује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, <pb n="529" /> наћ |
који би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчи |
д неким грчким странама господарити.{S} Турци су све ове са највећим одличијем предусретали.{S} |
ш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер так |
бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповј |
ја као цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n="340" /> весела им ма |
већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако подбуњиваше против деспота.{S} Морао ј |
на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S |
ет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, девојке и децу. |
неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, како је добро Турчином бити |
ећма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позову да им помогне један град отимати, а он, |
во јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, т |
абљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез |
част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике по свом оби |
о на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S |
ић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па ве |
ешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и |
у и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, т |
на другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсц |
поганију са хришћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се |
ћу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још |
идимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог шатора.{S} Султан их пусти |
посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луд |
вен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна опт |
не силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за госпо |
ад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га |
ојске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да |
не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S} Кад се пле |
ари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени |
бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик и |
а, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> |
две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и н |
усобная брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ |
е био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} |
тамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе овак |
једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побро Х |
ар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— |
ју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити ње |
је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну која м |
о ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима при |
пота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ ни |
виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жал |
ријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све представи шта јој је Б |
<p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Ту |
ужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> </d |
чким висовима, види турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, |
лодну земљу мртвим покровом застре, кад Турци јадни народ растргну?</p> <p>Тако путујући, деспо |
донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени а |
вом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук п |
ји пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им помога |
се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на пр |
и усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} |
х ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ре |
у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немо |
губим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Ч |
српске <pb n="273" /> попадавше јунаке Турци на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, вој |
<head>V</head> <p>После косовске битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но ч |
а сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{S} Одведу нас у Крој |
се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фратри меденим рјечма заслађуј |
и остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражене, Срби су, кад су међу с |
удемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да с |
уд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војска ј |
ивено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба и |
крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Г |
ом била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је да |
, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који |
под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у |
гу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски ца |
спот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили |
>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се |
>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} |
ма, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана |
ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, п |
и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по дољним |
вијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље би |
<pb n="277" /> <p>На све те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би с |
во на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турск |
се војске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом |
н осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдањ |
ала.</p> <p>Један комад Србије откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојев |
е здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и с |
ити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову ви |
вине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квас |
шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем. |
о српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним гласом |
м мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовиц |
вих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Л |
ка војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та војск |
родовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме |
која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне |
да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две си |
ји, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече.{S |
на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две в |
предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву нат |
Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе.{S} Н |
анастир похарали, како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </p> <p>Шећеду с |
своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у |
ог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад в |
кве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам |
ити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} О |
ијатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никоп |
главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни |
ише су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кне |
силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу |
а враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађ |
абости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Е |
вио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Тур |
ти деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за |
одру, пушкари тако су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш н |
си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако |
ову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три |
и исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари |
штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су |
емо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ |
адати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљен |
ши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо, сла |
.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му |
аво сљедство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, док Му |
Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене Срб |
Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав |
може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се нова |
Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, |
но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Кол |
на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше п |
подару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и |
један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, он |
нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, |
смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав ман |
ну.{S} Завадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат бр |
мао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призр |
} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да |
већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане напасто |
а кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велик |
трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине су им у |
{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве в |
тимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ |
обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и |
е сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, |
рај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по |
Осам дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, |
глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{ |
тане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о ка |
арема?</p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрл |
е Смедерево.</p> <pb n="522" /> <p>Чују Турци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантак |
рске хареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> < |
ут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народ |
о бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом в |
о свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био |
онда продужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то се |
ло моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онд |
а други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је ос |
е цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљава |
два чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место царског имена деспотско носити допустили, и |
те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика |
а то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времен |
града ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не |
упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејданом назвали, ’де су крволоци мло |
— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад |
ојске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од |
ађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чува |
ишчекује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и гор |
и.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш з |
l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовин |
е закопати, негли предати града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војни |
девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако слабоговорљиви, мучали су, једва чекајући |
у је са свију страна оптерећена.</p> <p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају в |
обије веће поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир н |
другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више |
иш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек најед |
се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ ода |
Тако остане опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу моли |
пријатеља српску владу утемељио.</p> <p>Турци се знали употребити на своју корист и ове претенд |
вај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво предусретали.{S} Они су Србе за |
џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> <p>Леонтије стане.</p> <p>Леонт |
ћи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољети не можемо, јер су десет против јед |
овуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити |
а се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} |
смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су ручали.{S} |
и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красно |
ком послао га је поред посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим приј |
ађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са Мађарима, в |
еје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с јед |
мадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на |
су на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потр |
љство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Баја |
с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а |
ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да |
рио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да |
ричине приврженике умалити, па одма’ са Турцима примирије учинити.{S} Друкчије спасенија нема.{ |
епши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћама, пролива |
зареву породицу у теснац довести, па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Народ је |
ију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де опет |
не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Т |
е противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с |
ке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, Вука, Ђ |
ма издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу |
да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су а |
.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Ма |
ана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћана, и |
ладатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{ |
ти и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађар |
цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто пораз |
остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ |
— Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које |
а.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се С |
у.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ст |
Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} |
<pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци им |
и?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и са |
ундом склопљен погазимо, онда морамо са Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм |
оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђура |
Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после |
било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампије, који ни |
а Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Об |
се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О ка |
ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све |
еман да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом |
<l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ сил |
Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си на до |
а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако кот |
ти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад зна |
кој војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђ |
дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнеж |
ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара |
и притискују; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо |
е ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете д |
дао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Јаблановић.</p> <p>— Не |
дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Харалампије.</p> <p>— Бићеш |
жити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, |
а ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи |
о даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем код победи |
р такве делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљ |
у увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећ |
у душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће о |
тисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан против покидане мађарске војске |
— рече султан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ харача платио, и оп |
да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима предају.</p> <p>У тако |
} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над својим |
ских девојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се п |
Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел битке |
је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који де |
еремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је |
опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> <p>~ После о |
, и последња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил |
е на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, х |
лаго, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јере |
војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обрати на деспот |
помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам |
медерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држ |
олико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан р |
нове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, па |
неза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да |
у, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо |
и један од другог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње про |
па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би био последњи српски град |
акав опасан метеж међу христијани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио.</p> |
о како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Срби |
ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагати кад ви |
е, онда морали би Србију широм отворити Турцима, натуштала би се силна турска војска око Београ |
ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Ма |
лево.{S} Увидили су да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом н |
уштати, говорећи да се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни п |
о се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Јеремијо |
ји не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу |
тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак |
Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p> < |
> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запита Јеремија.< |
јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина п |
данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ћ |
пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у ша |
о после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина с |
еспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} |
ко је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода |
кле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, д |
Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад вој |
је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом |
нковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да |
зове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им |
с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у ма |
отив Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не |
ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлат |
и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулеј |
рбин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцев |
му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српска |
ерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитк |
ози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би |
није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но мо |
жна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспо |
ораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веров |
ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, мо |
а ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојача |
Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Р |
стир, даје поклоне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, |
ме не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига |
слив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душм |
, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Пе |
ан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бр |
сами каури српски сајединили да помогну Турцима угњездити се.{S} Лазареви синови код Турака; Ву |
оград и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, ш |
војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, к |
вео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голубац Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, добили су М |
кле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту |
Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S |
рбије гласови стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни |
опољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се такови |
ринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег |
ме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> <p>Деспот |
Заробљену децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и православи |
аробљена хришћанска деца, која се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, |
а три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фратри меденим рјечма заслађују и обричу и |
и пример од великаша.{S} Заробљену децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, неста |
душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; |
између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану земљу јер Вук |
ржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана |
Турска похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније бил |
мљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла |
ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p> |
рака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угр |
них.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке плове по кривудасто |
а своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, п |
бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће |
жати, једну страну с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим сво |
в; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу |
ш дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију |
и, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и |
нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пример вел |
ем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи к |
она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, |
да су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај б |
је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: об |
губи.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском |
езничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци |
, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се ше |
’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више па |
неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали смо |
си, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња |
а када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Д |
Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорит |
велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о мате |
етајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печениц |
ијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећ |
" /> <p>Сви се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Роз |
братимске, кад поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> <p> |
било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак |
ио у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај к |
ке, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турс |
Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци обаз |
рчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, па |
ек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.< |
ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, п |
предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Хара |
е изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије |
увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недос |
ад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица у |
у страна небо натуштено, с једне стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина спасенија нема |
ечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу сво |
се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер з |
ро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће |
ему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком п |
/p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— А |
не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> |
м што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мал |
; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који ми је невидимом руком сву |
аш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доц |
та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — |
ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и У |
ром Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ д |
ас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p |
— Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и |
ећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни |
до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{ |
на не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Можеш још бити пијани д |
авства за седам лисова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, д |
има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну в |
и знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем показује, н |
— Видите Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изневерио Христа Спаситеља, који га је под |
је.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, д |
уће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> |
ралампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у |
Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} Смедерево мора б |
рском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску земљу пустоши, Марко гледи |
њев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но |
ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне |
е; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како |
аве их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, |
p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да х |
гне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу |
Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе и н |
C2.24"> <head>XXIV</head> <p>У Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахат |
прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет де |
па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, не |
тевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке која с |
жи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први |
сећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурнос |
а мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, |
о су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом п |
о би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> < |
ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу ч |
за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред свима гостима.</p> <p>— Д |
новењу, подстрекнута с плачем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носила, то опет није ду |
ана умалим.{S} Кад будем код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} М |
ам посље турску крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан |
столова тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови вод |
.{S} Њемачка ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ће |
Ферхада.</p> <p>— Волијем једног таког Турчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, |
н непознат човек, који му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно |
мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснути, онда се не бојим |
тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p |
о највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S |
но издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим крајевима налази се јошт језгро, да |
т помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, |
ије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, м |
ад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, мана |
илица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да |
итељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Миле |
оја јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи |
српски народ несретан, његова срећа код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни с |
би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошк |
ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> |
астела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам |
Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то г |
Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне |
д ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошо |
мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви с |
проклињу међ својима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После |
то рукама савезничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато во |
ости су нестале поред пријатељских речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким |
амо жалости удовичке, камо мржње супрот Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове противности су нес |
стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од лацманства лакше је се бр |
едити, само немој ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што |
каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> < |
ље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину вид |
пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним |
е то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, |
} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{ |
једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава нај |
Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек бу |
ан не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанства.{S} Из |
рци насред пазара телале, како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свет |
мани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као |
чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војводама је жао што не |
чиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окружним предјелима ч |
Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не пов |
а се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука н |
Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, ал |
омоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопоља десила се бит |
Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглаварима, Стевано |
да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Ник |
ска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Г |
приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук |
Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ |
ље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља главу прикл |
тељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са оним христијаном, који |
земље од Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свеколики |
д је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Како да с |
а обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и и |
ово са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то ј |
о, што тражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу |
вска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се б |
е Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="3 |
у скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Милица се на страну са Јус |
определила да се и мојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од м |
ли, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву с |
ебацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, вид |
мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да |
смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио никад доживети — ре |
погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре |
гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим д |
ти, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда |
крсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па прослови. |
и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и |
то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наишао.</p> <p>— Не |
није раван добром христијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као не |
ке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, |
<p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља. |
арао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на исто |
:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, |
своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску |
ећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук |
вачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужива.{ |
ј сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно Миличино |
ане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака кој |
хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам посље ту |
а Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази светл |
и добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си |
луковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, да |
рбима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бе |
пакост и освета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну |
гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Заробљену децу |
Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све |
ка ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше турске хареме дичити |
да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би своје ма |
ео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српс |
.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-п |
њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ долази.</p> <p> |
к сабаља надалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовит |
ео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино |
паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам б |
Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не |
сто домамити, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло гд |
{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се |
нда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви в |
крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не туч |
не, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им посл |
н, само заиште да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је |
уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> < |
тошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што |
<p>Сад ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, написати, деспот и Жи |
е Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом по |
икуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</ |
о, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</ |
Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мра |
очељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, |
пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и |
ојвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора |
испарењем нечестиве душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, так |
ја.{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђ |
држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само |
неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срц |
каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђура |
пије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није м |
Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће |
бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповедити и причестити.</p> <p>Зором т |
ћанским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је ср |
звиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милиц |
иљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да |
алити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али засад нужд |
браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> <p>После овакове зак |
Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, от |
неће уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Срб |
а се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Гла |
апита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управи |
зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће Смедерево град наперен бити против Турака, да ослаби |
а војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да |
/> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само најбољма може, а код |
н мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне |
p>— Нисам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била ј |
сприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и му |
ин Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове н |
, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће п |
е Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици |
остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од |
патријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама још и тако |
вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу |
какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да |
да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жи |
S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, |
досава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав |
једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогн |
га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђ |
идни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло |
паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног запи |
слађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити |
"305" /> <p>Патријарх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то з |
чва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голуба |
му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени во |
убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хакта |
је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде |
он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за |
ти могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и т |
Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код турског паше |
ла у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој |
, отпадила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и сл |
<p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуд |
.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који пре |
ог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га |
Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за с |
Нема, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</p> |
Но уколико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се зб |
n="223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведоч |
о ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће проти |
Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспети.{S} Као стари |
товао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње не |
рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је |
држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{ |
ставио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за дру |
амет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јеремиј |
досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у м |
м и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мис |
ладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примј |
ђарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битк |
љи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да ј |
нити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учи |
стио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је од |
бро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а |
који доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, само да прекине с |
е пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини |
кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, |
родицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног потпомагати, који се јаче |
Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода |
за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} |
а ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лаз |
г јунака.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје |
p> <p>— Морамо још мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, и обвезност испунити.</p |
а је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не |
p> <pb n="458" /> <p>— Покушајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чув |
ад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто |
т Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети који је био прави бра |
а пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, о |
јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако |
ег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде |
ај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети |
едити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару. |
кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је |
не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мор |
што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране |
тања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриг |
Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> <p>Тур |
спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића |
ава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челн |
у скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дос |
и — или.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар су |
њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима |
Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу л |
S} Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на К |
="445" /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара К |
рем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пож |
и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре све |
</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече |
радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> < |
Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у |
м војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — рече Ј |
све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благ |
е, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је |
свет путовати, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог род |
рске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држи |
естаће и народа и православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако ис |
е док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који |
е се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n |
Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокриле, златних пераја птице |
Црном Завиши да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</p> <p>Завиша близу обале п |
изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, ј |
пет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половина је |
обвезом, да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због војне није |
Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије п |
Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљи |
тио је значајност деспотовог говора, па ће му на то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи |
Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, пов |
вао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p> |
та.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цр |
успемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у неслози х |
ушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је с |
онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ак |
у живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферха |
док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу к |
а, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством породице лако утаманити.{S} |
смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} |
рад предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, сто |
ад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га |
S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Ха |
ој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаш |
авославија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће он |
да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријатељство утемељити. |
бије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од н |
Само сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом народу — рече тихим гласом с |
ву силнију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две тар |
удали се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> < |
после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> < |
ма коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити, као год што је мој |
у страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја |
ба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — |
а другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} С |
римамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удару у Србиј |
p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш |
дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> < |
е им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку правос |
ни’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земљ |
рата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S |
нити, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг шарампов, |
ду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Кру |
ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра друг |
мртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, |
, Радосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина |
ити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се Турци |
ћ је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најг |
’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчења |
је понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} А |
ика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњ |
жи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да |
-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, в |
ече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, |
вде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у |
Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којо |
, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Го |
делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија |
шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> </div> <div type="cha |
и на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S |
{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе |
а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, п |
ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Беог |
, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби См |
а с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужд |
и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у н |
у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе наву |
рати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била |
p>— Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде из |
ави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{ |
, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта |
стрешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да |
признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за |
ун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет |
мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекат |
ког народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди |
и комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и нар |
а.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико тренутака замишљен, про |
и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата С |
у одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у |
већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у |
гоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спрем |
м отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестад |
> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радост |
ог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је знач |
чи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење |
ти? — одговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми нар |
господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Свети |
" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно |
иљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће з |
мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако цари |
тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div type="chapter" x |
д деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди |
редељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, н |
ад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султано |
представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и |
кле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се б |
Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један |
је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био на ч |
е родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто на |
е засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Ко |
еремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и о |
дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је ист |
} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са |
што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене |
ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> |
, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша до |
војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији |
у даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и п |
да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још |
да показује свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор |
ележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико војске |
, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што |
> милостиње ће примати, путника гладног ће наранити, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити |
ш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуч |
на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунд |
ругог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> |
</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, |
ри не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли |
и у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p |
даред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зид |
да Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу дес |
офана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за |
потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог С |
енути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— |
пцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине |
ма и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима посла, где |
донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, о |
не и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајућег непр |
— рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме ж |
и?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p> |
Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су |
имити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и |
е као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак |
га.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све т |
.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— |
ај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега |
ја, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и само С |
а, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветни |
ди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица ост |
пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, |
ц.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје |
>— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш покл |
тра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац |
наест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{ |
се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту не |
авде ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде |
>Деспотови војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стан |
от и Јерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јери |
ваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити |
н и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, ст |
Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај |
оћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> <pb n="4 |
а.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе з |
уду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ак |
успоставимо опет Душаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт |
о у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> < |
и знају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће сме |
за колико војске, против колико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић о |
и обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво М |
је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S |
вет каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Д |
а гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, ста |
ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком |
е руке сиромах <pb n="518" /> милостиње ће примати, путника гладног ће наранити, жедног напојит |
т Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, ако м |
, но Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, ка |
е бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђаурк |
<p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, д |
ије ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кук |
се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо сре |
тиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједст |
ђарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то ве |
у радости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својо |
бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто је ко |
ави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Миле |
развалине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску |
>— Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, |
чине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div> </b |
тници као привремено правитељство, који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије |
у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Ј |
; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом о |
сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име прославити.</p> <p>После ових речи Новак |
и на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми о |
а дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како |
ска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војск |
p>— Нека се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не пов |
.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живо |
тво.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпома |
да сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или са мно |
нутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Ми |
и, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју |
ек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи |
оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и |
се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме по |
лица од које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта |
тиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш |
елити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати с |
} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили |
вршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље нар |
рла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошон |
ина мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет |
но, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И |
а благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Ј |
ом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти је |
нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p |
пске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашк |
е земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано при |
најмилије јагње из Христова стада вуци ће однети? — запита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта |
у, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и |
а Бајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С ко |
сак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради |
, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кад |
етио, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком. |
Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султ |
јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка |
ве догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турци не би |
ласт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми |
ове само њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу деспота обновити, а то |
почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је д |
султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запит |
мску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је |
</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће |
јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план произвести?</p> <p>Сулејман је оставио |
p>— Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n=" |
кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кнежевић.< |
и.{S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш |
две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да п |
ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи |
едну страну с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом госпо |
штигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пример велики мал |
иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош |
пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако н |
хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Т |
е Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— Не |
, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са нев |
е и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p> |
осле очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти с |
већем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посје |
p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у С |
ра над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје |
биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благо |
, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" |
дао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. |
Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак мора |
следњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су |
ву војску код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће би |
вести мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог |
ију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харал |
е, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда |
а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце изгубити.{S} Но послушајте још п |
раво и првенство наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше побед |
пот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашњ |
а костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и са |
спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним наро |
одишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима т |
јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и сле |
>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се на |
S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом управљати?{S} Стефан је јошт м |
ишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Хараламп |
говора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војн |
ја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњаници.< |
ушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била ж |
p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће се |
орани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљски про |
и кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би |
="366" /> се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све ов |
кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда преда |
е сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећ |
убац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> |
ује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац Жигм |
се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а |
опадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турц |
а Харалампијем потајно договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђур |
... сад, опет, представљало јој се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње мисли умножава |
одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при |
ти, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад ш |
ком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> |
>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> </div> <div type="cha |
народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} |
ађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска |
ин живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без |
ковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са М |
су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p |
а, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што д |
увим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као узд |
ћ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава |
ела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле т |
сли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете десп |
а.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора |
двоструко чуство произведу.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, н |
S} Србија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је |
лага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је в |
Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> |
сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом тр |
да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја |
будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће г |
нити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамење |
мети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? |
лити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, |
е пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> |
’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати |
во лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Фе |
шиље људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допратити |
асан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} С |
пија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима |
м и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</ |
ени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но н |
е се све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, м |
у причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће б |
му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</ |
кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} |
ода, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем |
ира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> <p>То изговори султан дост |
коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То |
ас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском |
едставља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат |
до сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грк |
предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ћ |
поменула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мар |
м да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели се у свј |
вим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнуто |
глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је |
е спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не |
ковића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S |
та предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S |
еспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па |
атељима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде |
, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која |
оглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај прв |
же човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад до |
у нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и |
, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може о |
опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> |
анковића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге д |
спот заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком |
ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</p> <p>На београдским |
Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали вој |
а, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и од |
осветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, не |
дити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима |
пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуров |
немојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва ма |
се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће |
велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Срп |
и ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи на |
о Јеремија.</p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима п |
а војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем доб |
веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-п |
е до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, |
ти Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот опра |
схте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мо |
, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи |
елики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, |
до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо |
е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Б |
род се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први п |
подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан столи |
ог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Турке |
Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, г |
тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени запов |
ије угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. |
сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и к |
у на одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућство испунић |
чин како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка |
а њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, сокол |
и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да просл |
уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једно |
мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} |
ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ |
ој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук |
треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, ракије, шећерне гурабије.{S} У околу султановог |
давати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати к |
ије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и |
аници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се |
можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београ |
њег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се |
време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стиг |
рах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне душе покуповати, од тог нек вам |
сари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанствено султан.</p> |
њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је |
ељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, што се ти потурчи |
до, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепа |
ба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака |
песма, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратит |
ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се |
уриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш ко |
ховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караманији <pb n=" |
еду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се |
Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци оте |
и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розг |
е Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{ |
, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи зајезде преко мост |
p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупц |
.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и У |
е и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подић |
жевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити поштено, онако како бо |
<p>— Осам дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град пре |
нскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то са |
> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јабл |
бљеном војском против даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупц |
бе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске к |
ри наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори у ово |
ама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити.{S} Јеремија погледа на Јабланов |
ке земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша разм |
војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају ок |
, утве шестокриле, златних пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није про |
Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог |
покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Ра |
Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци н |
>—- Тако је, потомци, познији нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се в |
о турске границе поуздане војнике, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма |
оне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи |
м блага, <pb n="509" /> имам људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чу |
и великаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је ве |
иновима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора |
е мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас так |
ше вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, ка |
остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Вел |
ма заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синов |
у Караманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с |
д је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом |
доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушев |
ц злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда |
невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи |
е Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храба |
уше зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.< |
ће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голуб |
био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић о |
новина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати н |
<p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p> |
њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки |
и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво |
јвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који доносе даре деспот |
гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња |
, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да с |
у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њи |
свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онд |
Каралампоглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да |
Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду међу оне вл |
p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских пос |
ати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије |
ном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а остали још |
ве по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, н |
еш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им градске двери, тражиће |
набијено земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом увис |
лочас док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а |
јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи |
итат, буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јунач |
е сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви |
ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са исто |
на однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Нико |
е са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зла доп |
а милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се противи ране, убијају их.{S} Н |
лиње, показује <pb n="470" /> им прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S |
настиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не в |
радалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу телесном два |
јеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која хрис |
у.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу |
жевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше з |
</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стран |
о.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су м |
да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — |
аједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разглед |
чи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и п |
ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Је |
нати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и |
оброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, |
орим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одса |
свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему |
а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тј |
је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</p> <p>Други рек |
ти нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад по |
е ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— |
Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, ка |
ам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по |
изрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — ре |
Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарит |
ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са |
риличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало |
е, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Срби |
нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, |
узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у манастир? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње |
божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено з |
л’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једар |
<p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца с |
— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати гр |
а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја г |
<p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу |
екне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће |
</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, који |
благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад оп |
— одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део |
тели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, дес |
ме, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по ред |
и ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, ето иде не |
— Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се |
ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, |
е примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухва |
елити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он ј |
а разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи |
мо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голу |
испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас и |
<pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље |
се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој пов |
.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо за |
јску силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити.</l |
погинути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На л |
рти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Гол |
се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [се] Ја |
олубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Круш |
е благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, и |
које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши |
дати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S} Ионако нисмо |
мо калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад |
га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топов |
ад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турск |
обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би д |
нковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђ |
и се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ |
е баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који |
му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи приву |
запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ће |
.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће |
<p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је гл |
и товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— |
који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени невоља, после толик |
ећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се са |
ужитељи на удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су |
тем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кант |
ића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S} |
Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па и кћери шт |
ој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красном Милевом, и дворјанком Русном и служитељ |
који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили |
шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Леонтије.</p> <p>— З |
х коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се с |
ске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p>Пос |
те, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то по |
Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађ |
реда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријат |
ија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> |
блановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, добро |
пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Ала |
подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами ниј |
би, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и поособн |
оју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи |
беру, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач да |
Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није |
а паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што с |
.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене.</p> |
ја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер |
ише у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ће |
од до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим |
е, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да с |
.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битк |
ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Н |
елно.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само |
{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задов |
а зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — р |
што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слобод |
л’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек |
не.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над султанима, сунц |
Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јо |
— рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплаш |
о, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери |
слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а |
откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу и |
</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p> <p>— Од |
, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> <p> |
кне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не |
ињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреб |
ти.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити |
мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђа |
ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном |
јој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљ |
се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јерем |
млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мор |
шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.< |
обити? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељи |
био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам |
рке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је са |
уду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их укл |
о ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа |
си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Б |
од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Ј |
ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти |
тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали као |
го које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Има |
{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је |
гог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њ |
слио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш |
зити не могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, јо |
авна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао |
јавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева партај |
морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви |
о ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти к |
је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какв |
је.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордиј |
гмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблановић.</p> <p>Јеремија м |
како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још м |
те, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Ж |
т није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцни |
склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, |
ки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак |
{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, |
пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти може.{S |
слови:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем ал’ ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван |
ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет |
шио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло исправљати.</p> <p>— Знате да сам |
а, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у ма |
га бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — ре |
озбраноје побједоноснаја</title>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p |
.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и ово |
та.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати снаго |
е мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли |
спетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати. |
Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду |
да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, ви |
им богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухватив |
ерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На |
и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и пра |
<p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу св |
чинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дођ |
ати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} |
и се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадити.< |
уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањат |
Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити |
и, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближим |
ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не ст |
ретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог грјешника <pb |
мо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у |
е, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> |
рориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако |
ати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи |
ам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султа |
се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то |
аралампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> <p>— |
вој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војск |
им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули |
а Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над д |
номе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи м |
ао год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} По |
ирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријепити.</p> <pb n="484" |
ка госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена |
мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђур |
не смешећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за |
Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код |
да одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, |
.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферха |
<p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, |
пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Он |
ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви с |
а ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ј |
, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p |
и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу |
ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног друга. |
и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт |
ерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске |
тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, к |
<l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А бр |
у војводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити сл |
ти, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с ки |
тити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити пр |
ргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> < |
мена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задо |
човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај р |
инути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још |
нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како |
олео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се |
у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам |
моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тр |
ко стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p> <p |
ш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћем |
но Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.< |
ву, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам |
> <p>Харалампије упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио |
ита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са сви |
бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" /> <p> |
у као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан |
ину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта с |
p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо н |
ико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то |
47" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само |
оће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече |
рада.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} |
ачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— |
доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да |
отом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} |
ут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се |
е да починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу как |
ксутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот пот |
же?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепљени слуга.</p> < |
је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— У Тур |
је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живот |
д свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима |
> никаквог посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стече |
едајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем десп |
дао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура си |
ни нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћед |
> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се. |
ад нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу |
ч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде |
у, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— Т |
жем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они др |
и сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бра |
е, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се с |
о, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша |
е у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићим |
ком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за |
вом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стра |
пу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима против Ту |
ни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турци |
меш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран доп |
ити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ства |
н, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду |
есто љубави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} |
твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусул |
је.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане |
год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у |
громким гласом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди |
одговором га поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и |
а, искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље |
просити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору |
Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јун |
ад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с М |
стао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао и |
и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко |
, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло исправљати.</p> <p> |
мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву з |
ане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите |
има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље — |
е био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и високоум |
што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже |
крдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнеж |
духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Вели |
и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и арнаутски војвода, који су на б |
воје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ све од |
и патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови:</p> <p>— Само да сам |
е мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ства |
за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добр |
не, који као окамењени непомично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод кошуље ру |
се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад |
уте, канда задављују плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом заси |
кинову „<title>Плачу и ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како |
имети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта са |
неколико песама, одзива Душанова доба, у једној пештери каменитој оставио је своје гусле јавор |
’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорав |
икуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бит |
њаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на |
окидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душаново |
пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме |
и видила заходеће сунце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, тво |
У српском царству Петошко српска луда, у турском царству паметан турски паша.{S} И док је српс |
у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих |
буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио |
Руво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бе |
} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’ |
о, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све |
ком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, било је |
ису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време |
о од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој жив |
уба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} У |
p> <pb n="486" /> <p>— Ево часна крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гр |
асна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство заверена.</p> <p>Сви су за здравље |
.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био |
ијатељством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у име султаново, често је деспота посећавао.</p> <p>Он |
е писменом обвезом, да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због |
из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи |
о би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски посланици су међу туђинцима, па |
во доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска ту су с |
је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови |
това појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{ |
ужа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд ма |
јих допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, Голубац треба и за ме д |
са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупанице с |
дљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача |
д деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву и Бео |
красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија |
"461" /> <p>Ватра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали |
ргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S} Деспот промишљ |
а, сребра и злата.{S} Свето евангелије, у самом драгом камењу, поклон цара Душана, светлило се |
згони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S |
у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ |
</p> <p>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану |
у се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и српски господари не једанпут време провод |
о примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — одговор |
уку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула |
е, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са |
престаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, вој |
су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је |
узе је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе |
ви, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</ |
ар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к с |
еба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</ |
> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и |
цима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном стању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да |
асане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака к |
истовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се |
/p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Буд |
> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави |
на о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже никака |
оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане н |
отући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се с |
.“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави какову Христос препоручује; није било м |
.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир |
четир војводе заседне у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује |
ајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно |
ривио; природа неред, неправду не трпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси пријеткова.{ |
на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.< |
узеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће ј |
е јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старији |
а би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко |
окрај свију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеол |
блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с нар |
че поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, двоструко чуство произведу.</p> <p>Како ће да |
> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилав |
су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, б |
н је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше десп |
ке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но |
оје доба провела је на двору Душановом, у средини славе и величаства српског.{S} Овде је она св |
који је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он |
љаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потуче |
владара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели један другом преко неверног слуге отров даје |
да сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском двору, проводио је своје последње |
</head> <p>Јеремија војвода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, с |
p>— Бићеш оправљен као какав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија.</p> <p>— Дакле не ок |
ка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, иде |
е преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је та |
<p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо тако нагомилано, да |
еби осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, |
ткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме закл |
можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рј |
је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> |
рби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу наско |
је све једнако неко превиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је једа |
на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шу |
о преслушати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са народом када се бра |
ткине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, пад |
итву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они кој |
се у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но пространо |
тала да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ |
остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, |
Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намер |
велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченце светог дрвеног крста, на |
ло.{S} Царица, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођ |
има, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градит |
p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p |
, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се црква |
на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} |
уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S} Долазе му |
Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у ц |
јом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толик |
савету властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчане тргов |
кама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христ |
орима цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, ту |
ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, при првом ра |
живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>В |
еником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше |
Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не |
нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која хр |
а душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелиј |
народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски’ великаша, који већ одав |
тарошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском двору, проводио је своје последње дане, а збо |
у обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи |
ље квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове са бојно |
ако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним деспотом.</p> <p>Војводе, |
</p> <p>После цркве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напре |
о, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране |
> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропаст |
воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог |
негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но з |
Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и па |
е жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борила и см |
ам папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у неслози христијанства сакривена је турска снага.</p> |
вако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској п |
се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Тур |
јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb n="366" /> се рађа; |
Калуђери су изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необ |
ознао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ з |
није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као кака |
S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гра |
{S} Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погаз |
ц.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, шт |
S} Жеднио је за осветом, <pb n="304" /> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло њег |
ад су једног оца синови, <pb n="337" /> у свим ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде |
нд је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се к |
и синови, слијепи, просе <pb n="389" /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њ |
<l>Вино пију три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Уг |
pb n="451" /> Петошка и Ферхад-паше!{S} У српском царству Петошко српска луда, у турском царств |
V</head> <p>У Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама |
нежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мо |
љевали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо т |
ам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, просе <pb n=" |
војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом п |
.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном к |
Царица их је такође спремна примила.{S} У једној великој соби где се обично гости примају само |
и на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена. |
уства дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и раскалашнијима пос |
есуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећ |
божији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се |
ао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} |
а би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима р |
лесије турске и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, некадање Србије синовима п |
х Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отп |
а тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним |
<p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук |
конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — р |
орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онде где је после светс |
ог ћебапа, ракије, шећерне гурабије.{S} У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је |
це пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечастиви места имају, у земљи Душано |
p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђ |
-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру је поглавар архимандрит Пахомије, осамдесет |
не стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и |
и.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама власто |
њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Так |
е Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је до |
почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему де |
те.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбранбени уговор, да се Мађар |
И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте |
целом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосним околностима, код толико себи противн |
и везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао |
види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са |
ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са ко |
уду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, |
ао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размирицама <pb n="401" /> између Стевана, б |
те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима нос |
свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скач |
одицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Бу |
чешће које чиста душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Обла |
S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, злоба, пакост и осв |
н могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Беог |
ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају м |
видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњош |
, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караманији <pb n="473" /> је буна, треба и онде турск |
увести, и партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може |
показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-м |
у је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је |
<p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, |
пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а |
во је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам |
је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу ду |
опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од царске породице.{S} |
ју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не |
И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови |
на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним часовима једни су децу, младеж поучавали, дру |
дом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и |
е оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељств |
дно је усред турског стана изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући н |
рти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква |
е стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од лацманства лакше је се |
ећ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма |
бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, |
од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здравље властели |
ра кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака показао се не само као о |
е Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати последња сенка српске слобо |
видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{ |
ратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство држао с |
сне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од пр |
да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долаз |
ом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовск |
Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, колико различити |
исле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, т |
а вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варат |
к буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и |
ва кад место једног троје управљају.{S} У оваковој околности није требало да непријатељ Србе об |
г мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дард |
јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Са |
газити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчин |
истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш |
аралампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се узбудило старо среброљубље.</p> <p>— Чест |
се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћед |
том послушати.</p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће |
S} У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здравље властелиново!</p> <p>— У здравље Јаблановића. |
> <p>— У здравље властелиново!</p> <p>— У здравље Јаблановића.</p> <p>— У здравље Харалампија и |
адао ми вјеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ |
p> <p>— У здравље Јаблановића.</p> <p>— У здравље Харалампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, |
и? — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру |
не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запи |
вједити, само немој ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори шт |
толу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан ка |
/p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, |
, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цен |
Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и ос |
/> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је неш |
ва, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, по |
и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си и |
е неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана ч |
рок из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетог |
обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни |
а ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од |
ца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне д |
p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је нар |
Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад- |
упца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> |
удње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме з |
и’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све т |
.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју ц |
до на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голу |
е допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губ |
борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гла |
и грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} |
отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак с |
е у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспо |
И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад |
ати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и |
страна притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохуја |
Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Ј |
авне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има м |
ће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{ |
дно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао |
у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, син М |
у увек има страдалника, па се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страдалника се не сећ |
оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Б |
сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да је т |
тно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Ск |
смирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као |
ћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пр |
својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благ |
, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде |
у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала |
правити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још је |
ле за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Д |
ан.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљају н |
p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што в |
има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело се да |
’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено десп |
е као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p> |
дом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Тур |
а, каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> |
о не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву |
Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна награда за тол |
посејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која је својим листима сјенку начини |
ладе године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истин |
пот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећ |
аћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Тур |
засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече во |
хватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду затворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а |
, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану |
во склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, је |
искићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Де |
озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, примам |
ре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и |
Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и овом прилико |
сни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу с |
је нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да |
ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и |
ови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не ги |
да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће |
сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, да им даље |
Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног |
дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, |
офаном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} |
ије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од друг |
т у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, |
сле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с |
немо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли |
S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То ј |
ече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита Петар.</p> <p |
гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе |
в хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам посље |
е, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска на |
="529" /> наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треб |
а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb |
за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази све |
а ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, н |
ненадмашно српско јунаштво, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће |
и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу |
оге кровове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су в |
победу одржи, треба цару саветовати да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не поде |
p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се |
доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По другим манастирима к |
ећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb n="448" /> као не |
оста је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немо |
зато опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем |
е светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се чу |
ања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пај |
све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске б |
> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи |
аралампије, то је друштво састављено да у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако з |
ко дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисара |
Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер |
у упорству свом показују, особито када у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{ |
’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једн |
царске породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војво |
леда, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац б |
се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од о |
Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гле |
д цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са |
бљу примити не могу, јер је иста свагда у преправности против мене била. <pb n="288" /> Твоја з |
рбаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина запо |
} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p> |
био, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздр |
едан соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Б |
опљена велика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, на глави му |
ске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S |
а.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само нај |
ли, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је ре |
егови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под |
једно властелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство дес |
<pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен народ, увиђев да једнако нат |
ој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали |
ист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} |
ши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S |
а ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити када вели |
на себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} |
ма.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод пото |
гирати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n= |
д треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате |
љи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно нарук |
— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би |
ма, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успо |
као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— |
/> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p> |
90_C2.21"> <head>XXI</head> <p>Јеремија у дворани светује се са Јаблановићем и Харалампијом.</p |
е су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело свештенства ниј |
ају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} Ту је на сто |
увар, па како је сад пећка патријаршија у турским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршит |
сама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву |
а и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал |
рогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у з |
оје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште преда |
урци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Т |
<p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери |
и старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, честитост |
ли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са св |
е и сва живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а |
<p>Малочас, па пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служ |
, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учин |
Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> < |
таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Паж |
цио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити кој |
Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео |
Петошко, у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га |
S} Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одважности да би се на свашта предати мог |
> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које умало |
сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Фе |
ји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, |
а још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идем |
ође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећ |
то је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и |
нека сакривена освета, која се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и |
е могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су г |
е разабрати могла.{S} Милева се пустила у тужан плач <pb n="263" /> и јадиковање.{S} Русна, опо |
ем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала своје гош |
српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, |
дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили |
већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био у |
.</p> <pb n="432" /> <p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији |
кви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Л |
деспот захвално се поклони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намеш |
али.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто врат |
а бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, а |
ене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да вид |
о ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хтели з |
дан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ ритара, против Татара ил |
ве моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми |
са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси |
с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благо |
а бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ ри |
да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били |
усти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што |
Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама д |
} Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није |
учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него ко |
иву деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампиј |
јвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами |
оза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <p |
и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се |
аша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан непријатељ Исак-паша једнако |
ије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у деспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ с |
а право на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му дра |
м то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља, на које се деспот осл |
кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш |
у, шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и з |
} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт |
богате неопустошене пределе, каквих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости |
а Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Руснине речи пробуди |
} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познаје |
о, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канд |
у у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лош |
господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ |
је срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, ка |
ариградски великаши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како |
о, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима прес |
<p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго |
и тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар свој |
, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће д |
све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Ј |
надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова мора |
апастовати деспота.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позову да и |
у скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и из |
p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи |
ико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити |
.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару |
а на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампиј |
} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга |
S} Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на ца |
о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковиће |
се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо |
{S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће п |
л’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак злат |
јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је забав |
рске заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена |
35"> <head>XXXV</head> <p>Кад је Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је |
била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плаши |
урака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери се смирише, па гледају свој посао |
а то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у |
ог српског господара.</p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе |
с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Патријарха новог |
ем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика |
лама позлаћена, пуцета од драгих камења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, |
није потурчио, није имао више поверења у народу; неки великаши, које од турског страха, које и |
ад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом |
рпска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске в |
рци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном при |
се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бис |
Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно је усред турског стана изгледао |
ти људске преко законитости продиру, па у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и ме |
и је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љу |
те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више |
веселења.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, као год у кућ |
дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена била и гледао је д |
е још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима < |
оникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и ве |
знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при с |
идети један већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побожног поглавара.{S} Како |
и наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-Стеваном постаде |
најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове |
{S} Турцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не с |
мандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Крас |
е слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и |
.{S} Име правог народног пријатеља мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на |
а идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, није д |
не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене, у бе |
ко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда |
својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да до |
.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низ |
мерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Мил |
т роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалници.</p> |
дрављају се.</p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Беог |
ти, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мен |
У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић |
и калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног |
p>Побочници хуктећи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, с |
, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју |
есељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Ми |
оваку.</p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала М |
> <p>Новак је одма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало пораз |
асти се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{S} Ка |
{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београд |
е за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату |
уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам до |
изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад |
рвљу широко поље квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гл |
де се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о к |
.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, и о подроб |
диша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјеј |
све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек |
</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Бо |
нствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког нама |
ри првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце дев |
сад одобрава махањем главе, и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог |
а чудне промене судбе!</p> <p>Светислав у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери. |
аг одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је з |
је да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати |
је после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, на |
за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и ве |
наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред х |
обијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и |
ге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, в |
на хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Љу |
е као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и с |
а рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у |
и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> |
је за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кр |
од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</ |
да, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је сво |
{S} Остане ли овако, српски народ никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе с |
је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ. |
што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампије.</p> <p>— Па и са |
ном народу да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и т |
а предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као ст |
све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду |
у.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби д |
види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попустиће, охрабриће се; но т |
ом ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунава, јер м |
покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора с |
дао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се стању на |
аква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} |
синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n="439 |
љи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад. |
у, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад |
ремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт |
.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града, и дон |
вића Марка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Ст |
мници седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити.{S} У земљи |
ћег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењима.</p> <p>Властел |
е тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак |
ини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, како да ја немам, земљ |
луђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ до |
ма, постало је све разузданије, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу |
о.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} |
еси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити па |
видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шт |
ке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу своји’ преткова.</p> |
ели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народи као Руси, Французи и т |
раљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљену вла |
и.</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} |
аша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земље начинић |
што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање |
Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду |
те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи уве |
е душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног |
.</p> <pb n="339" /> <p>Откако се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки д |
8"> <head>VIII</head> <p>Шта ради Ђурађ у Гургусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, освету смишља.</p> |
ут као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све ба |
гом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени, хватал |
ст и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљ |
шимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Харалампиј |
га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат с |
анови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негд |
руги Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и |
сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво предуср |
е била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпо |
главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n |
ности и трпљења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење једног или другог господара; да са |
тратиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од заманде управљао, да |
јанима победу одржати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Хри |
пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће свој |
ласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са |
а.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, |
с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марк |
ни припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђур |
ј избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Би |
жати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису ба |
м је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом постављена, о челу виси |
о пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо |
глед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се н |
у се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поустају.</p> <p>Десп |
в турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко |
н... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На т |
пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај св |
неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилике и |
.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{ |
.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд |
је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жал |
посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као везира |
аветовати да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неко |
десет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста ј |
ти и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само |
е на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад и |
ј-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма д |
допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} О |
ић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила |
тво сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— М |
помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и пропасти нећ |
и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљ |
ш, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што |
и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</ |
и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p> |
у се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем |
а пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голу |
обом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јере |
ин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пра |
ан.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина у |
Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не доп |
благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека |
ме.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија |
м, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p> <p>— Жалосна ств |
ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољи |
ни има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја |
то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је једа |
<p>Пролазе дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> |
њи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} П |
је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на |
а, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.< |
ла.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, начини га |
гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођавамо, кој |
>Петошко остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поуча |
царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом |
и.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S |
гледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалос |
, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p>Десп |
ена у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обр |
— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако тра |
би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће |
о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве |
а, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сиро |
стане, гледао је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзн |
<p>Деспот оправи улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св |
p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од сти |
’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је |
уком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татар |
е бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалам |
</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда светов |
о, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска ос |
ло.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале |
бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалв |
заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгл |
а.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчекивали с |
и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му |
<p>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет д |
саре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора |
</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоње |
ад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео пр |
спотовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно ј |
од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са кој |
олубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Јеремија |
игмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати м |
састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаш |
сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба сул |
ка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него |
Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут сп |
{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p> |
ита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни |
учити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље б |
као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе |
одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султа |
</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљено |
о рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ св |
срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу |
видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да |
ном.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, пос |
замислила, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Ми |
м и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосн |
спод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са н |
та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, |
у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек |
, далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их д |
рене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгледала.{ |
окојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију често откривал |
p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Осо |
>— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа н |
ва, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она в |
оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријарху се с |
смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би |
ским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па ка |
арој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог Ст |
.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се пок |
ограда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадн |
убац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто |
мију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је гл |
ој ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским |
и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткриј |
ало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као удо |
ажа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом ис |
глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотовица Јерина јеца, чује јако |
гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показује, |
у, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутова |
ноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, чека |
јводе седели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Нема |
обично под звуком звонцета, за које је у једном углу дворском мали звоник начињен био; а кад ј |
ри и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем г |
ад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује |
Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо |
сао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и пов |
ошу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека |
{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Хрис |
ојводу Војновића,<pb n="216" /> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Је |
благововјенство и смиреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух, који с |
ећ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој б |
а Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспо |
ти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном чувству радости и страха чекао да види како |
готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дан |
плашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко одав |
их властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле оста |
и против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај пре |
и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, до |
г књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу мес |
вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p |
и, безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и |
ивио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуков |
као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ |
новост дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалампије с |
{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хаса |
дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад |
е у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле зна |
ормило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав |
ead>XXX</head> <p>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и пр |
Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у |
ротворних душа измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује. |
Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествен |
у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ |
ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с |
ст побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и |
{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт нек |
преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, |
ста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће доте |
а, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са чети |
т, познавајући турске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге |
а крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изре |
а прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, |
ш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је |
о је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звије |
.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јак |
лас страдалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу телесн |
S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог |
приврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке претендент |
ти замка српском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски’ велика |
ог великаша под Душаном, презрително је у двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Ву |
своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду |
<p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, ниј |
острањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људске |
се султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се |
ими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наишао.</p |
Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посл |
упују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, |
п, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт д |
се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без раз |
чисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му зн |
ка, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али |
као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се |
судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином |
е унапређивања тицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Њ |
екао час свог самовластија, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p |
.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су |
ара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд |
ижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу улила за спас |
авао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као |
само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{ |
ични пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна д |
х делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p |
ој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да с |
м мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву |
откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игу |
— одговори Ферхад.</p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у |
ијатељ је Србију опасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, згарене, леп |
ио место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукаш |
— а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чи |
ављати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је вла |
а све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању |
ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју |
ота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Ле |
је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} После добри |
ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песа |
зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Т |
ш се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним деспотом.</p> <p> |
, окрепљени, можемо и другом слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко |
> <head>XIII</head> <p>Отац Харалампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он |
реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђерско руво, на |
ије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротост |
p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао колико је сати удари |
р са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у озбиљним мислима престаде читати, бројанице броји, и |
је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају с |
и по свом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјети |
ичају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио патријарха |
анове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче |
ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обд |
Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.</p> <p>У двор |
стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца |
/p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више |
ланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помис |
нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, тре |
тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва преда |
ер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било |
и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паш |
ска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту |
и баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, |
иљада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је |
д ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потпи |
у смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, |
кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, д |
, добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је |
ити, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па т |
, честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био с |
дивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног с |
царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по С |
а овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија |
ги калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по дољним српским ме |
а донела је српско <pb n="524" /> робље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају |
да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње |
битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубље |
не, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Мил |
идио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p> |
руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада српске ва |
деспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, ис |
нда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девој |
јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад |
бри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из на |
ст потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер он само |
Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ |
отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност и бистар поглед калуђеру леп |
и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те дес |
> <p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранков |
иви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</p> <p>После ових речи отпочине, |
путовати, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и на |
сета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу |
Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили |
са великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слободне части Србије.</p> <pb n="332" / |
а грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђу |
жати, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам на |
пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар излож |
.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се |
јсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богато |
е то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, до |
ма.{S} Корице књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Сп |
рхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду. |
не и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртв |
идимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилазио.{S} П |
медерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедерево.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па ј |
оду под заставом Силног Душана — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Н |
тао молитву, нестане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не т |
сак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="4 |
са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по |
> <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, д |
гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу уважење у |
</p> <p>Деспот са четир војводе заседне у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> |
х мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{ |
ви, масна поља, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, |
пот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, д |
раховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је |
урски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— З |
не, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па так |
евици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног |
иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Обла |
> тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и дес |
за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у |
купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је |
ловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, који како зачу глас |
ће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јеремија је ј |
Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га Жигмун |
амо девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светло |
радити куле, и градове отварати, изворе у корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p |
овати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ п |
ију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, п |
tone unit="subSection" /> <p>Код Ангоре у Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, деспот |
тив њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли |
уклони.</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми ка |
е њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се за |
пријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумара |
аса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са |
ерити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац |
е.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још уса |
у научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред на |
/p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским рук |
у.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, |
и, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на тур |
велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S |
ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка н |
узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала |
в подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице вид |
азара, своје сигурности ради, морала се у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица |
долазеће госте приметила, променила се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој |
ту.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре метохи |
ост Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете |
и да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад |
{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био |
рата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песа |
ицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи вој |
а и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="328" /> <milestone unit="subS |
p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ће |
трану меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим дес |
но цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, пр |
је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, која се са дворјанск |
а.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигм |
и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако болова |
т тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турци |
тете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Фер |
смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого више с |
код толико себи противних глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе |
старији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да |
Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се св |
урски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половина је овог б |
мо њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу деспота обновити, а то све ид |
p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекн |
ати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p>Деспот даје турској в |
и.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му |
>Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и св |
њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у |
земље.{S} Цркве православне изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Т |
ије откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од ср |
ступити.</p> <p>После цркве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића. |
блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да |
ој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се |
у поруку испричати, преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, пом |
ијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Ова |
ити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне |
а овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољству скупа са својим сином натраг.< |
.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозов |
Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са великим господарем Мир |
аперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му с |
били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пут |
и, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима |
е незадовољство према деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план |
доле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — |
S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа |
е поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго |
<p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Нем |
путова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <milestone unit="subSection |
у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских |
а чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам ран |
S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под заставом Силног Душана — упадне |
а мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч |
.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтиј |
дмах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика б |
Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— |
етао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што <pb n="224" |
јазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакл |
на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одрицала Тур |
> <p>Сад можете си представити, како се у овом намастиру под управом Харалампије живило, и шта |
јску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворит |
а деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику нак |
ор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта |
ју се новоме деспотству.{S} Напијало се у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ пријатеља.</p> |
сину, а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n= |
.{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедерево. |
издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ б |
е, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио д |
и смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да ниј |
да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву з |
побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зн |
е пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, |
а својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао |
.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађа |
д-паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики тер |
ло красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, |
водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, |
еља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са |
ремда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а к |
врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми к |
натуштали се над Србијом, утискавају се у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрим |
p> <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се |
двео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, |
кад паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, вла |
ја, Јаблановић и Харалампије светују се у дворани.</p> <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усред д |
л’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјеније у |
</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је |
} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече намрштен Змај-Обличић |
ода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" /> спомени прошлих времена, и добри |
есном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођ |
к Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари |
ли.</p> <p>Други опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђер |
ски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши чудеса својом храбро |
<p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључ |
познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње јуначке клице.{S} Држим |
на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо тако на |
дан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Аму |
, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удов |
Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати снагом бого |
о вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар предао, кану јунаку суза на пр |
ар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб |
Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо |
који богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народ |
Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам |
дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, а |
>— Говори бистрије.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радил |
ођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем |
у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, |
} Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанства.{S} Људе, кришћане Србе прод |
ода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора доб |
ине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту |
коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити, као год што је моје З |
p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радости н |
подство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светисла |
ада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и |
у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњаници.</p> |
ства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не б |
и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, г |
то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете после лако |
ремија и Јаблановић одвели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на |
рови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њ |
да видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p |
крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служи |
.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а ра |
је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек |
те Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што |
ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко м |
у, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе он |
</p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепил |
је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а |
Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Сол |
ем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољств |
p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ де |
{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан В |
а а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црв |
продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље м |
о је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у |
во изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који јо |
<p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара |
ој шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам о |
лавнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспо |
натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ |
ојено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опасност |
на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника |
ашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа |
што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— |
иди, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до |
ивања и распиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S} Султан прослови:</p> <p>— Дакле, |
то ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закљу |
га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспота.</p> <p>Јерем |
и.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што |
<p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда |
пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, ка |
де са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му |
есто, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место засту |
д нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве глас |
резреног Светислава, као потурченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег |
не код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће |
а.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јута |
побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром с |
канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око |
а, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и т |
ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступит |
на.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато узд |
де’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из П |
е под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви н |
и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то |
о Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} В |
једство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљн |
тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола са |
у, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од гла |
, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на |
итељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две таков |
е за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твој |
рати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и устро |
ноге старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властели |
еиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи |
побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно ч |
новићу достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила си царску благонаклоно |
та се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> < |
Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Ма |
еку башту, која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у стари |
други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремиј |
у и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити з |
дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели жен |
о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тк |
ге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разров |
ве што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако на |
ки поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку њего |
млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Н |
и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, |
е деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Пита |
ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мо |
се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство не |
иге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане освета.{S |
, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дира |
арод, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Ра |
и је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам ч |
ма Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о |
ци, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јо |
адосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферх |
биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајућег непријатеља.{S} Синови |
и се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште пад |
ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их |
нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима с |
{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одб |
је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви та |
Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића |
ка је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опе |
па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не с |
глед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о све |
а кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелић |
огатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и |
арод зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро познаје, и најсл |
понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито када у уверењу живе д |
остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца ме |
а.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености на |
кан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, |
на.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутн |
је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је з |
угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро |
а му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изра |
и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопств |
е увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укин |
ота као земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, па владике, па |
споту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жи |
стати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспо |
јводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Како п |
орђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми |
е овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се му |
Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то |
ни ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину |
наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пу |
у њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, исп |
астелина Јеремију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Светују се |
деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оста |
ице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му |
је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност границу полаже |
еограду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време |
<p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је арх |
а, пред њима два побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p |
е пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије |
жњу старијих војвода и властелина, који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони |
леманско царство, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору ш |
ошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Ха |
јице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, |
иках, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих преткова |
и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђу |
ни морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сиром |
л’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n="443" /> <p>Харалампије отпраћ |
а, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновил |
Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, преламају се, бродови крше се, ба |
тако преко бугарске границе намеравали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро у |
S} Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње |
се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи |
ти, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа |
Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо претресли, нема челика |
кнежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, |
е даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на д |
ису већ били искушеници, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агап |
а се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако пок |
> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Гол |
шо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремиј |
дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглаш |
збрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа |
кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошко.</p> <p>Новаку ни |
ком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора ја |
рити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се од С |
урци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јабла |
а и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Бео |
партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, |
мпије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао н |
ајдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и |
о тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb n="266" /> стању за живота отклонити га, употреби |
м, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јерина.</p> <p>И д |
и л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом? |
’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га |
спавао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} М |
ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ј |
иде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће с |
Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо |
м, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје |
се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и к |
едника деспота, владара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у заме |
Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас |
p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <p |
ури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта |
, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим |
племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе |
јим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код |
на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е |
рете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, као год Харалампије.{S} Поста |
ропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете |
ијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било |
/p> <p>Тако су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из дру |
цати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, |
е да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог вла |
римакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим |
о вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити пош |
е.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb n="454" / |
сити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игум |
сти, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они |
ан притисак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над |
е може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ |
е бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, а |
иш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећнија времена зидали, сваким украсом и богатством |
поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћ |
ље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преост |
ављати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градов |
лампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на с |
е забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју К |
поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} К |
у претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим дру |
ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не |
мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но за |
иш, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно де |
на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; |
.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, |
памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његов |
у и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда |
бија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb n="405" /> <p>Јеремија та |
им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Г |
Турци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су |
га другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно пр |
<p>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по у |
Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београ |
ку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости с |
звршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понаме |
у.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу |
ремда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> < |
ет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је |
иста хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ов |
итом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Он |
<p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Ј |
ику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изра |
И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипа |
тије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотством, |
ластољубиви великаши могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће дес |
плетен, онда кнежевиће не може оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дођ |
етнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Д |
сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} |
т себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је запла |
кли, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим вар |
Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можд |
риш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови.</p> |
ветује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад |
и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га н |
смиреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почи |
а то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} |
кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једи |
а, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад најед |
е већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак це |
ша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ тр |
о ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Д |
ђе, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, |
Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, |
преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћавали, призн |
осле да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Гол |
а деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој ча |
апутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како |
прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповј |
леда, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>После цркве скупише |
рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби га и по |
г места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтев |
ни живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати |
сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне |
и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} |
е ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца |
је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога |
ју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна |
ају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће пр |
у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша п |
p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија |
У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су својим мненијама цео свет.</p> <p |
јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмени када <pb n= |
царица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у разним ратовима славе, почне своју снагу распростират |
отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт неколико песама, одзива Душанова |
мо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро |
Србина не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са |
кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, |
ветским жагором уклонити, и души својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је његова зад |
ну.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ по |
Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светисл |
вучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> </div> < |
стивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p> |
о би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Хараламп |
S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном о |
остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ ц |
ка од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега |
> <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би |
оснији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би |
ила подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана |
едрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тог |
Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Тр |
ети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <pb n="297" /> што видела.{ |
идина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и |
је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што |
и рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он је створио чове |
вору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће с |
уга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадовољство према деспоту |
ци спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен пред |
} Један лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књиз |
лаго, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим т |
Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p |
млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам шт |
и, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити |
мали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} |
д ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свекол |
а млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми |
би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага а |
ијећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферха |
вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао к |
о остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, к |
p> <p>У таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја са |
уги предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест во |
тао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору мора |
да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен |
да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног доброг пријатеља, којег жена ми је св |
у кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у с |
им се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Оде |
ћи ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете |
са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске |
а што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он ме |
мам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело мл |
осле млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јо |
ем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је све т |
ве спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508 |
ковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски’ робова ослободим.</p> <p> |
аш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, н |
дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <p |
сле неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, п |
о јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но |
кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде л |
нежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше |
вена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко |
<p>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће |
а знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио |
исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је |
га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у трапезариј |
, а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и |
ћ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, што показуј |
гледа један другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} |
ри од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасно |
раби, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији с |
о патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са свију страна на |
pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, д |
у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је погл |
’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне |
е савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота вл |
оја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одр |
аме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од д |
тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада |
ада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право приј |
му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја |
> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Преба |
од изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Т |
и црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушеније смирено по |
ном.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим н |
а Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом у манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио д |
повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прос |
Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n="398" /> да не би би |
а бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике |
оде, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под з |
да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали да се п |
а њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га |
Спаситеља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народ |
рено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква муч |
Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Кар |
ке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красн |
ило да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{ |
могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је |
чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султану пос |
, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, јо |
нка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће |
мила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер бог |
ио царичин разговор мио, својом финоћом у почетку гладила је речи царичине, но мало после, след |
м дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч |
>На свих осам места означених звездицом у првом издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, од 21. V1 |
око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот пота |
вала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књиг |
ђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођ |
ћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војс |
л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека |
у на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је с |
усари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина |
да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, |
n="253" /> <head>III</head> <p>Сутрадан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјан |
> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не |
во једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у својој јарости, што није турска војска сасвим уништен |
ошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно изд |
стаће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не |
песму, посмртно пјеније, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пе |
е лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру |
а, који је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, |
је њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије |
знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори |
в на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто |
добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb |
пријави турски селам, изгледа као Србин у турском руву.</p> <p>Поздрављају се као стари познани |
утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патрија |
е да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади |
а турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код |
Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје ск |
се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n=" |
тевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у |
ма као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турс |
Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад ниј |
урске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изи |
стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило наш |
туп Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађа |
аред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошт |
> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би |
у, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени стаја |
} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, |
ађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђ |
ад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве ст |
је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу |
тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, п |
евељењем, и подмуклим гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, |
Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и п |
ивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанства.{S} Из и око њега распр |
рло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је |
ена у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак златан појас показује да је на њој госпо |
са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњ |
би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем ис |
ачем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материн |
, дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљ |
сти, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотов |
ва је била доиста царска, премда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред сиј |
ва.{S} Дубровнички трговци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ вој |
ека изванредна суштества.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за мло |
тимаше.{S} Народ изморен није могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигн |
еремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздра |
и само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем |
д да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао |
т је задовољан што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад |
преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек та |
<p>~—Напротив, Харалампије није познао у Ферхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао |
вке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон до |
буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Дос |
слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се у Смед |
аманет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у р |
.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи има |
је откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам мор |
<p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошк |
мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руц |
жати који, поред жене своје, неко право у породици има; за таковог морају те и њена браћа призн |
агиње Милеве нестало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору |
Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спр |
спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
птре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} |
јачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је |
дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не |
м силом и жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су |
богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, так |
који су код њега тражили гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, |
је, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву |
у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и зато после |
ирок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" /> кратке ноге, кр |
p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p |
већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само јо |
ису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калу |
страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву |
а, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша |
а, остави спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао |
као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајава |
итог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук |
ски се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска ку |
уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су в |
Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Хараламп |
држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су |
о ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову војску |
уо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, |
Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад желео.</p> |
Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да та |
че од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџа |
има на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других |
отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру |
ник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога бранити б |
— Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака пр |
о то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, д |
у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је манастиру Студ |
арод је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га као свог првог јунака до не |
орган опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давал |
рајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан Радан.</p |
p> <pb n="332" /> <p>Нов ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, н |
arget="#SRP18590_N4" /> како је понудио у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремија предао |
остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту дворјанк |
ан деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обве |
уци, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији.</p> <p>Ферхад прими причешће, ту свету т |
ам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој пр |
рошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се по |
метан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако |
стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да |
/p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном д |
ну, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ |
ковало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и с |
ук велику страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док |
замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми |
чуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било |
ош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађао је власт |
рење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан пох |
ајдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и |
ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, |
косити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак |
ако каково су великаши носили.{S} Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чуд |
плативши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</ |
нца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при ч |
Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска остаје, и за |
ари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листин |
ио, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, но преинач |
једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Пет |
о чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре метохијке, а мисли му та |
или, веселили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирк |
" /> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег изгледа је била |
о ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравит |
ћ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но |
за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мет |
клони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане главе што ми |
ошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је нетљ |
ве одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{ |
, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврни |
тријарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одме |
пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег |
као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света цркв |
ју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако |
рославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винц |
ако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, ј |
ечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и иг |
е нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> </div> </d |
рабрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има к |
неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро познаје |
са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад |
и нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин |
Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише |
г или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће |
број одабраних војника, колико се само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже |
же опасност која јој такођер грози само у дољњим крајинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угр |
има, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајс |
тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, |
’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> |
е.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стр |
ене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да |
ило тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мр |
е војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском вој |
ти:</p> <p>— Тек таковим начином можемо у овој опасности раздор отклонити.{S} Но немојмо времен |
нуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у манастир? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње довод |
Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробље |
и се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се стању налазили наши стари после пада Ву |
ира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје побједоноснаја</title |
аково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— |
/p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где |
шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за ко |
Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побједу на |
ви ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref target="#S |
и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела |
риш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Срб |
и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда |
бре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} |
е насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину |
ер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је |
покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара; н |
и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су х |
е ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привла |
во место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен б |
стаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе исти |
о, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили |
још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта |
у да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на про |
ук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добр |
ј мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек б |
и витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А |
то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим |
ора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним интригама, били су од |
мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанско |
ед тихе нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ |
а ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде схо |
е је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ни |
еспот Георг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућ |
а од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом налазила, па заборавимо ју мало, да |
педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмун |
:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} |
— само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p> |
опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а да се Т |
којни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, |
ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, величанственијем изгледу.</p> <p> |
и Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско |
е хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да ј |
> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи |
и се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он |
и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, |
.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали су се гост |
р.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред |
ном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи |
игу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази овамо, но н |
о султаново поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим метежима потај |
ада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај ц |
своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Са |
у, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одговара.</p> <p |
/> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, от |
S} Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав тре |
донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле |
ти се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предам |
у ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n="369" /> Б |
кве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а ос |
бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад м |
г да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да о |
памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њ |
и ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њег |
јер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак н |
никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код турског паше метоике пити, чист |
Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је пост |
на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим крајевима нал |
ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја |
Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји има млого такових примјера дворског |
ину страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у умерено |
Стевана, разговарала.</p> <p>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су и |
вао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад вели |
ове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи печат царског великољепиј |
лави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне |
</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да из |
илевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На ј |
овати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на |
срећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће о |
јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p |
ан мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја |
<p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</ |
Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збо |
неколико других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другове <pb n="229" /> посеку, |
али на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турц |
опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који би н |
ир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом манасти |
у паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и |
шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> |
з стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним пределима секу грдне столетне ’растове за |
и мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се оби |
, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располаг |
заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је б |
ћу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p |
} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне з |
ој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи |
опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се |
и близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго |
на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и р |
н напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чел |
ви.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и |
ивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга |
.</p> <p>Неколико дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек ула |
лакше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама |
у окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у великој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, как |
отурице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгуб |
вода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, |
<p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне |
и од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> <p>С |
прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} |
а двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да с |
</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег |
слав је могао умирити, њихову будућност у красној боји представљајући.</p> <p>Но какав се то ви |
да да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова |
.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада ме |
одно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, ослоб |
Њој је пријатељски говор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за друго |
?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео п |
ли.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима |
} Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у р |
био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запит |
нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је |
оглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија доче |
иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене |
рема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у дворцу скид |
{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је тако, |
деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрља |
арима разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинск |
е десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искин |
на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко х |
сти чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и |
ке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све |
хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, |
а јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да |
јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какв |
гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунацима су се мерили. |
а.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год о |
то као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па |
и му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шак |
/p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура женске |
крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу ул |
м не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је по |
ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и |
е судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлит |
м бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђ |
.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из ос |
о буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Беогр |
Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> |
јим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске |
и његови калуђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они ос |
. <pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити |
ости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је де |
ко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Мар |
жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила |
јводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мог шур |
ојима млађима и неколико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на |
се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па |
’ не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено. |
ја из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђ |
ежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са |
од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p |
од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклон |
де јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају се.{S |
дође деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.< |
тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и |
ну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је мат |
то до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо. |
епречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту мо |
на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи не би налаз |
унда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој |
тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, |
Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негда сазидано беше, како |
.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначк |
гу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада |
опсаду напустити, повући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том вој |
писане и распослате, султан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, |
ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај уве |
оде, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чуј |
с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па да п |
Имам — одговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено |
<p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тад |
е Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је |
вај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог |
сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вј |
ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштит |
рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али с |
славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’м |
иди наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна |
ђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p> |
одужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, канда би |
ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{ |
се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија испр |
исује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот |
Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Зд |
надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} |
алу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску вој |
владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту, смешећи се |
гло.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, |
о, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени сми |
мо их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени |
има, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јабла |
.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи висо |
ли, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> <pb n="360" /> |
оглије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у Крушевац.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
да покријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што |
у са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађара.</p> <pb n="407" /> <p>Деспот |
а најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, во |
ражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привука |
са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> н |
утна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи |
етнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ |
епимично, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како се само може |
Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако дива |
p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске стране извештен бив |
шт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би |
рпске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у |
едерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>П |
синове напутити да с лацманством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери |
и његово властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стра |
уцета од драгих камења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, на глави му саму |
ам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p> |
ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља |
шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника деспот |
у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, светла цари |
дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани |
уре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од кућ |
ла се изрезана два велика ува какова су у познате животиње великих ушију — седео је без сваке з |
p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђу |
n="231" /> јер велика господа, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта такв |
осле смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички кал |
>— Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је ју |
о би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против друго |
ом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке пл |
н је био као дете христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу дес |
им сивим српским соколовима доведене су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да п |
дравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло з |
ивот изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред ста |
ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненада што паметно |
ци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за с |
Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у подземним стајама скривени били.{S} Харалампије да би |
ом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p> <milestone unit="subSection" / |
/p> <p>Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сама с |
а туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турч |
а врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је била ж |
војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнаким |
S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим си |
логи жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весе |
д-паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, т |
о су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народ |
ву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у св |
рпски владатељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште |
су нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна еванћелија и ра |
.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда влада |
ари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад |
ни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да |
о, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Н |
увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div> <div ty |
презу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира |
ан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, |
предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} То ј |
ачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по |
се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> < |
теваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После |
а неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је |
ги да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету |
т на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на |
ио, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да |
теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p |
о да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ |
инова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук |
кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узе |
је, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да |
Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незад |
и против турских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потур |
ам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити дес |
воју војску умложити, Лазареву породицу у теснац довести, па са Турцима помирив се круну на гла |
а, Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, |
урове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— |
вих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери |
као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И |
да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцим |
а се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још пора |
<p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад |
и растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору |
.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <pb n="482 |
у се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бит |
та Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— |
поштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и |
ељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора на |
је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није. |
p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града издати не |
тео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, познавајући турске шере |
ебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и ше |
ану учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на друг |
мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> јед |
же војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру |
у Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испору |
турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем.{S} Ш |
д-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаблано |
каже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> |
у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама |
</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, ка |
и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, |
, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турч |
славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p |
стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из |
нд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба је |
ио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ он |
нам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се о |
вана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Ср |
Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div type="chapter" |
нд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот |
тив ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чуј |
ске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе в |
пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он д |
<l>Тад се врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домовину.</l> <l>Српска слава по свјету |
ман христјанства.</p> <pb n="433" /> <p>У разапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено бегле |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> |
10"> <pb n="349" /> <head> X </head> <p>У неком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним д |
="SRP18590_C2.22"> <head>XXII</head> <p>У чадору Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p |
"SRP18590_C2.32"> <head>XXXII</head> <p>У Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на к |
="SRP18590_C2.24"> <head>XXIV</head> <p>У Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске |
:id="SRP18590_C1.9"> <head>IX</head> <p>У Дринопољу султан Мехмед слави своје победе.{S} Њему и |
т паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревном граду, Турци су господари.{S} Т |
Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, |
песме каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, кра |
рпских краљева, царева и јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покрив |
одбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који мо |
атимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, |
је несретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако с |
Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У граду мађарски војници српске су изменули.{S} Београд |
довоље, велике се чине припреме.</p> <p>У једној дворани намештена трпеза, звоно зазвони, дворј |
јошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој трапезарији ручају остали калуђери.{S} М |
е крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављало; искушеници рад |
, то је било најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} Пос |
>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синов |
тап тек из призора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сун |
едерево је мајке Србије мезимче.</p> <p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики в |
само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови |
еправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанп |
удне кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела пе |
е све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни столице, све сами миндерлуц |
м од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У двору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} |
мо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породиц |
це му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко |
о, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега се |
екао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније |
са Јаблановићем и Харалампијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.< |
г што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега |
, није се одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жало |
ђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} |
о различним стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новод |
а буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић |
саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао |
риграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господари красне домове и летње п |
радати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан ју |
лампије живило, и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Харалампије све се ’ша |
главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђур |
па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их готово чека.</p> <p>Није дуго трај |
поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други |
завлада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, к |
ласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту |
с друге стране Мађарима предају.</p> <p>У таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> < |
ожда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — |
зе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после ко |
ће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стенов |
уређује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и дон |
НА ДЕЛА</p> <p>ЈАКОВА ИГЊАТОВИЋА</p> <p>У редакцији</p> <p>ЖИВОЈИНА БОШКОВА</p> <p>Приредили</p |
Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за |
збере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати. |
чу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш |
то се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће Смедерево град наперен бити против Ту |
а, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турс |
слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, д |
лику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније поступао. |
n="220" /> исповедити морам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опр |
ом однесе.</p> <pb n="466" /> <p>Сви се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак з |
ошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јад |
орити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Ту |
а гледала <pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако себи |
н није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закљу |
урке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због харања, спашава ђевојке од црн |
код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лаз |
ре покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацма |
ћелије, отимају, који се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија че |
, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} |
рио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овд |
.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се Турцима, |
наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су ти |
намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијен |
Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом убије брата Мусулмана и постане султаном свију Турака.< |
је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске |
а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> < |
ашина, војводе Душановог, који је после убијеног цара Уроша себе за краља српског прогласио.{S} |
и; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог од |
горе и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да |
све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати |
им буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да уп |
босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код |
а би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, оста |
ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали |
Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и |
препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се да се |
а лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесто |
м.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} |
.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња ко |
S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто |
ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} |
ити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душм |
ој земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као год и В |
<p>Кантакузену доважају Дунавом и сувим убојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемима.</p> |
припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одговори Лошонци.</p> <p> |
е је у свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, чекају спремни док зора заруди, чекају |
оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у познате животиње великих ушију — седео |
у марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p |
и такова јунака код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима као глава служ |
p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство задобити — одговори Ј |
м Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, м |
окрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његовим ра |
жан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зав |
некадањих мана, које су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, храброст, досетљивост, а и пок |
лости, и образ кротости.{S} Пахомије је уважавао Леонтијеву науку, смиреност и родољубије.{S} Б |
{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну велика |
о лице покрај царице, јер ју је особито уважавао због њене наклоности према Бранковићевом роду, |
} Премда није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом |
p> <p>— Дакле тако ти младог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познаје |
по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео |
боје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у |
се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тумара |
и већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> <pb n="260" /> <p>— |
еље.{S} Милица тиме његовом светом лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, |
јани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућству умери Угре. |
ћа слабију страну кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, |
ко и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро мог |
ао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p>После ови’ Бајазитови |
прати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њег |
бац, на што деспот захвално се поклони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до ког је друг |
Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразговараше, док слуге |
оји упадаху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се прот |
ечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је д |
зрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим златним бојама наслик |
евана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом и |
Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепти, црнином је обвијен.</p> < |
шко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} На |
е у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покра |
аша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити. |
p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p> |
је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, држао је да је право Нема |
о добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге т |
<pb n="329" /> поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p |
ло као сада да се после несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли |
— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те ж |
ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском |
евима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при нов |
јске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати |
лербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу управљено |
бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се |
S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И како с |
ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис |
и науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде |
дали, и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у умерености сети |
је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против в |
кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене |
ечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнежевић |
усле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале.</p> <p>Немојмо ни спомињати све који су у |
слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се са к |
о ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_ |
Та лепа времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће лаворике са круне српске.</p> <p>Србија |
огућан, па покрај старијих услуга новом увенчаће своје чело.</p> <p>Харалампије од стиха преда |
бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Д |
оји га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро чини |
и поклисари, који доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, само |
посумњао.</p> <p>Харалампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и |
</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске п |
тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он |
{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио |
Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор т |
, и ком се истинито посветио, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран пом |
спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије |
задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га |
не очи засветле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p> |
е замерао, поштовао је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ пошто |
ило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S |
упорству свом показују, особито када у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} |
ду над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански зар |
би Турци без мача све покорили — рекне уверителним гласом Русна.</p> <p>— То може лако бити — |
његове приврженике уталожио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранков |
оме немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те је свагд |
обе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негда сазидано беше, како би после почив |
е сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема, |
ца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши ш |
очи ископају.</p> <p>Међутим престаде и увесељење.{S} Почеше се из трапезарије разилазити.</p> |
иву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебел |
дио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ |
чину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће требати |
невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} Тако те красне с |
гат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је ловац, то волије.{S} А мо |
ио.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице виде да су криви, и |
то доиста Краљевића Марка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва че |
одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређу |
о, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро позн |
падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће |
ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} |
новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријат |
е већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопс |
S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили противустати, па се |
ад на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква |
ћ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање |
пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога род |
} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му пријатељств |
/p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одр |
ћ лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На срп |
гласом седи патријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама |
горе, <pb n="471" /> надесно налево.{S} Увидили су да са таковом силом Турцима наудити не могу. |
хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град |
_N2" /> и поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштит |
ране му видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као с |
<p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жиг |
сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавали су њего |
<p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, како је и пр |
га — рече Јаблановић.</p> <p>Јаблановић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кн |
рат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми |
ад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву |
о најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, |
целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину |
да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па |
онда у толиким ратовима искушен народ, увиђев да једнако натраг уступати мора, не поузда се ви |
у излити.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране |
партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ |
ма и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролијевао |
мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, ј |
ље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што не мисли — каза |
ого пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и при |
свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у |
Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије, тако увијен, тихо међу гранама сакривен, корачао је све ближ |
ви спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на как |
како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чаша |
енте утркиват, копљем хитат, буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма |
бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички |
д издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је н |
е части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим п |
слови.</p> <p>— О твом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су |
, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тај |
али, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је њ |
папа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне душе покуповати, |
та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у т |
и да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод с |
ити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу преобуч |
вој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње време што |
з равнотеже душевне потиснути.</p> <p>— Увреда мени нанешена — рече Русна — од моје стране давн |
изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русн |
ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни т |
рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце нас |
рдости, не једанпут су разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ на |
о увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, које се лако позлеђује.</p> <p> |
о није било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n= |
т, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султ |
граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из |
ао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако |
само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије се мало замис |
вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри |
град и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, |
м краљем, склопио уговор, по којем мене Угарска после смрти деспота као овоме насљедника и десп |
рада, онда су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која јој такођер грози само у дољ |
ма Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо, |
ђе ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која јој тако |
, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен погазимо, |
зимо, онда морамо са Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм отворити Турцима, |
Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала |
м ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати |
да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, склопио уговор, по којем мене Угарска |
>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, није |
кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу задану ријеч, која је потврдила угов |
деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву и Беогр |
, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и |
ражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, је |
дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију посећи |
је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундо |
вим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и градове пре |
моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} |
и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Раз |
Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је ч |
их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чин |
а града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихна.</p> <p> |
је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турци |
они, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} |
манско царство, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што |
менце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе д |
очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују гар, сенку некадашње светлос |
о јунаштво, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица |
доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> |
д куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом про |
ојта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспо |
јати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бранковића.</p> <p>Харалам |
и нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{ |
и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си п |
бе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{ |
ке великашима сродне гордости.{S} Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара |
е поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и постарији.{S} Стане насред трапеза |
та љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њо |
дише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је |
> <p>— Овако сам пред султаном и пашама угледнији.</p> <p>Ферхад једнако понуђива Харалампију, |
побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на којима су ур |
од звуком звонцета, за које је у једном углу дворском мали звоник начињен био; а кад је било го |
унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Заповедник града стане |
> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радо |
а Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, ве |
помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови српски</l> <l>Опет пију |
мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задо |
ду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатовић,</l> <l>Трећ |
а и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па т |
је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњачина,</l> |
и.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Преподобном, |
удрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S |
ну у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка |
бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војс |
еље царичине истерати да се непријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му ст |
први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспо |
ри српски сајединили да помогну Турцима угњездити се.{S} Лазареви синови код Турака; Вукови син |
ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мор |
дан комад Србије откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши о |
S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он |
ог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а |
ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне |
о није никад противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао.</p> <p>Нар |
а дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и бегле |
руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са |
ад оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти |
и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две в |
огазићу задану ријеч, која је потврдила уговор Стефана деспота, да предам градове и Мачву Угрим |
и.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу с |
, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот потпише одмах и запечати, тако исто и |
обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобн |
и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао |
буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет мој |
лубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште |
што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за в |
{S} У Тати склописте уговор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана п |
> <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробудили, дон |
реба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота |
пет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада ј |
зле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад |
е.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</ |
деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио |
еспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, |
ину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспот прими листину, отвори, прочита, и |
и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима им |
са Жигмундом, угарским краљем, склопио уговор, по којем мене Угарска после смрти деспота као о |
n="380" /> <p>— Лане је деспот склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турак |
са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо са Т |
и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А к |
је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад на |
<p>— Ти знаш, деспоте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је пр |
вар свршена, куповина и продаја Голупца уговорена.</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу, који ј |
ди, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд |
опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено.</p> <p>Дозову Радосава, протумаче му шта и к |
ве је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек поса |
} Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазић |
ше Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке |
сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Беогр |
ије збило по каковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они |
толике силе одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ в |
p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од вој |
је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ т |
ску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер так |
p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, још треба Гол |
ац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Г |
куп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обв |
ечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зе |
{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни |
и пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ |
сприча своје житије.{S} Радосав је први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет лета је пр |
ски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађарима толику погибиј |
да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и до |
опствене себичности.</p> <p>Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да ос |
мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегун |
> <p>У двору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} Служитељи су свакојаке приправе за |
мили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на боји |
Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с |
Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће |
ти, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај угов |
смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражене, Срби су, кад су м |
да на Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Угре поучити како се против Турака војевати мора, јер о |
еспот одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу |
p>— Деспот је себи задобио за савезника Угре.{S} Њихова судба је са српском скопчана.{S} Паднем |
егнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам |
подару, моје речи, и по могућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тумачиће народ тако, < |
осле боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мојим к |
засад само Голупца држати имамо — рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.< |
они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманст |
p> <p>— Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Бос |
S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре |
мо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Беогр |
и се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од |
Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за |
ислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики гр |
јинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за госпо |
Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бри |
а по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог гра |
силе одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигу |
pb n="463" /> од силнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу |
већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синове напутити да |
не сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало ого |
о, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу |
бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда |
> <p>— Лане је деспот склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ |
та ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Срби |
Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно |
има поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту поганију са хриш |
е границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} До че |
тивити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Сам |
се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити.</p> <p>Кад |
и теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само што је ствар прехитре |
ма себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд и |
фана деспота, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник против Тур |
же.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се од Срба откину |
род тако, <pb n="385" /> канда предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска вој |
ра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био де |
ате, султан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшј |
авале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда раз |
та, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти |
пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, ба |
ру, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n="252" /> <p>— Све се то говори, ал’ |
/p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, он |
би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила.</p> <pb n="300 |
неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти кру |
је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бе |
царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђ |
тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако слабоговорљиви, мучали су, |
Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала |
риметише куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног поклона од старији’.</p> <p>— Са |
жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој п |
ђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је |
ком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а |
додирнув, лаганим господственим кораком удали се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се |
аде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, ви |
изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> <p |
калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у |
епрекидним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике |
а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, желећи го |
а са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас од |
и си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборавље |
ет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, на које се азијатска тама сп |
— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, често |
предало се спавању.</p> <p>Служитељи на удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} |
својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb n="257" /> <p>И калу |
правац у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и |
ајбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против |
и благодарителну молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S} Н |
патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> |
ги удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ ду |
аралампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, |
са одабраним српским војницима последњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битк |
димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушћ |
, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На |
unit="subSection" /> <p>После косовског удара народ к себи дошавши само је једног честитог погл |
посмртно пјеније, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> |
рчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне звездице расипа.{S} |
ар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халовитог</l> < |
адовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења престала је |
властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Тре |
а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</p> <p |
родиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогл |
е се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војник потресе с |
, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик веш |
а и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Ту |
ку, којој се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} Међу |
и стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са нови |
/p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а в |
н велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да повеља нема з |
да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Го |
нда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, сто |
ку натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана.</p> < |
окрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не из |
ашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зн |
ада су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Тур |
n="271" /> Турци једном приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у срц |
ом савету, одмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За ње |
напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је у |
значили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n="336" /> <p>Док се |
вака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и |
оћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко верује да наступајућем ју |
емо јошт данас писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу су |
урцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може |
би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Ј |
ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је |
своје синове напутити да с лацманством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у |
допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет зарати |
Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l> |
ту манастира Богородице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о |
кав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све |
ном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг рук |
јску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у својој јарости, што ниј |
самљена напасти, и осталу Србију једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва до |
ску скупити да их можемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље ј |
еле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n="216" |
во шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други по |
рви мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се мак |
нице.{S} Милица и Мара постадоше турске удворице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на |
Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да пота |
јих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не могавши гледати где ми |
види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђур |
<p>— Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано |
зишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, так |
XXXIV</head> <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-п |
е.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, пр |
о у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их приморци о |
и ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од |
е се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, послат је б |
</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове |
мај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријате |
омозбог, Краљевићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, |
идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе |
емија, Јаблановић и Харалампије —- рече удивљен деспот.{S} То су издајице, посвјетила ти се срп |
астаде почивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види с |
је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себ |
ића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњавору |
Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог |
ити, расећи па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију страна с |
свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, |
риштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марк |
ог српског царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са |
била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Милица, истина, нема друге војске, али |
зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаш |
на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} |
ад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерам |
ави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело |
ара и својих најближих?{S} Камо жалости удовичке, камо мржње супрот Турчина, камо освете?</p> < |
целу просторију и сваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег |
јблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом бра |
чи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери мора |
ом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, на |
’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голуба |
чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војск |
т неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви |
тане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све |
е било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и ос |
тра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве |
ека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у црк |
е су заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, р |
није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњез |
нђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се т |
То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма и |
покајао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, поклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим т |
ака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ пре |
за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрат |
ранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са м |
већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, мо |
>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} |
па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пр |
нежевићи спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Хараламп |
кани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи по |
младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају с |
баша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед |
дан дође деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседа |
гледа, Розгоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни |
обито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све |
вуку, пиштање, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега као од сте |
срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се |
ско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродо |
Са свију страна хусари опкољени, покољ ужасан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрт |
урнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управо на Жигмунда.{S} Жи |
азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморени, би |
{S} Сви остали као окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то ка |
у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свету.{S} Тај гр |
ући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са |
ар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Европи, |
крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Ј |
деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> |
и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофа |
и смолом замазана запаљена клупчета на ужетима, коњи заплашени растрзају се од својих јунака, |
као окамењен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије б |
<p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело |
подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити. |
своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто |
и смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не |
авни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> <pb n="260" /> <p>— Та да, н |
сеца, жупанице српске са својим гошћама уживале су тајинствену сладост тихе нојце, поред танког |
есетогодишње службе пашом сам постао, и уживам пуно султаново поверење.{S} Теби сам често у Вук |
ристане на <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Такав |
калуђерству; све то грамзи за светским уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, п |
ћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту |
иког рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, са |
и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Ду |
<p>— Њима нека се одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Ца |
S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео прв |
су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{ |
рдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n="398" /> да не би било сре |
па, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крст пољ |
<p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страша |
који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и |
Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и |
султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћ |
д и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дв |
осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се |
ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p> |
венство наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снаг |
а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на у |
ије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови |
ке, бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за |
жио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада |
ћ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у ц |
.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно на то прис |
удала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору |
Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске гр |
не.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дива |
о одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред |
јновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не тр |
у Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војева |
жби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латин |
помиње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дич |
од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ в |
т младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским ве |
а, па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, |
е све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час |
мљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар б |
е се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног запиткивања и распиткивања, све дубље улазише |
д никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати |
војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш |
окушава нападаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд изд |
рекрштеним рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са св |
На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, |
вале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Ту |
рата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду |
рским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где |
ри кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мај |
свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезимица. |
ет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се узбудило старо среброљубље.</p> <p>— Честити пашо, ја с |
очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} |
ић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — |
е тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен поклисар.</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам |
ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуче.</p> <p>Настане поч |
тов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у манастир |
или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности, па |
здор правити, и <pb n="281" /> тим себе узвисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народа пов |
да Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— Само њега да бо |
о.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд |
ђер, доста разбарушеном косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче неш |
аменитијих области.{S} Од мањег племена узвишени, обожавали су Обилића, који сам није био власт |
"SRP18590_C2.20"> <head>XX</head> <p>На узвишенијем месту, на главини разапет је чадор деспота. |
оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су |
езири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</ |
супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често |
S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном узвишеном месту види се велики свилен златом украшен ша |
ду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном месту зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ |
ења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење једног или другог господара; да са тим и себе |
Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило |
ке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су в |
>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познав |
ћим гласом канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, |
бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како сам |
Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш |
.</p> <p>После ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p |
<p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремиј |
/p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљ |
била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи не б |
војим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра мо |
.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, уздане, причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га |
у ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевц |
се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је |
баша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ |
м.</p> <p>После ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милица, пак, сасвим се з |
градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотс |
S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама т |
избачени, калуђери моле, преклињу, код уздивљаног коњаника нема милости, сиђу с коња, обијају |
је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турк |
е кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем потајно договара |
ка упадали у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за деспота.</p |
ужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био |
b n="476" /> Само Харалампије трепавице уздиже, сасвим је задовољан својим стањем, и држи да му |
ни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасиј |
ећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени гости.</p> |
, копите омотане дробове вуку, пиштање, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{S} На Завишу грухну хат |
<p>Јерина шаком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који |
м, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем све што га окружује, смлави.</p> <pb n="324" |
етислава су престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блиста |
господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.< |
у Турака служи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим зад |
>Ферхад га промјери оком, једва се може уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> |
дно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја ниса |
<p>Јеремија види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео дес |
јелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, |
азар, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> |
се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по старинском српском обичају.{ |
Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он п |
авише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам м |
<p>Тако се они још доникле разговарају узев сваки своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да с |
Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ |
пу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима |
дова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиг |
те.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавар |
адобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по |
узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарс |
ода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтиј |
јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац пре |
и, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту |
те да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре |
ојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика на |
ог господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је целом При |
згледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње поред л |
оси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ко |
не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То |
еорг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим боје |
, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му п |
ђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — р |
ам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ |
ој обитељи прије навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ф |
су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Фе |
а право својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не |
тислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се посл |
и се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побоја |
кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богословију нав |
ао код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени |
ја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не тре |
саградио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи Србији за об |
ујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на |
м ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мен |
асан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и |
ом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на с |
а искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, сабље димишћије, све у |
p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће та |
он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји кра |
това дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго |
ко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли није могло са |
ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намести замка српском на |
подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте |
опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обој |
редао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што му један калуђер додаје и потписа име сво |
а је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} |
љство са великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слободне части Србије.</p> <pb n="3 |
Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и под |
е ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доист |
Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспото |
еба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђа |
ило, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски стари |
зно гледао.</p> <p>Наједанпут патријарх узме чашу те наздрави царици:</p> <p>— За здравље цара, |
ране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјеч |
ана.{S} Кад сам <pb n="485" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио |
не помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запр |
градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Бе |
врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то |
мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа |
ановић.</p> <p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам б |
ти, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} |
дступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="483" /> град од Јеремије |
и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му вида |
шта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблановић |
т-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво г |
скупље руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули с |
треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, ово |
адашње деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово не |
дима наклоност према Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Мар |
ко оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово |
аде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све оби |
е они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које пак због красоте вароши и величанственог п |
но доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, о |
<p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се мо |
дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> <p>— К |
јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гле |
<p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стој |
ржати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко је |
а тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јаблано |
губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би с |
не мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и аде |
знак стражару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнежевиће.</p> <p>И кнежевићи, мада су сљепи, |
о је одгођен нападај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и везира велика је, може султана опет н |
као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод са кн |
xml:id="SRP18590_N2">Погрешно.{S} Треба ујак.{S} Прим. прир </note> <note xml:id="SRP18590_N3"> |
сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он гр |
је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв п |
деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и кој |
настир, задужбину Високог Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, црква великим сребрним |
о пута руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постиг |
погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ |
е војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.</p> <p>——Тако је, узр |
обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађара.</p> <pb n="40 |
ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{ |
дни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим.</p> <p>— Пречестњејши |
о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као оч |
рода, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ј |
то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се пов |
о би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у тол |
посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и т |
о и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на |
ни, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дворанам |
једне против друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојев |
а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који |
</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> |
мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескакао, и не |
је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то главом од |
о наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал |
пита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злат |
> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре. |
Милица тиме његовом светом лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Р |
при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако м |
бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</p> |
, мање важности, кућевних распиткивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније и |
p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се |
руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар |
ајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде каза |
м цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но над |
> <p>Харалампије да знак стражару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнежевиће.</p> <p>И кнежеви |
док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, па онда |
е нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко |
дровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Пет |
а је, остале млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима р |
о се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у |
бе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> <pb n="371" /> <p>— То је, петина, врло п |
исоки кад се хтео пред светским жагором уклонити, и души својој у светој обитељи олакшати.{S} Т |
о ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није добро |
ако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце |
амена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезане му три ране, п |
тер тек утолико радо имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји |
е мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју само зато воле што ју је |
р Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер |
а, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне ропкиње са распушћеним косама около њ |
авно је заборављена; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да |
Све се нешто потајно договарају.{S} Но уколико сам докучити могао, држим да ће се велика проме |
ника наименован, одмах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за |
а султана, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити спом |
тке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата султана, који је од руке Обилића пао |
опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, |
ити?{S} Тако је отац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> на искушениј |
лу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напослетк |
речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамење |
ци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да пог |
рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да о |
.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује |
чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њем |
кћери, као поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор.</p> <p>— Дакл |
.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Бео |
вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, чарапе и местве. |
дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Т |
ени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Мар |
297" /> што видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светл |
Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са т |
в ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к рад |
ве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> п |
ство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна и Дуб |
одари у срећнија времена зидали, сваким украсом и богатством напунили.{S} Не један се српски кр |
буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у св |
мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и |
Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на ј |
ти.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p |
е цркве.{S} Долазе ближе, дивна околина украшава манастир, задужбину Високог Стевана, свог ујак |
еном месту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред |
.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се |
Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа |
о ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма укр |
која господска свадба догађала, и слабо украшени зидови одјек су давали некадашње јуначке српск |
ао, над њим виси велико златно кандило, украшено драгим каменом, унаоколо опет сребрна кандила, |
пота произвести, јер се влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде у Дринопо |
" /> <p>Нов ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђ |
ана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусо |
продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им п |
пот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изг |
шо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref target="#SRP18590_N6" /> С |
ма млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је <pb n= |
е сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и српски |
урчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> |
онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфти |
и хуктећи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са неколико |
чеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце мо |
и да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђево |
збиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко седамдесет лета, |
и баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку од црне |
еди до ових.{S} Харалампије са Пајсијем улази.</p> <pb n="428" /> <p>— Како сте ми, кнежевићи, |
хад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, чести |
у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упо |
г запиткивања и распиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S} Султан прослови:</p> <p> |
нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S |
а.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан |
се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је т |
д Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није |
пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је |
— Дакле скупа ћемо у манастир? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње доводе; оружани момци, мал |
> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p |
нешто заплашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недал |
да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије |
манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкч |
</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђ |
ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изненађен, улака |
p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и |
о.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти пи |
веду.</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види у |
је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јерем |
Јеремија чека улака да прослови.</p> <p>Улак прави селам, погибне се са поштовањем и прослови с |
н му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг одјезди, јави да је Јаблановић гот |
док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> |
труби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од |
да се покајао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, поклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доно |
ље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи |
е мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, |
еспота.</p> <p>Јеремија радо изненађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао — рече Јабланов |
овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу |
вић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>У |
е пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови.</p> <p>Улак прави селам, погибне се |
на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{ |
улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јереми |
чки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште |
овић иште рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро |
а Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Закл |
ед Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на ли |
а му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића |
а.{S} Кадикад послао јој деспот потајно улака да је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако |
да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</ |
Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <pb n="269" /> <p>Ви |
и знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци |
ије до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с тур |
> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београд |
цом, за њима доглавна свита, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ |
а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари |
м варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постад |
/p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме |
и улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p> |
в, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муф |
ободе силовитог коња, са неколико скока улети кроз капију, обрне хитро коња, <pb n="421" /> саб |
{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухвати |
евао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све та |
недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла ве |
о на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Види |
е им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест |
тељски’ образа који су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Хар |
у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{S} Не је |
м божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепцима, да се с њ |
н народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турск |
бодио сам; оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико |
ак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то ли |
вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игума |
приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта |
е истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам |
ко се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тица |
еспавала него пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови |
самртном часу доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад |
јвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао |
који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Новак — ниса |
знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} То није било обично пјевањ |
ду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ак |
ца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, |
и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у не |
данпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хте |
вала.{S} Но онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати д |
си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу |
произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријатељс |
</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедер |
ог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за прав |
актапота, и неопходимог граха, са финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с |
рци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, |
горео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака о |
} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац зау |
м.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пре |
твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Ру |
и неопходимог граха, са финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и сво |
е коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао |
и као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћ |
шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати јер |
трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја т |
тнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је |
> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S} Од ста |
више похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била оп |
да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнеж |
, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем код победитеља Турчина важнији, он |
евљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност Марина тешка |
ставшу поткрепити, царичине приврженике умалити, па одма’ са Турцима примирије учинити.{S} Друк |
тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се |
овањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је плакала и ж |
ара Лазара као млада девојка, због које умало што није страдао Харалампије, када је с покојним |
анковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића наде |
осада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени глав |
азар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда |
им велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника користити се.</p> <p>Деспот ј |
Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира |
ини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај |
једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије |
д ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго разговарали |
ог да добијемо овог за господара — рече умерено војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацм |
д вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а овамо највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ как |
вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} Једни партаје праве у народу з |
е пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерености, дакле запрећено је неумереним.{S} Који су д |
ремено управљају.</p> <p>Сваки се дивио умерености Стевановој.</p> <p>Драгаш реч прихвати:</p> |
увек има страдалника, па се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страдалника се не сећа. |
и, господару, моје речи, и по могућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тумачиће народ т |
</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са |
о надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош ј |
лтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада са српском земљом, |
Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Н |
ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема никакове војске, па о |
нако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Л |
добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел битке.{S} Тур |
рабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да нек |
ејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке, да |
тење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.< |
ем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферх |
е данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек вар |
ато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.< |
м имате — рекне калуђер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова сн |
ње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух |
е хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним <pb n="320" /> својим погледом разблажавати мор |
балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к својима.{S} Т |
е већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том хара |
к’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb n="366" /> се рађа; један се мисли, ка |
баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје ст |
вини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успје |
ајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилике и повода да у С |
у нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну ми |
ред у земљи увести, и партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са |
пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирити, њихову будућност у красној боји представљајући |
одно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све |
, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ и |
та.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву породицу у теснац довести, па са Тур |
стало, разјарен почне све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељи |
едати као царица.{S} Ове последње мисли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још |
нтакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци |
> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мисл |
<p>Сад кусају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, |
и навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, од почетка |
ш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па д |
дморни, сад су збуњени, многим јуришима уморени, неиспавани, не дајмо им оком тренути, нит’ вре |
о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, дигну се да о |
Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> < |
ема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу ску |
никад заборавити нећу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке |
ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, |
у доиста су сметали Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад |
теше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у |
царство.</p> <p>Међутим и царица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у разним ратовима славе, почн |
а’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота гле |
поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партај |
би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} |
а комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и установљеног строгог зак |
имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Г |
ајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Приста |
да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакоја |
њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој се |
а има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оставити царску породицу.</p> <p>— Но знаш |
Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459 |
м рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми ж |
, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му |
спота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И највећи |
обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафи |
свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леон |
атају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> |
слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и седнувши, |
Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспо |
ен, лаки опанци са танким, преко чарапа унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благородно, |
ом деспот стане пред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њ |
а руком изишло, јер није добро познавао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на |
а, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља златним ки |
латно кандило, украшено драгим каменом, унаоколо опет сребрна кандила, и њихова светлост неће с |
опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло |
> <head>XVI</head> <p>Леп летњи дан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плаветно, само над гла |
аблановић код светлости месечине — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јабл |
у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од заклона |
а стола ни столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди |
да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој |
тану.</p> <p>Исак-паша разгледа предел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачег |
е стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метн |
том у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с |
е је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за |
и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме |
крај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређивања тицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на о |
н.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је ово приказ.</p |
уђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни јед |
зарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђ |
а заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима |
>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени |
јарости, што није турска војска сасвим уништена, почне над заробљеним свирепствовати.</p> <p>М |
јармити, и изглед Марковог господарства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S |
и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у својој јарости, што није турска |
рже, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, |
и, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом ли |
ређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих |
а да му покаже сву околину Смедерева, и унутарност.</p> <p>Деспот дозивље слуге, да коње доведу |
, поседају, најпре разглеђају Смедерева унутарње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују |
ком.</p> <p>После косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранко |
да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљи |
в деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p |
ре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — пов |
’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди с |
мо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ његови’ молба и извињавања.</p> <p>К |
му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао ша |
а их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — п |
познала калуђера, па са страхом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да |
аповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном чувству радос |
себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши унутра, покаже весело лице, веселије нег’ икада, баш ка |
Харалампије примјетио да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра |
врдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх |
он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше |
будемо него досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рек |
јазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, красан |
прекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта |
/> Турчин тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубови |
ку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, при првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу |
не.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају десп |
а цену Голупца.</p> <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> |
рио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај |
е какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и |
м поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> |
ји ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би н |
се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави све ш |
тријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, ми иона |
ађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S |
вентовати против турских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, |
одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одгово |
да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могуће? — повика за |
мија.</p> <p>— Ја сам их дао осљепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни |
>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном |
кле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, потомци, познији на |
ком походу под заставом Силног Душана — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, |
ђер очитао молитву, нестане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p |
и душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на |
о Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крва |
и, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> |
ремена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомињем се добро на оновремене војводе |
ралампије, а не само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув оком на Харалампија.</p> <p>— Д |
ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— |
ем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кнежевић.</p> <p>Харалампије да зн |
ојска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> < |
да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали да се почека док јошт по |
тине.</p> <pb n="408" /> <p>Харалампије упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом на |
тни, стрмоглави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана. |
клони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је |
чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Петошко.< |
ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, млого ти |
куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспо |
у у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се о |
ије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весел |
ечи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђ |
чела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S |
ђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, девојк |
ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доцније К |
а.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} |
ци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке |
, сасвим се замислила, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде |
ша чита.{S} Предаја Голупца са условима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле |
ронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом живо |
о л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, |
зати. — То изрекав, Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша |
себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, п |
г ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло да се н |
овић нису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради |
ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворов |
е сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот уплетен, онда |
плетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот уплетен, онда кнежевиће не може оставити у рукама деспо |
, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко |
, како опет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремиј |
р за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ зад |
огао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је п |
и партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци |
који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су |
волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила |
одбада против Мурата, да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново с |
ђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n="216" /> кој |
, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу хлада |
никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћ |
ла.{S} Милева је била млада и материном упливу неограничено подложна.{S} Младића странствујуће |
/> <p>— Драго ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећ |
у било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био та |
е, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све |
ну.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми |
оћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попуст |
ро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ |
дном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник прест |
д и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи |
да повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шума |
окупили се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, ме |
аки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан с |
снажног састава, јуначког но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај- |
онизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито када у уверењу живе да |
да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те се са М |
и припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да с |
а Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао |
се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би |
другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је |
је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и то турског султана Бајазита за себе придоб |
сном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дозна |
но правитељство, који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ |
у владу утемељио.</p> <p>Турци се знали употребити на своју корист и ове претенденте.{S} Ови су |
зна сваку дату прилику на своју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја |
ста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а |
жи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ј |
стриц.{S} Властољубиви великаши могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, |
="266" /> стању за живота отклонити га, употребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом |
у ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заборав |
ети такав, по којем се забрањује строго употребљавање такови’ <pb n="254" /> права од стране ве |
сумње; само те молим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Марков род.< |
ао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му |
одити се не може.</p> <pb n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, |
p>— Треба гледати на то да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су |
, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против Турака.</p> <p>— |
плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше |
имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама нужд |
вна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих области.{S} Од мањег племена узв |
за народ учинити само да му се врховна управитељска власт допусти донде док се све не уреди, ј |
остигне, морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ |
о младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема никаквог права насљедија.{S} Насљедије |
новог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад суд |
што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је царичин |
је било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на |
ко снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад |
од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове стра |
ету.{S} Који су као господари рођени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они |
час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У оваковој околности није требало да непр |
царицом, мојом матером, нека привремено управљају.</p> <p>Сваки се дивио умерености Стевановој. |
од зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро познаје, и најслаб |
е.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло пам |
рвавим бојевима побједоносно од заманде управљао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у |
наштво показивао, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већ |
<p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она |
иво; па женска глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је |
Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се начин |
амбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Драгаш |
ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом управљати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у народу вла |
о свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је ч |
им сајединити, који би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредо |
нас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> |
l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l> <l>Управљати љуте коњанике. —</l> <l>То изрече, ситна књиг |
адаље спред јездећег Харалампија гомилу управљено.</p> <p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, знао је |
b n="448" /> као неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша позн |
пита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајући |
ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ |
.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака управо побратимски љубио.</p> <p>Хасан је оставио отаџб |
ат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком |
Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивши се, помоли се |
офан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је шт |
д сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепити кне |
итом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p> |
ији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, сило |
{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље и |
Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руц |
новић није баш задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се |
адбе књагиње Милеве нестало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] цело |
ади да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-п |
јхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не х |
едставити, како се у овом намастиру под управом Харалампије живило, и шта се радило.</p> <p>У т |
а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад један од другог не зависи, могу од користи |
Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу над војском која је против Турака послата била.{ |
међу народ раздавали.</p> <p>Други опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку црк |
шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да начини н |
сли се.</p> <p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта |
еизвесну судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њ |
ди се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војску, где ће |
ству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч |
могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после косов |
го славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један д |
вићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћавали, признао је законитост Лазаревог племена |
е у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} |
у Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским земљама одавна завладала |
ови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити |
па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окружним предјелима чак до Косова.{S |
морени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском |
лопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасв |
онтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, св |
ера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p> |
коло дворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим |
их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблан |
ојеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати |
у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије |
е, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај ј |
настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку ноћ, |
</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачувала, немој на ме забор |
ић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица |
м, да би најбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја вла |
у?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом.</p |
добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима отпор |
ажан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђу |
дног напојити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду |
а ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешен |
а, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа |
игмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг одјезди, јави да је |
ељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим неприј |
ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} |
о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са де |
одаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султана кајмак |
лушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете св |
.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не за |
у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листине потписане и распослате, султан шиље во |
ла је ред у кујнској економији и собним уређењима.</p> <p>Властелин Прибац, војвода Јаблановић |
бриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Го |
паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођи п |
задими се над Дунавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође |
аљено злато, плоча златна, на којима су урезана дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Солун |
хумке, једно покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.< |
о би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир са распуђени |
да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспот Стев |
ку љупкост која је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит |
са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато |
Душановог, који је после убијеног цара Уроша себе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом |
Књиге кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска |
.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око уве |
мурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман хр |
ва војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Гол |
нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не |
о да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једним ударцем сасвим |
њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јере |
<p>— Па да могу таковим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пј |
дело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија |
маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, |
} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљ |
бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу над војском која је против Ту |
ије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није м |
д копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} |
у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и међу самим калуђерима налази се подоста, |
орио се [са] његовим чуствима као буром усколебано море, проклињао је онај час када се родио, к |
S} Деспот гледи канда познаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</ |
вољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међути |
ви бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ |
сти своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамд |
Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голупца са условима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислити, |
ад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга новом увенчаће своје чело.</p> <p>Харалампије од |
авар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n="370" |
оковарство; он је знао да Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог извора, но из себичности |
то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено патријарх.</p> <p>Овако су |
а посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и |
к, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — рече калуђер, пружив му поред тога |
надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситниц |
ластољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властел |
настир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође |
, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и |
из образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може |
ла велика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не |
деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из дес |
ло је румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, канда задављују плам.</p> <p>Свако ћути, |
е упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија под |
штено.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb |
је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину жде |
жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке, да о оном што |
расним, но кадикад раскалашним пјесмама успаљивао је чуства дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У |
и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер |
мљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb |
и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покр |
едао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</p> </ |
.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војс |
отив даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су |
сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једне стран |
пределима нову војску купио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме ч |
ило, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, |
нам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, |
ешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску цар |
, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали смо савезника потражити.{S} Од Грка сла |
би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалампије, канда му је већ н |
Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова победа донела је српско < |
ре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом |
о што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми невољ |
у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепцима, да се с њима разговар |
пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђе |
оју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново царство, које ће бити пријате |
и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису х |
јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер |
и.</p> <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У че |
ромовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохуја |
ом оделу, па у турском шатору, чудно је усред турског стана изгледао.{S} У глави му се свакојак |
преправљала, трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је |
по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђурађ, по с |
лава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућ |
p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке куварке сестра, млада Љуби |
олитве велегласно читати и осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мисл |
оклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косов |
племенити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурн |
м, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носни |
м наједнако сроди, тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика |
а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чист |
ја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање |
>— Ја сам Петошко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољ |
и понос му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам дане провео, Јери |
д-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обој |
јица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рук |
ољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са сејмени Харалампија до |
вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследија одржите, цео ћ |
Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може више, да се нађемо |
вака дуже задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S |
мијом.</p> <p>Јеремија како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јере |
p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш |
млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Пето |
силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— |
ми извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко бли |
еспот.</p> <pb n="492" /> <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у са |
учеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p> <pb n="395" /> <p>— Витешка лозо |
ато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети патријарх, Новак и Драгаш са царицом |
ар Лазар умре без каковог расположења и установљеног строгог закона противу себични’ великаша, |
ар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кро |
жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, кој |
дице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то није замерала.</p> <p |
урче, женске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} Пола ће се |
пије, <pb n="249" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверителан пок |
ред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде |
а три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био вој |
већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и кућевне тај |
хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Уд |
а створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад |
е међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опора |
n="336" /> <p>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково |
асе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, |
преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, па онда све добр |
и се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су |
тране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за |
а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> < |
могао, својевољно је првенство другима уступао, задовољив се својим бистрим разумом, науком и |
искушен народ, увиђев да једнако натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом ј |
естина Маркова који никоме првенства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После о |
гњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин тање жице навућ |
дну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је ск |
ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, треба га си |
ећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретн |
у на мене опадајуће очино право другоме уступити и себе пред целим светом као какова кукавица п |
д Голубац по уговору са деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да с |
деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти |
оћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је |
Онај је најсрећнији, који далеко од тих усхитителних ствари живи, који их не познаје и никад не |
пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је било т |
Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, који далеко од тих |
твари што човеческо <pb n="299" /> срце усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког |
калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући |
Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бај |
гу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за |
унда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами прот |
ам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онд |
јазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да п |
урци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не |
ко су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, |
због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утама |
анити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је ре |
не зато да нас после завади и појединце утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође |
пошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на |
} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српске силе, а ка |
игмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су |
о?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жи |
о рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он |
у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је познавао |
пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шт |
е грамзеће за господством породице лако утаманити.{S} Сад треба, по околностима, ово Милици, ов |
ћ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Би |
Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само призна |
је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферха |
да испод руке купује све отете црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Тур |
ана златна еванћелија и разне скупоцене утвари што су побожни српски краљи, краљице, велможе по |
тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одгов |
е ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокриле, златних пераја птице ћеду ту лепршати. |
и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Је |
и у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, па да оп |
{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећ |
њем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дел |
Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђера утекао — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то |
ела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, има |
азару, који је српско обновљено царство утемељавати почео?</p> <p>Има људи који велики дух пока |
уровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у к |
ротиву властољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и |
, по својој одважности, распространио и утемељио би изнова српску државу.{S} Они су били два ор |
гнанијем турски’ пријатеља српску владу утемељио.</p> <p>Турци се знали употребити на своју кор |
ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> |
онда међу свима странкама пријатељство утемељити.{S} Ја нећу на српску земљу никакве нападаје |
оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— А |
зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђ |
игао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, |
ину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што и |
о не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ |
ности, па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи |
ни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наим |
тељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Гол |
ослободити, ослободио сам; оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да |
био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани д |
рт деспотову, натуштали се над Србијом, утискавају се у деспотове границе, и смерају пре нег’ ш |
ре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима напада |
иге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и светите |
мпије да знак стражару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнежевиће.</p> <p>И кнежевићи, мада су |
Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није мо |
ца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад б |
цу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам д |
, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ће |
ав се, престане напастовати деспота.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Тур |
њима показано пријатељство признати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир уч |
двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног изг |
.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне ропкиње с |
идео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се у |
ладу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, уколико јој сујети и сл |
о све њене красоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне |
моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба |
ајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки п |
два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb |
, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{ |
акнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на |
е, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом увис бацати.</p> <p> |
ом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди се |
који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p> |
а, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепо |
ећ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брд |
н, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p |
ад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, ко |
задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штет |
бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби |
, и осталу Србију једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, <pb n=" |
тне, јадранско поморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> |
а млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Н |
по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега |
о, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта с |
525" /> тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот |
мора ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жен |
овети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевц |
а, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} |
ком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-па |
бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на |
а да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца |
у, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђ |
те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко не |
азду — рече Харалампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ће |
p>Деспот да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у двор |
ко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку |
ј деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да |
о, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили |
и ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали б |
о султан.</p> <pb n="434" /> <p>Сејмени ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> |
и, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другов |
} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год |
е.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могл |
ратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p |
у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се |
запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то |
а се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких г |
неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду за |
’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухват |
ђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажен |
ствовати.</p> <p>Малодушан победитељ са ухваћеним Бајазитом, победитељем Мађара, худо је поступ |
сто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Он |
оши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви о |
p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милица представи своје жалосно стањ |
тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па |
је смирености био је љубимац и достојан ученик патријархов; отац Харалампије морао се пострићи |
њати све који су у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сама себе стидила.</p> <p>Пет |
е брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они |
у, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и |
што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бр |
ивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прослови |
рана у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и о |
то пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као да су високоу |
е је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па измуч |
ћеду господа од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов |
и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве |
мало сви најсмејаше; особито смешне се учине последње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бац |
у и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његовој жалости, |
Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим |
ом положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бра |
рјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак са својом речи ц |
ко Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призр |
потајни’ ходова, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напут |
дном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је још |
остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Једрен |
бе стране закључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бранковића и цариц |
а вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој д |
пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско |
е бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаре |
бринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце бе |
а то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>П |
среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђу |
али.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи прослови војв |
и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачина је дели |
р ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, син Муратов, имао је за |
што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} Шт |
ацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш |
ад прослови. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су |
та више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не мож |
би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије на |
им задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около |
мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна |
ко, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је |
е, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док ста |
ти.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим |
ђарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уго |
е, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био |
и пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то |
приклонити. <pb n="276" /> Је ли право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пре |
ио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви п |
акомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује |
потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот м |
и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко |
и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у м |
оду добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изреч |
ити оба кнежевића за владу неспособнима учинити.</p> <p>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с |
што би ионако могао сам против султана учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд о |
а докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Бранков |
>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељска власт допуст |
и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш с |
умалити, па одма’ са Турцима примирије учинити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће |
ислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А |
е!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој ж |
> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— А |
да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штит |
о од Стевана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ |
ам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојо |
је, потомци, познији нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгр |
Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се |
али, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје |
имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, цару |
ле, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српс |
док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу |
p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим |
ка доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на с |
одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се |
а, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчин |
за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водам |
је посао.{S} Једни мере земљиште, други учињавају дрво за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве |
ојсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Ј |
ко се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се |
а их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.< |
о то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеје |
о опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — рече калуђер, пружи |
м после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, |
ио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу у |
то сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милев |
.{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут |
у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Ар |
делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, а |
о сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бег |
ај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лаз |
p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду |
ву.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су он |
езу Стефану не произилази из недостатка учтивости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе |
одају.{S} Обучена у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак златан појас показује да ј |
била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње неср |
ко мисли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, о |
их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад |
беле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо |
нчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p |
ас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим с |
лампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јереми |
и.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне ка |
ре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} Т |
анковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здра |
Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је |
ао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, как |
ошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступали.</p> <p>Особ |
у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућута |
проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сваки пом |
ва какова су у познате животиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се |
н Харалампије.</p> <p>— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непри |
је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна т |
огли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Морало |
а небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У чадору седе |
би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, |
ш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ шт |
његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у т |
аиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Го |
ако изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње по |
то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јун |
о покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сата |
једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта |
овори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити м |
е, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинит |
ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n |
љно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Хара |
нувши, шаљиво, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет дево |
о је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, Костреш. |
показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час |
амо у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Харалампиј |
војим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер ње |
де се слава Христова појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други в |
ва појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} |
уком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном ш |
има упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, да глед |
вошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут |
турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је |
се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао |
Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага ј |
</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јес |
утра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде твој |
и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски |
о риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом |
ав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо п |
та би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укроти |
ди, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, десп |
главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ |
околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <milestone uni |
унаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша н |
е, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако д |
а, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабр |
ице, и поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Фе |
изрече Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспо |
глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред |
стуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.< |
хад је твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добив |
у јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима |
у земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би с |
рхад-паша рукује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави турски селам, изгледа као Србин |
p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје |
у на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом и |
а је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манас |
а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и |
ћ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, |
овој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је с |
азује нег’ на путу.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са прекрштеним ногама.{S} Харалам |
ој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ |
о пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Ха |
деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-п |
писмо Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферха |
и Мађаре — рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат з |
м руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферха |
е Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ п |
мо хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље |
та не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију. |
ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би |
паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели б |
xml:id="SRP18590_N7">Погрешно.{S} Треба Ферхад-паша.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP185 |
хат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњ |
е ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута показивао |
управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на пут |
p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију р |
ико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша разабер |
ати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку |
мо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вин |
ве то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељ |
и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек би |
каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим муд |
л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна |
ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад |
аралампије, телбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био не |
равиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он |
за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају на Ферхада неп |
е душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л |
алампије умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на ср |
чак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, пријатељ |
ву горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Голуба |
м кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побо |
Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па б |
аће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> |
_C2.31"> <head>XXXI</head> <p>Исак-паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакоми |
да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене с |
ушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше.</p> <p>Диван започе.</p> |
они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у д |
раниш род — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} |
Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</ |
душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам з |
он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступ |
ај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше уво |
шу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако |
те кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће в |
чина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их ј |
<p>После кратког рахата, одмора, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} |
нао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турц |
се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимб |
ма да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је с |
ћи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је |
Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> |
е био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће |
нтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и т |
590_C2.29"> <head>XXIX</head> <p>Кад је Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет раха |
ечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-п |
најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једре |
Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака |
и нападању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може.{S |
има толику погибију нанела предводио је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг |
војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу ов |
не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голу |
мијом у манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва м |
ко руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би |
уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, |
а многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паш |
у се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну п |
ине.</p> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је твој пр |
а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је |
/p> <pb n="492" /> <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани б |
урчин измислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива с |
во, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p> <p>По |
ћ на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изневерио Хр |
обрлатио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине сас |
паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да |
Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада |
.</p> <p>— Такав је живот Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је животарење, не живот.</p> < |
ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, |
адор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> < |
јепити.</p> <pb n="484" /> <p>То изрече Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспот |
ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да види је |
лио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да још не |
е мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а |
уну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго |
у војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да с |
разлика између <pb n="451" /> Петошка и Ферхад-паше!{S} У српском царству Петошко српска луда, |
је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па он |
варио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио к |
ше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па д |
ослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с вој |
и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div> <div type="chapter" |
т потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи п |
ере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, напрот |
ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола ј |
м, треба још трипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Фе |
ше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све горе и |
{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег |
ичну заштиту против Жигмунда — одговори Ферхад.</p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београ |
султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јер |
"345" /> <p>— Ја сам Петошко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Да |
миг готов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад-паша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-п |
аду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на |
и се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што |
д теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позна |
о сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~ |
ако ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гле |
ијеси новце — рече мало оштријим гласом Ферхад-паша.</p> <p>Харалампије канда је само хтео да з |
д Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Радосав |
сом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> |
брицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости сто |
икакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од |
ти.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било |
ра заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују |
Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n="450" /> <p>Харалампије, телбиз, |
господу занимао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је |
Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљење ј |
откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да бе |
астира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара о |
гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А |
а кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђ |
а иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака |
би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор |
ји, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за |
пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је најмилије, н |
хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да |
ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану |
ви.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама |
еже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите |
рска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљат |
напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, |
ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како |
гу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султа |
ањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{ |
рхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер |
ра на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш |
е би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити |
</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само најбо |
p>~—Напротив, Харалампије није познао у Ферхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао п |
њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду |
0_C2.22"> <head>XXII</head> <p>У чадору Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p> <p>Ферх |
p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би |
е до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, |
а Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек |
и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, исприча своје од почетка до краја, како ј |
"SRP18590_C2.34"> <head>XXXIV</head> <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро |
d="SRP18590_C2.30"> <head>XXX</head> <p>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-па |
принело би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, исправи се гордо, и просло |
Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војс |
Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам |
чићу се, само ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампи |
је турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с својом свитом, неће |
рижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, и запита га шта се |
ремија, издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и д |
а Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учиње |
драгим камењем посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе |
кви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опе |
да Ферхад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове |
уру, да те угости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и |
нска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра |
ити, јер је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p |
учило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци |
цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се. |
, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срц |
Јеремија потражива цену Голупца.</p> <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду |
већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудновате ствари, говори канда није т |
ог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује све отете црквене |
учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих с |
на паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађ |
једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута показивао се као прави турски па |
из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ посл |
онако како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му испр |
хваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја |
нијама, пићем и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска |
ио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи |
све саме Шамлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паш |
ена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</ |
о је ударце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све |
.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Одавна се познајемо, дес |
турским од радости очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} К |
да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено султана, да му ј |
да по деспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах |
седи Харалампије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Х |
м, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, извади испод прој |
окамењени непомично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима |
а овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паш |
ти, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом Јеремију, понуди га да седн |
ан позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше д |
ило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом изрече, рекао би није то |
тале су у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да |
ида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, |
равицу, којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздрави |
вљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се може уздржати да га п |
ико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која |
урски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допр |
ред султаном и пашама угледнији.</p> <p>Ферхад једнако понуђива Харалампију, а овај добро потеж |
сповест је примио у трапезарији.</p> <p>Ферхад прими причешће, ту свету тајну, чистим срцем и д |
Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као шт |
звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши |
здрави, и од заптија стражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.< |
p> <p>Харалампије легне и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човека и народа, па и он пр |
ква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одговори да је у под |
паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време |
мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао. |
чисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет прослови.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти не |
е све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им запов |
л’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благ |
донде јошт могу коју прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачи |
но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p> |
илати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, уздане, причести се и по |
болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском |
евца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезар |
наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’д |
о, ти знаш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голупца са условима уписан |
чи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p> <p>— Предати, продати, то је |
листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Харалампија, који сад не гледи в |
ећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и је |
њски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону двор |
, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека |
чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паш |
д задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са сејмени Хараламп |
већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад |
ах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Радосава калуђерске хаљине, па му каже |
у ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево |
р само што није запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’ |
лас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харал |
с турским пријатељством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у име султаново, често је деспота посећава |
канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— Видите овога младића, бимбашу, |
и га, диви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери Харалампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Т |
свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спре |
алуђери, све поваљано, покидано.</p> <p>Ферхад му исприча како су хусари на манастир навалили, |
огу задржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину |
рају се, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, све је тако свршено као |
д му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} Није се Харалампији |
упују, и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не |
веном, величанственијем изгледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег |
у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Једа |
ад-паше, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда |
стану у ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, н |
ано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по старинском српском об |
е увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са |
оји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па прослови.</p> <pb n="452" |
д-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда ка |
тљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} П |
а.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> |
шевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Каралампоглију.{S} Овај дође и накра |
акије, мученице, и поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаж |
у — рече деспот, тронут од великодушија Ферхада.</p> <p>— Волијем једног таког Турчина нег’ све |
ад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају на Ферхада непомични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђе |
х вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, |
ео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n |
<p>После ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој ми |
жевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да |
ву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потај |
напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћед |
а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — реч |
како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је несретних невиних кнежев |
хад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> <p>Радосав донесе ракиј |
ајважније ствари међу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење поклонио |
мија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше |
у је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</ |
о, међу којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледа |
себи печат благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере |
авим реч’ма и свакојаким <pb n="219" /> финим средствима правио си места за мог зета и ја сам с |
уна, хактапота, и неопходимог граха, са финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиро |
аса, око тријест пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке |
е брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено показивало је румен који је пл |
ш није био царичин разговор мио, својом финоћом у почетку гладила је речи царичине, но мало пос |
ви фратори кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и |
м задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако |
изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још |
та, на прсима красан оклоп, каквог само францеска рука израдити може.{S} До њега и за њим војво |
оследње време што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, т |
о је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срц |
од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да повеља нема законите форме, јер би треб |
импапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве |
т за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Труба затруби, капија се отвара, напред тело |
кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фратри меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свј |
да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне душе покуповати, од тог нек вам није |
> војске, поклон силног алеманског цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђ |
урчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједн |
{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, господар од Костура, краља Вукаш |
би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, господар од Костура, краља В |
смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије с |
p> <p>— Да се султану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, |
ку војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав д |
јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша разгледа предел, унаокр |
уга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} |
луге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупц |
ерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се славни г |
и војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а још д |
та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Бр |
458" /> <p>— Покушајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> < |
ства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезариј |
бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три реп |
војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> < |
што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себ |
<p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије пр |
лике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспо |
ад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог пот |
г повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђери доносу јела, |
тане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на |
ло је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопходимог граха, са финим улцињским уљем |
ти, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де |
им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазан |
ћа, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема |
д силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</l> <l>Ј |
ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И о |
је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за |
пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ хаљина распознавао се његов витак стас, лице благо но о |
S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове речи погл |
као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жичк |
<p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харала |
чести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p> |
цу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог с |
ево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за н |
} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу б |
<p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајнос |
<p>Ферхад заиште од Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га при |
ија, који је сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ |
дити.</p> <p>Донели су јој скупе турске хаљине, наките неисказане, јер султан хоће као Туркињу |
едају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђ |
и они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шт |
кој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и ју |
ћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као шт |
Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је |
ити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачем |
арица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су |
ити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти о |
о обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована бити |
ађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се с |
о и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наше |
у, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Т |
тству.{S} Напијало се у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, |
неће да чује.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> |
миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, сп |
на.{S} Што спомену, честити деспоте, да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како то |
>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и од |
својом пратњом показаше се пред собама Харалампија који им насусрет изиђе.</p> <p>— Добродошли |
Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалампија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ у |
екадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не би позн |
ти — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— |
не, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерске хаљине, |
предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у св |
мољци — упадне Пајсије намигнув оком на Харалампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам по |
вићу, тај се више вратити неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он |
<p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход даде?{S} Неста |
p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један |
увати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија б |
тког рахата, одмора, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у |
да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу управљено.</p> <p>Бимбаша, пратиоц Х |
ра је тако испрескакао, и не једаред је Харалампија, садањег Каралампоглију, тако шинуо, да би |
здравље Јаблановића.</p> <p>— У здравље Харалампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у з |
итај молитву за Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Они су искајали на овој земљи своје гри |
позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосав |
одице, издајице Јеремију, Јаблановића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на |
ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповједио. — рече као из ш |
тира Св. Богородице, о срамној погибији Харалампија, и издајничких војвода, којима свемогући Бо |
устаде и довикне чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог чадора допрати.</p> <p>Харалампи |
е.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери Харалампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино п |
име на Каралампогли није могло сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се ве |
једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb n="448" /> као неки телохранитељ, ал’ |
му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да позна некадашњег Петошка.{S} Тко |
људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљ |
Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћу Ф |
Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Фе |
Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Харалампије једнако зазире од Јеремије и |
а стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет прослови:</p> <p>— Погледај ме добр |
и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у |
ун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још ниси таково што паметно измислио |
е одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезарији жудно ишч |
— Е, не смијем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу. |
ма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије није познао у Ферхад-паши негдашњег лудака |
ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} |
газили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш народ, |
> <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Харалампије као калуђер ком не да мантија да се пред са |
ли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби |
т прослови:</p> <p>— Погледај ме добро, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа |
м шта мислити.{S} Јеремија, Јаблановић, Харалампије, то је друштво састављено да у скупу заједн |
а, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја |
аша на душеку са прекрштеним ногама.{S} Харалампије тако исто чини, да се паши не замери, по ре |
у у подземним стајама скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на искреност |
слуга, и нијесу се могли подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећ |
јем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Харалампије иде потајно међу народ и прави нову партају |
/p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али с |
ује своје припреме.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> |
гледа као заповест, и тако поседају.{S} Харалампије није се дао двапут нудити већ седне и прекр |
Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем улази.</p> <pb n="428" /> <p>— |
p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Харалампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се од |
да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово питањ |
лампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта же |
о исплатио, па заиште кнежеве? — запита Харалампије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна д |
ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у деспота доста новаца.</p> < |
сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харалампије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запита |
аби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде |
е су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при |
алампију.</p> <p>Кад наједаред, ето оца Харалампије.{S} Његовом доласку следовао је издалека не |
оћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије мора новац примити, и тако |
ије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, |
ти ни у житејским попеченијама, као год Харалампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Пајсије по |
евајмо — рече Јаблановић.</p> <p>— Тебе Харалампије, нећу много поучавати, имаш памети за три п |
/p> <p>— Ја сам их дао осљепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јерем |
равам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно |
илом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> |
ну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но јес |
са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремија.</p> <p>— Т |
о преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта |
0_C2.25"> <head>XXV</head> <p>Откако је Харалампије отишао, Жигмунд једнако напада на Голубац.{ |
руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио |
а. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако изр |
ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, бог |
бро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш |
.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у |
ама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па т |
ија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нис |
то је највећа заслуга —- одговори жешће Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ |
војводе, властелина од Браничева — рече Харалампије и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода Јабл |
награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, тако ми живота.</p> <p |
ако сте ми, кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— |
p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар пр |
е, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Ов |
да се пред Турцима не постиђемо — рече Харалампије.</p> <p>— Бићеш оправљен као какав властели |
р са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту |
нег’ да изгубим заслужену мазду — рече Харалампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан |
аје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га Жигмунд, који много |
кнежевиће, да какогод не замакну — рече Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и ј |
и’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком постао, и заслужи |
дајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам доби |
де калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не заборави |
ри му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу |
ла тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а с |
о, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако раз |
кра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> <p>Срећа, н |
е.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље о |
ојска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се повиновати у |
.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблановић и Харалампије —- рече удивљен деспот.{S} То су издајице, |
деспота.</p> <p>Јеремија, Јаблановић и Харалампије светују се у дворани.</p> <p>Стари двор, ст |
се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Харалампије остаће да се проразговоре код пуних пе’ара. |
а синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и Јаблановић одвели су кне |
мија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Ето до |
тира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и Харалампије мирно почивају, ван манастира, код једне ху |
>Јеремија мисли се.</p> <p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, |
издајица, ал’ искусан војвода.</p> <p>И Харалампије изређује своје припреме.</p> <p>Тиха ноћ.{S |
ниси ме још преслушао — продужи лукави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите на |
ет какав град у залогу — примети лукави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухват |
XII</head> <p>У чадору Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша, некадашњ |
ама, као год Харалампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалам |
е укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и сто |
Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не радују се новоме деспотству.{S} Напијало |
} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учини |
она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, |
е, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да с |
и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твој |
ашљедника деспотства признао? — примети Харалампије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема мес |
<p>— Не предати, већ продати — примети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар |
ати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампије.</p> <p>— Збогом, Пајсије.</p> <p>Грле се, |
нца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, |
знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је т |
апезарије разилазити.</p> <p>Остаде сам Харалампије са властелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало |
у пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага |
и, како се у овом намастиру под управом Харалампије живило, и шта се радило.</p> <p>У трапезари |
е да га прода — рече шапутајућим гласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ јези |
дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигура |
се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати јер је |
би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, м |
<p>— Та је ли могуће? — повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} |
ако се сад тек опаметио — рече разљућен Харалампије.</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо |
град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после бит |
војка, због које умало што није страдао Харалампије, када је с покојним патријархом онђе био.{S |
воје од почетка до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref target="#SRP18590_N4" / |
, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахати је још као искушен |
о негда хришћанин — запита га радознало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потур |
црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Харалампије трепавице уздиже, сасвим је задовољан своји |
иде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази светлим веселим образом, он је издај |
етом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у |
овест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачу |
томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампије није таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да ви |
спију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече Јаблано |
е и надње народа.{S} Није сваки калуђер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас |
очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног бој |
урђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам ка |
о уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће н |
на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, показује <p |
врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још неколико оружника дода да помогну ако б |
цу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Харалампије беше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и |
мац и достојан ученик патријархов; отац Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу свога оц |
ан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед |
на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне п |
верителан показивао.</p> <p>Кад је отац Харалампије примјетио да Јула заплашено унутра трчи, ст |
<p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да постане вла |
и саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима доша |
ош искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне Пајсиј |
у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери дечански.{S} Отац Леонтије због с |
башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио је прилику с |
коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред тога ни |
едала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била тако устрашил |
мпоглију.</p> <p>То је архимандрит отац Харалампије.</p> <pb n="436" /> </div> <div type="chapt |
18590_C1.13"> <head>XIII</head> <p>Отац Харалампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стевана де |
вати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> < |
е шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радости насмеја се појаче на Петошкине р |
свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалампије са највећом радошћу прими тај глас, Светисл |
друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије, тако увијен, тихо међу гранама сакривен, к |
својим мненијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан.{S} Његов стас, његов |
милу управљено.</p> <p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша там |
наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Харалампије, па ма патријаром постао — напије Јабланови |
ве је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђер |
био Ферхад-паша.</p> <pb n="450" /> <p>Харалампије, телбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, н |
ли у Харалампији.</p> <pb n="443" /> <p>Харалампије отпраћен је до одређеног му чадора, и легне |
слободне баштине.</p> <pb n="408" /> <p>Харалампије упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што са |
ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</p> <pb n="372" /> < |
наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов |
вити, па је његовог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русном да, ако јој што у |
већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ сп |
/p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Ру |
шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Харалампије лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што |
достојанство племена Бранковића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће кнежевићима доћи, састане с |
аље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Харалампије дође.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као |
ало оштријим гласом Ферхад-паша.</p> <p>Харалампије канда је само хтео да збуни са предајом нов |
ћ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се |
ћи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но |
гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у п |
и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу д |
добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> |
Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p>Харалампије отиде.{S} Ђурађ остане сам замишљен.</p> <p |
мпија до његовог чадора допрати.</p> <p>Харалампије легне и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о |
прими, да кнежевиће да ослепити.</p> <p>Харалампије није се дуго мислио, држао је да је то сад |
му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p> <p>Харалампије не би бранио т |
о, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу |
ливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Харалампије загрли најпре Јована, пољуби му лице, па он |
би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија об |
ати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харалампије добије позив од Русне.</p> <p>Он није на се |
слуга новом увенчаће своје чело.</p> <p>Харалампије од стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Па |
е Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више |
нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све |
ено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p |
— упадне жестоко Јован Кнежевић.</p> <p>Харалампије да знак стражару да се уклони.{S} Утишава у |
су слепи.</p> <p>Сад на страну.</p> <p>Харалампије се нада великој награди.</p> </div> <div ty |
е на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћели |
е друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије се мало замисли, па онда поче:</p> <p>— Зна |
да дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Харалампије мало промишља.</p> <p>— Јесам — рече.</p> < |
м говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, но преобуче |
авао његово злоковарство; он је знао да Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог извора, но |
да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем потајно договара се како ће Бранковићу нар |
и међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Харала |
а би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем — запита деспот. — Јесу л’ добили награду |
елити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још има заказати, да како се доведу де |
тир Богородице, скупа са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, па |
се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код јел |
ремија седи у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Светују се.</p> <p>Јеремија баци погле |
ремија негда световао са Јаблановићем и Харалампијем о предаји Голупца. <pb n="500" /> Тек што |
а продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Стражар са ку |
удалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је смешно казивао.{S} Г |
њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са |
познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> тај глас долази сада не само |
ој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се |
вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ком се налаже, како писмо прими, да кнежев |
јан, наручује Јеремији, који из Голупца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблан |
хад-паша се ’ладан показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече |
показивао се као прави турски паша прам Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другим |
и.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између четири ока к |
д на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва |
Јаблановић од маха на то пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцим |
у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n="443" /> <p>Харалампије отпраћен |
и су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији није се то допало што је већина гостију све |
p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије |
и њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не |
виће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом у манастир Богоро |
ћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, |
у дворани светује се са Јаблановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Јеремијина.</p> <p>— Т |
леднији.</p> <p>Ферхад једнако понуђива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје све искрени |
мо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком пост |
исле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно лице показује, но ипак ни бриг |
а овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабље изабр |
, пак, са задовољством гледао је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљив поглед на Петош |
ну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампију.</p> <p>Кад наједаред, ето оца Харалампије. |
{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију често откривала, па временом срећа је до са |
ја почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То ј |
а награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за |
један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разгов |
орских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Харалампије беше ч |
p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p> <p>Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.< |
бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у Круше |
како су хусари напали, све злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, |
како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.< |
а у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n="466" /> <p>С |
незнани делија убија Мусу Кесеџију због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину |
од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Хар |
авим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ хар |
аја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје дај |
нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад што још за |
еспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече задов |
Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> |
е.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће |
отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке плов |
И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сиви |
ије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-п |
<p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у |
, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не до |
дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А н |
.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер право је да с |
д Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна? — запита љу |
н, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p |
и л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, |
ива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како |
за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Дан |
, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну |
било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем иска |
ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходн |
рај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу улов |
а, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају, Харалампиј |
ану собом повела кад дође до султановог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, |
Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милост |
и.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна |
рчити.{S} Красне Српкиње стадоше турске хареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да к |
сивим српским соколовима доведене су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да про |
уду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је |
иним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код |
од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом налазила, па заборавимо ју мало, да н |
на тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака управо побратимски љ |
дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе ме |
xml:id="SRP18590_N1">Погрешно.{S} Треба Хасан.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N2 |
, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре |
> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи: |
је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ру |
} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>С |
чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега ски |
о; они су сад пророкова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може |
а и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет п |
ак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и неколико година стар, па је |
у пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда |
<p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је гла |
ићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Ка |
афис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} |
проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у с |
} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из свак |
јунака управо побратимски љубио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се |
ти као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са |
совске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудро |
и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Х |
Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> |
ту српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да в |
д је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Ма |
красном свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p |
таложи.</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, има |
p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, млади Бранковићу.</p> <p>— |
смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њ |
зницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпут ј |
м — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, од Србина овај м |
с њима побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] |
ара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да |
> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би |
ле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град н |
еки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} Она, истина, није још с тим зад |
и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само д |
ти, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам нало |
еби не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигму |
лце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће д |
мештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стар |
олико јунака, дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи |
и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ |
ци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку |
пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да у |
и’ рањеника ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије м |
ћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушће нав |
свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово |
од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток на |
а је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожате |
Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од св |
ег и страдајућег.</p> <pb n="279" /> <p>Хафис <ref target="#SRP18590_N1" /> и Марко!{S} Персија |
брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске б |
јка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток об |
љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него оби |
аве, и међу својим булама своје едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако |
почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благосл |
Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има пре |
.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћ |
Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твог |
м љубопитством.</p> <p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} К |
у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златно |
иди Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p |
ла.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војво |
д рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађар |
амо што опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговор |
<p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по стари |
ним борбама страшћу, осветом ослепљени, хватали смо најближе оружје, прољевали смо крв своју и |
еверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде пл |
и наруку иду против отпадништва зетске, херцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српск |
мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косо |
та хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово |
војима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благос |
м не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред спашавао је манасти |
о силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалу |
узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб де |
вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити поште |
са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и |
ати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти |
ловима златном бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској гори тријест г |
област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жиг |
ијатељство да пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладат |
у надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске |
ша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би |
х доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ |
јеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Не може бити.{S} |
пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником |
е што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако н |
едном босанском властелину ланац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, |
>IV</head> <p>Вук Бранковић се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у Босну повука |
ема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Харалампије |
ли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покр |
Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</ |
Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче ник |
сам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом пресече су |
рђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јеремији да пр |
неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме |
ић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђур |
добије педесет, а Харалампије тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово питање разбистри се лице у |
друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са к |
да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Ја |
емија му одговара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да м |
еваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађара.</p> <p |
аничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све |
војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да |
е долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде сил |
ђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, в |
да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерлано |
њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их као сто |
о бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на згариштама подигнућеш многе к |
<p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда |
л’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се д |
оздене цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу |
већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са својом дружином седне и |
су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула. |
ов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначк |
ти, дивље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре |
свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна радост |
штене вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послуж |
убац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари |
p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> < |
женског господарства јер женске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам ка |
Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радости нас |
којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила:</p> <p>— Истина |
неколико скока улети кроз капију, обрне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и |
азила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешнији чини |
S} Цар је због Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чин |
не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све до голости.</p> <p>— Како можеш пустит |
ако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће |
м војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња |
еђу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним |
од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговори горки |
ајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са |
свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} Поручио м |
у трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара при |
.{S} Кад видиш <pb n="350" /> племенити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно б |
висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је показивало да је од красног пл |
све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n= |
блик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, |
величанственијем изгледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе |
те литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Један слепац п |
аше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампију.</p> <p>Кад наједаред |
јани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушевачко |
лужитељи, по реду дворском, издалека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милев |
{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав |
тица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет |
о познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p |
еле се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече |
ад су ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији |
а.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и ов |
дише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> |
рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ради, при |
град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, р |
ава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ п |
у предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављ |
дом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, д |
е, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнеже |
дара ове земље, овог града поздрављати, хоће л’ остати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а ме |
е зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га |
треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су |
/p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Харалампије, |
рало се начисто <pb n="322" /> довести; хоће ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом овладати.</ |
и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у т |
цима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код |
га обрећи — одговори Сулејман.</p> <p>— Хоће ли Милица турску помоћ примити?</p> <p>— О том се |
а своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има |
о, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Г |
нај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу |
</p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Је |
ет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисл |
аур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Ферхад.</p> <p> |
руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одоб |
ске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да |
обом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом вод |
е роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.< |
светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад ср |
2" /> <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим ств |
не весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва кр |
рбина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се |
а мерити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, мисли |
аткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни |
шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихо |
у остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био |
еограда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</ |
де, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да |
турчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрос |
се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота, знали су |
а, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом |
спот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одав |
д Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег |
шим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговар |
воје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да с |
ити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом па |
и, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на више стра |
кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада дуката, и к |
било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том |
.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати |
оружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји сл |
тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарс |
надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било |
ао прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</ |
е хаљине, наките неисказане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас послед |
после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себ |
аго нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али |
а тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— |
е ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но |
, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, |
и.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на т |
л’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван |
свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — |
отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда какво |
О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb n= |
— Милица нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову |
би за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} |
на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепље |
ула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомињем с |
таје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како гос |
ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда |
љети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не |
лна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и |
слабе помоћи, наслова деспотских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих ни |
зразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешк |
</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерст |
вету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се посл |
ко, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја о |
оту:</p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не? |
; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што |
ро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запита Јеремија.</p> <pb n="4 |
рити.{S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Закл |
падиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Бу |
ључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад |
ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за ту |
д би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</ |
а наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће на |
т хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само |
женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш |
p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта |
паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем одлази |
ћ путовати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде с |
и, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула ка |
језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голубац натраг? — запита десп |
је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми |
ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Х |
у, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић н |
јој жељи околност границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, |
.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор |
н већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи от |
е вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— Деспот је себи задобио |
ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живи |
у на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителнијим г |
, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да г |
сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S} Када |
, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’ |
арод са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био м |
прсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — рече радос |
<p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p |
черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако |
кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника |
љи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим ср |
стиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.< |
илица драговољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном |
себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како |
е по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и патницим |
окори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу стајали, но мноштву одол |
’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти з |
рбији шкодиле, уважавао је његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега |
у.{S} Краљевић, починивши чудеса својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку с |
који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушеније смирено подносити? |
{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} |
испричати, преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се б |
-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотови двори. |
ој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубровнички |
од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, ж |
сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не |
това пасти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, |
је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу |
пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> <p>Радосав |
тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје побједоноснаја</title>” — ил’ |
У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека |
S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и |
ети један већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побожног поглавара.{S} Како је |
га здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.</l> </quote> <p>После ове пјесме јуначко чувств |
ну, своју земљу, благу матер, која њега храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и |
, као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом деспот |
хову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била написана жало |
ремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади |
бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n="392" /> заиру војсци.{S} Припреме за прел |
овића постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазар |
ства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Светла ц |
ти.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се са Бранковићи |
} Зар није то довољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} О |
Патријарх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђа |
га се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе |
пријатељ поштовање већма заслужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Л |
не сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> |
могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила |
ка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало нак |
одбацују, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, врискање рањених коња, пиштање рањениках, копит |
у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и цео сво |
але турске, српско робље, које од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Ст |
из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радосав <ref target="#SRP1 |
Петошка, који као Турчин није изневерио Христа Спаситеља, који га је под својим именом у овај с |
ркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет све |
м Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не зап |
стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свако нас |
ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, који т |
је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин делом противу воље највишега — није раван д |
о!{S} Персијанац и Србин, мухамеданац и христијанин, па опет прави побратими.{S} Један је изгуб |
је Турчину љубав и пријатељство са оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако |
сним Турчином огледао у жртву српства и христијанства.{S} Из и око њега распростире се ароматич |
pb n="530" /> грозити; рекох, у неслози христијанства сакривена је турска снага.</p> <p>Леонтиј |
реба настојавати код римпапе да подигне христијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве ре |
одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима победу одржати, с |
а је својим листима сјенку начинила, да христијанству зрак сунца не продре.{S} Једрене је корен |
тиву воље највишега — није раван добром христијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта д |
ам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb n="538" |
у што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од |
пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испр |
вода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, мирал |
би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> <p>Ф |
еспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица Милиц |
ербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман христјанства.</p> <pb n="433" /> <p>У разапетом чадору |
т он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у нево |
Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, о |
да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим |
на, на којима су урезана дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је б |
мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмови бић |
аше.</p> <p>— Дакле, најмилије јагње из Христова стада вуци ће однети? — запита жалостиво патри |
ом постављена, о челу виси велика икона Христово распетије, што је Стеван из Цариграда донео.{S |
утра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце изгубити.{S} Но послушајте још посл |
на прси крст, мученички знак распетија Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То ј |
је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, |
уву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот рече:</p> < |
ти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку православни Србљи слушали.{S} Од српске |
лози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци |
м добро живјели, у онакој љубави какову Христос препоручује; није било међу њима никакви’ сплет |
цима против Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријате |
е паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше.</p> |
и то докучити да српским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је |
вати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против |
на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави с |
да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанск |
се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан вид |
среће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да |
хад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Радосава калуђерске |
српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харалампије.</p> <p>— Ј |
није турски паша, канда снева, канда је хришћанин, па исповеда терет душе своје.</p> <p>Исповес |
ивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на ње |
твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па |
он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде пот |
светити се.{S} Па јошт где су заробљена хришћанска деца, која се силом турче?</p> <p>Једно јутр |
о поткрепимо, истераћемо ту поганију са хришћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све |
ни победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца Стев |
а ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бит |
у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити |
и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мо |
арском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанско робље сам искупљивао, и испод руке свом зави |
} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме ро |
град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котв |
ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је д |
{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од |
ћах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћанства против Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се и |
евана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народа.</p> <p>Краљ прими к |
и ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур |
ролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да га сп |
м именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издаје |
проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме ј |
цима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим |
уше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— |
>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити. |
стиже у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десн |
теде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} |
помоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је ис |
и који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки с |
м до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом си |
и.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да |
м понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Х |
} Код господара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада с |
и се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="245" /> патријарха и Новака дуже задржати, |
новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога т |
се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је |
над турским царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Му |
ао год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог човека који је доста му |
ода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{ |
<pb n="318" /> оженити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, п |
јим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то би се ве |
му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим |
јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над неким грчким странама го |
ске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије бил |
о предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код себе кога цео н |
рану претворила истом онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било |
м жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Мил |
гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на с |
савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{ |
риповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n="318" /> оженити, или како су ме хтели код Т |
ље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правити, и <pb n="281" /> тим себе узвисити |
ице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време када је вели |
5" /> <p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није би |
пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-па |
калуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао |
ли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер |
рха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле. |
рат није допадао, младић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весеља |
</p> <pb n="241" /> <p>— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на други св |
ове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести |
ше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако |
ткупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске рук |
, здрава читава.{S} Царевић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — р |
ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве б |
дној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка с |
није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот |
еонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осље |
ндар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко |
је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонити, и души својој у св |
ћи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лаз |
трани, како опет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Је |
у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник |
пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај |
важнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онда би д |
ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи |
ако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли би Краљевића |
а отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, не |
још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије у |
у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретн |
читања прама слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно |
, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја с |
е толико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p> |
ти ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови |
ог зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други |
ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао. |
-паша.</p> <p>Харалампије канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да |
и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије поведе јед |
} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У поче |
ће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да |
а више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар био у |
нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли |
>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан |
бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом својом копље.</l> <l>Љ |
мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Ма |
зрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руков |
а си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину да му |
хваћеним Бајазитом, победитељем Мађара, худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> < |
мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане |
моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јере |
а никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним часовима једн |
ирно почивају, ван манастира, код једне хумке, једно покрај другог закопани, а урезане плоче ће |
још једну реч прословити.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старо |
диш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> < |
азит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Ка |
т до двадесет година, које као једемске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним <pb n="32 |
код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, странпутицом продре д |
ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војвод |
л’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша |
д још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жиг |
је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трап |
х војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро и |
доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци |
ени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је сво благ |
ци.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ ужасан, остављају и пљачку и жив |
сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турск |
ва чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био је |
шт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином бимбашом отк |
ува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе |
емљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кн |
474" /> <p>Радосав све исприча, како су хусари напали, све злоставили, харали, како су после аз |
идано.</p> <p>Ферхад му исприча како су хусари на манастир навалили, Турке истисли, манастир по |
купује све отете црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И |
та посла у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прођ |
да накнадиш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште туге |
>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролив |
} Побожни калуђери клечећи моле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркв |
аније, негдашњи Стеванов телохранитељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји х |
а и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда |
е горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед војске</l> <l |
>Јеремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p |
ти неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, н |
им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Ву |
готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа |
и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу хладан, једном реч |
’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу |
теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бра |
ати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хиленд |
ва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић |
лови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и прија |
нима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори |
чких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи |
p> <p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад ј |
p>У Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама где се ца |
ивљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лаз |
против Вукашина, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као |
Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех |
ац Леонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{ |
> <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но јо |
} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да |
радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљанов |
ите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p |
Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од |
и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к |
на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад п |
у да се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; |
силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l |
царство?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез- |
угог произилазило.{S} Царица, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ |
као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зе |
био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем наз |
узданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отса |
итке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ангор |
е било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а кр |
, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пр |
де један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је о |
царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајазиту — ре |
p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да |
гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за |
p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју матер детињским љубопитством.</p> < |
ш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега |
о врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да |
оји је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да т |
у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га подбада против Мурата, да |
S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И М |
ма Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим б |
.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто ј |
л је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје |
stone unit="subSection" /> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једр |
нде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене пот |
круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика сна |
.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио б |
ци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према |
р за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, |
ше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Кот |
да да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и установљеног с |
а свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли |
.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војско |
кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све |
де, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било н |
ивој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац ми ј |
ићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бе |
есрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="3 |
<l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали |
l>Па прослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а |
је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом |
шке вароши, стојаше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха ору |
дан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разн |
ашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љ |
оље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као приврем |
е то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје пам |
ти одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први поса |
оме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S |
упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Милица, истина, |
треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315" /> но к |
одице.</p> <p>Призрен је био престоница цара Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Н |
црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи |
ци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе у |
опало са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, |
77" /> војске, поклон силног алеманског цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стевану.</p> <p> |
опорочавати, јер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, |
је била свадба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дакле није нико веселио друштво?</p> <p>Је |
анити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — |
народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт младо било, и да се већ В |
јводе Душановог, који је после убијеног цара Уроша себе за краља српског прогласио.{S} Он је с |
јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног цара,</l> <l>Док је свјета, докле српство живи!</l> <l> |
неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ |
за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турака војевати могу — рече Новак, мало за |
е томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син |
ћ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и у |
за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ д |
не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>Пос |
само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке сав |
ога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у њег |
ар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— |
н велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Ме |
ами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече шт |
ер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но |
усна прама царици.{S} Особито откако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа завладала да |
завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом завладао |
те наздрави царици:</p> <p>— За здравље цара, царице, и целе царске породице; мир и благослов с |
> и јадиковање.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, п |
овак је био највећи приврженик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} |
е то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, |
пет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког у |
и приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, ка |
весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана |
атријарх пећки, Новак, старији саветник цара Лазара, Новаков син Светислав, са својима млађима |
и.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> |
ангелије, у самом драгом камењу, поклон цара Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему |
г Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душано |
до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, к |
евет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још ду |
, који већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко К |
наутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} Они су |
у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у |
је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које умало што није |
ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара не |
>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војвод |
траг моји српски соколови!</l> <l>Грчки царе милост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јун |
овори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над султанима, сунце од истока, које ника |
ни разно оружје, сабље српских краљева, царева и јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је вел |
рити може. ’Де су двори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле св |
{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, д |
.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан ј |
="538" /> у Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се црква умири од че |
ладог књажевића Вука, здрава читава.{S} Царевић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се |
осталима јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и жал |
о пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са својом дружином седне и поткрепив се са |
ло.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, |
и су и шта гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за |
ћ је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већ |
<p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — рече Милица.</p> <p>— |
иштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ |
мана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а о |
али војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војево |
гли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна |
</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говор |
Вјерна оста српскоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски коњ |
твеног предела. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошаст |
ом и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарск |
{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчекивали су |
Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, т |
S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из осве |
на Христово распетије, што је Стеван из Цариграда донео.{S} До распетија је икона Богородице из |
х већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав ст |
сне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Беог |
е стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са |
ма гледаше како српско царство пада.{S} Цариградски великаши шурују са лацманима у Риму, тргују |
рке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свје |
се како да буду отпадници.{S} Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне |
Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа против града.</l |
ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских постидети.</p> <p>И за кратко време ти дво |
мо коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанова властела |
а живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно |
атити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду затворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђу |
рати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="3 |
к се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду с |
астав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаштв |
га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у |
рижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа ве |
живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{ |
граду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господари красне домове и летње пал |
амним бјегством, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зо |
ни.{S} То је био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви |
кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ располо |
војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Милица, истина, нема друге војске, али има мој о |
одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне |
ранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, царица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама |
ли, и својом крвљу широко поље квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је бр |
тке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" /> опријатељи, Бајаз |
м народом после косовске битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размири |
то, да српски народ сада нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет |
дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, желећи гостима добр |
и.{S} И они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, изгубила је пред њима полу с |
да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи п |
спремили су се на подворење царици.{S} Царица их је такође спремна примила.{S} У једној велико |
е ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек ш |
то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не од |
је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Пет |
ла, једно је из другог произилазило.{S} Царица, откако је цар на Косову, у свему је била мало н |
нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, опет се у двор |
p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — од |
у ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један очен |
на дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи у |
мо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољна? — запита патријарх.</p> <p>— Ја |
булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само |
женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ |
осланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> < |
ића.</p> <p>Русна је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору |
ислиш на Бранковића и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та да — одговори Драгаш.</p> <p>— Но В |
м.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица намерава, није се одма’ разабрати могао.</p> <p> |
нио, — тако су млоги мислили.{S} Милица царица има синове, али нема војске да им противу власто |
рема Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покр |
ју забуну, са полувеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.</p> <p>М |
осле обичног међусобног поздрава [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него п |
овори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов привременом пра |
рске паше рахатлују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и буле |
народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди ко |
ковића покорити.</p> <p>— Турчин — рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да н |
стјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— |
еци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у разним ратови |
вију страна нападајем прети? — одговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> |
<p>— Ја нисам томе противна — одговори царица.</p> <p>Овако се патријарх с царицом договарао, |
заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красном Милевом, |
едстављало јој се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње мисли умножаваше се.</p> <p>Пре |
тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л |
на гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="245" /> патријарха и Новака ду |
вала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију заплаш |
раг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, |
а овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити. |
мало духом клоне.</p> <pb n="265" /> <p>Царица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Царица је чекала Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, |
ом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе |
све је једно од другог зазирало.</p> <p>Царица са својом породицом; патријарх са калуђери и Нов |
тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с б |
к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши свог младог сина Вука, рече:</p> <p>— |
ења да одма’ са народом управља?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је би |
драви царици:</p> <p>— За здравље цара, царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — |
ци је говорила:</p> <p>— Истина, светла царице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет плем |
тријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, поглед баци на место гд |
ењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слободног израза даје |
</p> <p>— Добру срећу донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог књажевића Вука, здрава |
, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то |
S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с |
и јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословат |
p> <p>Петошко је оставио изненада дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, |
се покуша примирје између Бранковића и царице, поред султановог посредовања.</p> <p>Ђурађ и ос |
њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би теб |
о у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, кој |
дворјанку за прво придворно лице покрај царице, јер ју је особито уважавао због њене наклоности |
не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили |
е царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини |
ену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила:</p> <p>— Истина, светла царице, ниј |
но прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара нестало; међу њима је |
се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Цари |
арх и Новак спремили су се на подворење царици.{S} Царица их је такође спремна примила.{S} У је |
еданпут патријарх узме чашу те наздрави царици:</p> <p>— За здравље цара, царице, и целе царске |
урчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако с |
о као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без |
девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на |
слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица м |
ољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</p> <p |
евачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био ос |
отјети дијете, мило дијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, те |
већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутних д |
би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собом на две стране |
.{S} Свети патријарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матером, нека привремено управљају.</p> |
ићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; св |
ори царица.</p> <p>Овако се патријарх с царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, до |
Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, премда им је цар покојн |
му противна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p> <p>— |
ој дворјанској дужности измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца јо |
буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им |
шла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све гов |
Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом у почетку гладила |
ти.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби или |
требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, но |
т разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.< |
S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазиту, и обрече |
д треба само војску оставшу поткрепити, царичине приврженике умалити, па одма’ са Турцима прими |
> <p>— То је опет толико, као пријатеље царичине истерати да се непријатељи угњезде.{S} Светла |
војом финоћом у почетку гладила је речи царичине, но мало после, следећи својој страсти, изрекл |
Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому |
Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власти, него се непријатељски прама нас стави |
оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</ |
а силити.{S} Млоги су вуковци прешли на царичину страну особито од старији’ војвода, који су се |
?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, |
и је сам Призрен опасности изложен био, царска породица, по налогу Лазара, своје сигурности рад |
изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико богатство виде |
на је била прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откри |
рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од ц |
већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње време што бива код млог |
— Право има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је им |
<p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио н |
целог његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова |
во, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за царе |
е краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би д |
{S} У свом личном значају нема ништа од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?< |
ђа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба к |
свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад ми |
што му као једном великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том с |
p> <p>— За здравље цара, царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — затим се отпој |
о пространо зданије, било је прибежиште царске породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ |
па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице закључи, <pb n="217" /> но |
рижној души Миличиној, и тадашњем стању царске породице.</p> <p>Призрен је био престоница цара |
јводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас |
е терете сносити није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак н |
, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспо |
нат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искуса |
/p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место царског имена деспотско носити допустили, иако је Марко |
вор у Крушевцу није носио на себи печат царског великољепија, но одговарао је брижној души Мили |
а бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, породици, принети се има.{S} Од |
срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанско роб |
Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је само разн |
арица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бра |
рошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском двору, проводио је своје последње дане, а због |
тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p |
остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, кој |
з падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су вел |
/p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали су се гости |
пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А |
а и у свим другим приликама искусила си царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разним |
гме, волијем овде умрети, него оставити царску породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црве |
p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој примљен је добро |
импапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемач |
чинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, к |
ук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар |
тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као св |
заром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, ко |
ластела отела се.{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојев |
арод.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гл |
ра, који није ни сам по праву насљедија царство задобио, породица Гребљановића насљедије изгуби |
сларима све је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђ |
ајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Милица умре.{S} Стеван |
Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика између <pb n="451" /> Петош |
уде слободно говорити, пеки, морали сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефе |
о бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала бо |
му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се |
Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну при |
роду треба да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њи |
у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновило, па се и различне шале проводе.</p> <p |
аки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непријатеље био побједио; |
д Турака и да успоставимо опет Душаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, душману душма |
гладних горских вукова.</p> <p>Душаново царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајниј |
много трошиш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} |
цу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатанина спрема за судни д |
очне.</p> <pb n="411" /> <p>— Та српско царство одавна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам |
прекрштеним рукама гледаше како српско царство пада.{S} Цариградски великаши шурују са лацмани |
ву</l> <l> И зашт’ смањка славно српско царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко,</l> < |
отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад зем |
целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у својој ј |
ећу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде ца |
остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар за царом, с |
двргне Лазару, који је српско обновљено царство утемељавати почео?</p> <p>Има људи који велики |
а небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n="327" /> разори.{S} Милица и Мара шиљу си |
а.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то |
.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Визант |
.{S} Бура се велика подигла над турским царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} |
ли, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ ритара, против Татара ил’ Тура |
/> Петошка и Ферхад-паше!{S} У српском царству Петошко српска луда, у турском царству паметан |
царству Петошко српска луда, у турском царству паметан турски паша.{S} И док је српски народ с |
шћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ онда велик |
ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви |
удемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки н |
} Што се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити |
Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у случају његове смрти све у реду бу |
о узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} |
в, али његово властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске |
као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Каралампогли, први савјетник на дивану код |
је хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши с |
Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов |
и тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Та |
аци да створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ће |
ске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па |
ле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег му |
> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је неб |
ог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави и ви |
ећ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и мо |
арод несретан, његова срећа код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} |
јским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и |
срећнија.</p> <p>У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и бо |
у пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у |
су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, ка |
реди празно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ с |
сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица ми |
славне изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нек |
ћи виногради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава човека у земни рај |
д су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки |
не политике постала.</p> <p>Милевино са цвећем забављање и Миличин са Русном разговор прекинут |
ш горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p |
ако разговарала, забављала се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка.{S} Стаса |
за се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто оп |
зрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете |
аштованом, колико различити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију и сваког |
кире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варн |
к, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Так |
у кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у |
, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког с |
к избацује камење као глава из гвоздене цеви.</p> <pb n="432" /> <p>Потресе се кула у Голупцу, |
и се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају оба замишљ |
т, патријарх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара |
мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба |
е.{S} Недељом и празником после вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке п |
била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинског мермера, сребра и злата.{S} Свето ева |
е мисли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, ка |
— Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идем |
о чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изос |
зиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хи |
ци:</p> <p>— За здравље цара, царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — затим се |
дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут опет турски посланик |
<hi>прави светац, прости</hi>... за њим целива Јерина и доглавници присутне свите.</p> <p>Сад к |
о додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ |
.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се тек |
нда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, каквог мо |
чино право другоме уступити и себе пред целим светом као какова кукавица показати.{S} Но све ми |
После ове пјесме јуначко чувство обузме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила.</p> < |
ену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар |
да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута показивао се као прави турски паша прам Хара |
товати се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам |
честитост и смиреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаб |
том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе |
о је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> < |
о су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени ј |
ури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Ми |
.{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао све |
а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и ду |
ло деспотово остало је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија прекрштене, лице јошт и са |
рке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Ср |
бог његови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није био луд као |
што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске нат |
вори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао |
/p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтија |
евом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На јед |
није се одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосн |
а неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност границу полаже.{S} Ја х |
красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирисом удовољавају.{S} |
м Србима на путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним у |
пита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш |
пут отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јак |
ао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Ма |
видом, као да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ |
а.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јо |
авника, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да с |
живати има.{S} Јест, Јеремија потражива цену Голупца.</p> <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, ди |
да право и првенство наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше п |
ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, он |
да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не |
су требали такова јунака код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима као |
би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, једанпут хтед |
и неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је |
великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бранковића |
у своме, премећали су својим мненијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан |
ера дворског живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као г |
видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као о |
и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у њего |
иса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске битке умро, |
оле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут ја |
која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама |
договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђ |
се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надува |
има и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одгов |
рбину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде св |
им да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p |
е и повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, |
био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} П |
ељима, остави спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли на |
но пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запр |
мо ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} |
но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, |
ена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић. |
и, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на |
да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљ |
потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну |
један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, што сте обоји |
ваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим |
крса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозвати Грм |
но доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу Турци. |
рцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли |
ле, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не гине узалу |
и и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Б |
дама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У граду мађарск |
вима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цец |
е к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распушт |
пова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, делија-девојка, за великим топом |
оље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је све текло, и како деспот мис |
хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву |
оји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.< |
рпске велможе, које су домовину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад |
о зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу задану ријеч, која |
т је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, кад је он ио |
пак, приметише куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног поклона од старији’.</p> < |
боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јав |
следњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бранковића уважава |
м за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који је као син |
ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнег |
е ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако |
ише је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљеди |
у треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у |
та ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десетоле |
аква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљи |
чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану |
с је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасв |
био српског народа достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, ника |
ољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени |
овао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да зн |
им време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Харалампије |
ом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, и |
челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек с |
ште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали војвод |
ребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Гол |
л’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— |
иљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јерем |
је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет |
аго ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије мора новац п |
лико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме |
и, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни н |
p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац |
удиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</ |
> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота |
аш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као |
јечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, |
му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, н |
а.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв теч |
д ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — викали су подсмешљивим гласом несташн |
се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих војника крај воде, |
дицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особ |
p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар другог служитеља.</p> <p>— Бре, |
м једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав зна сва |
е општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи |
су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и по |
расиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му н |
егне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љу |
и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млог |
ена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да |
алила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произвело. |
>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђера држала, који је ма |
ли су о <pb n="259" /> ноћашњој незгоди црвеног калуђера, на које је после смех сљедовао.</p> < |
ко муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступ |
а, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, црква великим сребрним кандилама осветљена, виде се див |
цркви служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима |
376" /> тужно појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци |
а у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинског ме |
ољетним дрвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Н |
ру Немањића крви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у |
равде за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S} Нема поштовања прам својој |
ј царевини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, |
дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита |
овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке к |
жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду |
асије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од с |
већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православне изгубише се у млоштву џамија као цвећ |
ве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке.</p> <p> |
ајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спас |
е виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна околина украшава манастир |
ту светињу ногом ступити.</p> <p>После цркве скупише се у двору, у једној дворани војводе код |
ати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а |
је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадор |
ту и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то изреч |
Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ћ |
дузећ’ма потпомагати снагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душма |
светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у |
је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у цр |
ле свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Један сл |
Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.</p> |
у наложи да испод руке купује све отете црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до |
у харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав |
b n="470" /> им прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђер |
растос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква дупком пун |
их калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане на |
ао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно са |
рба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гласо |
као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва |
за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као крти |
, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она вра |
и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем гор |
крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече |
а од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са к |
па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац |
што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако наре |
је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет |
ати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота |
досав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда |
о добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је из |
нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна еванћелија и разн |
које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики |
ет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу да ви |
ву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они који |
.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина уте |
пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} При |
утку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ф |
S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ |
ника нема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се противи ране, убијају |
д турском ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душано |
су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђери моловали, па светитељи тек што н |
Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспо |
ветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз |
рњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још в |
на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којо |
ки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек |
смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, а при том |
у чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом ње |
ени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Харалампије тре |
> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде |
пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, |
ведник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља |
је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, |
воту!</p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, ба |
ачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушине.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
и бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лоз |
деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештају се војвод |
ачу и ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који |
за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отво |
је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи |
ји су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад |
ом погледу, дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена пој |
јност.</p> <pb n="362" /> <p>Силно јато црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, па се |
стрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му |
са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио к |
х дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту |
је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом постављена, о челу виси ве |
отовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је |
ог долама увек од драгог камења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, |
ветлост одају.{S} Обучена у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак златан појас показ |
есеџију због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре |
сав састав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јунач |
је остављала, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала калуђера |
видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела |
из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак златан |
едно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, |
остави спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао н |
езане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им |
по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског мора;</l> |
калуђери.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђаконије, |
ских краљева, царева и јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покривен |
звати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је к |
ађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне која је св |
виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не |
босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ сами Тур |
но што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског народа.{S} |
црном челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, |
ву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, и |
p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Христо |
среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блиста |
не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ће повратак војс |
спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме крас |
евану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да |
цније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали су као какви духови по земљи, и |
сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје |
почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у с |
а и сталежа, које су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело |
аука, честитост и смиреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља |
д народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душев |
љивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу о |
ам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} |
у попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће |
је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пута јако умо |
ом из манастира довели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, |
етови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин |
харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима доведене су у харе |
ануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има их силом отет |
ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честит |
ћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и |
} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па |
у и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду о |
или обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним чадором још држе |
ауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће |
звишенијем месту, на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} |
се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула трај |
от ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Об |
они, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његовом пре |
ан се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је архимандри |
ад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и |
кићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Десп |
волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> |
који са сејмени Харалампија до његовог чадора допрати.</p> <p>Харалампије легне и заспи.</p> < |
дем ал’ ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, мало |
едај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се гла |
коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као ро |
Харалампије отпраћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и |
лавини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, |
а главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бо |
оштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p> <pb n="515" /> |
бије.{S} Пред главином пољана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачин |
и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске. |
p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрк |
су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> < |
поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задо |
чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним чадором још држе док султан прослови.</p> <p>— Тко си, |
ши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Х |
варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклиса |
ства.</p> <pb n="433" /> <p>У разапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-па |
се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и |
SRP18590_C2.22"> <head>XXII</head> <p>У чадору Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p> |
п тек из призора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце |
е од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега т |
упусти Приштина са окружним предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и |
а ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} |
да преко три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи његово пријатељство.{S} |
осте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци |
еме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Ис |
о тридесет девојака поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све |
Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <milestone uni |
<p>Шта ради Ђурађ у Гургусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, освету смишља.</p> <p>Његова гордост је |
авио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајно улака да ј |
p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> < |
ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнак |
к отворен, лаки опанци са танким, преко чарапа унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благ |
украса, обична струка, узане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, племенитог изра |
бије.{S} Они пошљу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част ост |
овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S} Кајицо, преметни, |
и.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> |
начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је неш |
кају номадичне народе, који си час овде час онде домовине тражу, одавде се разносила сила и сла |
ико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, његова побратимска |
благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у п |
а прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све н |
е достојанствено деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јере |
сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У |
ју, раштркају номадичне народе, који си час овде час онде домовине тражу, одавде се разносила с |
последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Б |
уром усколебано море, проклињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је љу |
ост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367" /> <p |
сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар |
.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, први пут је у свом животу осетио |
и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је остави |
да се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да пр |
т Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанова властела отела се.{S} Од |
гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p> |
не је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господарства јер женс |
у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва |
а и покаже.</p> <pb n="486" /> <p>— Ево часна крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пра |
у немају места они који су издали род и часни крст.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
аспећа Спаситељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије |
се [с] Облачином Радом, примао градске часнике, који су му на поклоњење дошли, питао је за здр |
Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спа |
адо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци на |
лио нити кога оклеветавао.{S} У празним часовима једни су децу, младеж поучавали, други су писа |
ину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје судбе верно држати |
.</p> <p>Улак уђе, поклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господа |
са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочек |
, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, честити |
ђе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш он |
за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уз |
декоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> |
противу Босне и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ посл |
красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзел |
губила, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, и |
на мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће |
ао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог народа, повуче се к Морави |
лу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као |
тих јела човек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и до |
жавну владу себи присваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смр |
поступак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа није се могла доби |
чини га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису мировали.{ |
а, таковим начином, да једну опредељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало д |
о осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Н |
Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова пород |
ападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит |
ама чинио.{S} Мој отац држао је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар |
ело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину |
p>Тамерлан са татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Ми |
ме ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, |
ирчетом, и узме у руке кормило слободне части Србије.</p> <pb n="332" /> <p>Нов ред је заводио |
грабљивост, <pb n="532" /> непоштовање части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити д |
вршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије |
места, каогод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обеда старији мало у шетњу и р |
разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; кад већ |
.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо |
уклим гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, |
витом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот, српск |
танак Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и |
} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Харалампиј |
ју и бимбашу, продере се <pb n="462" /> чауш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби |
нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стане.{S} |
ц, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда бла |
удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог вези |
Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.< |
ри руку у шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе на кољено султану.{S} С |
дити и причестити.</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.< |
празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог чадора до |
било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спом |
друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријат |
шатором са Краљевићем поред пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким М |
разговараше, донде се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све |
{S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; би |
атеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је ко |
код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су |
руги отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у |
бе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је |
својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју |
аља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцни |
о гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошк |
ледао.</p> <p>Наједанпут патријарх узме чашу те наздрави царици:</p> <p>— За здравље цара, цари |
пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по старинском српском обичају.{S} Он је |
му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер |
од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда |
ити.</p> <p>После ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p> |
на пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у р |
с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли во |
зусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам ј |
морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с |
међу обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и препра |
да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори |
мају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало |
’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> |
> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, п |
ст, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.< |
било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каого |
ише људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или владиком постану, |
аде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико тренутака зами |
светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, који ј |
от изрече, на Леонтија озбиљно погледи, чека одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но јошт христијанст |
добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а |
и.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариг |
Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем све што га окружује, см |
.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута |
м својим обасјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи |
и, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван с |
кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и |
ић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад |
бац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови.</p> <p>Улак прави селам, погибн |
} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње |
упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла два к |
причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је |
руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на |
ници, ’де опет своје српске приврженике чека који му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат м |
/p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо. |
тац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељств |
ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и |
а!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час |
мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео мој |
војске.</p> <p>Деспот у великој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, како достоји деспоту, |
и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне |
ћ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе |
и свог стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак |
имо.</p> <p>У трапезарији све их готово чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у трапезариј |
е му говор незадовољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме још преслушао — продужи лукави Харалампи |
шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p |
бувени, чекају спремни док зора заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гривним јастучић |
на рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, чекају спремни док зора заруди, чекају Јеремију.</p> <p |
д у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место царског |
љен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мр |
ајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb n="480" /> <p>Бимбаша гледи, слуш |
једнако шаље гласове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које с |
>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S |
ко ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Н |
ионако слабоговорљиви, мучали су, једва чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћ |
и, по реду дворском, издалека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је ме |
астир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и моје невоље.{S} Но напосљетк |
дећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут оп |
, променила се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, |
stone unit="subSection" /> <p>Царица је чекала Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала се |
.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе че |
еравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} |
и; то су били господски синови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, |
епили, на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остал |
ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, п |
ујеш како са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са |
рављаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут |
адовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, први пут је у свом животу |
од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба д |
је у помешаном чувству радости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</ |
<p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ цариц |
А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.< |
и, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред непријатеља по |
е започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом рату са |
како друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора |
уди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пр |
</p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре з |
ече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало по |
Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни кора |
т, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати, малочас док се путници прашине отресу, ту ћеду |
ећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђа |
е, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Ду |
ин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и |
иде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p> |
води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владик |
272" /> показујуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парал |
ана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно м |
и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и |
а се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити м |
ом челенком, на које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма |
антије долама, на глави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказу |
, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се са челенком спаја, тр |
тена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици |
На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам во |
ножа.</p> <p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече |
исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш |
ак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Н |
ијарха бацио.{S} После толике несреће и челични Новак мало духом клоне.</p> <pb n="265" /> <p>Ц |
е, велики војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> |
војника; а са војводом Радићем, великим челником, путује и чини наредбе да се народ пожури за з |
на њему изражена божанствена питомост, чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле |
лшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да |
на озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено показив |
ушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петош |
ај старијих услуга новом увенчаће своје чело.</p> <p>Харалампије од стиха преда се тој задаћи.< |
зују.</p> <p>И самом Јеремији набора се чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ће у |
а у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар |
ш горе, јер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тр |
им са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султ |
какав диван делија, каква глава, какво чело, какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Ца |
би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке тр |
је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у |
облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дво |
и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна |
а војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по ре |
у ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, пад |
ла, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу |
м чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, |
оћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} |
народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда на |
Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану н |
ихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наок |
а, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима |
седа пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу |
ини, канда је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Христово распетије, што је Стева |
стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Х |
паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и в |
аседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је бил |
ане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и деспот |
цима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање све с |
е очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јур |
о Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бриг |
ага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариград |
сподари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви |
а, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земље начиниће |
Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жи |
одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не мог |
.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега дес |
pb n="363" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенс |
мо да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</ |
дмах <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поздр |
а дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све |
по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се |
ђ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ ње |
бину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда да се |
а мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси л |
био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу ст |
дара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском поглед |
, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у |
аши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, |
Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинут |
његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан |
рка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И ди |
двећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражен |
имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’м |
није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доброт |
ве то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није му допуштала да отрпи од будале так |
тари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле |
Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Д |
p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео је говорити, но скоро се о |
одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и ув |
олико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове поро |
S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти |
на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рј |
мо да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеј |
ребао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели |
/p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси м |
о дивни синци вредних родитеља, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли преда |
S} Долазе му посланици са свију страна, честитају му деспотство, и траже пријатељство његово.{S |
красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредн |
ити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та |
ет, добро пије, добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто м |
та Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, |
сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је право, — прослови громким гласом |
ене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам |
да.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентиј |
ино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има |
ски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада |
глади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голуб |
у вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Је |
пца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти б |
вјетиња није оскврњена.{S} Што спомену, честити деспоте, да Харалампија и војводе од српске рук |
ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у др |
> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је м |
рским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да |
римати — рече љутито Јеремија.</p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се |
ијин дар употребићу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Харалампије, очи му |
али.</p> <p>Јеремија одговара.</p> <p>— Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспо |
се узбудило старо среброљубље.</p> <p>— Честити пашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек |
ће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Гол |
Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не зн |
поштовањем и прослови српски:</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, ту |
права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио шт |
— Да, Јеремија, њега овде на свјетовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови. |
о, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању |
ара народ к себи дошавши само је једног честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком см |
тој Гори као пустиник провео.{S} Наука, честитост и смиреност беху главне црте целог његовог жи |
био.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш |
већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље излазила, кад замало ал’ она са притвор |
давде конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, која се са дворјанским девојкама заб |
оја је, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје остављала, примјетила је да се нешт |
о.</p> <p>Ферхад-паша, у име султаново, често је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи |
е љубави увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div |
кових примјера дворског живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Р |
ику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази овамо |
ео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове под |
трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности његовој рекао би да је ц |
се такови потурчењака одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт не |
о.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније када се српска |
ава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно с |
је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светисла |
ести дао.{S} Поред све телесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред |
о да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војно |
месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} |
ам пуно султаново поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим метежима |
је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бит |
е не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да мо |
своје доба дворске сплетке Харалампију често откривала, па временом срећа је до садашњег стања |
сподар страда од пуног стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њ |
ова брада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, |
Коње доводе; оружани момци, мала пратња четворице спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на к |
ко остане, да над српским народом троје четворо владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати |
ирок врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуби велики, |
рашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту риб |
луша Милицу, други Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Ни |
красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прст |
дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Заповедник града |
, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне у другој дворани, у којој су насл |
на устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у дру |
мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; и |
најоштрију кази извршити, расећи па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p |
одара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, други Ма |
ју још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју |
вуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко просло |
алампији, ипак није се прам овом између четири ока као такав <pb n="427" /> понашао, него као б |
аше против деспота.{S} Морао је једнако четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Ње |
кобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, преламају се, бродови крше се, балв |
анаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у |
се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бро |
на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n="392" /> заиру војсци.{S |
S} Лошонција прође на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.</p> |
први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава |
о читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог лица и погледа.{S} Мла |
оте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491" /> па кад дође земан |
вјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и рим |
ко су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској пат |
<pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Ту |
то сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов |
лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину |
почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади< |
је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> <pb |
јети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ј |
Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за с |
споштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је било крас |
и двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити |
не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је |
налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти |
рску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија |
ло да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једн |
моћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа од |
<p>Народ се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља п |
исоки Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ с |
ужи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене пород |
у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без С |
Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело |
иљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прођ |
акова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра |
{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, |
задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју д |
ице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> <p>Пат |
ги турски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло |
одбијају од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мир |
</p> <p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У једној дворани намештена трпеза |
ремију и Јаблановића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда ју |
тали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је ман |
е веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке претрпео за ч |
х потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{S} Који што приноси Смедер |
арици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, за |
тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што |
сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> < |
ам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече за |
се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлости |
<p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осу |
ма шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изл |
ду добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n="450" |
Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бриг |
ом речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласка |
улама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} |
га могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се о |
сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем |
рцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељс |
аше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде |
о, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго |
ени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега |
пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало в |
агаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</p> <p> |
приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{S} Покушава нападаје са слаби |
дом Радићем, великим челником, путује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да |
еди пријечешће које чиста душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јуначини вој |
његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљу |
јатељство са оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато К |
урству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе вл |
ио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb n="27 |
штеним ногама.{S} Харалампије тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекр |
не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите р |
ећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира у мед ка |
сим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће. |
је.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb n="386" /> |
и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јер |
друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном зл |
требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правит |
ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говор |
реметале.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени |
ко му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасл |
вору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као |
Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ос |
је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са с |
{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и п |
ежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, најпаметније држимо, да их држим |
шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да |
да владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> није кадро било н |
год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећу част српске земље, |
траг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам |
Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се мог |
му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пу |
промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије зап |
поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац д |
} Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n="370" /> и д |
ем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке млад |
ане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па |
етислава и Милеву којима се најсмешнији чинио.</p> <p>Премда старији нису дали на себи приметит |
оупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи:</p> <p>— Чудо шт |
е земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица царица има си |
тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јерем |
би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати града.</p> < |
аљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблановић.</p> <p>Јеремија мисли се.< |
јника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га пат |
pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут |
е, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма |
ом једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, мож |
{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, |
.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590 |
ажара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви ст |
ар свеколиком српском народу могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја |
није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је би |
игмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради |
>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У савету |
ова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече деспот.</p> |
ицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бр |
ше амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.</p> <p>— Сад нам н |
турчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, по |
мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замер |
е чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо |
итељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душм |
с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу. |
ја тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље би |
ас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се нем |
а нећу на српску земљу никакве нападаје чинити донде док не покушам да ли се може што у миру уч |
цима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима |
ли су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су м |
смо свршили накратко најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>П |
од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш |
ео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је |
ом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је |
лушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који је ве |
ом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што |
— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужи |
како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљски промера све прилике и неприлике.</p> |
је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Тур |
ав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу |
том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетв |
пству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.< |
ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онд |
p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом мес |
<p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша |
{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S |
и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује |
</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>О |
и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-п |
нио?</p> <p>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, борио се |
>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по |
олупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с ма |
— а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба за |
е љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, во |
о ти деснице побратимске, кад поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и |
о задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње чинише се такођер расположене.{S} Млађи, када видеше ст |
ти у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задовоље, в |
и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди |
т да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика |
е.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначк |
>Русна се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> <pb n="307" /> <p>— Мор |
е могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте си |
тоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај |
VI</head> <p>Леп летњи дан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плаветно, само над главом Беогр |
и није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вред |
и, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле |
олела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон бо |
жним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S |
ко кано посље исповједи пријечешће које чиста душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и |
телинског рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоње |
луђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја са |
на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харал |
>Ферхад прими причешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обали |
не мисли из главе, и да му срце постане чистим извором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ б |
м околу, код турског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је |
ге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријатељство признати, па |
је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум |
за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна с |
то крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а п |
етњи дан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плаветно, само над главом Београда вије се црн об |
ша замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору греха и зли дем |
предао, и ком се истинито посветио, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је ве |
а Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} Не |
киптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Ле |
дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунк |
ећ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је све и |
олуб је мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег орла, орао л |
љив се својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ с |
p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда та |
добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровен |
.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике |
овељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава м |
p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} |
писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, па чита.</p> <p>— Почекај мало.</p> <p>Јеремија мисли се.< |
аурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голупца са условима уписана је.</p> <p |
> <p>Улак се уклони.</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, пра |
ана о задушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св |
рати се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, <pb n="525" /> |
св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце необруча |
ућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори. |
рког сунца жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се |
Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост десп |
блачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака.{S} На <pb n="376" /> тужно пој |
довео сам младог књажевића Вука, здрава читава.{S} Царевић Стеван није хтео код мене остати, но |
тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја |
да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, који посл |
и за Харалампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> <p>Ферхад |
ју, коњи падају са коњаником, преко њих читави се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да |
није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом сна |
т побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота |
овести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити може, него |
ратити морала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у |
алостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n="526" /> <p>Деспот |
та мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ ј |
p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голупца са у |
кандила не угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђе |
спотовица познавала је нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га и |
на краће одбављало; искушеници радо су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро жи |
учати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласо |
ворио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-п |
нуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је |
х, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} |
аву.</p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њо |
RP18590_C1.6"> <head>VI</head> <p>Знаће читатељ где смо Милицу са њеном породицом оставили.{S} |
идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у једа |
е тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је пок |
имији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пан |
се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покај |
мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна |
<p>Леонтије у озбиљним мислима престаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несре |
висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви |
/p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну |
америм узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богословију наврат-нанос, само да постанем оно, |
к се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— |
, ја сам морао донде молитве велегласно читати и осушена моја уста водом влажити; постао сам ве |
н, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година |
ма има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерима да прк |
{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену туг |
десет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а |
бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај мо |
ало ту породицу оружати, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећ |
не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ |
мет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до гл |
ратњи Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на |
иле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро |
свагда може човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, |
егод на згодно место домамити, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда |
оред сијасет познатих и непознатих јела човек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињаваше н |
е побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, |
алуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљ |
ко куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, |
токе у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изр |
она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба |
олико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Паза |
не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били млади |
најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, |
јим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано властољу |
бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња има рог, друга |
а се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може |
да је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, |
драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ |
лите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, приста |
међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио м |
о, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поп |
’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — з |
уга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Ре |
дода Јаблановић.</p> <p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, |
p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p |
b n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на еп |
а је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама нам |
рат?</p> <p>Стевану дође један непознат човек, који му од непознатог Турчина донесе глас да се |
скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме ње |
м Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од |
ко цвеће и сва живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону узд |
ји био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ком се налаже, како писмо прими, да |
</p> <p>Обојици долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца. |
ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како б |
"406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још неколико оружника до |
.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што ви |
која су хтела да имају за луду онаковог човека који је доста мудар да си могу дати казати од та |
ен.</p> <p>Малочас, па пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину сре |
гинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом |
урци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} |
S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан ула |
спи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутр |
у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђ |
едемску капљицу пустити; он је створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот произво |
алост, каткад таково што случавало, што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се |
в окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне зем |
јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и род |
људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под јед |
} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Вас |
јим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанства.{S} Људе, кришћане Србе продају као робу.{S |
нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> |
у изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа |
ред светом вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} Једни партаје праве |
ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ног |
ћном постала.{S} Једно магновење отрује човеческо, особито младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све |
мо прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо <pb n="299" /> срце усхићавају, а не само љуб |
вештенички чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, које су себи противне неке ц |
ма истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чуј |
е не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, |
смо могли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S} Одав |
> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек и |
Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе с |
е шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, м |
ка дворана све у црнини, канда је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Христово рас |
је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блистајући п |
века и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемс |
створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, |
миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ |
господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> < |
и; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за |
S} Њега је Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} |
себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{ |
са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим ру |
ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> <p> |
орске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прв |
дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p> |
нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то пријатељство и то докучити да српским оружјем д |
" /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне околности, које су настати мор |
и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опрош |
бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и ево ти де |
ена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обит |
у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Ј |
више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је |
и у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију |
госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, л |
лу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат |
есетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, |
и измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, м |
седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у С |
пот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе |
њи Стеванов телохранитељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двор |
им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокоп |
ма, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то м |
од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да г |
} А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мор |
знао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— |
та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђе |
не кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господарства јер женске страст |
се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте кнежевиће, да какогод не замакну — рече Харалам |
има збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бранковића.</p> <p> |
Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспо |
на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се |
ар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Х |
упили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица и Мара постадоше турск |
{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнако чит |
Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим прсима леђа султанова.{S} Смедерево треба д |
="478" /> на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Та |
мај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни |
нако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад др |
налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за рук |
као Краљевић Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Афер |
вићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> <pb n= |
а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у турским рука |
у сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима мисли Јере |
њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несре |
а да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор |
преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не на |
" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати му тре |
јд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чува |
<p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи.</p> <p |
о капију против Мађарске, само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослов |
с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему |
ријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај красан приједељ, |
о познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле |
ћи да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, н |
{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су к |
, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљев |
ића важније је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој српској земљи. |
l> </quote> <p>После ове пјесме јуначко чувство обузме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију |
је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву |
и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој |
Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пријатељск |
утра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном чувству радости и страха чекао да види какови ће то гос |
.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мус |
арства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше |
т је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Десп |
еће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферх |
ма; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турски |
ејаше.{S} Доиста, отац Харалампије беше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати је |
у се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши чудеса својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S |
пост телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ств |
оче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће. |
а ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен би |
се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми см |
ао Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурс |
дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику наклоност, кад је, к |
јећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као |
ом положају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји има млого такових примј |
о те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де па |
Ферхад мери Харалампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чуди |
м па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је |
орала је обнажена Тамерлана служити.{S} Чудна среће промена.{S} Но Срби издржали су последње на |
ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судбе!</p> <p>Светислав у свом детинству |
е у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> < |
о у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му |
ом народном оделу, па у турском шатору, чудно је усред турског стана изгледао.{S} У глави му се |
при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Р |
о у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „ |
ад, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Ј |
гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудновате ствари, говори канда није турски паша, канда |
авидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године |
итивати младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су |
шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слоб |
p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери Харалампија.</p> <p>— |
Мало затим замишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Ву |
.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи с |
и, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у ста |
ар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код н |
боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љ |
ци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> |
ва које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и |
же лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није |
, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и то |
аком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи |
видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, како је добро Турч |
ише но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p> < |
страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косов |
уо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо се држ |
една је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} У |
ба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми |
која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе |
рај свију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог |
из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове |
али, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга п |
већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не доведе, |
еспот започе. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато |
рекне забуњеним гласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који |
са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратим |
обичају.{S} Он је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, |
езе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, о |
па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са одаб |
близу градских бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> < |
еспот Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту на |
сти погружено, деспотовица Јерина јеца, чује јако опште риданије, негдашњи Стеванов телохраните |
стити.</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферха |
оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’ |
калуђер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима |
поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су |
ш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, да л’ |
е у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала |
и живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампија носе, кида с |
чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће |
n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умно |
војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће |
и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу служитељима, остави спавајућег оца |
рпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај н |
ра чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издајицу.</p> < |
коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господа |
ада, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> |
идели.</p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може |
савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује новост дворску, силно се ражали; он је у свему са |
атио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица намерава, није се одма’ р |
{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Је |
ље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину му |
није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} |
е тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се |
ођа од слушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Свети |
а опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не |
-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда |
p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Пат |
p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, која |
а запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милев |
срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив га ску |
те, обасуто све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради шире мирисан вазд |
овину.</l> <l>Српска слава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчког |
дра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, де |
ала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — |
ану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаб |
помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ |
јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спу |
, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, |
то је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор? |
е, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ |
о није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p |
<p>— Не пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} |
; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Х |
тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до сам |
ш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене.</p> <pb n="455" /> <p> |
/p> <p>— Нема, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патрија |
и боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> |
ам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими роди |
па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо тво |
ратко је време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је |
ворити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, |
рком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила |
је.</p> <p>— Један мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, није до чекања, већ ид |
и оком поклисара, па прозбори.</p> <p>— Чујеш, робе, примам Голубац из руке Јеремије, коме даје |
ти.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу |
рбина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који ч |
ободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавни |
се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету |
"350" /> племенити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем |
Кајица.</p> <p>Деспот започе. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град См |
гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко |
рево.</p> <pb n="522" /> <p>Чују Турци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, н |
у очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу |
ује се весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ћ |
Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне |
чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — Леонтије.{S} Стражари |
обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Сад свје зн |
ставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да све шт |
е биће Смедерево.</p> <pb n="522" /> <p>Чују Турци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ К |
ан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту |
и.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да |
Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва ј |
ити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро саб |
војводе, господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је |
ипак је <pb n="504" /> предострожна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и морад |
је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да з |
трапезарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати |
ше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> тај глас долази сад |
о стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне д |
вању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по вл |
па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војво |
рана на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласлова |
{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гле |
на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих |
ањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један |
евца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, утискава |
еонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатств |
Пјевање, шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље излаз |
Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од силне марве, коњ |
је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Ја |
и Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и с |
Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти с |
е, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е |
еци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде |
и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију т |
увеличателно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и на |
султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Б |
</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{ |
же разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цар |
Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрш |
ен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је |
и све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у Крушевац.</p> </div> |
да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је турск |
{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па |
да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам |
Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{ |
ом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић |
и.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина за |
Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, кој |
ди је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни реч |
" /> је било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громови |
похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет |
а.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утама |
на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје покл |
дикад раскалашним пјесмама успаљивао је чуства дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и с |
оревњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима као буром усколебано море, проклињао је онај ч |
ред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепцима, да |
ја није могла страст обуздати, да своје чуство искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — ре |
Ђурађ, којега речи, у Милици, двоструко чуство произведу.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} А |
ствије Светислава њу је старим љубавним чуством напајало, али како га не види, а оно јој је дол |
S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, др |
мо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе сл |
ила; желео би’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим гласом патријарх.</p> <p>— И ја једв |
и овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је |
славу ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти |
шећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, |
S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико тренутака замишљен, просло |
ред све невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и |
<p>— Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једн |
S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба ц |
зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за жи |
е могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Хрис |
Цркве православне изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се ра |
д се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се |
ли, откако се по дољним српским местима џамије подигле, не један калуђер овамо је избегао, зато |
ски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе |
е срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном |
ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку православни |
ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима си град |
Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворов |
ма около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, |
о ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем ти каза |
да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под |
лики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Ма |
огме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако |
дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке плове по кривудастој Морави, масна поља, красне д |
е најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одгово |
се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи позна |
евић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какв |
з шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Ха |
мија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голуп |
се да по старјешинству деспотство му из шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим |
ог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге н |
у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зид |
му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај ист |
је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Ве |
се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само |
овољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа |
ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде |
вља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћат |
.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, доведених.{S} Има |
ошт већма завадили, они који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више ј |
ад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, најпамет |
опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприч |
није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да ка |
о Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дош |
<p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као |
ти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што ј |
пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије м |
S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао |
бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p>— |
ај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те |
дмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} До |
најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војв |
на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на м |
кне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда |
својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан |
вори достојанствено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господственим кораком |
жда и деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују.</p> <p |
јео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад дру |
печати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је т |
не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ју |
тписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено.</p> <p>Дозову |
дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} Царица, откак |
ако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од к |
га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију познат био. |
ворани, ’де је негда као Петошко својим шалама српску господу занимао.</p> <p>Шта је помислио Ф |
хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ни |
ам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног госта н |
прскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испре |
дмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађа |
ново царство обновило, па се и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један |
е, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> |
у вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драговољно.</p> <p |
ог грјешника, исповједио. — рече као из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити т |
бро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепш |
а шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара у двору |
и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у приви |
и, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају |
е погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек р |
по свом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио |
оре, као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен |
било је весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по њег |
248" /> <p>— Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један |
S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, је |
развесели друштво, почне се са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сне |
под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са свети |
асмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У двору се све преправљал |
и да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пако |
а створења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се |
горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана |
као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бада |
остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је в |
и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку наводећа Милица.</ |
ћма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чекају само на смрт Сте |
ростране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могли.{S} Испод бедема тајна |
аговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се опет застиди.</ |
фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није д |
.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати |
и причести — рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> < |
нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео би |
мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни |
хађао је властелинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</ |
у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да им у цело |
и душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара |
о ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора н |
г’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, кне |
е Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина п |
о да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Харалампије, и преврн’о очи, које ви |
ћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављуј |
ти урављено, набијено земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, бу |
душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим ка |
и, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске војске на |
ше изгледају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</p> <p>— |
Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризови |
а да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чека да му |
/p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p> <p>— Помозбог, Краљевићу Марко — рекне Ђурађ |
о.</p> <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му |
ту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим |
украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се један велики гв |
и би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, и то наблизо. |
роба видели.</p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко с |
/p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог шатора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p>После обични’ |
јта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они са |
бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчекивали заповест но |
њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему |
ина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем поред пријатељске чаше, мораш иск |
; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> |
ред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вин |
ом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно је усред турског стана изгледао.{S} У гла |
ци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из битке с |
оће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе. |
ло је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ |
потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду |
па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, упражњена је сто |
ку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чек |
/p> <p>Турни под својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчекивали заповест новог султана.{S} |
} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско х |
вати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — реч |
руке.</p> <p>Деспот, познавајући турске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, јер зна |
ким кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви |
ш за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупц |
асом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунацима су се мерили.{S |
нити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокриле, златних пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Н |
а левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити |
мног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као Кра |
Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непр |
чно пре подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светисл |
кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака д |
рапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањени пов |
.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да м |
Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао |
ранама где се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске |
ју прилику себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разгов |
а.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која |
шао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав |
га опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — запита г |
за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти ов |
, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, |
лабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се у Смедер |
и, веселили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку |
.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непоми |
договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао. |
p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити шт |
то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнање |
узбили, и манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њ |
несе, пилава, овнујског ћебапа, ракије, шећерне гурабије.{S} У околу султановог табора свашта и |
ић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће госпо |
да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за вра |
од од добротворних душа измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства и |
су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да |
Бранковићевим метежима потајно гласове шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— |
искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао |
а може приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога |
жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, |
н био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго |
листине потписане и распослате, султан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет ок |
су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ |
могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се |
а.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спре |
буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њен |
<pb n="327" /> разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са с |
сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу пр |
де, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л |
ралампија, садањег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p |
— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи б |
да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова м |
ица, слуге.</p> <p>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p |
е чује реч, милина, цветајући виногради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа п |
а, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, |
на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му |
убоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот |
ени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузе |
ека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу |
овђе задобивене области, јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану |
ва млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, некадање Србије синовима препречен је пут а да си |
лен но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" /> кратк |
>Како Леонтије деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати |
светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје намере |
а без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, |
е их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то шир |
чак, <pb n="227" /> кратке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; |
лпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем ис |
Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, царица Милица у свом двору, у Круш |
и против Угарске, онда морали би Србију широм отворити Турцима, натуштала би се силна турска во |
тоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Ј |
укли против мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од как |
г пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зар |
ки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољ |
S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Бранковић прими лако то ор |
руга Жигмунда, и таково пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацман |
одама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове сам приме |
не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нис |
његових некадањих мана, које су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, храброст, досетљивост |
сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде |
деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смиш |
и и свом народу с турским пријатељством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у име султаново, често је д |
де, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустиће јогуна |
олазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</ |
о знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одва |
ојске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему |
а, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де |
о, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који |
преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} |
од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар. |
ји тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кр |
мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дардан |
игмунд на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог само фран |
бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави свету оби |
мам — одговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и |
гу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, ру |
ије наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — г |
, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потур |
злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — за |
та послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш с |
, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарс |
ост је понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{ |
друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област. |
ао потурченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, п |
на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зај |
ратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики но |
.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет |
добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска н |
анством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Јед |
светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био |
оз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потпис |
воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубље |
у саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добр |
нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда |
велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи нег |
не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи к |
и, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млад |
м породицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама к |
и лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање |
писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремиј |
рхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тог |
се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Још |
има подозрителан.</p> <p>— Дед’, Митре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није |
о, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођ |
нови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гласом Драгаш.< |
рске, само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</ |
о испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запи |
оход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубопитљив |
ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, |
, госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати |
нашој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда ј |
га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, |
ако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> <p>— А |
ли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{ |
ече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица |
е ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S |
ар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па |
стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над султанима, |
сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>По |
стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагињ |
спуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил |
м и делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јерем |
еду и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски |
те ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад ј |
</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушев |
ет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су |
ави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском |
од.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на с |
одао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и д |
<p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предат |
<p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом |
њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји |
љам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, и |
укали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то |
м Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за да |
благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; |
шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један ко |
пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо дол |
димо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> </div> <div type= |
стави на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарај |
нтије отпочине.</p> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад |
сао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам |
једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но |
еће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве л |
ље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не бри |
а не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јач |
— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се |
ти, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајуз |
о је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, |
p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мар |
одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред кора |
узен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срб |
<p>— Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли |
ешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У |
а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском зем |
ли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, и |
у нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има |
чева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Г |
народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ |
но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да ј |
ио тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а пр |
управља?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</ |
, девет Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турск |
ва два зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је да |
Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је |
ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе |
дотерати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је |
/> <p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослобод |
, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p |
p> <p>— Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавд |
о овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било |
</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ј |
и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђур |
звести, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; о |
p>Сад се решава судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запита Јеремија Јаблановића. |
ате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кне |
још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није |
би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчим |
отвори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> |
м испиткивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са своји |
цима, па можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици |
у сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има м |
да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S} То је гласоноша |
са њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> |
да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, |
ештен, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив |
слав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— |
пије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та т |
дујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да |
сто.</p> <p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики к |
гушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-паш |
ч прекинувши, шаљиво, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридес |
и свог младог сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад |
— рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам н |
вић.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, |
Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— Т |
ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не б |
ина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не |
мјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, |
p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак |
творно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач цари |
S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као ш |
не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници још |
вети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све за |
У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цу |
Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се |
Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат ч |
српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се од |
това питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем |
изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Заса |
Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да |
8" /> <p>Харалампије упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће осле |
а једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, |
м гласом несташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? |
му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град |
дреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и |
е, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво |
то желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам |
покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за |
благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е к |
запита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са |
<p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p> |
мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако см |
а ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" /> |
у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног Све |
сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој душ |
ша дозове игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир остави |
р доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења. |
наду — одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки |
су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— |
ишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико тренутака замишљен, |
атим чувством гоњено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је зб |
мјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, |
>Патријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све представи шта јој |
ом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к с |
га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора м |
ђарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бран |
есно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ак |
стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ |
дум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек св |
} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу |
оји не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом ст |
’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начини |
ске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једн |
гу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турака војев |
том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да ј |
могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да |
а сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева |
тријест година како Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је С |
л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта с |
пљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Једа |
азним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо |
исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња вра |
е једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је |
рају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, К |
преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, |
ијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинств |
о је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибриг |
S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства |
Розгоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред с |
ваком.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица намерава, није се одма’ разабрати могао.</p> |
ам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Т |
пском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана не |
.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од ра |
и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p> |
је жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио ј |
чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је |
овако старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и |
мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ |
хад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без |
д на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци |
16" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умножават |
д слушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, |
ријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријар |
ријарху Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Нова |
сну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу п |
— град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војв |
је војводе, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчи |
p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што же |
х речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје м |
о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по |
стиру под управом Харалампије живило, и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} |
ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била п |
што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само |
рхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца |
Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Је |
младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Јез |
е не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у ме |
е се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења осл |
ци желе.</p> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о т |
њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о |
ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, |
бичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, двор |
ама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав пријатељ |
ом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, ш |
Једини Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудри |
и:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време може |
волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а т |
прети? — одговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми |
љемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{ |
љубавној им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукам |
ло на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мен |
ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ств |
еби господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој С |
Но само те једно молим.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш |
го му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо |
који су пред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Там |
’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам |
"306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигу |
ога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица до |
Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Харалампије лак |
онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калуђери до |
терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то испла |
/p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли са |
са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда |
чуство искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и |
као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, |
и.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p> |
си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p |
као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако |
нула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.< |
уман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искуш |
>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, ето ид |
е’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Јеремија, Јаблановић, Харалампије, то ј |
је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div type="chapte |
ти од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и до |
адим Стеваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушал |
Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} Онај, к |
и њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет |
озове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не окл |
вот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта |
че Петошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер велика господа, |
матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не |
е властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Об |
.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па д |
о се одавна са мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} О |
и.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жи |
гог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног зади |
нам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p |
н, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> |
то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољ |
и опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убит |
би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње |
мо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до сул |
еспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, ко |
деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> |
Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="328" /> <milestone uni |
ставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <milestone unit="subSect |
а него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик |
p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div type="chapt |
ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> |
себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Мар |
иш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се |
рзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добро са зл |
својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц |
говој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div type="ch |
би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с |
ремија Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда |
коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још в |
у дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би |
рку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Т |
бив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане ј |
ом нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко св |
а да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био |
не.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.</p> <p>— Дознао |
ам се родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашт |
ом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на вољу |
Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није та |
ичателно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисл |
есам могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p |
!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> < |
очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је |
да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је н |
језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, |
лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским конацима текар је |
у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе |
логи већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српс |
о.</p> <p>Дозову Радосава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив зада |
ама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разгово |
ма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је |
нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и гр |
је што подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p |
акве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо |
Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ћ |
жемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету госпо |
авити царску породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај с |
ним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.< |
не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у н |
треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о С |
<l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска си |
d="SRP18590_C1.8"> <head>VIII</head> <p>Шта ради Ђурађ у Гургусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, осв |
а о будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том п |
оји су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се н |
м шалама српску господу занимао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара |
част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и м |
какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војс |
> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љ |
на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира прос |
хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p |
анпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мачем се оп |
омени и о материној намери говорила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек. |
са српским оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{ |
морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица |
ругоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у |
све то грамзи за светским уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не |
вао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је |
и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био ис |
корити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то пријатељство и то докучити да ср |
ажимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлост |
, једног стражара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, кој |
које на силу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сај |
немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; |
ткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије из |
и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира довели какве ли |
о крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шт |
кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Можеш |
о, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити |
тету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати |
а онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну прева |
ад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сује |
ју; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише, прво и |
шт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисм |
скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> |
ш Смедерево, да накнадиш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је со |
ки народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очај |
бише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n |
на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит |
ема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Ал |
иђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре н |
ици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног л |
от-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народа.</p> <p>Краљ пр |
> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад и |
јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и н |
памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштин |
сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турске повуку |
која је све српске <pb n="523" /> земље штитила, и сад те земље саме себи остављене мораду се п |
ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њима |
ила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су |
ти се, него народ против силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у сво |
узме места на којима ће повратак војске штитити.</p> <p>Завиша близу обале понамешта, разреди с |
срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n="379" / |
{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је |
И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, |
служи, да узмогу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Ув |
у земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се |
Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Прим. прир. </note> <note xm |
лица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петош |
а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблановић.</p> <p>Јереми |
и.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије.</p> <p> |
.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шени |
а се познајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} |
ју искрено теши, него из другог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, |
одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити, кад му |
аузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се |
да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> < |
де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужи |
дам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападај |
о тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди. |
је, па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ. |
па.{S} Па утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{ |
вара пристала <pb n="543" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теоф |
нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, в |
а страхом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то |
у виси велика икона Христово распетије, што је Стеван из Цариграда донео.{S} До распетија је ик |
аудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те др |
p>Он је Милици све представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако он |
дај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе ј |
Милеви све за маленкосно чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, ни |
ствено.{S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{ |
а распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти |
ко се Голубац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си д |
за правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас |
виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене |
с не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског |
деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за здравље.</ |
адови, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени припадају, п |
огу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа измолити могао, шиљао ј |
знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода др |
ог споменула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} |
д руке купује све отете црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошл |
ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче рад |
је упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико |
тимио, и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре о |
му да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече |
Муратов, имао је задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} Косовска победа му је доба |
ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Бр |
уништити.{S} Тамерлан у својој јарости, што није турска војска сасвим уништена, почне над зароб |
оштрије изрекао, канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И так |
анда задављују плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним |
у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</ |
>Јерина започе.</p> <p>— Господару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит |
урђа Бранковића понашање је опорочавао, што тражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, |
г’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да с |
им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско ц |
прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, б |
ити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="353" /> робља ослободити, ослободи |
о је томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампије није таков као Леонтије.</p> <p>Дакле д |
јера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужље |
код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече |
могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако до |
казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извин |
на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот |
с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкај |
ђу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} |
а ћеду прословити и запитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> њ |
на жалост, каткад таково што случавало, што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта |
ети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ пр |
шевљено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је најмилије, најсвијетије жртвоваћемо за народ |
ију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову |
једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио |
у ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађа |
заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би л |
јем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин би |
} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики дива |
шњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био |
p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти |
Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића М |
држи да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изре |
ах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши поклонити се, ја ње |
креним загрљај’ма пријатељство уливају, што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван ју |
.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигму |
мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевић |
до имала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Бранковић прими |
n="285" /> <p>— Драго ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео |
<pb n="485" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац приј |
оћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био мла |
вору Душановом је таково <pb n="297" /> што видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасев |
ећ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих |
мане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будал |
је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од вл |
ојник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у |
настири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што спомену, честити деспоте, да Харалампија и војводе |
улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад |
укао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте м |
искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да ње |
на, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> |
има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истина да на сво |
У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђа |
да да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака |
рево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> в |
и можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што |
вана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ |
погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, |
жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радој |
о, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ с |
им бити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за н |
деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на |
д ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говори |
у сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај нова |
да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ћ |
</p> <p>На то деспот одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест д |
трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леон |
који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рек |
сазидати јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Н |
Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу с |
јерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели се у |
а ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а т |
а Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина пре |
зитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа саг |
ле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда м |
.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Ру |
p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко верује д |
p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, а |
орице спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— |
Бранковића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелиј |
шаће деспота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велик |
чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, реците нам б |
мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а остали |
у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти |
еду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими |
— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте вел |
Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара |
о изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и |
зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро гот |
м хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голуба |
ки паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Гра |
очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратиш |
ињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одговара.</p |
питује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Об |
још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харалампи |
ко деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести |
е ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l |
ијеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда |
држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи |
мати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао |
са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држ |
урице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да |
може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукогл |
p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — |
јом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљену владу своји’ прет |
але, гвожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и д |
мљене <pb n="463" /> од силнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, |
више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на сре |
д Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, ре |
’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој |
прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вук |
му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теб |
о. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена бил |
ари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијан |
из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краље |
е то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} |
лази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а |
а би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да с |
еспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, |
тим крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда П |
зљућен Харалампије.</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше д |
ћ Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, вла |
ега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — прва |
него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или владиком постану, као на прим |
о што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, |
404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони |
ек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Нов |
еликом почитанију, особито кад изненада што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} |
у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу вели |
по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта |
нијеће се султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само мо |
<p>Жигмунд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњ |
е сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шта рад |
ријатеља, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се с |
} Док му је противна страна пребацивала што се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га ј |
скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, п |
лица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер ј |
вљујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем нар |
е то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то т |
ре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српск |
А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их |
ави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба |
убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их м |
руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе краља у дворану, |
и жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p |
а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много |
ћа странствујуће мисли нису је могле на што изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да га |
вона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то |
пријатељима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци р |
се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што са |
већој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно Мили |
е може за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} |
о га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — приме |
Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са |
је знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за ј |
ада, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену доважају Д |
а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту п |
ња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу ода |
ријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе |
ори озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одгов |
та другу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа |
деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мил |
родице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искљу |
м се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</ |
ара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још двана |
ива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира довели какве лијепе д |
начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити |
еспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је |
рчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од н |
{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам |
мах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још |
гледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је сваки |
једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим с |
ч, годишње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиља |
еним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одговором |
ари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жиг |
ји је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голуба |
Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану |
лежању светлост своју изгубити, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко |
ковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу |
вој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако |
славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Сла |
а је велики губитак био за српски народ што Марко са остали претенденти није противу Турака на |
аволског коловоза.</p> <p>Усијане главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен исп |
Обуку се у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једно |
— рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је најмилије, најсвијетије жртвоваће |
име као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему о |
паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој м |
Западу, покренућеду против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{ |
све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати он |
/title>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, с |
ти, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће |
са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајн |
е и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, рак |
сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо н |
ју.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав |
купи сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било |
2" /> <p>Деспот даје турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с с |
ремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедств |
копља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане сем |
ен, чека, да са последњим уздисајем све што га окружује, смлави.</p> <pb n="324" /> <p>Овде се |
је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што |
е одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце з |
млада Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад |
слабог имао изгледа да са својима може што противу деспота произвести, јер се влада Стеванова |
нити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, до |
вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска |
све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си |
м народом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја |
ам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој приј |
ако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћа |
ђаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, к |
мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у деветом |
поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је преб |
лађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем |
рађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевим |
ан је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му ле |
леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо ње |
лубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p |
Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатовати мо |
сим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево |
и с тим смо свршили накратко најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</ |
Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш в |
вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окуп |
о какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матер |
донде, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа |
твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> < |
свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде св |
а царска, премда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и |
м подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је издајство њ |
зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јас |
— одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно |
о сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, је |
Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n= |
као рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце |
дан, познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни |
остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи прослови |
овић прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наи |
везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног запиткивањ |
ив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај |
бру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и |
си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што |
њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како |
род, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет |
мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се д |
Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у т |
ади све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам п |
напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Можеш још б |
ђ, не смије једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је |
ти.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот |
ежевићи, једног стражара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и |
јеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у |
ице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су о |
оче, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Испо |
ручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна |
>Отац Радосав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог ср |
а господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече |
ли.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без д |
ој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— |
>Деспот је то достојанствено изрекао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот раз |
си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљ |
Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да т |
адости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} А |
ина разбибрига у невеселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Те |
је.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се л |
еси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год жел |
жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па |
и султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица чита |
на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; он је јошт д |
и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама неви |
етовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зидао, а |
има доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почив |
ти, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде царске власти не |
р деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида |
стињу жалосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од он |
гмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био |
то чине и други добри калуђери.{S} Који што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер |
наку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу ле |
а, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Изговори све.</p> <pb n="330" |
у били господски синови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него са |
палити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене ба |
p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војв |
јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотре |
, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћ |
важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем засл |
држати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац пр |
би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овд |
ство са оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран |
А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде |
е само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо <pb n="299" /> срце усхићавају, а не само |
тна еванћелија и разне скупоцене утвари што су побожни српски краљи, краљице, велможе подарили. |
делење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци |
тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на право |
би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би |
.</p> <p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, опасности, више зла него добра. |
/> Сад од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод запо |
д-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако путујући стиг |
ити.</p> <p>Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се ка |
откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне политике постала.< |
p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p |
Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара Карала |
адобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмед |
а се увијати, превијати, и оно говорити што не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е добро, Харал |
доле, промишља, како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљски промера све прилике и |
реним будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараниј |
а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове с |
као млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више него што их је пр |
се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу н |
ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да |
резно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p |
едерево, и тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} |
за војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> <p>Деспот поруку саопшти Жигмунду.</p> < |
она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у х |
е се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и кућевне |
е један властелин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног к |
а може човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ ка |
а унуци, при првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади |
до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, у |
у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ |
ти се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти. |
м о предаји Голупца. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша |
ин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман |
м руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, |
оручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође |
шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима. |
јске једна другој супрот стајале да тек што се нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што ј |
ак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастир |
на не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве |
ами калуђери моловали, па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено |
у вољу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им с |
још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи ј |
о леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на де |
идим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки ж |
калашније веселости предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор с |
е бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспотовице Јерине.</p> <p> |
го све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се |
прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, з |
у судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био |
ћ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> |
зум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одрж |
амо оно <pb n="220" /> исповедити морам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла |
се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Ср |
и, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све |
после све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора |
иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко по |
но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, |
, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам |
ајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се проти |
е би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p |
чин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p |
у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Н |
е да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглав |
нет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити |
му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утама |
наке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју |
а тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Ка |
ина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам |
Њега чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са вели |
ши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је р |
> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ј |
је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb n="354" /> |
шао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потражива цену Г |
рјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има |
оје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријате |
ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређивања тицало.</p> <p>Деспот је у Смедерев |
а издати.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са осл |
е замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{ |
амо ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је |
брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и п |
ребовао, одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је |
рословити.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе |
нато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Од |
— Ја сам калуђер светог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на |
веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје оставља |
показујеш толику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородниј |
, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемач |
ледње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је |
одоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивала.{S |
било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, ко |
Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у не |
атељство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку |
је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> < |
а, а оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде |
ће осљепити.{S} И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспот |
и, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам |
, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> <p> |
ом народу могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, |
оји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са |
ишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калу |
буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господа |
ц султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишин |
и сам признајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} |
то да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> < |
огла.</p> <p>Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара |
вој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај арх |
е сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Б |
притећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд |
одство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова |
амог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам |
рно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину во |
ара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта |
чин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве |
вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато |
отребовао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија |
изјављују.{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њен |
мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све. |
} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу још |
ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</ |
познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, |
међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог В |
тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло |
потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а он |
ријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства кој |
а зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p |
арска нема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код |
г Турчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш |
је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову војску и |
е црква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да м |
а би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако д |
сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S |
м силом тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ св |
к.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судб |
а Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, вел |
ем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то ид |
Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више жел |
{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — ре |
је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, |
наш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има мно |
/p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он с |
Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужн |
калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић |
одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, ј |
и.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турч |
/p> <p>— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, |
у је било красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки у |
рсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, к |
и не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше |
ље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни |
ас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ јед |
чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Ту |
по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом з |
Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да |
га агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, |
S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није му допушта |
храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> <p>Леонтије стан |
душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина |
о ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка |
јој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне гл |
код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но ба |
збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице пока |
е се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са |
ста, Харалампије, никад још ниси таково што паметно измислио.{S} Остајемо, дакле, при том — реч |
тра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би им |
тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако тр |
онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурск |
велико видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да са |
ом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију ж |
то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура ниј |
p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на |
де?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије, тако уви |
тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} |
де забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао |
тног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити |
оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јеремијом, |
тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од |
затим замишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков ј |
зогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је |
ног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изг |
да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није жел |
да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је п |
.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, |
устити, па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на |
о је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, та |
ме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако поред кра |
сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који су власт |
е, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Ис |
ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде царске |
војим искреним будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постар |
} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као |
Ферхад прослови. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да |
{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао |
мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не мо |
апита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да |
оде давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас и |
млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није |
зара као млада девојка, због које умало што није страдао Харалампије, када је с покојним патриј |
едном оцу Харалампији није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то |
ти овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке куварке |
оју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова тако поки |
садашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене |
тупали.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је познала била |
сном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је |
е радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За с |
b n="257" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је жао било што |
је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер |
Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да с |
ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисм |
орамо Угрима руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ |
> <p>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који мисл |
И код нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све |
дстави шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића по |
жању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је б |
са деспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му |
Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би |
нике, све похарано, батал-манастир само што није запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коњ |
није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити |
у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, најпаметније држимо, да их држимо <pb n |
држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем |
Но немојмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве доч |
великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве |
мо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.</p> |
иловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од пре |
све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код свију |
ој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пусти |
укашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријат |
ена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију говори — рече Новак |
аш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу |
е помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш ка |
а на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. |
је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да исп |
е жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико о |
, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да |
ше:</p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бра |
Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати з |
ји су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n="369" |
Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Бранк |
огу дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко |
а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо ш |
тите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферх |
е има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, |
S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и |
, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјело |
шима и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала таков |
p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p |
оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе. |
нин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стеван |
в друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не глед |
има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин |
егда услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и |
отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ кад |
и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да |
Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздор |
ија да седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си ув |
е му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро б |
ста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујет |
рад.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што му један калуђер додаје и потписа име своје „<forei |
гла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако п |
лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву поди |
пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не |
Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду г |
лановића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта т |
ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је |
на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црно |
штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чуј |
аузета, још треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јерем |
, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот с |
Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Ту |
аши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и |
право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> < |
огло на њему приметити да негодује зато што му је калуђер постао предметом неког смеха, јер је |
због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> б |
p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мор |
запита Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све |
и какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, |
е то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега ј |
пријатељ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обречено је и |
гом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једн |
који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарев |
тане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може |
р под видом пријатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо |
ва.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у срп |
т је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти |
ошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрт |
ог госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, гово |
хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће ве |
, дошао да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне |
јводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи н |
срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинс |
сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити. |
душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија одговар |
га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, |
" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни |
оји је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бо |
> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} По |
ишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на ман |
иште да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ де |
урски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта |
аки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли ца |
и у зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерев |
јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом |
вају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, бр |
адиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо т |
ли што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као да су вис |
ао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачина је |
ерево, да накнадиш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиш |
се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ |
ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој |
јазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусуф се на п |
дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан д |
а Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на но |
<p>Јеремија мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, во |
е ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш сла |
шо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, б |
мери Харалампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што |
дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дрин |
Но кад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо т |
о готове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме |
е зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зе |
мају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику |
свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ |
а и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је |
Сутра ће их све земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у |
м деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се |
ијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>С |
пустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радосав <ref targ |
овором га поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и об |
штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само |
рхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима |
е прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је |
а раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним интригама, били |
рјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме заврши. |
ри од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рат |
м Турчину.{S} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p |
, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за |
p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми |
И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{ |
у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} Душма |
рад.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <pb n="45 |
Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осље |
— рече као из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само д |
говор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, т |
’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <pb n="458" /> <p>— Покушајмо, можда ће шћет |
<pb n="458" /> <p>— Покушајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати |
енка српске слободе.{S} Слободни синови Шумадије проклињу међ својима горама оног, који Турчина |
комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам једва |
еспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покор |
у, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри |
ничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пл |
града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светл |
; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а б |
срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њихово срце љубав н |
људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да има људи |
ство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље о |
јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако |
тив пексијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу у |
спот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, |
ајмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељс |
би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јереми |
а, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, |
Па све нешто са куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о |
Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турц |
а ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Реса |
</p> <p>— Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми ј |
тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чинити.</p> <p>Још се св |
душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{ |
о царство пада.{S} Цариградски великаши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпап |
д је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војско |
олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} |
побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</ |
> <l>Јунацима, који славу хране“.</l> </quote> <p>После ове пјесме јуначко чувство обузме цело |
о је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохујало</l> <l>Куд одне |